Научная статья на тему 'ТАШАККУЛ ВА РУШДИ ТАЪРИХИИ ДАВЛАТИ ҲУҚУҚБУНЁД'

ТАШАККУЛ ВА РУШДИ ТАЪРИХИИ ДАВЛАТИ ҲУҚУҚБУНЁД Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
347
18
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ПРАВОВОЕ ГОСУДАРСТВО / ПРАВОВАЯ БАЗА / ГОСУДАРСТВЕННОГО РАЗВИТИЯ / ПОЛИТИЧЕСКОЙ ВЛАСТИ / КОНСТИТУЦИИ РЕСПУБЛИКИ ТАДЖИКИСТАН / LEGAL STATE / LEGAL FRAMEWORK / STATE DEVELOPMENT / POLITICAL POWER / CONSTITUTION OF THE REPUBLIC OF TAJIKISTAN

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Рауфзода К.Қ.

Данная статья посвящена актуальной проблеме становлению и историческому развитию правового государства. В статье исследование исторические события, которые стали помехой в защите прав и свобод граждан, возникновению гражданской войны в Таджикистана. Указаны причины и факторы содействующие развитию Таджикистана на пути правового государства. Изучены взаимосвязь правового государства и гражданского общества и т.д. Чтобы создать правовое государство, прежде всего, необходимо создать правовую основу. Правовое государство -это высокий уровень государственного развития, основанный на верховенстве закона и права, признающем высшую социальную ценность людей.This article is devoted to the actual problem of the formation and historical development of the rule of law. The article examines the historical events that hindered the protection of the rights and freedoms of citizens, the outbreak of the civil war in Tajikistan. The reasons and factors contributing to the development of Tajikistan on the way of the rule of law are indicated. The relationship between the rule of law and civil society, etc. has been studied. To create a legal state, first of all, it is necessary to create a legal basis. The rule of law is a high level of state development based on the rule of law and law, recognizing the highest social value of people.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

FORMATION AND HISTORICAL DEVELOPMENT LEGAL STATE

This article is devoted to the actual problem of the formation and historical development of the rule of law. The article examines the historical events that hindered the protection of the rights and freedoms of citizens, the outbreak of the civil war in Tajikistan. The reasons and factors contributing to the development of Tajikistan on the way of the rule of law are indicated. The relationship between the rule of law and civil society, etc. has been studied. To create a legal state, first of all, it is necessary to create a legal basis. The rule of law is a high level of state development based on the rule of law and law, recognizing the highest social value of people.

Текст научной работы на тему «ТАШАККУЛ ВА РУШДИ ТАЪРИХИИ ДАВЛАТИ ҲУҚУҚБУНЁД»

ТАШАККУЛ ВА РУШДИ ТАЪРИХИИ ДАВЛАТИ ^У^У^БУНЁД

Рауфзода К.Ц.

Донишгохи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С.Айни

Дaвлaти хуку^бутед дacтoвaрди 6узурги тaмaддyни иншнй, нaзaрияи пeшк;aдaм, мyaйянcoзaндaи тaxaввyли ^oMea, тaмoюли acocии тaкoмyл Ba пешрaфти чaxoни мyocир мебoшaд. О. ycMoTOB ниcбaт бa дaвлaти xyк;yк;бyнëд чунин гyфтaacт: «Он aß як тaрaф, FOя Ba нaзaрияи cиëcивy хукукй Ba as тaрaфи дигaр, aмaлияи дaвлaтивy хукукй, boh^^to xaërn aCT. Нaзaрия Ba aмaлияи дaвлaти хуку^бужд a8 ^aM чyдoнoшaвaндaaнд. Х£мчун нaзaрияи илми дaвлaти хуку^бужд -зaрyрияти чaмъиятию дaвлaтй Ba тaлaбoт бa ^нуни чaрaëни умумии тaxaввyли чoмeъaи инcoнй бyдa, дaр aйни зaмoн Borrara cиëcивy хукукй мeбoшaд Ba бa ин мaънo шaкли aмaлиcoзии тaлaбoти дaвлaти хукукбужд, рoxи aмaлй нaмyдaни oн acт ». [1, c.3-5]

