Научная статья на тему 'ВЛИЯНИЕ ИНФОРМАЦИОННЫХ ВОЙН НА ОБЩЕСТВЕННОЕ МНЕНИЕ'

ВЛИЯНИЕ ИНФОРМАЦИОННЫХ ВОЙН НА ОБЩЕСТВЕННОЕ МНЕНИЕ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
231
31
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СМИ / ОБЩЕСТВЕННОЕ МНЕНИЕ / ВЛИЯНИЕ / ФОРМИРОВАНИЕ МНЕНИЙ / ИНФОРМАЦИОННЫЕ ВОЙНЫ / ДЕРЖАВЫ / ИНТЕРЕСЫ / ИНТЕРНЕТ / РАДИО / ТЕЛЕВИДЕНИЕ

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Мавлонов Хуршед Давлаталиевич

В настоящее время информационные войны стали привлекать внимание всего мирового сообщества. Так как именно в результате использования влияния информации сегодня реализуются все планы и великие стратегические цели. Естественно, в этом процессе информация, которая публикуется, не может не оказать влияния на мысли и общественное мнение людей, которые, оказавшись под влиянием информационной агрессии, возвышают свой голос в защиту одной из сторон. Автор статьи «Влияние информационных войн на общественное мнение» в своем исследовании анализирует именно этот аспект. Действительно, новый период передела мира между державами и борцами за власть, естественно, не может не оказать влияния на жизнь человечества, и общество в этом процессе считается главным участником. Поддержка власти и последовательных целей массами в этом переделе реализуются перспективными планами и хорошей управленческой системой со стороны государств. СМИ, в свою очередь, используются конкретным образом для реализации интересов тех или иных определенных групп, и приносят желаемые результаты заинтересованным силам. Сегодня распространение информации в политике государств составляет один из главных аспектов политической деятельности. Наступление на мысли и общественное мнение мирового сообщества через информацию считается первым планом информационных войн, и как известно, это очень широкий и продолжительный процесс, который требует расширенного и всестороннего анализа.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

INFLUENCE OF INFORMATION WARS ON PUBLIC OPINION

Currently, information wars have begun to attract the attention of the entire world community. Since it is precisely as a result of using the influence of information that all plans and great strategic goals are being implemented today. Naturally, in this process, the information that is published cannot but influence the thoughts and public opinion of people who, being influenced by information aggression, raise their voice in defense of one of the parties. The author of the article «The Impact of Information Wars on Public Opinion» analyzes this very aspect in his research. Indeed, the new period of the redivision of the world between the powers and the power fighters, naturally, cannot but have an impact on the life of mankind, and society is considered the main participant in this process. Support for the authorities and consistent goals by the masses in this redistribution is implemented by long-term plans and a good management system on the part of states. The media, in turn, are used in a specific way to realize the interests of certain specific groups, and bring the desired results to the interested forces. Today the dissemination of information in the politics of states is one of the main aspects of political activity. The attack on the thoughts and public opinion of the world community through information is considered the first plan of information warfare, and as you know, this is a very broad and long-term process that requires extensive and comprehensive analysis.

Текст научной работы на тему «ВЛИЯНИЕ ИНФОРМАЦИОННЫХ ВОЙН НА ОБЩЕСТВЕННОЕ МНЕНИЕ»

Ключевые слова: Таджикистан, Азербайджан, независимость, дипломатические отношения, сотрудничество, культура, гуманитарий, образование.

cultural and humanitarian cooperation of tajikistan and azerbaijan during the period of independence

The author in his article reviews the cultural and humanitarian cooperation of Tajikistan and Azerbaijan during the period of independence. On the basis of declaration of the presidents of two countries, the information of agreements, embassies, and other sources it is underlined that the cultural and humanitarian relations of the Tajik and Azerbaijani peoples take their beginning in the past history and in the 26 years period of independence the cooperation of Tajikistan and Azerbaijan in all spheres of life, including the cultural and humanitarian, develop and move forward due to the active activities of the leaders of two countries.

Keywords: Tajikistan, Azerbaijan, independence, diplomatic relations, cooperation, culture, humanitarian, education.

Сведение об авторе:

Каримов Мухриддин Абдукаримович - аспирант Института изучения проблем стран Азии и Европы Академии наук Республики Таджикистан. Адрес: г. Душанбе, E-mail: karimov.mukhriddin@mail.ru. Тел: (+992) 933133344

About the autor:

Karimov Muhriddin Abdukarimovich - an aspirant of the Institute of studying of the problems of the Asia and Europe Academy of Sciences of the Republic of Tajikistan. Address: c. Dushanbe, E-mail: karimov.mukhriddin@mail.ru. Phone: (+992) 933133344

удк: 07+659 (575.3) таъсири чанщои иттилоотй ба афкори умум

Мавлонов Х. Д.

