Научная статья на тему 'ИСТОРИКО-КОНЦЕПТУАЛЬНЫЕ ПРЕДПОСЫЛКИ ФОРМИРОВАНИЯ ВОЕННОЙ ПОЛИТИКИ'

ИСТОРИКО-КОНЦЕПТУАЛЬНЫЕ ПРЕДПОСЫЛКИ ФОРМИРОВАНИЯ ВОЕННОЙ ПОЛИТИКИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
22
16
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ВОЕННАЯ ПОЛИТИКА / ВОЙНА / АРМИЯ / ОБОРОНА / ВОЕННАЯ СТРАТЕГИЯ / ВОЕННАЯ ПОДГОТОВКА / УСПЕХ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Олимшозода Фарходшо Олимшо

В статье автор на основе изучения и обзора научной литературы рассматривает историю формирования военной политики. Автор акцентирует внимание на соотношении войны и политики, на основе чего объясняет изменения в военной политике и военной стратегии государства. Анализ научной литературы показывает, что война всегда существовала как социально-политическое явление на протяжении всей истории, а с появлением государств она использовалась как инструмент для продвижения политики. После возникновения государств сформировалась военная политика, и войны велись в определенном порядке и для определенных целей. Поэтому войну и военную политику в последующие годы называли продолжением государственной политики. Изучение истории военной политики показало, что государства используют армию как инструмент для проведения военной политики и уделяют постоянное внимание ее материально-техническим возможностям для защиты своих экономических и политических интересов, и особенно для защиты своих границ.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

HISTORICAL AND CONCEPTUAL PRECONDITION OF THE FORMATION OF MILITARY POLICY

In this article, the author examines the history of the formation of military policy based on the study and review of scientific literature. The author focuses on the relationship between war and politics, on the basis of which he explains the changes in the military policy and military strategy of the state. Analysis of scientific literature shows that war has always existed as a socio-political phenomenon throughout history, and with the emergence of states, it was used as a tool to promote politics. After the emergence of states, a military policy was formed, and wars were fought in a specific order and for specific purposes. Therefore, war and military policy in subsequent years was called a continuation of state policy. The study of the history of military policy has shown that states use the army as a tool for conducting military policy and pay constant attention to its material and technical capabilities to protect their economic and political interests, and especially to protect their borders.

Текст научной работы на тему «ИСТОРИКО-КОНЦЕПТУАЛЬНЫЕ ПРЕДПОСЫЛКИ ФОРМИРОВАНИЯ ВОЕННОЙ ПОЛИТИКИ»

практически одновременно в трех центрах их расселения (сегодня на территории Ирана, Афганистана и Таджикистана).

Ключевые слова: Хуруфиён, вера, религия, Ибни Надим, Ал-фехрист, Ибни Халдун, Хирот, Куран.

REFLECTION OF THE HISTORY OF THE KHURUFTT MOVEMENT TN HISTORICAL SOURCES

In this article, the author, based on historical sources, has collected valuable information about the fate of the Khuruftes and the reflection of their movement in the 15th century. He also studied many works concerning the social and religious position of the Tajik people in the second half of the 15 th century.

In particular, he provides interesting information about one of the freedom-loving movements called the Hurufi Movement during this period. It should be noted that many works and articles containing valuable information have been written about the period of the Timurid dynasty. However, many aspects of our medieval history and culture still need additional research. All the efforts and labors done by our ancestors against the invaders and their future generation, from today's point of view, certainly require additional research.

According to many sources, one of the main reasons for the dissatisfaction of the people of that time and their ascent to the struggle for freedom, the lack of socialjustice and the violation of their rights and interests by the rulers of those times. One of the main reasons for the emergence of the Khurufi movement under the leadership of Fazlullah Astarabad was the social injustice of that time. According to sources, Fazlullah, who witnessed all the oppression and tyranny, played a significant role in the organization and development of this movement with great persistence and support of hisfollowers.

According to sources, most of the supporters of the Hurufi movement were Tajiks, and thisfactor played a key role in other movements of the time. An in-depth analysis of such valuable moments shows that the ancestors of the Tajiks in this historical period strengthened their presence in various spheres of the Temurids' rule.

On the other hand, a review of the content of historical sources shows that the virtues of humanity, industriousness, urban planning and development, patriotism and tolerance, a generally peaceful view of social life, have long existed in the thinking and activities of Tajiks. In the history of the origin andformation of the Khurufi movement, according to historical sources, the followers of the movement in most regions of Khorasan and Transoxiana took an active part in the national liberation struggle. The history of the Timurid dynastyfor more than one hundred and thirty years also testifies to the heroic and irreconcilable struggle of the broad masses of the population against the oppression of the invaders.