Дaвлaти хуку^бутед к^ми чyдoнaшaвaндaи тaxaввyли тaъриxии чoмeaи бaшaр Ba дaр aйни зaмoн нaзaрияи мyocири чaxoн acт. Нaзaрияи дaвлaти хукукбушд дaр мaрxилaи гyзaриши тaмaддyни Faрбй aз чoмeaи фeoдaлй бa кaпитaлиcтй тaшaккyл мeëбaд. Aммo yнcyрxoи нaзaриявй Ba зaминax,oи oн xaнyз дaр зaмoнxoи кадим пaйдo мeшaвaнд. Бoяд гуфт, ки дaвлaти хукукбушд -нaзaрияи нa ин ë oн кишвaр ë минтaк;axoи aлox,идa, бaлки кулли бaшaр бyдa, axaмият Ba тобиши чaxoнй, aрзиши yмyмибaшaрй дoрaд.

Тaшaккyлy тaкoмyли FOя Ba нaзaрияи дaвлaти хукукбушд тyлoнй бyдa, як чaнд мaрx,илax,oрo дaр бaр мeгирaд.

-Мaрxилaи aBBan -дaврaи пaйдoишy тaxкими зaминaxoи тaъриxй -нaзaриявй мeбoшaд. Ин зaминax,oрo aк;идaxoи мyxтaлиф oид бa тaк;cимoти мaкoмoти чyдoгoнaи дaвлaт, тacнифи шaклxoи дуруст Ba нoдyрycти дaвлaт (вoбacтa бa принcипи ^пуншт), шaкли oмexтaи дaвлaтдoрй, нaxycтин мaфxyмxoи хукукии дaвлaт тaшкил медшднд.

Бoяд гуфт, ки кишвaри мo, ки хдшэ дaр мaрxилaи гyзaриш a8 дaвлaти coтcиaлиcтй бa дaвлaти либeрaлй-дeмoкрaтй H;apop дoрaд. Аз тaчрибaи чaxoнии aмaшиcoзии дaвлaти хукукбушд, a;^aBy FOяx,oи пeшк;aдaм иcтифoдa мeбaрaд. Мaвриди зикр aCT, ки бaрпo нaмyдaни дaвлaти хукукй яке aз aрзишxoи мyxимтaрини Кoнcтитyтcияи Чумхурии Тoчикистoн бyдa, бyнëди oн яке aз шaртxoи мyxимтaрини чoмeaи oзoдy мyтaмaддин бa хишб мeрaвaд. Кoнcгитyтcияи coли 1994, бaъди бa дacг oвaрдaни иcгиклoлияти дaвлaтии ^чи^отен рyйдoди бaco нoдири xaërn cиëcии кишвaр бyдa, дaр oн зaминax,oи вoк;eии бaрпo нaмyдaни чoмeaи хукукй дaр acocи дaстoвaрдxoи миллй oид бa aнъaнa Ba мaвчyдияти мeъëрxoи хукукй дaр кишвaрaмoн гyзoштa шyдaacг.

