Научная статья на тему 'АФКОРИ УМУМ ВА ТАШАККУЛИ ОН БА ВОСИТАИ ТЕЛЕВИЗИОН'

АФКОРИ УМУМ ВА ТАШАККУЛИ ОН БА ВОСИТАИ ТЕЛЕВИЗИОН Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
328
23
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
телевидение / общественное мнение / формирование мнений / информационные войны / СМИ / television / public opinion / opinion formation / information wars / mass media

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Мавлонов Хуршед Давлаталиевич

Средства массовой информации играют важную роль в формировании и развитии общественного мнения. В повседневной деятельности СМИ мы видим, что они способны усилить или ослабить мнение народа по различным вопросам. С момента появления первых информационных листков, которые считаются предпосылками возникновения прессы, уделяется особое внимание вопросам роли СМИ в формировании общественного мнения. Формирование общественного мнения с первых дней через средства массовой информации, а также параллельно со школы и мечетью было весьма огромным. Однако в современном мире, можно сказать, что способ решения разных вопросов зависит от содержания распространяемой информации. В статье исследуются содержание понятия «общественное мнение», появление телевидения, сила СМИ и формирование общественного мнения в процессе возникновения и развития телевидения. В статье подчеркивается, что в начале своего существования телевидение имело единственную цель что-то показать зрителю. Постепенно, после того как телевидение стало популярным, появились задания и инструкции, что показывать, а что не показывать. Иными словами, стало необходимым того что телевидение должно работать в определенных рамках для определённых масс людей. Опасения в том, что в пространстве современных СМИ, особенно на телевидении, иногда их руководители для продвижения своих интересов независимо от человеческих, религиозных и культурных ценностей, транслируют программы, противоречащие всем моральным и ценностям.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PUBLIC OPINION AND ITS FORMATION THROUGH TELEVISION

The mass media play an important role in the formation and development of public opinion. In the daily activities of the media, we see that they are able to strengthen or weaken the opinion of the people on various issues. Since the appearance of the first information leaflets, which are considered prerequisites for the emergence of the press, special attention has been paid to the role of the media in shaping public opinion. The formation of public opinion from the first days through the mass media, as well as in parallel with the school and the mosque, was quite enormous. However, in the modern world, it can be said that the way of solving various issues depends on the content of the disseminated information. The article investigates the content of the concept of «public opinion», the emergence of television, the power of the media and the formation of public opinion in the process of the emergence and development of television. The article emphasizes that at the beginning of its existence, television had a single purpose to show something to the viewer. Gradually, after television became popular, tasks and instructions appeared on what to show and what not to show. In other words, it has become necessary that television should work within certain limits for certain masses of people. The concern is that in the space of modern media, especially on television, sometimes their leaders, in order to promote their interests, regardless of human, religious and cultural values, broadcast programs that contradict all moral and values.

Текст научной работы на тему «АФКОРИ УМУМ ВА ТАШАККУЛИ ОН БА ВОСИТАИ ТЕЛЕВИЗИОН»

THE ROLE OF RHYME AND EPIPHORA IN ALI BOBOJON'S CHILDREN'S POETRY

Rhyme and epiphora are important creative elements of poetry. Tajik and Persian poetryfrom the earliest times of its inception andformation, that is, from the time of the poet Rudaki, needed these formative elements, and at the stages of its development and formation it did not need these two important elements. Both rhyme and epiphora have their own responsibilities in poetry. First, they create a peripheral rhythm in the poem; secondly, they can also be the basis for creating complete and pure meanings. According to research, our poets learned to rhyme from Arabic poetry, but the epiphora is not a product of Arabic literature, but the work ofPersian-speakingpoets. Arabic poetry gradually began to appear, and this literary phenomenon was influenced by our literature. This article is devoted to this issue, which is illustrated by the example ofchildren's poetry by thefamous children's poet Ali Bobojon The poet has a definite advantage over other children's poets in the field of rhyming and epiphora. He tries to use rhymes and epiphores in the poetry of his children, not only as elements of form, but also as elements of meaning. The language ofthis poet's poem is simple andfree, the content of his poems is pure and interesting, and the rhymes and epiphores used are both a burden of form and a burden ofmeaning. Ali Bobojon writes more poetryfor children in traditional genres. But in this regard, there are some clarifications. He did not allow extremism and separatism in the use of rhyme and epiphora. The rhymes he uses are common sense, and there is no weakness in them. The poet used the living language of the people, the stylistic and grammatical possibilities of the language. The words and sentence lines of his poems are interesting and explored. This creative style increased the interest of children and adolescents in his poems and made them easier to memorize.

