Научная статья на тему 'ТАШАККУЛИ МЕЪЁРҲОИ ҲУҚУҚӢ ДАР ЖУРНАЛИСТИКАИ ТОҶИК'

ТАШАККУЛИ МЕЪЁРҲОИ ҲУҚУҚӢ ДАР ЖУРНАЛИСТИКАИ ТОҶИК Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
249
20
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЖУРНАЛИСТИКА / СМИ / СВОБОДА СЛОВА / СТАНОВЛЕНИЕ / ПРАВОВЫЕ НОРМЫ / ПЕРИОД НЕЗАВИСИМОСТИ / ЗАКОН / JOURNALISM / MEDIA / FREEDOM OF SPEECH / FORMATION / LEGAL NORMS / PERIOD OF INDEPENDENCE / LAW

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Раҳимҷонов Хушдилҷон Умарқулович

В этой статье автор размышляет о формировании правовых норм в таджикской журналистике начиная с дня принятия первого закона о печати и других средствах массовой информации в бывшем Советском Союзе, а затем в Таджикистане, который устанавливает основу для формирования правовых норм в стране. Также, автор уделяет особое внимание периоду независимости страны и приводит конкретные примеры, разъясняющие процесс формирования правовых норм в этот период. Автор считает, что принятие закона о печати и других средств массовой информации при обсуждении журналистского сообщества и принятие его с учетом их мнения в период независимости, как важная государственная гарантия свободы слова.In this article, the author reflects on the formation of legal norms in Tajik journalism starting from the day the first law on the press and other mass media was adopted in the former Soviet Union, and then in Tajikistan, which establishes the basis for the formation of legal norms in the country. The author also pays special attention to the period of independence of the country, and gives specific examples explaining the process of formation of legal norms in this period. The author considers presenting the draft law on the press and other media for discussion by the journalistic community and adopting it taking into account the opinion of the journalistic community during independence as a special and state guarantee of freedom of speech.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

FORMATION OF LEGAL STANDARDS IN TAJIK JOURNALISM

In this article, the author reflects on the formation of legal norms in Tajik journalism starting from the day the first law on the press and other mass media was adopted in the former Soviet Union, and then in Tajikistan, which establishes the basis for the formation of legal norms in the country. The author also pays special attention to the period of independence of the country, and gives specific examples explaining the process of formation of legal norms in this period. The author considers presenting the draft law on the press and other media for discussion by the journalistic community and adopting it taking into account the opinion of the journalistic community during independence as a special and state guarantee of freedom of speech.

Текст научной работы на тему «ТАШАККУЛИ МЕЪЁРҲОИ ҲУҚУҚӢ ДАР ЖУРНАЛИСТИКАИ ТОҶИК»

УДК 002+07+05+34 С ТАШАККУЛИ МЕЪЁРХ,ОИ ^У^У^Й ДАР ЖУРНАЛИСТИКАИ ТОЧДК

Рахцмцонов Х. У.

Донишгохи миллии Тоцикистон

Яке as pyкнxoи acлии фaъoлияти жypнaлиcтй дap зaмoни Myorap - дap чoмеaи демoкpaтй кaфoлaти oзoдии cyхaн xaмчyн яке aB xyкyкxoи фитpии инcoн ad. Maтбyoт Ba дигap вocитaxoи aхбopи oMMa чун oмилxoи aмaликyнaндaи фaъoлияти жypнaлиcтй дap чoмеa мaвкеи бyзypг дopaнд. Ин cyхaни Acocгyзopи cyлxy вaxдaти миллй -Пешвoи миллaт, Пpезиденти Чyмxypии Точикиетон мyxтapaм Эмoмaлй Рaxмoн, ки дap чaлacaи тaнтaнaвй бa ифтихopи 100-coлaгии мaтбyaги точик тaъкид дoштaнд, 6озгуи xaмин мoxият ad: «flap xaкикaт, Majóyoi Ba вocитaxoи aхбopи oMMa бa тaшaккyли aфкopи чoмеa тaъcиpи мyктaдиp Ba мyaccиp меpacoнaнд. ohxo хycycaн дap зaмoни тaxaввyлoт Ba тaFЙиpëбии caмгxoи pyшди чоме^ бaдaлшaвии идеoлoгияxo Ba тaшaккyли диди нaви ичггимой axaмияти xoca тайдо мекyнaнд. X,aMa гyнa чoмеaи демoкpaтй, aлaлхycyc чoмеaи кишвapxoе, ки тав бa ин чoдa KaAaM гyзoштaaнд, бa вocитaxoи axбopи oMMa Ba фaъoлияти пypcaмapи ohxo ниëзмaнд мебoшaнд»[12].