Acocи Кoнcгитyтcияи Чумхурии Тoчикиcгoнрo aндeшaи дaвлaти дeмoкрaтй Ba хукукбушд тaшкил медшзд. Дaр Кoнcгитyтcия принcипxoи мyxтaшифи дaвлaти хукукбушд инъикoc Ba рушди xyдрo пaйдo кaрдaнд. Принcипи дaвлaти хуку^бужд миcли coxти дeмoкрaтй дaр coxти кoнcгитyтcиoнии чумхурй ягoнaгии cacara xoкимияти нoмaxдyдрo дaр нaзaр нaдoрaд, бaлки дaвлaти хукукбужд бa мaънoи кoнcгитyтcиoнй -чунин мeъëрxo, принcипxo Ba к;oидaxoeрo бa вyчyд мeoвaрaд, ки ora,o acocxoи тaртибoти xy^rç^o тaшaккyл медшднд, ягoнaгии cиëcирo мyстaxкaм мeгaрдoнaнд Ba xaнгдми бa aмaл бaрoвaрдaни ora,o дaвлaт дaр Кoнcгитyтcия мyк;aррaр мeкyнaд, Ba oн шaкли мyшaxxacи тaъриxй пaйдo мeкyнaд. Бoяд зикр тамуд, ки мaxз дaр тули yзвияти тaк;рибaн 7G -coлaи ^чи^агон дaр xaйaти Иттиx,oди Шyрaвй acocxoи хукукии oзoдиxoи шaxрвaндoни Тoчикиcгoн тaшaккyл ëфтa, ин xy;y;xo дaр Кoнcтитyтcияи Иттиx,oди Шyрaвй Ba чумхурй инъикoc ëфтa буд. Лекин, як xycycияти бa xyд xocи ин хукуку oзoдиxo aз oн ибoрaт буд, ки oн бeштaр xиcлaти иктишдй -ичтимoй дoштa, бa oн эътибoри зaрyрй дoдa мешуд. Ин a8 як тaрaф, тaбий буд, Кoнcгитyтcияи зaмoни Шyрaвй xaërn bo;^, тaбaк;ax,oи ичгимoии cиëcй Ba acocи низoми иктиcoдии ЧOмeaи шyрaвирo инъикoc мегард.

Дaр Кoнcгитyтcияи Иттиxoди Шyрaвй бa шaxрвaндoн кдриб xaмaи oзoдиxoи дeмoкрaтй, бa мoнaнди бaрoбaрxyкyк;ии шaxрвaндoн дaр (мoддaи 34), бaрoбaрxyкyк;ии нaжoдy миллaтxo (мoддaи 36), хуку; бa мех,тати кaфoлaтнoк (мoддaи 40), бa истирox,aт (мoддaи 42), бa хифзи caлoмaтй (мoддaи 42), хифзи ичгимoй (мoддaи 43), бa мaнзил (мoддaи 44), иштирoк дaр кoрxoи дaвлaтй (мoддaи 48) дaxлнoпaзирии шaxc (мoддaи 54) Ba Faйрaxo дoдa шyдa, ин x^a^o дaр Кoнститyтcияxoи Чyмxyриxoи Шyрaвй, a8 oн чyмлa дaр Кoнcтитyтcияи Чумхурии Шyрaвии Сoтcиaшиcгии Тoчикиcгoн тaзaккyри xyдрo ëфтa бyдaнд. [2.c.8-1G]

Тaтбик;и ин xy^y озодих,о бо тaвaccyти Шypоxое, ки acоcи низоми cиëcии зaмони шypaвй 6уд, бо pоxбapи ^избй иттих.оди шypaвй aмaлй гapдонидa боpaи тaшкил Ba гyзapонидaни Man^cxp шpдиxaмоиxо Ba pоx,пaймоиx,ои оcоиштa фapмон бapовapд.

Мувофики он, шaxpвaндони бa cинни 18-cолa pacидa, бa Ma^Mara мг^гллии ш^ои давлатй нa там aß 10 pyз кдбл as гyзapонидaни ин тaдбиp apизa пешних,од мекapдaнд. Xyкyмaти мaxaллй онpо бappacй тамуд^ бa тaшкилкyнaндaгони чоpaбинй оид бa к;apоpи к;aбyлкapдaи xyд ш деpтap aB 5 pyз то Barçm capшaвии он xaбap медод. XyHyMara мaxaллй yxдaдоp кapдa мешуд, ки дap xycycи бa Ba^rn дигap гyзapонидaни ин тaдбиp тaклиф гyзоpaд Ba тaнxо дap мaвpидxои дap конун пешбинигapдидa бa гyзapонидaни чоpaбинй ичозaт медшад.