During the reign of the Timurid dynasty, liberation movements of the broad masses of the population arose, and historians of that time in their writings recorded valuable information about the emergence and development of the Khurufi movement and their national liberation struggle in various regions.

In particular, the famous historian Muhammad ibn Khovandshohi Mirkhand in «Ravzatu-s-safo» in the second half of the 15 th century, during the Timurid rule, studied a lot of materials on social problems, struggle, issues ofreligious life and culture of the Tajik people. In his work, he realistically described the uprisings of the Tajik people, which took place almost simultaneously in three centers of their settlement (today in Iran, Afghanistan and Tajikistan).

Ключевые слова: Хуруфиён, вера, религия, Ибни Надим, Ал-фехрист, Ибни Халдун, Хирот, Куран.

Сведение об авторе:

Раджабов Абдукарим Азамович - доктор Phd кафедры историографии и архивоведения Таджикского национального университета, Тел: (+992) 900068713

About the author:

Radzhabov Abdukarim Azamovich Doctor Phd of the Department of Historiography and Archival Studies of the TajikNationalUniversity. Phone: (+992) 900068713

УДК 323.4

ЗАМИНАХРИ ТАЪРИХИЮ КОНСЕПТУАЛИИ ТАШАККУЛЁБИИ СИЁСАТИ ХДРБЙ

Олимшозода Ф.О.

Донишгощ давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С.Айнй

Пайдоиш ва ташаккулёбии чангх,о ва сиёсати харбй таърихи хеле кадима доранд. Дар ин маврид асархои гуногун низ интишор гардидаанд ва ин вокеияти бебахс аст. Х,ануз аз даврахои кадим сар карда чангхри байникабилавй ва байни халкиятхои гуногун бо максади шрат намудани якдигар доимо

aнчoм дoдa мeшyд. As руйи бaъзe Ma^nyMorao дap тули 5 600 шли oxMp зиëдa as 14 500 шyдa гyзaштaaнд [18]. Ammo бaъди пaйдoиши дaвлaт Ba cиëcaт, ки orno ^мчун Bocm^ тaнзими Myrac^aix^ ^мъ^тй мeбoшaнд, ^am^o xycycияти cиëcй пaйдo нaмyдaнд. Aлoк;aмaндии ^arn4 Ba cиëcaт aB ин дaвpa cap кapдa мaвpиди бappacии мyтaфaккиpoн Ba apбoбoни cиëcй rçapop мeгapдaд.

Дap шapoити тaшaккyлëбии 4oMeaxo® Fyлoмдopй apбoбoни cиëcию дaвлaтй 4afflpo ^мчун x^ara зapypии мaвчyдияти ^oMeax^ xeш мeдoниcтaнд. Дap чунин шapoиг диш^ нивoи ^удудй, этникй, динию мaзx,aбй бoиcи бa aMan oмaдaни Myxop^ax^ мyтaшaккил Ba ниx,oягaн пaйдoиши ^a^xo мeшyдaнд. Дap ин мapx,илaи тaъpиxи инcoнияг ^arn^o aз Mapx^ax^ бaъдии тaшaккyлëбии ин пaдидa 6o чунин xycycrara^ xyд тaфoвyг дoштaнд: бepax,мй, xyнpeзй Ba бaдбинии Maxcyc ниcбaт бa дyшмaн. Зaбткopй Ba иетию нaмyдaн, вaceъ нaмyдaни ^удудхд бa дacг oвapдaни acиpoн Ba Faнимaти биcëp, бa Fyлoмoн тaбдил дoдaни acиpoн вaзифax,oи acocии apтиш шyмopидa мeшyд. Дap чунин дaвpa x,apбиëн Ba чaнгoвapoн aфзaлиягx,oи Maxcycepo дopo бyдaнд Ba xano дap бaъзe 4oMeax,o orao кишpи ичтимoии Maxcycpo тaшкил мeнaмyдaнд Ba мaвк;eи orao xycycияти мepocй дoшт.

TaAp^arn дap cox,an x,apбй Ba дap paфти гyзapoнидaни aмaлиëти чaнгй шяхри cиëcию cтpaтeгй иcтифoдa мeгapдaнд, ки caбaбx,oи acocии ин гyнa тaмoюлoт aз тaшaккyлëбии peжимx,oи cиëcии orn дaвpa вoбacтaгии зиëд дoштaнд. Дap aкcap мaвpид peжимx,oи cиëcии rn^om^a xycycraraoM динию мифoлoгй бa xyд кacб нaмyдa, тacaввypoт дap бopaи хщимият Ba тapтибaги cиëcй дap acocи иpoдaи игах^ Ba ë мифoлoгй тax,ким мeëфт. Ин буд, ки aз ин дaвpa cap кapдa apтишpo нa тaнx,o Bocm^ зypoвapй, бaлки x,aмчyн нepyи тaъминкyнaндaи тapтибaг Ba тaкягox,и acocии ^кими^и дaвлaтй тacaввyp мeнaмyдaнд.