Аз oзoдии cyxaH Ba мaкoми вocитaxoи axßop дap чoмеa cyxaH OFOЗ кapдaни mo бa oh xornp aCT, ки зapypaти тaнзими xyкyкии фaъoлияти жypнaлиcтиpo тaзaккyp ди^ем, зеpo oзoдии cyxaH шхуетин paмзи зyxypи меъëpxoи xyкyкиcт. Эълoмияи умумии xyкyки бaшap, ки 10 декaбpи coли 1948 кaбyл гapдидa, pиoяи oh бa xaмaи кишвapxoи узви Сoзмoни Mилaли Myттaxид тaвcия шyдa буд, дap мoддaи 18-ум oзoдии фикpиpo бa тaмoми инcoнxo кaфoлaт медиxaд [9]. Ин эълoмия HaxycrnH xy44ara xyкyкии чaxoнй буд, ки бaъдaн xaMHyH capчaшмaи aкcap кoнcтитyтcияxoи кишвapxoи демoкpaтии oлaм шинoxтa шуд, яъне oh xaMa кишвapxoе, ки nac aз ин эълoмия caMrn paвишy pyшди xyдpo демoкpaтй эълон кapдaнд, oHpo MaxaRM кaдpшинocии иншн Kapop дoдaнд.

Дap чyмxypии mo пaйдoиши меъëpxoи xyкyкии тaнзимкyнaндaи фaъoлияти жypнaлиcтй coлxoи oxиpи мaвчyдмяти Игтиxoди Шypaвй -зaмoни бoзcoзии гopбaчëвй apзи вучуд кapд. To ин зaмoн «BAO зеpи «poxбapии xизби кoммyниcт» Kapop дoшт, дap шapoмти дaвлaти тaгaлмтapй KOнyнгyзopии Maxcyc дap coxaи мaтбyoт дap xaкикaт вучуд нaдoшт. Дap мaмлaкaт бa hom <а,укуки телефoнй» xyкмфapмo буд: xaMa гута дacтypy cyпopиши xap кaдoм poxбapи ниcбaтaн coxибмapтaбaю бoнyфyзи xизб, ки тaвaccyти «телефoни бoлoй» дoдa мешуд, xyкми KoHyHpo дoшт Ba бечyнyчapo ë бидуни ягoн хел мyxoкимaю бappacй мчpo кapдa мешуд. Дap ИЧШС (СССР) cензypaи caCT xy^poH буд, ки aз тapaфи тaшкилaги тaмoмaн мaxфй 6o нoми acpopoмези Глaвлмт (Сapидopaи мyxoфизaти cиppи дaвлaтй дap мaтбyaги нaзди Шypoи Baзиpoни СССР) Ba филиaлxoи oh дap Maxanxo, ки мyвoфикaн oбллмт (Идopaи мyxoфизaти cиppи дaвлaтй дap мaтбyaг дap вилoятxo) нoмидa мешyдaнд, aMarä мегapдид» [1].

Дap capчaшмaи дит^ зикp мешaвaд, ки «бидуни мчoзaти мaъмypи cензypa ë нaмoяндaи Глaвлит, ки тaвaccyти Myxp Ba paKaMrn Maxcyc тacдик кapдa мешуд, ягон pyзнoмa бa тaбъ нaмеpacид, ягон бapнoмaи paдиo Ba телевизиoн бa эфиp дoдa нaмешyд. Kop xano то бa чунин xoлaт pacидa буд: жypнaлиcтoни телевизион Ba paдиo мaчбyp бyдaнд, ки бa MaKMyprn cензypa «мyндapичa»-и мycoxибaxoи oяндaи xyдpo, ки дap эфиpи мycтaким бa такда гмpифтa мешyдaнд, пешни^од тамоянд, яъне пешaкй фикp кapдa бapoвapдaн лозим меoмaд, ки меxмoн дap студия бa ин ë он caвoл бояд чй хел чaвoб дмxaд. Taбииcт, ки мaнcaбдopoни coxarn жypнaлиcтикa тaвaккaл кapдa, бо идopaи мyктaдиpи cензypa мyнoкмшa кapдaн нaмеxocтaнд. Аз ин py, ohxo aз xaMa гyнa бapнoмaxoе, ки бaдoxaтaн пaxш мегapдидaнд, дacт кaшидaнpo aвлo медoниcтaнд, бa ибopaи дигap, тaбииcт, ки oдaмoнpo мaчбyp мекapдaнд, ки aз pyйи кoFaз гaп зaнaнд. Х^мин тaвp coлиëни дapoз дap шaбaкaxoи телевизионии кишвapи пaxнoвapи Шypaвй пaxши бapнoмaxo тaнxo дap шaкли caбти видеой бa pox мoндa мешуд, ки дap нaтмчa xaMa чиз, xano чизи дypyF xaM дap экpaн cyфтaю xaMBop пешни^од мегapдид»[6].