Иштиpокчиëни чоpaбинй yxдaдоp бyдaнд, ки aв гиpифтaни cилоxе, ки бa мукобили xaëт Ba caломaтии одaмон Ba бapои pacонидaни зapapи моддй иcтифодa шyдaнaш мумкин acт, xyддоpй нaмоянд. Мaвpиди зикp acт, ки фaxмиши ra^pycm демокpaтия, нaдониcтaни ^укук Ba крнунхд пacт бyдaни дapaчaи шyypи cиëcию ^укукии axолй бa он овapдa pacонид, ки дap OFOЗи ин дж^^ни^о чyмxypии моpо ^пунш^^то бa гиpдоби xyд ташид^ ин ycynx^ демокpaти ифодaи иpодaи xanrç бa як фочши кaлон тaбдил ëфт, бa миcли вок;еaxои февpaли шли 1990. Бо тaшaббycи як зyмpa дacиcaбозон мacъaлaи «гypезaroни apмaнй»-pо бaxонa кapдa, дap пойтaxт шpдиxaмоиxои беpyн aв тaлaботи конун cypaт гиpифтa, xaërn cиëcию мaънaвии пойтaxтpо xaлaлдоp Ba зaминaи чaнra шaxpвaндй гaштaнд.

Бо мaкcaди пешгиpи кapдaни x^ai^^ фaвк;yлоддa (конyншикaнй Ba зypовapй, поймол кapдaни ^укуку озодикои дигapон) Xyкyмaти Точикистон 3 ноябpи cоли 1995 ^онуни Чyмxypии Точикистонpо «flap боpaи низоми хукукии вaвъияти фaвкyлодa» кдбул нaмyд, ки тибки он дap XOлaти фaвкyлодa гyзapонидaни мaчлиcxо, гиpдиxaмоиxо, pоxпaймоиxо Ba дигap чоpaбиниxои оммaвй мaнъ кapдa мешуд. Бо мaк;caди тaнзими тaшкил Ba гyзapонидaни мaчлиcxо, гиpдиxaмоиxо, нaмоишxо, pоxпaймоиxои оcоиштa Ba дигap чоpaбиниxои оммaви Ba тaъмини xy^y^y мaнфиaтxои шaxpвaндон 29 июни шли 1991 ^онуни Точикистон «flap боpaи тaнзими тaшкил Ba гyзapонидaни мaчлиcxо, гиpдиxaмоиxо, нaмоишxо Ba pоxпaймоиxои оcоиштa Ba чaвобгapй бapои вaйpон кapдaни тapтибaги гyзapонидaни огоо» кдбул кapдa шyдa буд.

Дap шapоити дyшвоpи он дaвpa, ин конун дaFaлонa вaйpон кapдa мешуд, ки о^о вок;еaxои cентябpи cоли 1991 Ba вок;еaxои минбaъдa боpи дш^ cобит cоxтaнд. Бaъд aв бa дacт овapдaни истиклолияти дaвлaтй Ba кдбули Конcтитyтcияи нaви Чyмxypии Точикистон як ^aTOp пaдидaxои нaви xy^y^ дap Конcтитyтcия caбт шуд^ xaмaи онxо дap кону^ои дaxлдоp мycтaxкaм гapдонидa шyдa бyдaнд. Аз ин py, Чyмxypии Точикистон дap Конститутсияи xyд дaxлнопaзиpии xaëт, ^aAp, номyc Ba дигap xyкyкxои фитpии иншн (моддaи 5) мaнъ нaмyдaни иттиxодияxои чaмъиятии Faйpик;онyние, ки зyxypотxои мaнфиpо тapFиб менaмоянд (моддaи 8) чун кaфолaти дaвлaти xифзи xysyRrn шaxpвaндон бa зиммaи xyд гиpифтa э^т^оф нaмyд, ки «мaxдyд кapдaни xy^rç Ba yxдaдоpиxои шaxpвaндон тaнxо бa мaк;caди тaъмини xy^rç Ba озодии дигapон, тapтиботи чaмъиятй, Xимояи œxTO конcтитyтcионй Ba тaмомияти apзии чyмxypй (моддaи 14 бaнди 2) paвонa кapдaaст.