Keywords: rhyme, epiphora, structure of rhyme, attention, expression, peripheral music, children, adolescents, children's poetry, songs, grammar, lyrics, rhetoric, rhythm.

Сведения об автора:

Гафурова Гулзода Махкамовна - соискатель кафедрой теории и истории литературы Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни, тел. + 992935041617

About the author:

Gafurova Gulzoda Makhkamovna - Applicant for the Department of Theory and History of Literature of the Tajik State Pedagogical University namedafter Sadriddin Aini, tel. + 992935041617

УДК: 07+659(575.3) АФКОРИ УМУМ ВА ТАШАККУЛИ ОН БА ВОСИТАИ ТЕЛЕВИЗИОН

Мавлонов Х.Д.

Донишгощ миллии Тоцикистон

Пеш аз он ки аз боби телевизион ва накши он дар ташаккули афкори умум харф занем, бояд дакик намоем, ки хадаф аз ташаккули афкори чамъиятй махз дар чист? Чаро унсурхоеро дар васоити ахбори умум, бахсус телевизион барои ташаккули афкори умум мушаххас намудаанд?

Саволхои боло такя мекунанд ба як ибора: «афкори чомеа» ва ё шакли мушаххас ё гурухеро дарбаргиранда «афкори умум». Чаро накши ВАО ва афкори умумро мо дар мукобили хам мегузорем? Зеро махз дар заминаи бунёд ёфтани афкори умум тамоми дигар пешравихо ба даст меоянд. ВАО бошад, яке аз унсурхоест, ки афкори умумро падид меорад ва онро шакл медихад.

Донистани ин ки «афкори умум» худ аз кучо сарчашма мегирад ва зери мафхуми он бояд чиро фахмид, дар луготу фархангхо гуфтахои зиёд руи чоп омадаанд. Албатта, ин дар шакли ибора пешниход шудааст ва дар таквияти хамдигар меоянд. «Афкор» дар «Фарханги тафсирии забони точикй» ба маънои фикр, андешахо, акидахо омадааст. «Афкори умум» бошад хамчун афкори омма, афкори умумихалкй маънидод шудааст [11, 97]. Яъне, «афкор» чамъи фикр ва «афкори умум» фикрхои омма. Дар «Фарханги мукаммали забони точикй» бошад вожаи «афкор» ба маънихои зайл омадааст: Фикрхо, андешахо; Тасаввурот, афхом, тадобир, акида. «Афкори чамъиятй» - ро фикрхои ичтимой, хамчунин «афкори умум»-ро афкори омма, назари умумихалкй, назари мардум [10, 683]. Муаллифи «Еиёс-ул-лугот» Мухаммад Еиёсиддин «фикр»- ро хамчун «андеша» [4, 116] ва Алиакбари Деххудо тарзи фикрхо, андешахо, тасаввурот, афхом ва тадобирро истифода намудааст [1, 3129].

Шархи мукаммали мафхуми мазкурро дар «Лугати энсиклопедияи фалсафа» вохурдан мумин аст. Дар «Лугати энсиклопедияи фалсафа» мафхуми «афкори умум» ба ин шакл омадааст: тарзи мавчудияти шуури омма, ки дар он муносибат (пинхонй ё аёнй)-и гуруххои гуногуни одамон нисбат ба ходисаву равандхои хаёти вокей, ки ба манфиат ва талаботи онхо дахолат мекунанд, зухур меёбад. Ташаккул ва инкишофи афкори умум ё ба таври максаднок, дар зери таъсири шуури умумии институтхои сиёсй ва муассисахои ичтимой (хизбхои сиёсй, ВАО ва г.), ё ки беихтиёр - дар зери