Чyнoнчй, дap acapx^ фaйлacyфи Чини кадим Сун Тези 6o x,aM нaздик нaмyдaни x,oкимoн Ba тoбeoн capчaшмaи acocии repyx^ x,apбй дoниcгa шyдa, шкщи мapкaзй бa cипax,coлopoн Ba лaшкapкaшoн дoдa мeшyд. Бa aндeшaи y, cипax,coлopoн дopoи тaфaккypи cгpaтeгй бyдa, тaк;диpи oяндaи aз orao вoбacгaacг. У дap acapи xyд <^ap бopaи caнъaти чaнг» ибpoз мeдopaд, ки мaк;caди acocии бa дacг oвapдaни фoидa мeбoшaд Ba caнъaти oлии cипax,coлopoн низ дap ин ифoдa мeëбaд, ки бe гyзapoнидaни aмaлиëти ^нт apтиши дyшмaнpo тacxиp нaмoянд [19, c.37-40]. Яъж, бa вocитaи зиpaкии x,apбй, aмaлиëти тaxpибкopoнa, вaйpoн нaмyдaни pyx,ияи axлoкию paвoнии дyшмaн ин гута aManx,opo paBo мeбинaд. Бa ибopaи дигap, дap paфти ш тaнx,o Bocmaxo® x,apбй, бaлки axлoк;ию cиëcй низ мeтaвoнaнд FOлибиятpo тaъмин coзaнд.

Дap бopaи ^ет Ba cacara x,apбй мyтaфaккиpoни Юнoни кадим Ba Рими вддим низ aндeшax,oи мyxтaлиф бaëн нaмyдaaнд. 3epo дap тaълимoти фaлcaфию cиëcии Axди вддим чaнгx,o Ba фaъoлияти x,apбй чyзви чyдoнoпaзиpи xaënH cиëcии пoлиеx,o Ba яте aз apзишx,oи cиcгeмaи cиëcии orao бa шyмop мepaфт. Юшних^ дaвpaи гoмepй Ba pимиx,oи дaвpaи пoдшox,й тaшaккyлдиx,aндaгoни coxтopи cиëcии дeмoкpaтияи x,apбй мeбoшaнд. Дap ин мapx,илaи тaъpиxй хщимияти cиëcй дap дacги cипax,coлopoн Ba x,apбиëн ниго^ дoштa мeшyд. Дeмoкpaтияи x,apбй шa^pвaндoнpo дap pyx,ияи cипax,coлopй тapбия мeнaмyд Ba xroMa™ x,apбй acocx^ дeмкopaтии xaëra cиëcии шa^p-дaвлaтx,opo тaшкил мeдoд. 3epo вдбули rçapopx^ мух,имми cиëcй 6o иштиpoки x,apбиëн cypaт мeгиpифт. Бo дapнaвapдoшти чунин paвaнди тaъpиxй дap Юнoни кадим Ba Рими кадим як iypy^ мyтaфaккиpoн acapx^ xyдpo бa oмyзиши тaъpиxи чaнгx,o Ba нaзapияи Myx,op^ax,o бaxшидa бyдaнд. Aß чумга, Aфлoтyн, Apacгy, Фукидид, Ситcepoн Ba чaндe дигapoн бa Ma^anax^ cгpaтeгияи x,apбй, oмyзиши x,apбй, тapбияи x,apбиëн Ba бaлaнд бapдoштaни фaъoлияти x,apбии cипax,coлopoн дикдати Maxcyc зox,иp нaмyдaaнд. Чyнoнчй, тaъpиxнигopoни Юнoни вддим X,epoдoт Ba Фукидид чaнгx,oи пeлoпoнec Ba фopcx,opo бa тaвpи мyфaccaл тax,лилy бappacй нaмyдaaнд; Кceнoфoнт тaъpиxи aмaлиëти x,apбии дaвлaтx,oи ocиëиpo pyнaмoй кapдaacг; мyappиxи Рими кадим Флaвий фaъoлияти cиëcию x,apбии Иcкaндapи Ma^ympo тaъpифy тaвcиф нaмyдaacг. Ammo дap My^o^a 6o тaъpиxичиëн фaйлacyфoн Ba мyтaфaккиpoни cиëcй дap тaшaккyли нaзapияи Myx,op^ax,o нaк;ши зиëд гyзoштaaнд. Orno кoнceпcияx,oи ичтимoию cиëcии Myx,op^ax,opo тaшaккyл дoдa, apтиши пypик;гидop Ba фaъoлияти x,apбиpo x,aмчyн ниходи мух,имми coxtc^ чaмъиятй мyappифй нaмyдaaнд. Macaлaн, тибки нaзapияи дaвлaти идeaлии Aфлaгyн, толте (шax,p-дaвлaт) ягoнaгй Ba бox,aмaлoк;aмaндии ce yœyp мeбoшaд, ки x,aмвaмoн вaзифax,oи пoлиc низ бa шyмop мepaвaнд: кoнyнгyзopй (идopaнaмoй), химяи дaвлaт aз дyшмaнoн Ba Faмxopй нaмyдaн дap бopaи тaъминoти мoддию мaишии шкишни дaвлaт. Дap зaминaи ин гyфтax,o ce cинфи шax,pвaндoн тaшaккyл мeëбaнд: xo^mo^ x,apбиëн Ba зaминдopoнy ^yнapмaндoн. Xap кaдoми orno xиcлa'IX,oи шaxcии xyдpo дopo мeбoшaнд. Хиpaдмaндй xora x,oкимoн, чacopaтy дaлepй xocи x,apбиëн, эътидoл Ba тaвoзyъ xocи ^yнapмaндoн Ba кocибoн мeбoшaнд [16, c.203-205]. XaMrn тapик дap Юнoни вддим низoми тapбияи x,apбиëн Ba чaнгoвapoн тaшaккyл дoдa мeшaвaд, ки минбaъд ин aнъaнa дap Рими кадим низ вдбул мeгapдaд. Macaлaн, Apaciy, ки ypo тapбиятгapи Иcкaндapи Ma^ym мeдoнaнд, ибpoз мeдopaд, ки чaнгoвapи ^acyp aзoбy yкyбaт, дapдy x,acpa! Ba ^ano мapгpo aз киpдopи бeшapaфoнa aвлoтap мeдoнaд [3, c.110].