Taвpе зикp шуд, чунин xoлaт то 14 мapти шли 1990, то зaмoне, ки parncrn Шypoи Олии ИЧШС М. Гopбaчëв бо имзои як конун бa Koнcтитyтcияи мaмлaкaт тaFЙиpaг вopид тамуд^ низоми xyкмpoнии xизби кoммyниcтpo бекop кapдa, coxтopи идopaкyнии пpезидентиpo тaшкил дод [7].

Дap чунин xoл зapypaти конунии тaнзими фaъoлмяти вocитaxoи axбopи OMMa apзи xacтй кapд, зеpo бекop гapдидaни низоми яккaxизбй чунин xoлaтpo тaкoзo дошт. Бо нaзapдoшти ин, Шypoи Олии Иттиxoди Ч,yмxypиxoи Шypaвии Сaгcиaлиcтй (ИЧШС -СССР) ^онун «Дap бopaи мaтбyoт Ba

дигар вашти axбoри омма»-ро кабул намуда, oзoдии cyxaнy мaтбyoтрo кaфoлaт дода, cензyрaи дaвлaтирo манъ кард [8].

Баъди аз тарафи Шурои Олии ИЧЩС кабул шyдaни ^онун «Дар бoрaи мaтбyoт ва дигар вашити axбoри oммa» Шурои Олии ЧЩС Точикистон дар худуди Иттиход яке аз аввалинхо шyдa, 14 декабри шли 1990 6o хамин ном конун кабул намуд [10]. ^онуни мазкур аз 6 6o6 ва 40 мoддa ибoрaт буд ва вазъи хукукии фaъoлияти жyрнaлиcгoнy во^га^ои axбoри oммaрo муайян мекард. Аз чумла, дар мoддaи якум мохияти вocитaхoи axбoри омма шарх ëфтa, дар мoддaи дуюм дoир ба oзoдии матбуаг чунин зикр шуда буд: «Матбуот ва дигар во^га^ои axбoри омма дар Чумхурии Точикистон oзoдaнд. Хар як шахрванди Чумхурии Точикистон хукук Дoрaд фикру акидаашро oзoдoнa бaëн кунад, oнхoрo дар хар шакл дар мaтбyoт ва дигар вocитaхoи axбoри oммa интишoр нaмoяд. Сензураи давлатй ва таъкиб бaрoи танкид манъ аст» [10].

Зaмoни coхибиcгиклoлии Точикистон бaрoи рушди хамачонибаи мaт6yoт ва дигар вocитaхoи axбoри oммa мycoидaт кард. «Истиклолият имкoн дoд, ки зaминaхoи хукукии фaъoлияти рacoнaхo фaрoхaм oвaрдa шудаву пaйвacтa такмил ëбaнд ва ин хама дар acora Конститутсия cyрaт бигирад. ^абули ин acнoд, пеш аз хама, ба ирoдaи кавии cиëcии Acocгyзoри cyлхy вахдати миллй -Пешвoи миллат, Президенти Чумхурии Точикистон, мухтарам Эмoмaлй Рaхмoн иртибoт мегирад. Ва ин ки имруз дар фaзoи иттилooтии мo рacoнaхoи мoликият ва caмгaшoн гyнoгyн фaъoлият дoрaнд, caмaрaи ирoдaи Пешвoи миллaтaмoн мебoшaнд. Санади oлии хукукии Точикистон дар катори бехтарин кoнcгитyтcияхoи кишвaрхoи oлaм нoм бурда мешавад. Тахияву кабули ин caнaди тaкдирcoз бевocитa тахти caрвaрии Президенти Чумхурии Точикистон, мyхтaрaм Эмoмaлй Рaхмoн cyрaт гирифтaacт. Чун 6o кабули Конститутсия мo будади чомеаи хyкyкбyнëдрo мaкcaди xyд кaрoр дoдем, аввалин икдoми рoхбaрияти давлати тозаистиклоли мo фaрoхaм coxтaни заминахои хукукии фaъoлияти вocитaхoи axбoри oммa буд. Дар acocи Кoнcтитyтcия даххо кoнyнy caнaд кабул шудаанд, ки хамагй бaрoи фaъoлияти oзoдoнaи рacoнaхo мycoидaт мекунанд» [5].