таъсири шароити хдётй, тачрибаву анъанах,ои мушаххас руй медихднд [12, 312]. «Энсиклопедияи ичтимоии Русия» «Афкори ичтимой» -ро зу^уроти шуури ичтимой маънидод мекунад, ки дар он муносибати гурувдои калони ичтимой, дар мачмуъ тамоми мардум нисбат ба х,одисах,ои мух,им дар асоси муносибатх,ои чамъиятии мавчуда манфиати ичтимой доранд. Бах,одих,й ба хдкикати атроф мавкеи синфии табаках,о ва гурувдои ах,олиро, ки афкори умумро ифода мекунанд, маънидод менамояд [7, 290]. Дар «Донишномаи сиёсй» «афкори чамъиятй» чунин омадааст: «Институти сиёсиест, ки дар амалишавии х,окимият иштирок менамояд ва як навъ тартиби муайяни раванди кабули карорх,ои сиёсиро дар тамоми сох,ах,о таъмин менамояд. Дар сурати дигар, вай кулли мух,окимароних,ое мебошад, ки умумиятх,ои ичтимоии гуногунро оид ба ин ё он х,одисаю вокеият чудо месозад» [2, 35].

Афкори чомеа бошад, шуури омма аст. Шуур ин - кушиши дохилй ва фаъолона чихдти идора кардани тасаввуроти махсуси худ, маълумот, майлу хох,иши эх,сосоту ирода, хотирот, умедворй ва f. мебошад, ки максади он ба даст овардани дастури зарурй барои идораи вазъият аст [12, 280].

Ташаккул ва инкишофи афкори умум бо таъсири шуури муассисах,ои ичтимой ва шароитх,ои хдётй сурат мегирад. Аз асоситарин омилх,ое, ки ба афкори умум таъсир мерасонанд, давлат, масчид (ибодатгох) ва ВАО мебошанд. Агар ду институти ичтимоии аввал ба афкори инсоният хднуз аз замонх,ои кадим таъсир расонида бошанд, ВАО, махсусан ВАО-и электронй ба хдёти мо баъдтар ворид гардиданд. Аммо ВАО назар ба дигар воситах,о зудтаъсир буд. Аз хдмин лих,оз ба зудй мавкеъ пайдо намуд ва дар ростои дигар омилх,ои таъсиррасон мах,бубият пайдо кард ва аз асоситарин воситах,ои таъсиррасон дар миёни ВАО телевизион ба шумор меравад.

Сах,ми олимони бритониёй Айртон ва Перриро дар пайдоиши телевизион бориз арзёбй мекунанд. Зеро ма^з ин ду олим идеяи истифодаи тасвирх,оро бо неруи барк пешних,од карда буданд. Аммо бо татбики ин андеша дар соли 1880 дарк карданд, ки Fайриимкон аст, зеро дар он замон тавлиди тачихдзот барои амалй намудани ин накша хднуз хеле заиф буд [3]. Собикаи дигари руйдод ё худ пайдоиши аввалин нишонах,ои телевизион, ки вазифаи фиристодани аксх,о дар масофаи дурро пешбинй намуда буд, ба олими америкой Сойер В.Е. ва олими фаронсавй Леблан М. марбут медонанд. Телевизиони ихтиронамудаи ин ду олимро баъди пайдоиш телевизиони электромеханикй унвон карданд. Кладами нисбатан устувор дар ин самт соли 1884 аз тарафи мухдндиси олмонй Паул Нипков гузошта шуд. Дар солх,ои 1920-1922 аллакай шакли мукаммали телевизион ба омма пешних,од гардид.

Калимаи «Télévision» аз юнонии «т^Хг» - «масофа» ва лотинии «vïsio» - «дидан» пайдо шудааст. Аввалин маротиба истилох,и мазкур дар Фаронса соли 1900 аз чониби олими рус Константин Перрит дар VI Конфронси байналхалкии электротехникй, ки дар доираи намоишгох,и умумичах,онй дар Париж сурат гирифт, истифода бурда шудааст. Дар забони англисй бошад, бори аввал дар соли 1907 дар шарх,и «системаи гипотезй барои интиколи тасвирх,ои хдракаткунанда дар телеграф ё телефонх,о» ба вучуд омадааст. Аввал дар Русия, калимаи «телевизион» истифода намешуд. Танх,о дар нимаи солх,ои 30-юми дар ИЧШС калимах,ои «электровидение», «дальновидение» ва «радиотелескопию»-ро иваз намуд [8].