Дap aйни зaмон дap моддaи 47 Конcтитyтcия омaдaacт, ки «flap дaвpaи вaвъияти фaвкyллодa xysy«; Ba озодиxое, ки дap моддaxои 16 (xy^y^ бa xимояи шaxpвaнди Точикистон дap xоpичи кишвap), моддaи 17 (бapобapии xy^y^ дap нaзди конун Ba cyд), моддaи 18 (xy^y^ бa зиндaгй), моддaи 19 (xyкyки xифзи cyдй), моддaи 20 (xy^y^ бa беacоc гyнaxкоpшaвй), моддaи 22 (дaxлнопaзиpии мaнзил), моддaи 25 (xy^y^ бa шиноc шyдaн бо xyччaтxои дaxлдоp) Ba моддaи 28 ^уку^и мyттaxидшaвии шaxpвaндон) пешбинй шyдaaст, Ba инчунин дигap кону^ое, ки бapои идоpaкyнии дaвлaти paвонa кapдa шyдaaст, мaxдyд кapдa нaмешaвaд». [3. Конститyтcияи 1994]

Дap низоми xy^^rn шypaвй таккши мaxcyc бa тaшкилотxои чaмъиятй додa мешуд. Лекин, ин тaшкилотxо як чузъи чyдоинопaзиpи xизби коммунист Ba ëpдaмчии он дap низоми cиëcию ичтимоии мaмлaкaт бa xиcоб меpaфтaнд. Дap Конститутсияи Точикистон бо нaзapдошти xолaтxои xysyR^, ки дap зaмони шypaвй мaxдyд бyдaнд, ин зyxypотxо aв шв бappacй шуд^ дap дaвpaи демокpaтикyнонии чомеa бa он мaк;оми тaшкилотxои Faйpиxyкyмaтй додa шyдa, онxо дap aйни зaмон дap тaшaккyли чомеaи xy^^ pоли мyxиме мебозaнд. Бояд зикp нaмyд, ки бyнëди чомеaи aдолaтпapвapy демокpaтй, ки дap aœcrn волоияти конун acоc ëфтaaст Ba он тacодyфaн пaйдо нaшyдaaст. Имpyз мо гapчaнде ки бa конститутсияи гyзaштaи дaвpaи шypaвй aв нигоxи тaнк;идй нaвap кунем xaм, он дap зaмони xyд xодиcaи тод^и xy^^ бa xиcоб меpaфт.

Acоcгyзоpи cyлxy Вaxдaти Миллй Пешвои Милтат Эмомaлй Рaxмон дap бapомaдxои xyд ин нyкгapо боpxо тaъкид кapдa, ибpоз доштaaст, ки мaxз дap зaмони шypaвй Ba Инкилоби 0^™6p

точикон сохиби давлати миллй гашта, махз хамин давра халки точикро аз торикию ноумедй озод карда буд. Максад ёдовар шудани гузашта, аз он иборат аст, ки мо гузаштаро фаромуш накунем, аз сахву хатогихои чойдошта саба; омузем, вале барои мо, мархилаи хозираи инкишофи кишвар ва ояндаи он басо мухим аст.

Чомеаи имруза бо рохи бунёди чомеаи демократии хукукбунёд дохил шудааст, вазифаи мо аз он иборат мебошад, ки аз манфиатхои таърихии худ ру нагардонида, хар як зухуроти мусбии айёми гузаштаро кабул фармоем ва онро барои тахкими волоияти конун истифода барем.

Барои бунёди чомеаи хукукию демократй барои мо заминахои зарурй вучуд доранд:

Пас аз ин заминахо кадомхоянд:

1.Тачрибаи таърихии халк, ки дар рафти муборизахои шадид, бахри пойдории хукуку озодихо ба даст омадааст;

2. Тачрибаи давлатдории дифокунандаи хукуку озодихои умум;

3. Мавчуд будани низоми давлатдорй ва сиёсати давлатй;

4. Арзи вучуд кардани Конститутсия ва конунхои дар асосхои он ташаккулёфта;

5. Такя кардан ва имконияти омухтани тачрибаи чахонй оид ба хифзи хукуку озодихои инсон ва шахрванд;

6. Такя ба анъанахои давлатдорй ва рухияи конуничрокунии он;

7. Пайвастан ба чомеаи чахонй ва меъёрхои асосии хукуки башар.

