Научная статья на тему 'РОЛЬ СРЕДСТВ МАССОВОЙ ИНФОРМАЦИИ В ПОЛИТИЧЕСКОЙ ЖИЗНЫ СТРАНЫ'

РОЛЬ СРЕДСТВ МАССОВОЙ ИНФОРМАЦИИ В ПОЛИТИЧЕСКОЙ ЖИЗНЫ СТРАНЫ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
44
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СМИ / ПРЕССА / МИГРАЦИЯ / РОЛЬ / ПОЛИТИЧЕСКИЙ РЕЖИМ / ИНФОРМАЦИОННОЕ ПРОСТРАНСТВО / ПОЛИТИЧЕСКАЯ ДЕЯТЕЛЬНОСТЬ

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Шарифов Шухрат

В этой статье обсуждается роль средств массовой информации в политической жизни страны и говорится, что Республика Таджикистан имеет возможность добиться независимости государства после создания благоприятных условий для средств массовой информации. Дело было не только в работе этих условий труда, в период 1991-2017 годов СМИ страны отразили на своих страницах, отражающих политическую жизнь страны, и проанализировали ее в реалистическом ключе.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE ROLE OF THE MASS MEDIA IN POLITICAL LIFE IN THE COUNTRY

This article discusses the role of media in the political life of the country and states that the Republic of Tajikistan has the opportunity to achieve the state's independence after the creation of favorable conditions for the media. It was not just the work of these working conditions, in the period of 1991-2017, the country's media reflected in its pages reflecting the political life of the country and analyzed it in a realistic way.

Текст научной работы на тему «РОЛЬ СРЕДСТВ МАССОВОЙ ИНФОРМАЦИИ В ПОЛИТИЧЕСКОЙ ЖИЗНЫ СТРАНЫ»

COOPERATION OF THE REPUBLIC OF TAJIKISTAN AND THE ISLAMIC REPUBLIC OF PAKISTAN IN THE SCOPE OF SCIENCE AND TRAINING

The article discusses bilateral scientific relations between the Republic of Tajikistan and the Islamic Republic of Pakistan since independence.

The importance of scientific cooperation lies in the fact that it forms a person s worldview, is closely related to technological progress, helps to predict the development of society and the development of programs, and also solves the problems facing the two countries.

Good and constructive relations between Tajiks and Pakistanis are rooted in the distant past. In the Middle Ages, our peoples had many different ties, especially general culture and general literature. The common cultural and historical roots and proximity of Persian and Urdu languages allow our peoples to admire each other's cultural values.

Of course, science is one of the most important forms of culture in society, and its development is an important factor in the modernization of all spheres of human activity.

Therefore, we also need to pay special attention to the development of science and education, personnel training and the introduction of modern technologies.

Сведения об авторе:

Джумаева Парвона Абдувохидовна - старший научный сотрудник отдела социально-экономических и гуманитарных наук НИИ ТНУ Адрес: 734025, Таджикистан, г. Душанбе, пр. Рудаки 17. Телефон: (+992) 985394000.

About the author:

Jumaeva Parvona Abduvohidovna - researcher of scientific research Institute of the Tajik National University, 17Prospekt Rudaki, Dushanbe, 734025 Tajikistan, (+992) 985394000.