Дар аввали пайдоиш албатта х,адаф як чиз буд, чизеро бояд ба бинанда нишон дод. Рафта-рафта баъди оммавй шудани телевизион барои чй нишон додану чй нишон надодан, дар он вазифа ва дастурх,о баромад. Яъне, зарурате ба миён омад, ки телевизион дар чах,орчубаи муайян барои оммаи майян бояд фаъолият намояд. Нигаронкунанда хдм хдст, ки дар фазои ВАО-и имруза, бахсус дар телевизион зимомдорони он, баъзан, сарфи назар аз арзишх,ои инсонй, милливу фархднгй, барои тарFиби манфиатх,ои худ, барномах,оеро пахш мекунанд, ки бар хилофи хдмагуна одобу ахлок ва арзишх,о меистанд.

Телевизион чун васоити пах,нкунандаи ахбор танх,о дар нимаи асри гузашта дар баробари матбуот ва радио хдмчун воситаи расонандаи ахбор шинохта шуд. Агар ба таври умум хулоса кунем, ягон воситаи расонандаи иттилоот ва дастоварди техникй ба хдёти хдррузаи омма мисли телевизион зуд ворид нашуд ва ба инкишофи хдмачонибаи инсоният мисли он таъсиргузор нагардид.

«Ин куттй сари чандин шохдсарро мехурад,» - гуфта буд, баъди пайдоиши телевизион нависандаи америкой Чек Лондон. Вокеан телевизион баъди пайдоиш авлавият пайдо карда, ба зудй

poxy pama^H тoзapo бa xyд ^c6 кapд. Дap мyддaти кyтox oн дap бaйни дигap BAO мaвк;eъ Ba ЧOЙгoxи мaxcycpo чи^ти pacoнидaни xaбapxo Ba capexияти oн бa дacт oвapд. Дaк;ик;aн мaxcycишx,oe xaCT, ки ин бapтapиxopo бa тeлeвизиoн дoдaacт. As чyмлa им^ният^и тexникй, дидaни oн, фaxмoю дacтpac, тapзи иcтифoдaи мaвoд, poxxoи мyaccиp кapдaни мaтн, интиxoби шaкли бaëн Ba Faйpaxo.

Дaлoилe, ки тeлeвизиoнpo дap rçarc^ дигap BAO бapтap нишoн мeдиxaд xeлe зиëдaнд. Сиcтeмaи жaнpиe, ки дap тeлeвизиoн бa pox мoндa шуд, ки тaмoшoбин мeтaвoниcт, бa xap чиз xypдaгиpoнa нигс^ кунгду xap чизpo a3 диди xyдaш xyлoca кунгд, oнpo бa бapтapии кoмил oвapдa pacoнид.

Дap бoби мaвк;eъ Ba чойгщи тeлeвизиoн дap миёни дигap BAO гyфтaю нaвиштaxo xeлe зиëдaнд. Нyктaи acorae, ки мo бa oн тaкя мeкyнeм, ин му^лли^ дoниcтaни тeлeвизиoн xaмчyн якe aз вocитaxoи nypra^ дap тaшaккyли aфкopи умум мeбoшaд.

Тeлeвизиoн якe aз вocитaxoи пypик;гидopтapини тaъcиpгyзop бa шyмop мepaвaд. Пypик;гидop мaxз бa oн xaгиp xиcoбидa мeшвaд, ки oммaи вaceи oдaмoн xaмapyзa aß oн иcтифoдa мeкyнaнд. «40 фoизи xaëги шaxcи зaмoнaвй мaxз дap тaмoшoи тeлeвизиoн capф мeшaвaд» [б, Зб]. Ab ин иукга мeтaвoн гуфт, ки мoдoмe, ки як нaфap ин к;aдap Barçrn xyдpo бa тaмoшoи тeлeвизиoн capф мeкyнaд, a3 ин миён xoxy нoxox бapнoмa Ba MBopxoe пaxш Ba мaнзypи бинaндa мeгapдaнд, ки бa myyp Ba aфкopaш бeтaъcиp нaмeмoнaнд. Имpyзxo тeлeвизиoн дap бapoбapи оига, чoмea, му^ит, paвoншинocoнy чoмeaшинocoн Ba дигap вocитaxoи тaъcиppacoн дap инкишoфи мaънaвй Ba тapбиявy axлoкии инcoнxo такдаш кaм даст. X,ap кaдoм lypyx бa тaъбy 3aB^ xyд бa тaвpи Baceb a3 тeлeвизиoн иcтифoдa мeкyнaнд.