Ин рушд ба бакши кoнyнгyзoрй низ дакл дoрaд; кабули якчанд кoнyнхoи шхавии дигар ба мoнaнди «Дар бoрaи телевизиoн ва рaдиoшyнaвoнй», «Дар бoрaи хукуки дacгрacй ба иттилoаг», «Дар бoраи мурочиати шaхрвaндoн», «Дар бoрaи иттилoаг», «Дар бoраи хукуки муаллиф ва хyкyкхoи вoбacгa ба он», «Дар бoрaи табъу нашр», «Дар бoрaи реклама», «Дар бoрaи номгуи мaълyмoти дoрoи cирри давлатй», «Дар бoрaи фaъoлияти нoширй ва полиграфй» caмти хукукии фaъoлияги coхaрo мyшaxxacгaр гaрдoнид.

Шoиcтaи тазаккур аст, ки аз чониби мyхaккикoни шинoxтaи шха ва хyкyкшинocoни coхaи BAO низ ба ин чанбаи тo aндoзaе нави фaъoлияти журналистй таваччухи xocca зoхир гардид. Ин таваччухро дар кдоме аз ocoри илмй ва хатто китoбхoи aлoхидa мyшoхидa кардан мумкин аст. Macaлaн, прoфеccoр Aбдycaттoр Нуралиев (coли 2005) китoби «Acocхoи хукукии журналистика»-рo таълиф намудааст. Хyкyкшинoc Чунайд Ибoдoв зери yнвoни «Acocхoи дoнишхoи хукукй бaрoи журналистони Точикистон» (coли 2004) китoби aлoхидaерo тахия кaрдaacт. Хукукшинош дигар Умриллo Mеликoв 6o нoми «Холати хукукии журналист» (шли 2005) дастури рoхнaмoерo ба нашр рacoнид. Дар ин acaрхo мacъaлaхoи мухимми хукукй ба мoнaнди танзими хукукии байналмилалии oзoдии вocитaхoи axбoри омма, мacъaлaхoи хукукй ва амалии хифзи шаъну шараф ва о6руи кoрй дар BAO, фаъолияти рекламавй, мacъaлaи хифзи хукуки муаллиф ва маст-улияти вaйрoн накардани он, рaфтoри хукукии журналист ва «махалхои хaccoc», шакли ташкилй-хукукии вocитaхoи axбoри омма, хyкyкхoи жyрнaлиcт, журналиог хамчун кoрмaнд, acocхoи хукукии хамкории журналиог 6o рacoнaхoи xoричй ва мoнaнди инхo мaълyмoти caхех вучуд дoрaд.

Дар мaкoлaхoи aлoхидaи мухаккикон Ибрoхим Уcмoнoв, Човид Муким, ^ироншох Шaрифзoдa, Олимчон Сaлимзoдa, Сангин Гулов, Нуриддин ^аршибоев, Инoяг Инoягoв ва дигaрoн низ ба ин бaxши мухимми фaъoлияти журналистй таваччух зoхир гaрдидaacт. Ин хама ocoр хамчун заминаи ycтyвoр бaрoи ташаккули меъëрхoи хукукй шинoxтa мешаванд.

Mo дар ин макола меxoхем дар мишли аввалин кoнyни coхaвй: «Дар бoрaи мaт6yаг ва дигар вocитахoи axбoри амма» ташаккули низоми конунгузории тохара мавриди бaррacй карар дихем.

To шли 2013 ба конуни мазкур 5 маротиба тагйироту иловахо ворид гардида, 19 марти coли 2013 бо назардошти талаботи замон он бо тахрири чиддй аз нав кабул гардид. ^онуни мазкур аз 6 боб ва 36 модда иборат аст.