НА^ШИ ВАСОИТИ АХБОРИ ОММА ДАР ^АЁТИ СИЁСИИ МАМЛАКАТ

Шарифов Ш.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Баъди сохибистиклол гардидан Чумхурии Точикистон дар бунёди чомеаи демократа, хукукбунёд ва дунявй кадамхои устувор мегузорад. Васоити ахбори омма як ниходи мухими чомеаи демократа ба шумор омада, дар инъикоси хаёти сиёсии мамлакат накши бориз дорад. Кормандони ин соха дар фосилаи солхои 1997-2018 бо дарки масъулияти баланди касбй ва манфиатхои милию башарй ба инъикоси вокеаъабинонаи руйдоду хаводи сиёсй, инчунин дар боло рафтани сатхи маърифату шуури сиёсии мардуми Точикистон накши босазо гузоштанд[1]. Фаъолияти васоити ахбори умум дар кишвар тибки талаботи Конститутсияи Чумхурии Точикистон ва дигар санаду меъёрхои хукукии ба ин соха бахшидашуда, аз чумла, Крнунхои Чумхурии Точикистон «Дар бораи матбуот ва дигар воситахои ахбори омма», «Дар бораи телевизион ва радиошунавонй», «Дар бораи хукукхои муаллиф ва хукукхои марбут ба он», «Дар бораи табъу нашр» рохандозй шудааст [2]. Махз кабули чунин санадхои таърихию хукукй буданд, ки соли 2012 дар натичаи тахкикоти яке аз созмонхои байналмилалии «Хабарнигорони бидуни марз» матбуоти Точикистон аз нигохи озодй дар байни чумхурихои Осиёи Марказй чои аввалро ишгол намуданд [3]. Ин нишондод аз як тараф аз он шаходат медихад, ки васоити ахбори оммаи Точикистон мавкеи худро дар сиёсати имруза пайдо намуда, аз тарафи дигар васоити ахбори омма дар тахкими чомеаи шахрвандй, тавсеаи демократия, хукукбунёду дунявй хиссагузор буда, хар як падидаи сиёсиро вокей ва хакконй инъикос менамоянд. Сиёсати имрузаи Точикистон нисбати матбуот ба он равона карда шудааст, ки васоити ахбори омма проблемахои сиёсиро бо риоя намудани конуну маданияти рузноманигорй баррасй намуда, ба маърази умум бигузоранд. Чунки расонахои хабарй метавонанд муаммохои сиёсй ба вучуд оварда, дар миёни мардум игво андозанд ва байни табакахои чомеа якдигарнофахмиву хусуматро ривоч диханд.

Суханронии Президенти мамлакат Эмомалй Рахмон дар мулокот бо зиёиёни мамлакат (марти соли 2004) ва бо макомоти хифзи хукук бахшида ба 80- солагии Прокуратураи чумхурй тасдики гуфтахои болост: «Имруз матбуот хамкадами хаёт ва чузъи хеле мухиму чудонопазири чомеаи озоду демократии мо буда, таъмини фазои интихоби дурусти мавкеъ имкониятхои васеъ мухайё месозад» [4].

Васоити ахбори омма вокеан як неруи кудратмандест, ки метавонад садди рохи харгуна амалхои номатлуби сиёсй бишавад, аз ин ру, набояд ин ниходи мухим ва таъсиргузор дар

тaфaккypи чомеа 6a мaйдoни Fapaзy кит Ba мoчapoчУй тaбдил дoдa шaвaд. Фaъoлияти он низ нaбoяд 6a тунд гapдидaни cиëcии чомеа paBorn гapдaд.