Хдмчунин, дap ин paвaнд дaвлaтx,oи aбapкyдpaт низ бa фaъoлияти тeлeвизиoн axaмияти чиддй мeдиxaнд. Бaxpи тaъcиc дoдaни тeлeвизиoнxoи xyдй дap мapзи дaвлaтx,oи дигap caъю тaлoш мeнaмoянд. 3epo дaкик гaштaacт, ки тeлeвизиoн бexтapин вacoити мaxвкyнaндaи мaфкypaи oммa бa шyмop мepaвaд Ba бapoи бa дacт гиpифтaни лaчoми кишвap бexтapин Ba кyлaйтapин вocитa acт. Бo нaзapдoшти xaмин acpи XXI-po зaмoни мyбopизaxoи идeoлoгй, тaxoчyми иттилoaгй Ba нaбapдx,oи шaдиди лaфзивy paвoнй yнвoн кapдaaнд. Дaвлaтx,oи aбapкyдpaт, якe a3 кoмëбй Ba бa aбapкyдpaт бaдaл шyдaнaшoн низ мaxз xaмин aCT, ки дap ин paвaнди глoбaлй п^уз шyдaaнд.

Max3 имкoнaги вaceи ож,о дap бapoбapи имконияткои мoливy фaннй Ba нepyxoи зexнй, дoштaни BAO-и Rypn^i^op, бaxcyc тeлeвизиoн бa xиcoб мepaвaд. Ин гyфтapo aкcapи нaзapcaнчиxo, мyбopизaxo, чaнгx,oи paвoнивy лaфзй, ки тaвaccyти BAO poxaндoзй мeшaвaнд, coбит нaмyдaacт. Шояд ин aндeшa caвoлepo пeш opaд, ки BAO чй гута мeтaвoнaд, дaвлaтepo ^prn^^op нaмoяд? Бa тaвpи одй мет^он шapx дод, ки BAO кyдpaтy тaвoни xap дaвлaтpo бa тaвpи дaxчaнд нишон мeдиxaд. Ин paвaнд гyфтaи «Oвoзaи Рycтaм бex a3 Рycтaм»-po мeмoнaд.

BAO бо xap poxy Bocrna нуфузи дaвлaтpoxopo дap xyд нигox мeдopaд Ba o^o дaxчaнд бa чaxoниëн мyappифй мeкyнaд. Хдмин acт, ки бapoи тaъcиc, мaвчyдият Ba фaъoлияти бocaмapи ож,о мaблaFxoи xaнгyфт чудо мeгapдaд. «flap coлxoи oxиp тaвaccyти тaдк;икy мyбoxиcaxo оид бa BAO иcтилoxи «импepиaлизми иттилоотй» бa миён oмaд. O^o xaмчyн cиcтeмaи мyaйяни BAO - и дaвлaтx,oи бyзypги capмoядopи инxиcopшyдa Ba шaкли тaъмини тapFиби cacara дoxилию бepyнaи ож,о мaънидoд кapдaн мумкин aCT,» [5, 9] - мeгyяд мyxaк;к;ики жypнaлиcтикaи точик Aбyдcaттop Нypaлиeв. Бa тaъкиди ин мyxaккик;, xoлo дap cиëcaт BAO як кдоми чyдoнaшaвaндa бa xиcoб мepaвaд.

Бeшaк, имpyзxo BAO бa aфкopи чoмea тaъcиp pacoнидa дap pyшдy тaшaккyли он бa тaвpи мycбaт ё мaнфй мycoидaт мeкyнaд. Oммapo xox бa coзaндaгй дaъвaт мeкyнaд Ba ё бa poxи ra^pyOT мeбapaд. Mapдyмpo дap aтpoфи як шaxcият ё чaнд нaфapи му^имми cиëcию ичтимой бо xaм мeopaдy мyттaxид мeкyнaнд Ba ё бapъaкc.