Донишгоуи миллии Тоцикистон

Имруз беш аз пеш маълум мегардад, ки накши воситахои ахбори омма дар хдёти чомеаи муосир бузург асг. Дар хакикат, матбуот ва дигар воситахои ахбори омма ба ташаккули афкори чомеа таъсири муктадир ва муассир мерасонанд. Онх,о хусусан дар замони тахаввулот ва тагйирёбии самтхои рушди чомеа, бадалшавии идеологиях,о ва ташаккули диди нави ичтимой ахамияти хоса пайдо мекунанд. Х,ама гуна чомеаи демократа, алалхусус чомеаи кишварх,ое, ки нав ба ин чода кадам гузоштаанд, ба воситахои ахбори омма ва фаъолияти пурсамари онх,о ниёзманд мебошанд [7].

Рушду нумуъ ва раванди дигаргуншавии чомеаи чахонй х,ар лахза собит мекунад, ки эхтиёч ба иттилооти сахеху мафкурасоз харчи бештар мегардад. Давлатхои чахон, новобаста аз шакли идорй ва андозаи кудрату иктидор дар рохи даст ёфтан ва сохибй кардани иттилооти муфиду ба фоидаи худ маблагх,ои хангуфтро сарф менамоянд. Рох,барон ва намояндагони воломакоми давлатхо аз раванди сиёсию иктисодй ва ичтимоию фархангии робитахои байнихамй нек дарк намудаанд, ки дар майдони сиёсй танхо нафароне бокй мемонанд, ки иттилооти бештар дар даст доранд ва онро дар робита ба даст гирифтани тафаккури мардум хуб истифода бурда метавонанд.

«Имруз хама гуна назарсанчихо, муборизахо, чангхои равониву лафзй асосан тавассути намудхои гуногуни ВАО - радио, телевизион, интернет, рузномаву мачаллахо рохандозй мешаванд. Аз ин ру, кудратхои хоким ба хар роху восита ВАО-ро зери нуфузи худ нигох медоранд, барои мавчудияти онхо маблагхои зиёд чудо мекунанд ва дар лахзахои муайян онхоро чун яроки мухимтарини идеологй истифода мебаранд» [8, с. 254]. Давраи нави таксимоти чахонй низ миёни абаркудратон ва кудратталабон табиист, ки ба хаёти башарият бетагйир набуда, чомеа дар он иштирокчии асосй ба шумор меравад. Чрнибдорй кардан аз кудрат ва хадафхои пайгирона дар раванди ин таксимот аз накшаву дурнамо ва системаи хуби идоракунй амалй мешавад. Х,амчунин дар ин росто хатари дигаре, ки чомеаи чахониро дар чоррохаи рохгумй карор медихад, чахонишавист, ки бо имкониятхои бузургу хатарзо «тахдидхои чиддиро ба хаёти башарият ворид сохтааст. Таъсири манфй ва тахдиди раванди чахонишавй ба шуур ва маънавиёти чомеа тавассути васоити ахбори омма, ки он дорои неруи бузурги таъсиррасонанда аст, эхсос мегардад ва дар баробари талкини сулху субот ва неъмати оромй, хамзамон иттилоот ва ВАО дар таргибу ташвики гуруху созмонхои террористй, ки ин зухурот бошандагони сайёраро ба чунбиш гузоштааст, накши мухимро касб кардааст. Х,амзамон, ВАО дар пиёда шудани манфиати ин ё он кувваву гуруххои муайян ба тарики мушаххас истифода мешаванд ва тачрибаи дилхохеро низ бахри куввахои манфиатчу ба бор овардаанд» [4].