Пaжyxиши мacъaлaи накши Bacorn^ axбopи oммaи Чyмxypии Точикистон дap дaвpaи нaвини тaъpиxи xaлки точик мудим Ba такозои зaмoн мебoшaд, зеpo бapoбapи coxибиcтиклoл гapдидaни кишвap coxтopи вocитaxoи axбopи oммaи мaмлaкaт 6a тaFийpoтxoи чиддй py 6a py гapдидaнд. Oнxo acocaн фaъoлияти xyдpo дap зaминaи мaнфиaтxoи миллй Ba эxтиpoми apзишxoи yмyмибaшapй 6a pox мoндaнд. Бapoи дapки мoxияти вacoити axбopи oммa мyaйян кapдaн лозим acт, ки мaфxyми BAO ч^о ифoдa мекyнaд. Пеш as xaмa, pyзнoмa, мачалла, бapнoмaxoи телевизиoн, paдиo, интеpнет Ba дигap шaклy вocитaxoи чопу нaшpи axбopи oммaвиpo дap aдaбиëти илмй BAO ном мебapaнд. Дoнишмaндoни coxaи cиëcaтшинocoнй 6ap он нaзapaнд, ки BAO тaнxo xa6apy иттилоъ нaдoдa, бaлки инчунин aфкop, акида, тaълим, бapнoмaxoи cиëcии мyaйянpo тapFиб мекyнaд Ba 6о ин дap идopaкyнии xaëти cиëcии чомеа шиpкaт мевapзaд. Bacoити axбopи oммa фикpy aндешaи чoмеapo тaшaккyл дoдa, бoвapии мapдyмpo 6a By^yA oвapдa, инcoнpo 6о ин pox 6a caмти мyaйян paвoнa меcoзaд. Дap чомеаи демoкpaтивy xyкyкбyнëд xap як шaxpвaнд xy^y; Дopaд, ки оид 6a xoдиcaxoи cиëcии мaмлaкaт иттилоъ дoштa бoшaд. Чунонки capчaшмaxoи cиëcй нишон медиxaнд, 6е oзoдaндешй демoкpaтия вyчyд дoштa нaметaвoнaд. Дap нaвбaти худ озодии бaëн Ba демoкpaтияpo 6е pacoнaxoи xaбapии мустакил, ки ниcбaтaн озод мебoшaнд, тacaввyp кapдaн Faйpиимкoн acт.

BAO дap ин мaвpид дap бapoбapи дш^ чyзъиëти демoкpaтй, 6a миcли пapлaмент, маккомоти xoкимият ичpoия Ba cy^ мустакил меиcтaд. Aз ин чост, ки BAO-po xaмчyн «^ки^ияти чaxopyм» ном мебapaнд. Ибopaи мaзкyp xoкимиятеpo ифoдa мекyнaд, ки дopoи xycycиятxoи 6a худ xoc мебoшaд. Bижaгии xocи BAO дap он acr, ки нaметaвoнaнд фapмoн диxaд, вaзифaдop нaмoянд, чазо Ba ë 6a 4aBo6rapñ кaшaнд. Силoxи acocии ощо cyxaн, oвoзy тacвиp, 6axc, таодик Ba ë инкopи Bo^a Ba Faйpa мебoшaд. Рacoнaxoи xa6apï 6a чомеаи озоду демoкpaтй xaмчyн оина xизмaт мекyнaнд. Дap xoлaти мaвчyд нaбyдaни чунин oинa чомеа метaвoнaд аз вapтaи демoкparии беpyн гapдaд.