Тaъбиpи ин ки «Фaзoи иттилоотй бa тaвpи тaбий xap rçaAap xyдитap мoнaд, бa xaмoн aндoзa aмнияти кишвap бexтap тaъмин мeшaвaд», [9, 73] бa зaмoн xeлe coзгop мeбoшaд. Чун тeлeвизиoн як aндoзa caмти фaъoлиятaшpo тaFЙиp дод^ дap бapoбapи pacoнaндaи axбop Ba фapoFaт бa дacтгoxи aзими тapFибaгивy тичopaтй тaбдил ëфтaacт. Дap тaмoми дaвлaтx,o, xoлo иcтилoxи «глoбaлизaтcия» бa кop мeбapaнд. Бa он мaънo, ки дap ин paвaнд xapчи мeкyшaд, як фapaxaнг болои фapxaнги дигap FOлиб ояд. Ё мaxви фapxaнгx,o бa вyчyд oмaдaacт. Дap ин зaминa бapoи бa xaдaф pacидaн, тeлeвизoнpo дap тaмoми чaxoн xaмчyн дacтгoxи ëpиpacoн дap ин cam* иcтифoдa мeбapaнд. Чyнoнe гyфтeм дap зaмoни кунунй, yмyмaн бaъди пaйдoиш xypдy кaлoн xaмa py бa тaмoшoи тeлeвизиoн

овaрдaнд. Новобacтa aз caмти фaъолият имруз aкcaрияти телевизионро тaмошобини xyдро дорaнд. Taмошои телевизион як кдоми x,aëra моро тaшкил медирад. Хатто бyдaни онро дaр xонaро мaрдyм ратмй меришбанд. Хамин acт, ки имруз реч як xонaро бе телевизион тacaввyр кaрдa нaметaвонем.

Aлбaттa, бa кaдом нaмyди фaъолият пaрдоxтaни телевизион aз caмти пешгирифтaи он вобacтa acт. ФaроFaтй, тaблиFй, омузишй, мaърифaтй, вaрзишй, иктиcодй вa дигaр caмтx,о. Хар кишвaр вобacтa бa ин кконунрои мaxcycи xyдро кабул кaрдaacт. Дaр кишвaри мо Крнуни Чумрурии Tочикистон «Дар борaи телевизион вa радиошунавонй» aмaл мекyнaд, ки моддарои он caмти фaъолияти телевизионро мyaйян мекyнaнд. Моддаи 9-и конуни мaзкyр, ки дaр борaи вазифарои acоcии ташкилотрои дaвлaтии телевизион вa рaдиошyнaвониcт, вазифарои acоcии телевизион вa рaдиоро мyaйян мекyнaд. Дaр моддaи мaзкyр чунин омaдaacт: «^ари ваккт огор нaмyдaни шyвaндaгони рaдио вa тaмошобинони телевизион aз раводиш чамъиятию raërâ вa дигaр вокеоти Чумхурии Точикистон вa xоричи он, парн нaмyдaни axбори рacмй, cara^^ маккомоти рокимияти конунгузор, ичроия вa рокимияти cyдй, ки бa тaблиFи рacмй рукук дорaнд; тария вa пaxш кaрдaни барномарои иктиcодй, пyблитcиcтй, фаррангию мaърифaтй, тaълимй, шавккангез, вaрзишй; инъикоcи рaмзи дaвлaти Чумхурии ^чи^агон; мycоидaт вa таркими робитарои бaйнaлмилaлии Чумхурии Точикистон». Хуб acт, ки имузро дaр кишвaри мо низ вобacтa бa caмтx,о телевизонро фaъолияти рyзмaррa дорaнд. Бaрои кyдaкон «Барристон», бaрои дустдорони вaрзиш телевизони «Варзиш» вa «Футбол», бaрои тaмошои филмро «Cинaмо», бaрои вокиф шyдaн aз рудодрои олaм «Чароннамо», инчунин телевизони «T^^crern» вa «Caфинa» бaрои xaбaррои рacмй вa дигaр мавзуърои доxилию xоричй пешбинй шyдaaнд.