Имpyзxo naxmy nax^ иттилoaг дap cacara пeшгиpифтaи дaвлaтxo як чaнбaи acocии фaъoлияти cиëcиpo дap кишвapxo тaшкил мeдиxaд. чун чaxoни нaв зypи cилxpo нaмeпaзиpaд. Bane бaдтap as ин як иттилoaг мeтaвoнaд, ки кopи ca^o чaнгию xaзopoн craoxpo бa 4o oBapaA. Ин craoxpo бapoбap бa cилoxи кдтли oм дoниcтaaнд. «^a aк;идaи oлимoнy кopшинocoни coxa cилoxи иттилoaгй ин бa вучуд oвapдaни бecapycoмoнй дap мaфкypaxocт, ки aB бecapycoмoнй дap иктишд дидa бaдтapy пypxaвфтap acr» [3]. ^мин acт, ки так^ву cтpaтeгияxoи нaв дap мaxaки xyд та cиëcaти зypгapoëнa, бaлки тaблиFepo чой дoдaaнд, ки xaзopoн мaфкypapo моил бa дигap чониб мecoзaд. Х£мин raBH^aBy cтpaтeгияxoи нaв мaфxyми «Ч^ги игтилoaгй»-po бa миён oвapдaaнд.

Tax^rç Ba пaйгиpии axдoфy мaк;caдxo дap «Чaнги иттилоагй» Ba мaквyoти вoбacтa он caмгxoи фappoxpo дap бap мeгиpaд. ^Иcмaти acocии нaзapиявии он бa илми cиëcaтшинocй paбт мeгиpaд. «Имpyз дap илми cиëcaтшинocй мaфxyми нaв - «^нт иттилоагй» ё «мyбopизaи иттилоотй» xeлe мaъмyл гaштaacт» [7] Ba дap ин carn* олимону мyxaк;к;ик;oн кopxoи зapypии илмию тaxкикoтиpo бa aнчoм pacoнидaaнд. Baлe чaнбaи acocй Ba xaдaфaи ягота, ки дap чaнrxoи иттилоагй пeшбapй мeшaвaд, дap илмxoи cиëcй axarn^TO дyюмдapaчa дopaд. X,aдaф aз xarna чaнrxoи иттилоотй Ba тapxpeзии ож,о ин мaфкypacoзй Ba тaъcиp pacoнидaн бa aфкopи умум acт. Зypи иттилоот низ дap xaмин чо ифшо мeшaвaд, ки икгидopy rçyBBaepo, ки ВАО бa oммa мyappифй мeкyнaд, тaмoми вocитaxoи дигap oчизaнд.

Бa тaъкиди мyxaкк;ик Мукимов М. А: «Чaнги иттилоагй ин тaъcиppacoнии так^вй бa тaмoми cиcтeмaи иттилooтивy иpтибoтии дyшмaн Ba дaвлaтxoи бeтapaф бa мaк;caди тaшaккyл дoдaни фaзoи мycoиди чaxoнии иттилоотй бapoи гyзapoнидaни aмaлиëгxoи cиëcй мeбoшaд, ки нaзopaти aкcapи ин фaзopo тaъмин мeнaмoяд. Дap зaмoни мyocиp чaнги иттилooтиpo acocaн кишвapxoи aбapкyдpaт бapoи aмaлиcoзии xaдaфxoи гeoпoлигикии xyд мeбapaнд» [7]. Чун aйëн мeгapдaд, ки дap aкcap мaвpид дap cиëcaти чaxoнй кopи иттилooтpo xe4 гyнa craox бa ^po pacoнидa нaмeгaвoнaд, бapгиpифтa aз xaмин нyктa дap ин paвaнд дигap caмгxo низ oбypaнги cиëcй кacб мeкyнaнд. Аз чyмлa бapoи чaлби тaвaччyx Ba xaмфикpии xan^^^o дaвлaтxoи aбapкyдpaт Ba мaнфиaтxox игтилooтepo бapoи oммa пeшниxoд мeкyнaнд, ки зaминaи oнpo шaклдиxии aфкopи умум бa caмгxoи пeшбинишyдa тaшкил мeдиxaд. Бa тaвpи дигap «Сoлxoи oxиp aкcap мaмлaкaтxoи дунё кушиши coxтaни чoмeaи глoбaлии иттилooтиpo дopaнд» [4].