Яке аз махсусиятхои замони сохибистиклолии мамлакат аст, ки лоихаи конун дар баррасии чомеаи журналистй карор дошт ва хангоми мухокимаи он дар парлумон фикру акида ва пешниходхои журналистон ба инобат гирифта шуд.

Муаллифони лоихаи конуни мазкур вакилони Мачлиси намояндагони Мачлиси Олии Чумхурии Точикистон Олимчон Салимзода ва Акрамшо Фелалиев буданд. Онхо лоихаи конунро ба мухокимаи оммавии чомеаи журналистй пешниход карданд. Муаллифон хангоми муаррифй дар чаласаи парлумон пешниходхои чомеаи журналистиро химоя карданд, ки «Дар бораи матбуоти даврй ва дигар воситахои ахбори омма» номида шудани конун (истилохи «даврй» барои мушаххас гардидани воситахои ахбори чопй илова карда гардид) ва ё ин ки мухлати пешниходи иттилоъ ба журналистон аз чониби макомоти давлатй аз як мохи каблй то ба се руз поён оварда шудан, кафолати дастгирии давлатии воситахои ахбори омма аз ин чумла аст.

Соли 2016 аз чониби макоми бахисобгирии воситахои ахбори омма -Вазорати фарханги Чумхурии Точикистон лоихаи тагйирот ба конуни мазкур ба палатаи поёнии парлумон пешниход гардид. Дар лоихаи тагйирот зикр гардида буд, ки бо пешниходи макомоти прокуратура вазорати фарханг метавонад ба муддати се мох фаъолияти ВАО-и чудогонаро боздорад.

Хангоми баррасй дар Мачлиси намояндагони Мачлиси Олии мамлакат ин пешниход ба инобат гирифта нашуд, зеро чомеаи журналистй аз он бохабар гардида, дар сахифахои матбуот кабул гардиданашро махдудияти озодии сухан шуморид.

Вакилони парлумон баъди баррасии пешниходи лоихаи тагйирот онро напазируфтанд. Раиси Мачлиси намояндагон Шукурчон Зухуров таъкид намуд, ки хукуки боздории фаъолият танхо ба судхо дода шудааст [11].

Дар мачмуъ, метавон ба натичае расид, ки дар замони сохибистиклолй заминахои меъёрхои хукукии фаъолияти воситахои ахбори омма ба вучуд омада, як андоза ташаккул хам ёфтаанд. Дар чанд мисоле, ки зикр кардем, ин мохият ошкор мешавад. Таъкиди он ки бо пешниходи Президента Чумхурии Точикистон мухтарам Эмомалй Рахмон аз кодекси чиноятй ба кодекси гражданй гузаронидани чавобгарй барои тухмат ва тахкир яке аз дастовардхои назарраси чомеаи журналистй ва мисоли мушаххаси чараёни чунин ташаккул мебошад, ки чун мавзуи алохида баррасй хохад шуд.

АДАБИЁТ

1. Дастури хукукй барои журналист (маълумотномаи чайбй). -Душанбе, 2006. -88 с.

2. Ибодов Дж. Основы правовых знаний для журналистов Таджикистана / Дж. Ибодов -Душанбе, 2004. -368 с.

3. Меликов У. Хрлати хукукии журналист / У. Меликов. -Душанбе, 2005. -112 с.

4. Нуралиев А. Асосхои хукукии журналистика / А. Нуралиев. -Душанбе, 2005

5. Гулов С. Истиклолият ва рушди журналистикаи точик / С. Гулов // Паёми Донишгохи миллии Точикистон. -2018, №1. -С.251-257

6. Чумъаев М. Дар бораи баъзе меъёрхои хукукии фаъолияти журналистй / М. Чумъаев // Паёмномаи фарханг. -2014, №1(25). -С.74-81

Сарчашмадо

7. http://constitution.garant.rU/histoiy/ussr-rsfsr/1977/zakony/185465/l

8. http://www.libussr.ru/doc_ussr/usr_16715.htm

9. https://www.lexilogos.com/declaration/tadjik.htm

10. http://medialaw.asia/document/-895

11. http://www.ozodi.mobi/aZ27598293.html

12. http://www.prezident.tj/node/222

СТАНОВЛЕНИЕ ПРАВОВЫХ НОРМ В ТАДЖИКСКОЙ ЖУРНАЛИСТИКЕ

В этой статье автор размышляет о формировании правовых норм в таджикской журналистике начиная с дня принятия первого закона о печати и других средствах массовой информации в бывшем Советском Союзе, а затем в Таджикистане, который устанавливает основу для формирования правовых норм в стране.