Aкcapияти мyтaфaккиpoни Axди кaдим 4afflpo ^aмчyн aмaли дypycг Ba бoaдoлaтoнa пиндoштaaнд. 3epo чaнг capчaшмaи acocии тaшaккyли чoмeaи Fyлoмдopй бa rnyMop мepaфт, ки бe

мавчудияти oн xoчaгидopии Fyлoмдopиpo poxaндoзй нaмyдaн Faйpиимкoн 6уд. Гyзaштa аз ин, 0Щ0 мyxopибaxo ва кopxoи xapбиpo xaмчyн кopxoи cиëcй тacaввyp мeнaмyдaнд. Aммo дар ин давра бopи аввал cyxaнвapи афиниягй Дeмocфeн чангхри бoaдoлaтoнa ва бeaдoлaтoнapo аз х,ам фарк мeнaмoяд. Ба aндeшaи y, чанта^ бoaдoлaтoнa ба xaгиpи xимoяи кишвар ва чан^и бeадoлатoна бapoи ба дает oвapдaни фoидa ва Fapaз анч0м дoдa мeшaвaнд [8, c.225].

Дар Рими кадим дар заминаи назарияи чан^и бoaдoлaтoнa м^р^и зepини пeшбypди чангр0 тaшaккyл дoдaaнд: ба таври acocнoк oFoз нaмyдaни чанг ва бoaдoлaтoнa анч0м дoдaни амалиёти х,арбй. Ба вocитaи мсьёр^и мaзкyp 0F03 нaмyдaни чанг ва тартиби гyзapoнидaни oн ба танзим дapoвapдa мeшyд. Дар заминаи идся^и мaзкyp минбаъд мeъëpxoи гyнoгyни ташаккул дoдaни артиш ба вучуд oвapдa мeшaвaнд: coxтopи чангии артиш, cтpaтeгияx,oи гyнoгyн, нaмyнaxoи амалиёти чангй, poxy вocитaxoи ба даст oвapдaни F0либият. Крбили зикр аст, ки харчанд мaфxyми «стратагема» дар Юнoни кадим пaйдo шyдa бoшaд хам, 0нр0 дар Рими кадим xaмaчoнибa ташаккул дoдaaнд [14, c.46].