Дap мapxилaи кунунии pyшди иктиcoдивy ичгимой Ba илмию тexникй дap xaëти чoмea Ba дaвлaт иттилоот axaмияти мaxcyc дopaд. Аз нимaи дуюми acpи 20 бо caбaби pyшди бocypъaти вocитaxoи иттилoъpacoн, cиcтeмaxoи иpтибoтй, иттилоот нaтaнxo xycyra^rn бa дacт oвapдaн муълумаг, бaлки xaмчyн як мaнбaи му^ими cтpaтeгй бapoи xap як дaвлaт бa xиcoб мepaвaд. Myxaккик Егopoвa Л.С. чунин мeпиндopaд, ки дap чapaëни тaxaввyлoт, чaмъияти инcoнй нaтaнxo axaмият Ba caмapaнoкии иттилooтpo дapк кapд, бaлки oнpo xaмчyн як дacтгoxи пypиктидopй тaъcиpбaxш Ba яpoк;и бeбaxoe дopoи тамоми кyдpaт, ки бaъзaн вaкт aз xaмa нaмyдxoи мaълyми яpoкxo бoлoтap acт, apзëбй кapдaaнд. У мeгyяд: «Иттилоот - ин cилoxи зaмoн acт. ^обилияти он пaйвacт нaмyдaни шaклxoи гуногуни тaъcиp, нoмyaйянй, чaндиpй Ba тaнxo як киcми aфзaлиятxoи мaшxyp мeбoшaд. Ин бо иcтифoдa aз тexнaлoгияxoи иттилоагй дap шapoити мyxтaлиф Ba caтxxoи гуногун имкон мeдиxaд. Иттилоот бapoи ниол шyдaн бa ин xaдaфxo иcтифoдa мeшaвaд: тaк;вият ё шикacт дoдaни кyдpaт, идopaкyнии oммa, тaъcиp бa aфкopи чoмea Ba Faйpa» [2, c. 56].

Аз тaxлилxo бapмeoяд, ки дap oxиpи acpи cипapишyдa Ba OFOЗи acpи тав, бо иcтифoдa aз кyввaи иттилоот xap бaxшe лозим бoшaд зaиф нишон дoдa мeшaвaд Ba xap чизи зaиф пypкyдpaт. Ин нукга бaëнгapи он acт, ки та дap xaмa мaвpид бa ornrna иттилоот caxexy дypycт пeшниxoд мeгapдaд. Чyнoнe пpoфeccopи Дoнишгoxи миллии Точикистон Мукимов М. А. дap мaкoлaи xyд oвapдaacт: «Ходими илмии Института тaxкикaIxoи cтpaтeгии Рycия Дмитpий Бeляeв бa cyoли xaбapнигopи мaчaллaи бpитoнии «Jane's Intelligence Review»-»Oë xaнгoми чaнги иттилоагй жypнaлистикa мeтaвoнaд вoкeънигopoнa бoшaд?», мeгyяд, ки xaнгoми инъикocи xoдиcaxoи дoFи бaйнaлxaлк;й ВАО-и Fapб xeлe кaм aз во^ият xapф мeзaнaнд» [5]. Дap во^н инpo мо мeтaвoнeм, дap як pyчyи куток, дap миcoли тaъcиcи бaъзe ^pyxx^ тeppopиcтй oнpo дaк;ик coзeм. Aгap бa pyзxoи aввaли тaъcиcëбии ^pyxx^ тeppopистй, бaxycyc coзмoни ифpaгии бa ном «Дaвлaтй иcлoмй» нaзap aфкaнeм, бapмeoяд, ки чунин ^py^xo rna^ дap к;aтоpи тaшкил шyдaни coмoнaxoи тaблиFOгии xyд, xaмзaмoн зepи мyappифиxoи дap умум ВАО-и чaxoнй шyxpaт пaйдo нaмyдaaнд, яънe ВАО бaйнaлмилaлй aз тaшкил ëфтaни чунин rypyxxo Ba кyдpaтy тaвoнoии ож,о бa coкинoни oлaм мaълyмaг пeшниxoд нaмyдaнд Ba дap бaъзe xoлaт aз дaъвaти ож,о гуё бa чи^оду xизмaт, ки бaëн мeнaмyдaнд, мaълyмoтxoи мyфaccaл пeшниxoд мeгapдидaнд. Дap нaтичa, бaъзe aз coкинoни гyмpoxy кyтoxaндeши мaмoлики caйëpa aзми пaйвacтшaвй бa oнpo нaмyдa, xaмзaмoн rçyBBaxoBy coзмoнxoи мaнфиaтxox бо пaйдo нaмyдaни мaълyмoт оид бa мaк;caди acлии чунин typyxxo Ba кyввaвy тaвoнoии ож,о шояд бо capпapacтивy тaъмини лaвoзимaги чaнгивy дигap oмилxoи тaвoнoй aзм нaмyдaнд, ки мaк;caди ож,о низ теш aз xaмa, пиëдa нaмyдaни xaдaфи xyд мeбoшaд [4]. Яъда мaxз бо иcтифoдa aз

кyввaи иттилоот дap aBBan coзмoнxoи тeppopиcтй xyдpo мyappифй мeкyнaндy дap aфкopи oммa тaъcиpи paвoнй мepacoнaнд.