Чуноне дaр китоби «Aœcx^ жyрнaлиcтикaи телевизион» омaдaacт: «Tелевизион беш вa пеш aз рамаи aнвои кори эчодй мycтaфид бyдa, бa тaлaботи мaънaвии чомеa вобacтaгй дорaд. Чолиб, вaле фaкт acт, ки cara^ фaроxондy арзишрои онро чомеа, бинaндa мyaйян мекyнaд. Tелевизион рамеша тaлaб вa завки гирaндaaшро бa инобaт мегирaд». Дaр бaъзе мaврид фaъолияти телевизионро нишон медирад, ки ин aндешa чaндон caрер нест. Чун ^домати зиëди бинандаро ë aкcaрият тaрaфдори он неcтaнд, ки дaр бaробaри фaроFaт телевизион aз барномарои тaблиFотии бa мaнфиaти кате ë гуруре кор гирaд. Зеро он бa тaбиaти бинaндa нaмефорaд. Лммо фaъолияти корй новобacтa aз xориши бинанда, дaр бaробaри фaроFaт бояд aз тaблиF низ кор гирaд. Дaр рамин рaдиф муракдак Acaдyлло Caъдyллоев. Taъкид мекyнaд, ки: «Чомеа кишрро дорaд, рaр кишр вобacтa бa cara^ мaънaвиëт талаботи xоc дорaд. Чунин рaм мешaвaд, ки ягон кишр бо тaъcири шaбaкaрои бa ном пешрaфтaи олaм аз тaлевизионро такозои бемиcлро такозо мекyнaнд». Дар дигар ролат мyaccиcони телевизионро бо назардошти он ки чомеа чй меxорaдy чй талабот дорад, бояд чиро телевизион нишон бидирад, ба назар гирифта, фаъолияти телевизионро ба рамон caмт равона мешзанд. Дар ин раванд тарлилро ва омузиши xоcтaрои аудитория низ ба назар гирифта мешавад.

Acри ХХ дар таърики миллати точик чун acри xyдшиноcивy давлатдорй ва шоркорирову cозaндaгй абадан накш xорaд бacт. Дар катори дигар бозëфтро воридшавии телевизион - «чароннамо ë оинаи нилгун»- ро низ ба расти мардуми точик метавон чун падидаи нек aрзëбй кард. Здада аз 60 cол acт, ки телевизион дар фазои иттилоотии Tочикиcтон ба cифaти як воcитaи муктадири акбор ба мардуми кишвар xизмaт мекунад.

Xyroca, телевизион барои ташаккули афкори чомеа дорои имкониятрои вагеъ мебошад. Дар Чумрурии Tочикиcтон бо ба даст овардани истщлоли давлатй дар отсте^аи телевизион имкониятро фaрроx гардиданд. Лкнyн бо иcтифодa аз тачризотрои замонавй шакли барномаро рангу намуд ва мазмуни тоза гирифту дар объективии расти одамон, мурити axлокии чомеа ва афкори чомеа бештар та^иррашн гардид. Храмин тавр телевизион чун дастгори бузурги ташвикотию тaрFиботй муримтарин воcитa дар шаклдирии афкори умум бо тaрFиби ин ë он тарзи зиндагй, руйдоди рузмарраи чомеаи чарон, мacоили гуногуни OTëcar, иктиcодиëт, ичтимоист, илму фарранг ба шумор меравад.

АДАБИЁТ

1. Aлиaкбaри Де^до. ЛyFaтномaи Де^до. - Tеxрон, 133S. - C. 3129.

2. Зокиров Г. Донишномаи cnëCTH Tочикиcтон. - Душанбе: Деваштич, 2007. - C. 35.

3. История появления телевидения [электронная реcyрc] URL: http://abilitron.blogspot.com/2GG9/G8/istoria-poYaYlenia-

televideni\a.html (дата обращения 20.0S.2020)

4. Мухаммад Fиëcyдцин. Fиëc-yл-лyFOт. - Душанбе: Aдиб, 19SS. - C.116.