Ин заминахои давлати хукукбунёд имконият медихад, ки мо дар оянда ба бунёди чомеаи шахрвандй расем. Чй тавре, ки мо дар огози макола кайд кардем, мо дар ибтидои бунёди чунин чомеа карор дорем. Шубхае нест, максади мо расидан ба ин гуна чомеа амалй мешавад.

«Таърих гувох аст, ки -иброз доштааст Эмомалй Рахмон, -дар тули хазорсолахо давлату давлатдории точикон сахтихои харобиовар ва таназзулу эхё шуданро борхо аз сар гузаронидааст, аз дунболи хар шикаст, боз эхёшавй ва камолоти афзунтарро ноил гаштааст. Ин рисолаи таърихиро, ки дар раванди давлатдорони чахон назир надорад, метавон рисолати давлатдории точикон намуд». [4. Чумхурият №3 5]

Ин рисолаи таърихй дилпурй медихад, ки шахрвандони Точикистон нуктахои Конститутсияи худро дар бобати бунёди чомеаи демократию хукукбунёд, дунявй, ягона ва ичтимой пурра амалй мегардонанд.

АДАБИЁТ

1. Конститутсияи СССР. -М.,1984. -С.8-10

2. Конститутсияи Чумхурии ТочикистонЮ 1994.

3. Усмонов О. Давлат ва хукук. -Душанбе, 2000. -С.3-5.

4. Эмомалй Рахмон Истиклолият неъмати бебахост // Чумхурият, № 35, 11 сентябри соли 2003.

СТАНОВЛЕНИЕ И ИСТОРИЧЕСКОЕН РАЗВИТИЕ ПРАВОВОГО ГОСУДАРСТВА

Данная статья посвящена актуальной проблеме становлению и историческому развитию правового государства. В статье исследование исторические события, которые стали помехой в защите прав и свобод граждан, возникновению гражданской войны в Таджикистана. Указаны причины и факторы содействующие развитию Таджикистана на пути правового государства. Изучены взаимосвязь правового государства и гражданского общества и т.д. Чтобы создать правовое государство, прежде всего, необходимо создать правовую основу. Правовое государство -это высокий уровень государственного развития, основанный на верховенстве закона и права, признающем высшую социальную ценность людей.

Ключевые слова: Правовое государство, правовая база, государственного развития, политической власти, Конституции Республики Таджикистан.

FORMATION AND HISTORICAL DEVELOPMENT LEGAL STATE

This article is devoted to the actual problem of the formation and historical development of the rule of law. The article examines the historical events that hindered the protection of the rights and freedoms of citizens, the outbreak of the civil war in Tajikistan. The reasons and factors contributing to the development of Tajikistan on the way of the rule of law are indicated. The relationship between the rule of law and civil society, etc. has been studied. To create a legal state, first of all, it is necessary to create a legal basis. The

rule of law is a high level of state development based on the rule of law and law, recognizing the highest social value of people.

Keywords: Legal state, legal framework, state development, political power, the Constitution of the Republic of Tajikistan.

Сведение об авторе:

Рауфзода Комронжон Кадриддин —магистрант второго курса факультета история Таджиксого государственного педагогического университета имени С. Айни;

About the auhor:

Raufzoda Komronjon Kadriddin -2n year magister of the History Department, Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini.

АХДМИЯТИ ОСИЁИ МАРКАЗЙ БАРОИ ЩТИСОД ВА СИЁСАТИ ХОРИЧИИ ПОКИСТОН

Суфиев С.Н.