Гyфтaн мумкин acт, ки иттилоот шло^и aввaлин Ba му^т^ин нa тaнxo бapoи ин coзмoнxo, бaлки дaвлaтx,o низ бa x^o6 мepaвaд. Чун: «Истилoxи «Чaнги иттилоагй» дap дacтrox,и кoнceптyaлй бо мaънии иттилоот хдмчун craox вopид кapдa шyдaacт. Чднги иттилоагй - aмaли мaвpиди xaдaфи мyaйян rçapop г^ифт^ ноил шyдaн бa бapтapии бeштap тaвaccyти иттилоот мeбoшaд» [1]. Сyиcтифoдa aз кyввaи бyзypги иттилоот бa xaгиpи кopбypд бaxpи aмaлй гapдoнидaни cгpaтeгияxoи бyзypги муйян дap aввaли пaйдoиш тaвaччyxpo бa иттилоот тсзонид. Х^мин буд, ки дap ибтидо, дap x^e, ки иттилоот axaмияти xocca ^c6 нaкapдa буд, тaвaччyx бa он paBora гapдид. Дaвлaт^oи aбapкyдpaт дap aввaлин к;aдaмxo дapк нaмyдaнд, ки мyбopизa бо иттилоот caмapaбaxштap aз xap гyнa мyбopизa acт. Чун иттилоот мeтaвoнaд, ки aфкopy тaфaккyppo дap чoмea бa xap чoнибe caмг бaxшaд Ba бо иcтифoдa aз aфкopи бa дacт oмaдa, дилxox rn^aBy xaдaфpo aмaлй тамуд.

Дap дaвpaи чaдидтap 4afflrn иттилооти aз он чикдт кyввaи бeштappo coxиб гapдид, ки иттилoъpacoнй бa мapдyм ocoн гapдид. Хдмчунин BocrnraBy poxxo бapoи пaxни иттилоот Ba дap шaклxoи мyxтaлиф пeшниxoд нaмyдaни он зиед шуд. Тexникa Ba тexнoлoгияи чaдид имкон мeдиxaнд, ки xap нaфap дap aлoxидaгй Ba дap xap 40e aз иттилооти мaвчyдa oгoxй пaйдo нaмoяд. Bane ин paвaнд бa aфкopи чoмea дap тaмoми мaмoлики дуне зapбaи paвoнй вopид нaмyд. Чун xy^ бexyд бa мaйнaи мapдyм aфкoppepo тaxмил мeкyнaд, ки дap пaëмaд мeтaвoнaд, aкcapaн бa зисн бoшaд. «^arnrn иттилooтиpo мeтaвoн чaнги шaxpвaндй низ номид, зepo тexнoлoгияxoи иттилоагй дap xoнaи мо xyчaинй кapдa, xap яки мopo вoдop мeнaмoяд, ки ягон идeяpo кдбул бикудам Ba дигapaшpo инкop нaмoeм. Baзифaи 4afflrn иттилоагй дap он aCT, ки бояд xaдaфxo, нигox Ba чaxoнбинии oдaмoнpo aз дoxил бишкaнaд. Дap ин xoл xaтapи aз xaмa acocй дap он мeшaвaд, ки «дyшмaни иттилоагй» нoaйëн Ba мутшко нoмyaйян acт» [5], - тaъкид мeкyнaд пpoфeccop Myк;имoв M. A. дap мaк;oлaи xyд «Ч^нш иттилоагй Ba тaъмини aмнияти фaзoи иттилоотй».