5. Нуралиев А. Таърихи журналистикаи кишвархои хоричй. К.1. - Душанбе: Сино, 2001. - С. 9.

6. Пронина Е.Е. Психология журналистского творчество. - М., 2003. - С. 36.

7. Российская социологическая энциклопедия. - М., 1998. - С. 290.

8. Телевидение [электронная ресурс] URL: htlps://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D 0%B8%D0%B5 (дата обращения 25.08.2020)

9. Усмонов И.К. Журналистика. - Душанбе, 2011. - С. 73.

10. Фарханги мукаммали забони точикй. - Душанбе: Шарки озод, 2011, - С. 683.

11. Фарханги тафсирии забони точикй. - Душанбе: Шучоиён, 2010, - С. 97.

12. Философский энциклопедический словарь. - М., 2002. - С. 280.

ОБЩЕСТВЕННОЕ МНЕНИЕ И ЕГО ФОРМИРОВАНИЯ ПОСРЕДСТВОМ ТЕЛЕВИДЕНИЯ

Средства массовой информации играют важную роль в формировании и развитии общественного мнения. В повседневной деятельности СМИ мы видим, что они способны усилить или ослабить мнение народа по различным вопросам. С момента появления первых информационных листков, которые считаются предпосылками возникновения прессы, уделяется особое внимание вопросам роли СМИ в формировании общественного мнения. Формирование общественного мнения с первых дней через средства массовой информации, а также параллельно со школы и мечетью было весьма огромным. Однако в современном мире, можно сказать, что способ решения разных вопросов зависит от содержания распространяемой информации.

В статье исследуются содержание понятия «общественное мнение», появление телевидения, сила СМИ и формирование общественного мнения в процессе возникновения и развития телевидения. В статье подчеркивается, что в начале своего существования телевидение имело единственную цель - что-то показать зрителю. Постепенно, после того как телевидение стало популярным, появились задания и инструкции, что показывать, а что не показывать. Иными словами, стало необходимым того что телевидение должно работать в определенных рамках для определённых масс людей.

Опасения в том, что в пространстве современных СМИ, особенно на телевидении, иногда их руководители для продвижения своих интересов независимо от человеческих, религиозных и культурных ценностей, транслируют программы, противоречащие всем моральным и ценностям.

Ключевые слова: телевидение, общественное мнение, формирование мнений, информационные войны, СМИ.

PUBLIC OPINION AND ITS FORMATION THROUGH TELEVISION

The mass media play an important role in the formation and development of public opinion. In the daily activities of the media, we see that they are able to strengthen or weaken the opinion of the people on various issues. Since the appearance of the first information leaflets, which are considered prerequisites for the emergence of the press, special attention has been paid to the role of the media in shaping public opinion. The formation of public opinion from the first days through the mass media, as well as in parallel with the school and the mosque, was quite enormous. However, in the modern world, it can be said that the way of solving various issues depends on the content of the disseminated information.

The article investigates the content of the concept of «public opinion», the emergence of television, the power of the media and the formation ofpublic opinion in the process of the emergence and development of television. The article emphasizes that at the beginning of its existence, television had a single purpose - to show something to the viewer. Gradually, after television became popular, tasks and instructions appeared on what to show and what not to show. In other words, it has become necessary that television should work within certain limits for certain masses of people.

The concern is that in the space of modern media, especially on television, sometimes their leaders, in order to promote their interests, regardless of human, religious and cultural values, broadcast programs that contradict all moral and values.

Key words: television, public opinion, opinion formation, information wars, mass media. Сведения об авторе:

Мавлонов Хуршед Давлаталиевич - докторант Ph.D кафедры телевидение и радиовещание факультета журналистики Таджикского национального университета. Адрес: 734025, Республика Таджикистан, г. Душанбе, пр. Рудаки 17. E-mail: hurshed.0001@mail.ru. Телефон: (+992) 988687608 About the author:

Mavlonov Khurshed Davlatalievich - Tajik National University, Doctoral Ph.D. of Chair of Journalism. Address: 7340 25, Republic of Tajikistan, Dushanbe, Rudaki Ave. 17. E-mail: hurshed.0001@mail.ruPhone: (+992) 988687608

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.