Bacoити axбopи омма дap чомеаи демoкpaтй, 6ояд тaнocyби дaвлaт Ba чoмеapo ^œc Ba тaшxиcи OTëcH кapдa тaвoнaд. Aз pyи ин npH^Hn амал намудан то aндoзе низ мушкил acт. Ба он, на тащо кopмaндoни coxaи BAO, 6алки кулли чомеа низ 6ояд одат намояд. Чунонки capчaшмaxoи тaъpиxй шaxoдaт медиxaнд, дap 6аъзе аз xoлaтxo xoкимияти дopo BAO-po capзaниш менамоянд, 6а муташаннич шудани вaзъ, 6а вaйpoн кapдaни мyнocибaтxo мушкам меcoзaд. BAO 6ояд тала6оти иттилоотии чoмеapo конеъ гapдoнaд. Oдaм xy^y^ 6а xaкикaт дopaд Ba ин xy^y^ дap бapoбapи илму caнъaт 6о axбopи илмии мат6уот, телевизиoн Ba paдиo, 6о xизмaтpacoнии мyxтaлифи иттилоотй таъмин кapдa мешaвaд. O^o 6ояд 6а axди чомеа xaбapи диpyзa Ba имpyзapo нозук6инона 6е монеъа pacoнaнд. Кopмaндoни coxaи BAO, aзбacки дap acocи кону^ои амлкунандаи Чyмxypии Тoчикиcтoн coxиби xy^y^ Ba имкoниятxoи вacеъ ме6ошанд, 6ояд дap назди чомеа мacъyлияти кacбии xyдpo эxcoc намоянд. Иcтифoдaи BAO дap naxp намудани cиppy acpopи мaxфии дaвлarй, дaъвaт 6а иcтифoдaи зypй capнaгyн Ba ë дигapгyн намудани coxтopи дaвлaтй, тapFиби чанг, зypoвapй Ba зулм, мaxaлгapoивy миллaтгapoй Ba Faйpa манъ acт. Инчунин истифодаи BAO 6о мaкcaди мyдoxилa 6а xaëra шaxcии шaxpвaндoн, тaxдид 6а нангу нoмycи oнxo манъ аст. Рyзнoмaнигop дap чopчyбaи фаъолияти BAO амал намуда, xy^y^ дopaд, ки аз capчaшмaи гуногун иттилоъ гиpaд Ba дap бapoбapи ин, y 6ояд caxеxиятy дypycтии иттилoъpo донад, arap иттилоъ муко6или кону^ои амалкунандаи чyмxypй 6ошад, аз вaй ^ropa гиpaд, xy^y^ Ba мaнфиarxoи конунии шaxpвaндoн Ba тaшкилoтxopo эxтиpoм намояд [5].

BacoHrn axбopи омма дap тapбияи маданияти cиëcии шaxpвaндoни ^yitfxypï мacъyл acт. Маданияти cиëcие, ки дap он xaкдигopй, 6oBapï, афзалияти apзишxoи вoлoи инcoнй дap муко6или та6ака6андй Ba тaфpик;aaндoзй ифода ëфтa 6ошад, метaвoнaд шaxpвaндpo дap pyxияи coлими cиëcй тapбият намояд. Маданияти cräcn ин вoкеъaбинoнa 6а эътибop гиpифтaни нуктаи нaзapи гypyxxoи rnërn, pox надодан 6а xap гуна бaдбиниxoи cиëcй Ba Faйpa 6а x^o6 меpaвaд. BAO aфкopи чoмеapo ташаккул дода, аз як тapaф тaчpибa Ba aфкopи як кдшpи чoмеapo чамъ менамояд, аз тapaф дигap 6а шyyp Ba paфтopи дигap кишpи чомеа тaъcиp меpacoнaд. Дap чомеаи демoкpaтй идopaи paBa^^ cиëcй 6идуни омузиш Faйpи имкон acт, ки дap он BAO накши бyзypг дopaд. BAO накши cиëcй, poxбapикyнaндaи xешpo дap cиcтемaи cиëcии чомеа, инчунин, 6о poxxoи мyзoкиpoт, ëpию мадад, танкид Ba мaxкyм кapдaни бapнoмaxoи гуногуни rnërn, FOяxo Ba пешниxoди шaxcoни aлoxидa, тaшкилoтxoи чамъиятй, xизбxoи cиëcй Ba Faйpapo ичpo менамоянд.

Х,амин тaвp, накши BAO имpyз дap тaxкими cyлxy вaxдaт, Иcтиклoлияти дaвлaтй, бедop кapдaни xиccиëти cиëcии мapдyм, эxëи apзишxoи миллй бyзypг acт. Мaxз имpyз BAO acт, ки дap тамоми гyшaвy кaнopи олам axли чомеа аз xypдтapин чyзъиëти xaвoдиcи cиëcй oгaxй

пайдо намуда, дар халли он чорасозй мекунанд. Васоити ахбори оммаи Точикистон низ имруз дар радифи ВАО-и пешрафтатарин давлатхо карор гирифта, проблемахои хаёти сиёсии чомеаро вокеабинона дар сахифахои худ инъикос менамояд.