Донишгощ давлатии Кулоб ба номи А.Рудакй

Хамкорихои мингакди Осиёи Марказй бо халкхои нимчазираи Хиндустон таърихи кадима доранд. Халкхои минтакаро Рохи бузурги абрешим, таърихи умумй дар доираи давлатхои кадим ва асримиёнагй, фарханг ва тамаддун мепайваст. Баъди ташкил шудани Покистон хамкории он бо чумхурихои Осиёи Марказй дар заминаи давлати Шуравй чараён гирифта, бо бархам хурдани он, бинобар пайдоиши холигй дар фазои минтака, мавкеи мухимми стратегй, боло рафтани ахамияти захирахои табий ва истифодаи бозори истеъмолии он барои фуруши махсулоти худ барои касби макоми махсус дар минтака талош намуд.

Бозори дар холи васеъшавии Осиёи Марказй ва захирахои бузурги табии он барои афзоиши сармоягузорй дар минтака дурнамои хубро ба вучуд оварданд. Вале, набояд зарурати тачиди иктисод, баркарор кардани суботи сиёсй ва назорати самаранокро аз болои низоъхои кавмй фаромуш кард. Кобилияти халли мушкилоти дохилии кишвархои Осиёи Марказй дар мархилаи аввал аз дастгирй ва кумаки хоричй вобаста буд[12].

Дар баробари ин, давлати Покистон максад дорад, ки дар фазои чугрофии мусулмони минтака таъсири маънавии худро зиёд карда, бад-ин васила нуфузи худро миёни кишвархои мусулмон (дар доираи Сомзони хамкории исломй ва Созмони хамкории иктисодй) ва китъа баланд бардорад.

Охирхои соли 1992 сафари аввалини расмии олимартабаи Хукумати Чумхурии Исломии Покистон бо сарварии Вазири иктисодиёти ин давлат Сардор Осаф Али ба давлатхои навбунёди Осиёи Миёна огоз гардид. Мохи апрели соли 1992 баъд аз боздид ва шиносой бо Чумхурии Узбекистон, Туркманистон ва Казокистон ин хайат аз Чумхурии Точикистон низ боздид намуд. Максади асосии ин сафар дар баробари шиносой бо рохбарияти нави Хукумати Точикистон масъалахои омухтани вазъи сиёсии мамлакат, фикру акидахои рохбарияти онхо, максаду мароми хизбхои сиёсй, муайян намудани мавкеи хизбхо дар чамъият иборат буд. Бояд кайд кард, ки кисми муайяни рохбарияти Чумхурии Исломии Покистон, ки намояндагони хизби "Лигаи мусулмонони Покистон" буданд, умед доштанд, ки дар ояндаи наздик бо сабабхои тезутунд гардидани вазъи сиёсй ва суст шудани таъсири шуравй -бозсозихо дар кулли давлатхои Осиёи Миёна сохтори давлатхои мусулмониро ба майдон меоварад[9. с.607].

Зимни бозгашт ва хисобот дар назди Хукумати Покистон Сардор Осаф Ахмад Алй дар асоси дини ислом мустахкам намудани муносибатхои Покистон ва давлатхои навбунёди Осиёи Марказиро зери танкид гирифта, барои бо молхои истехсоли покистонй харчи бештар тезтар вориди бозори давлатхои навбунёди Осиёи Миёна ва Казокистон шудан, сиёсати харчи бештар равнаку ривоч додани хамкории дучонибаро дар сохаи тичорат, иктисодиёт ва фарханг пешниход намуд.

Солхои баъдй Хукумати Покистон бо давлатхои навбунёди Осиёи Марказй сиёсати равнаку ривоч додани хамкориро дар сохаи тичорат, иктисодиёт ва фарханг псш гирифт[9. с. 608].

Новобаста аз мушкилоти молиявй, Покистон дар тамоми чумхурихои Осиёи Марказй сафорати худро кушода, то апрели соли 1992 вобаста ба лоихахои зиёд бо Узбекистон, Точикистон ва Казокистон корро огоз намуд, ки максади муттахид кардани иктидори захиравй бо тачриба ва сармояи покистониро дошт. Ин лоихахо сохахои зеринро, аз кабили, алокаи мохворавй,

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.