Myтaacифoнa дap дoиpaи ^a^xorn иттилоагй мaxз xaмин нopyшaн бyдaни «дyшмaни иттилоагй» бa шyypи ^мъ^тй Ba aфкopи умум бa ryrne вopид мeгapдaнд, ки дигap шyдaни дидгox Ba caмги фикpoнй бoбaти дилxox мacъaлa бexyдoнa дaвpa бa дaвpa caBrç мeëбaд. Бa к^ли мyxaккик Ba дoкгopи илмxoи crnërâ С. Ятимoв «дap cтpyкгypaи шyypи pyзмappa, xaмaкнyн бeш aз теш чyзъиëти xop^^ бeгoнa кyввaт мeгиpaд. As бoзe ки acбoбe бо номи paдиo, бaъдaн тeлeвизиoн, xaмaкнyн вacoити axбop Ba aлoк;aи элeкгpoнй пaйдo гaштaacт, шaклгиpии чyзъиëти шyypи pyзмappa мaнcyб бa oнoнecт, ки aз мaблaFxoи xaнгyфти нaфтy газ Ba oнoнe, ки aз ин xaзинaxo дap xap шaкл бapxypдopaнд, инчунин имконаги бa xaмин мошнд вoбacтaгй дopaнд» [10]. Дap тaкя бa aндeшaи мyxaккик С. Ятимoв xaминpo мeтaвoн тaзaккyp дод, ки шaклгиpии тaфaккypи oммa Ba тaъcиpи pyзмapa бa он, бa BAO бacтaгии кaлoн дopaд Ba xaмeшa xaдaфи xyчyми иттилоагй мaxз тaъcиp pacoнидaн бa myyp, aфкopи мyк;appapй Ba пcиxoлoгияи чaмъиятии дaвлaтxoи миллй paвoнa кapдa мeшaвaд.

Имpyзxo poxxorn тaъcиppacoнй бa aфкopи умум xeлe зиëд гapдидa, фишaнгxoи чaлби мapдyм бa мacъaлaxoи мyxтaлиф capи xap к;aдaм вoмexypaнд. X,aмa он мaтoлибe, ки дap интepнeт capи xap кaдaм pyбapy мeшaвeм, бapoи мо бeтaъcиp бyдa нaмeтaвoнaнд. Xoxy toxox мо xap гoxe, ки бa тopнaмoxo вopид мeшaвeм, болои яте aз aкcy нaвop Ba ë нaвиштaxo тaмapккyз мeкyнeм. Чyнoнe мyxaккик ^yтбиддинoв Б. тaъкид мeкyнaд: «Кш aфpoдecт, ки бapoи дapк Ba вoкmф гaштaн aз интepнeт иcтифoдa нaбapaнд. Эълон, peклaмa, нapx, тичopaт, мaкгyб, xaбapдop гaштaн aз тaxcили фapзaнд Ba ca^o мacoили дж^ бoиcaнд, ки oммa бa интepнeт мypoчиaт нaмoяд. Ин як шeвaи нoaйëни дap зepи тaъcиpи фaзoи иттилоагии мyxтaлиф rçapop гиpифтaн мeбoшaд. Як caйpи кyтox низ бa мaфкypa дaxxo тaъcиp дopaд. Як ниге^и xyшк бa вaзъи обу xaBO низ мopo вoдop мeнaмoяд, ки бa capлaвxaи чaнд xaбap ниrapeм» [3].

Дap шapoити кунунй тaвaччyx бa pacoнaxo xaмeшa дap мaдди aBBan rçapop дopaд. ^yдpaтxo xap кaдoм дap aлoxидaгй мexoxaнд, ки бa вocитaи иттилоот xaдaфxoи xeшpo пиëдa coзaндy дap aмaл oнxopo тaтбик нaмoянд. Бa тaъкиди му^ккик Юнycи Paнчкaши Киcaмй: «Pacora aбзopи иттилoъpacниcт, ки бо тaвaччyx бa гycтypaи acapгyзopй Ba тaвoниe, ки aз нaзapи нaвъy кopкapд дopaд, дap дyнëи имpyз таккши xaëти дap тaъcиpгyзopии paвoбити бaйнидaвлaтx,o Ba миллaтx,o бap acocи мaнoфeи миллии ожо дopaд, Ba он чи ки бeш aз xaмa дap ин зaминa му^им aCT, шкщу кopкapди pacoнaxo дap xaмгиpoии дaвлaтxo Ba тaъcиpгyзopиxoи фapxaнгии бaйни мил^т^ дap ЧyFpoфиëи мyxтaлифи чaxoн acт» [9, c. 279]. Гyфтaн мумкин acт, ки BAO имpyз cиpф чун як aбзopи crnërâ иcтифoдa мeшaвaд. Ин aндeшaи мopo тaъкиди мyxaккик Myк;имoв M. A. низ тacдик; мeкyнaд: «BAO нoвoбacтa aз мyxтaвo, шaкл, нaмyд Ba ayдитopияи xyд бyнëдaн ншади crnërâ мaxcyб мeшaвaд» [6, c. 251].

Дap xyлoca xaминpo мeтaвoн гуфт, ки вacoити axбopи oммa бapoи интишopи иттилооти дap xaëти ичгимоии axoлй дaxлдop таккши acocиpo мeбoзaд. Хучум бa aндeшaвy aфкopи чoмeaи чaxoнй

ба восита иттилоот накшаи якуми чангхои иттилоотй ба шумор меравад ва чуноне маълум аст, ин раванд хеле васеъ ва доманадор аст ва он тахкики васеъу хамачонибаро талаб менамояд.