АДАБИЁТ

1. Якубов Ч.К. Накши васоити ахбори оммаи Чумхурии Точикистон дар замони муосир.

2. Мурочиатномаи иштирокчиёни Семинар-машварати чумхуриявии кормандони матбуоти даврй ва табъу нашри Точикистон ба Хукумати Чумхурй ва хама алокамандони соха. //Чумхурият. 10-марти соли 2005.

3. Чумхурият. 10-марти соли 2005.

4. Конуни Чумчурии Точикистон «Дар бораи матбуоти даврй ва дигар воситахои ахбори омма». // Садои мардум. 19 марти соли 2013. Шум.34-35

5. Комаровский В.С. Государственная служба и СМИ (курс лекций). -Воронеж:

РОЛЬ СРЕДСТВО МАССЫВИ ИНФОРМАТЦИЙ В ПОЛИТИЧЕСКОЙ ЖИЗНЫ В СТРАНА

В этой статье обсуждается роль средств массовой информации в политической жизни страны и говорится, что Республика Таджикистан имеет возможность добиться независимости государства после создания благоприятных условий для средств массовой информации. Дело было не только в работе этих условий труда, в период 1991-2017 годов СМИ страны отразили на своих страницах, отражающих политическую жизнь страны, и проанализировали ее в реалистическом ключе.

Клюлавые слова: СМИ, пресса, миграция, роль, политический режим, информационное пространство, политическая деятельность.

THE ROLE OF THE MASS MEDIA IN POLITICAL LIFE IN THE COUNTRY

This article discusses the role of media in the political life of the country and states that the Republic of Tajikistan has the opportunity to achieve the state's independence after the creation of favorable conditions for the media. It was notjust the work of these working conditions, in the period of1991-2017, the country's media reflected in its pages reflecting the political life of the country and analyzed it in a realistic way.

Kayword: media, press, migration, role, political regime, information space, political activity.

Сведение об авторе:

Шарифов Шухрат - старщий преподаватель кафедры права Таджикского гасударственного педагогического университета им С.Айни, Тел: (+992) 907992222

About the autor:

Sharifov Shukhrat - Senior Lecturer, Department of Law, Tajik State Pedagogical University named after S. Ami, Phone: (+992) 907992222

ТАШАККУЛЁБИИ ХДМКОРИИ ИЛМИЮ МАДАНИИ ТОЧИКИСТОН ДАР АСР^ОИ XI-XV

Мамадкулова Р.О.

Донишкадаи кууи-металлургии Тоцикистон

«Таъарих ва фарщнг аз назари ман, оинаест, ки дар он тамоми пахлухои зиндаги акс меёбад. Ва ин мизони дакику беминнат сатхи сиёсй, иктисодй ва ичтимоии зехни цомеъаро дар даврахои гуногуни таърих инъикос карда, сатхи хар халку миллатро дар рушди тамаддуни башарро муайян менамояд».

Эмомалй Рахмон

Пешвои миллат, Президенты Чумхурии Тоцикистон

Дар Точикистони муосир хамкории илмию маданй баробари омилхои дигар бо шарофати маърифати мероси ниёгони мо (Рудакй, Фирдавсй, Форобй, Сино, Газзолй, Низомй, Ч,омй, ва дигарон), рушд ва инкишоф ёфтааст, ки гояхои ба даст овардан ва таъмини сулх, рушди хамкорй ва хамдилии халкхо, ба вучуд овардани шароит барои низом дар саросаи оламро таблет мекунанд. Ч,оизи кайд аст, ки мардуми олам дорои чунин мероси Fаноманди фархангй мебошад ва аз ин ру омузиши эчодиёти гузаштагон, аз он чумла мутафаккирони Осиёи миёна дар шароити имруза аз ахамияти мухиме бархурдор мебошад. Ин амалкард барои таблига F0яx,0и ниёгон дар бораи хамзистии мардум, табодули мероси фархангй ва аз хама мухимаш

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.