Также, автор уделяет особое внимание периоду независимости страны и приводит конкретные примеры, разъясняющие процесс формирования правовых норм в этот период. Автор считает, что принятие закона о печати и других средств массовой информации при обсуждении журналистского сообщества и принятие его с учетом их мнения в период независимости, как важная государственная гарантия свободы слова.

Ключевые слова: журналистика, СМИ, свобода слова, становление, правовые нормы, период независимости, закон

FORMATION OF LEGAL STANDARDS IN TAJIK JOURNALISM

In this article, the author reflects on the formation of legal norms in Tajik journalism starting from the day the first law on the press and other mass media was adopted in the former Soviet Union, and then in Tajikistan, which establishes the basis for the formation of legal norms in the country.

The author also pays special attention to the period of independence of the country, and gives specific examples explaining the process of formation of legal norms in this period. The author considers presenting the draft law on the press and other media for discussion by the journalistic community and adopting it taking into account the opinion of the journalistic community during independence as a special and state guarantee of freedom of speech.

Keywords: journalism, media, freedom of speech, formation, legal norms, period of independence, law

Сведения об авторе:

Рахимджонов Хушдилджон Умаркулович - кандидат филологических наук, сотрудник кафедры радиовещания и ТВ факультет журналистики Таджикский национальнный университет (Республика Таджикистан, г. Душанбе), Тел.: (+992) 934892656. E-mail: khushdil_09@list.ru

About the author:

Rahimjonov Khushdiljon Umarqulovich - candidate of Sciences in Philology, teacher-colleague in the TV and radio departаment of the faculty of journalism of the Tajik National University (Republic of Tajikistan, Dushanbe sity), Те1: (+992) 934892656. E-mail: khushdil_09@list.ru

ЖЕНСКИЙ ВОПРОС В РОМАНЕ «ДВЕНАДЦАТЬ ВОРОТ БУХАРЫ»

Абдулназаров А.А.

Институт гуманитарных наук имени академик БИскандаров

Показывая духовную и нравственное падение общества до революции, писатели Таджикистана пытались сравнить положение женщин до и после.

Но надо учесть, что отношение к смерти у таджикского народа всегда уважительно. С самого детства таджики воспитывают в своих детях мысль о «завтрашнем дне». Говоря о завтрашнем дне, люди имеют ввиду загробную жизнь. Первым правилом, которому обучают ребенка -это не творить зло, чтобы после смерти не попасть в ад. Само понятие смерть имело двоякое разделение -попасть в ад -это умереть, и нести наказание, что означало -«жизнь во тьме», попасть в рай -означало после смерти «жить» радостно. Люди представляли рай в виде чудесного оазиса, с его прохладой, чистой и холодной водой, зеленью и фруктовыми садами, где все в изобилии: вкусная еда, питье, шелковые одеяния, реки, текущие молоком, медом и вином. На вершине рая растет лотос, в тени которого отдыхают праведники, там хранится подлинник Корана и другие «священные» книги, куда записаны деяния людей. Над раем, выше восьмого яруса, находится трон аллаха, испускающий чудесный свет, доставляющий покой, умиротворение и блаженство небожителям, находящимся под престолом бога. Таким рисуют рай детям с самого рождения. С раннего детства в таджикских семьях дети знают о семи кругах ада, снабженного всевозможными орудиями пыток и самыми утонченными средствами для истязания грешников. Там находятся котлы с кипящей смолой, и щипцы для вырывания мяса из тела, и ядовитые скорпионы, змеи и всевозможные чудовища, коим на растерзание бросают грешников. Муки ада, как и наслаждения и блаженства рая, по мусульманскому вероучению, продолжаются бесконечно долго. Над адом переброшен мост, Сират. Он тонкий, как волос, и острый, как меч Азраила. Этот мост ведет в рай тех, кто в состоянии преодолеть его. Грешникам это не удается. Они понесут наказание в аду за свои грехи. За грешников ходатаем перед аллахом выступает Мухаммед, и в аду остаются только те, кто осужден навеки гореть в адском пламени.

Такое отношение показывает, что испокон веков отношение к смерти в таджикских семьях является уважительным. Изменилось ли это отношение сегодня, можно понять по художественным произведениям, особенно 50-90-х годов ХХ века. Сегодня исследователи пытаются понять, как

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.