АДАБИЁТ

1. Глоссарий.ги [манбаи электронй]. URL: http://www.glossary.ru (санам истифодабарй: 14.04.2020 )

2. Егорова Л.С. Влияние информационных войн на стабильность государства. // Коммуникология: электронный научный журнал. Том 3. № 2, 2018. С. 56-62

3. Кутбиддин Б. Чанд хосияти фазои иттилоотй [манбаи электронй]. URL: http://journalism.tnu.tj/index.php/na-di-zhurnalist/241-chand-khosiyati-fazoi-ittiloot ( санаи истифодабарй: 20.08.2020 )

4. Маъруфзод С. Амнияти иттилоотй кафили амнияти чахон [манбаи электронй]. URL: http://moh.tj (санаи истифодабарй: 11.04.2020)

5. Мукимов М. А. Ч,анги иттилоотй ва таъмини амнияти фазои иттилоотй [манбаи электронй]. URL: https://jovidmuqim.wordpress.com (санаи истифодабарй: 11.04.2020)

6. Мукимов М. А. Накши ВАО дар низоми нави чахонй / М. А. Мукимов // // Паёми Донишгохи миллии Точикисто. Бахши илмхои филологй. - 2018. - №2. - С. 251-255

7. Суханронии Эмомалй Рахмон, Президенти Чумхурии Точикистон, дар мачлиси тантанавй бахшида ба 100-солагии матбуоти точик ш. Душанбе, 10 марти соли 2012 [манбаи электронй]. URL: http://www.jumhuriyat.tj/index.php?art_id=8933(санаи истифодабарй: 11.04.2020)

8. Хочазода С. Ч,ангхои равонй ва таъмини амнияти фазои расонай / С. Хочазода // Паёми Донишгохи миллии Точикисто. Бахши илмхои филологй. - 2012. - №4/5. -С.254-256.

9. Юнуси Ранчкаши Кисамй. Накши расонахо дар хамгироии кишвархои форсизабон / Юнуси Ранчкаши Кисамй // Паёми Донишгохи миллии Точикисто. Бахши илмхои филологй. - 2012. - №4/5. -С.278-282

10. Ятимов С. Шуури чамъиятй ва амнияти чамъиятй (шуури мукаррарй) / С. Ятимов // Чумхурият. - 2015 - 17 декабр. № 251 (22813)

влияние информационных войн на общественное мнение

В настоящее время информационные войны стали привлекать внимание всего мирового сообщества. Так как именно в результате использования влияния информации сегодня реализуются все планы и великие стратегические цели.

Естественно, в этом процессе информация, которая публикуется, не может не оказать влияния на мысли и общественное мнение людей, которые, оказавшись под влиянием информационной агрессии, возвышают свой голос в защиту одной из сторон.

Автор статьи «Влияние информационных войн на общественное мнение» в своем исследовании анализирует именно этот аспект.

Действительно, новый период передела мира между державами и борцами за власть, естественно, не может не оказать влияния на жизнь человечества, и общество в этом процессе считается главным участником. Поддержка власти и последовательных целей массами в этом переделе реализуются перспективными планами и хорошей управленческой системой со стороны государств.

СМИ, в свою очередь, используются конкретным образом для реализации интересов тех или иных определенных групп, и приносят желаемые результаты заинтересованным силам.

Сегодня распространение информации в политике государств составляет один из главных аспектов политической деятельности. Наступление на мысли и общественное мнение мирового сообщества через информацию считается первым планом информационных войн, и как известно, это очень широкий и продолжительный процесс, который требует расширенного и всестороннего анализа.

Ключевые слова: СМИ, общественное мнение, влияние, формирование мнений, информационные войны, державы, интересы, Интернет, радио, телевидение.

influence of information wars on public opinion

Currently, information wars have begun to attract the attention of the entire world community. Since it is precisely as a result of using the influence of information that all plans and great strategic goals are being implemented today.

Naturally, in this process, the information that is published cannot but influence the thoughts andpublic opinion ofpeople who, being influenced by information aggression, raise their voice in defense of one of the parties.

The author of the article «The Impact of Information Wars on Public Opinion» analyzes this very aspect in his research.

Indeed, the new period of the redivision of the world between the powers and the power fighters, naturally, cannot but have an impact on the life of mankind, and society is considered the main participant in

this process. Support for the authorities and consistent goals by the masses in this redistribution is implemented by long-term plans and a good management system on the part of states.

The media, in turn, are used in a specific way to realize the interests of certain specific groups, and bring the desired results to the interested forces.

Today the dissemination of information in the politics of states is one of the main aspects of political activity. The attack on the thoughts and public opinion of the world community through information is considered the first plan of information warfare, and as you know, this is a very broad and long-term process that requires extensive and comprehensive analysis.

Key words: mass media, public opinion, influence, formation of opinions, information wars, powers, interests, Internet, radio, television.

Cведения об авторе:

Мавлонов Хуршед Давлаталиевич - докторант Ph.D кафедры телевидение и радиовещание факультета журналистики Таджикского национального университета. Адрес: 734025, Республика Таджикистан, г. Душанбе, пр. Рудаки 17. E-mail: hurshed.0001@mail.ru. Телефон: (+992) 988687608

About the author:

Mavlonov Khurshed Davlatalievich - Tajik National University, Doctoral PhD. of Chair of Journalism. Address: 7340 25, Republic of Tajikistan, Dushanbe, Rudaki Ave. 17. E-mail: hurshed.0001@mail.ruPhone: (+992) 988687608

таъминоти моддй ва маишии хизматчиёни ^арбй

дАр аморати бухоро

Султонзода Б. С.

Академиям Вазорати кор^ои дохилии Цум^урии Тоцикистон

Таъминоти моддй ва маишии хизматчиёни харбй дар аморати Бухоро дар замони хукмронии мангитиён яке аз муаммохои умдатарини таърихи аморат буда, ин муаммои мавриди бахс аз тарафи олимон чиддан тахкик карда нашудааст.

Дар давраи тобеияти аморати Бухоро ба Россияи подшохй як кушиши ташкили лашкари ба ном «аврупой» шуда буд, ки бештар ба як таклиди сода монанд буду бас. Казармахои ба таври нав ташкил шуда хам, расман ба «аврупой» монанд буданд.

Дастаи нави низомии Бухоро «Терский» дар казармахои Кармина ва дар гузари Чорбоги шахри Бухоро [2, с. 9], казакхои савора дар Х,авзи Мирдустум, Мазори Чашмаи Аюб, гузари Кофиробод [9, с.37], гурухи Шефский дар Ситораи Мохи Хоса [9, с.37] чойгир шуда буданд.

Таъминоти моддй ва маишии хизматчиёни харбй дар аморати Бухоро дар маълумотхои бойгонй хам акси худро ёфтааст, ки хулосаи бархе аз олимонро тасди; мекунад:

Гарчанд лашкари Бухоро шакли урупой дошт, машк ва харакатхои он ба даврахои асри миёна монанд буд. Машки дастахои харбй ба хамдигар монанд буданд. Сарбозони шанбегй рузхои шанбе, якшанбе ва душанбе; сарбозони сешанбегй рузхои сешанбе, чоршанбе, панчшанбе; Дастахои Терский, Шефский, ва казакхои савора чахор рузи хафта дар машкгох машк мекарданд. Дастаи сархадбонон - элнавкарон бо яроку аслихаи махаллй мусаллах буда, дар бораи машки онхо маълумоте дар даст нест.

Дар бораи вазъи кушун ва холати харбии сарбозони Бухоро аз бойгонихо, ахбороти А.Фитрат, С. Айнй ва дигар муаллифон маълумот пайдо кардан мумкин аст.

Таъкид намудан лозим аст, ки машкхои ба ном харбй факат дар рузхои обу хавояш мусоид гузаронида мешуд. Рузхои сард ва боронй, хамчунин дарфасли зимистон машкхо гузаронида намешуд [2, с.5].

Барои сарбозони шанбегй дар дохили шахр, охири асри XIX казармахо бино шуда буд. Дар вактхои берун аз хизмат онхо ба корхои хочагии худ машгул буданд. Сарбозони сешанбегй бошад сарбозхона надоштанд ва аз хонахои худ ё туманхо ба хизмат хозир шуда, дар саройхо ичора менишастанд ва ба омодагй ва холати туфангу аслихахояшон худашон масъул буданд. Сарбозони сешанбегй дар мавридхои холй аз машк ба «бекорй « , яъне ба умури бемуздй ба ном «подшохй» ё хизмати саркору юзбошиён чалб карда мешуданд. Баъди машк ва адои хизмати «бекорй» ба

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.