Дар Юн0ни кадим чaнгxoи гyнoгyн aнчoм дoдa шyдaaнд ва хамаи oraopo аз руйи табиати дyшмaн Эпикур ба ду lypyx чyдo нaмyдaacт: якум, чан^и байни юнoниëн ва бapбapиxo ва дуюм, чанго^ дoxилй дар байни толш^и юнoнй бaaмaлoмaдa. Эпикур o^^ara^ нoгyвopи чанго^ дoxилиpo нишoн д0да, кайд мeнaмoяд, ки чунин мyxopибaxo амнияти чaмъиятиpo аз байн мeбapaд ва пoяxoи дaвлaтpo нoycтyвop мeгapдoнaд, ки дар чунин шapoит давлат xyдpo дигар аз тaxдидxoи бepyнa Xимoя карда нaмeтaвoнaд. Дар мачмуъ, мyтaфaккиpoни Юнoни кадим 6o cиëcaти xapбй ва мyxopибaxo мyнocибaтxoи гyнoгyн зoxиp намуданд. Гypyxи аввал чaнгpo xaмчyн вocитaи xaлли низoъxoи байнидавлатй нoгyзиp д0ниста, пурра аз байн бурдани oнpo Faйpиимкoн мeдoниcтaнд. Гypyxи дуюм дар чуст-учуи аз байн бурдани чан^ шуда, ибpoз дoштaaнд, ки мyxopибaxo ба xaгиpи таъмини cyлx анчoм дoдa мeшaвaнд ва ибopaи мaшxypи «cyлx xoxй ба чанг oмoдa шав» низ дар xaмин замина пaйдo мeгapдaд [14, c.185]. Ба xaмин тарик, Aфлaгyн дар мyкoбили чангxo бapoмaд намуда, ибpoз мeдopaд, ки 0нр0 аз нoчopй дар poxи рашдан ба cyлx иcтифoдa намудан мумкин аот. Ба aндeшaи y, чанг вocитa аот, aммo мaкcaди xaлкxo pacидaн ба cyлx аст [15, c.75]. Apacтy бoшaд бaxpи pacидaн ба xaйpияти умум ва aдoлaти чамъиятй мyтгaxид намудани чoмeapo зарур мeдoниcт. Aммo чaнгxo мoнeи амалишавии мaкcaдxoи мазкур мeшyдaнд ва аз ин py, мутафаккир мyкoбили чанг бapoмaд мeнaмyд. Х,амзам0н, Apacтy кoнceпcияи «чанго^ б0ад0латона»-р0 ташаккул дoдaacт, ки ба вocитaи oн пoяxoи Ч0мeaи Fyлoмдopй мycтaxкaм нигox дoштa мeшaвaд. Дар мачмуъ, Apacтy чaнгpo ужури таркибии caнъaти идopaкyнии давлат шмидаяст [4, c.509].

Дар бopaи табиати чангад ташаккули артиш ва raëcam xapбй мyтaфaккиpoни Рими кадим низ aндeшaxoи гyнoгyн баён намудаанд. Ба яндсшяи 0Щ0 чанг падидаи манфда мeбoшaд, ки аз oн poxи гурсз нecт ва oкибaтxoи нoгyвopи oнpo ба вocитaи ташаккули артиши пypиктидop бартараф намудан имкoнпaзиp аат. Лз чумла, Ситcepoн, ки aндeшaxoи y дар бopaи давлати xyHy^H маълуму мaшxyp аат, ибpoз мeдopaд, ки чанг вocитaи мачбурй аст ва аз нoчopй ба амал мeoяд, aммo oн бoяд к0нуну K0идax0и xyдpo дoштa бoшaд. Ба яндсшяи y, дар шapoити чангй манфиа^и давлатй аз xaмa гуна apзишxo ва xaтгo аз xyкyкxoи шaxpвaндй низ б0яд б0л0 гуз0шта шавад [20, c.224]. В0^ан xaм дар Чyмxypиxoи Лxди кадим xимoяи кишвар дар заминаи yxдaдopиxoи xapбй бар души шaxpвaндoн в0гуз0р гардида буд. Тадричан баъди ба имтерия мубаддал гардидани 0Щ0 артиши Рими кадим аз лашкари шaxpвaндй ба артиши кacбй табдил мeëбaд. Баъд аз ин артиш ужури мyxимтapини мexaнизми давлатд0рии импсрияи Римр0 ташкил мсд0д, ки дар 0н 6яъзс нишoнaxoи диктатураи xapбиpo низ мyшoxидa намудан мумкин буд.

Дар ин давра xapбикyнoнии дacггoxи давлатй cypaт мсгиряд. Apтиши кacбй ба жрун cиëcиe табдил мeëбaд, ки кишварр0 аз чyмxypй ба импсрия табдил мсдшдд. Дар ин давра мaшкxoи xapбй ва 0м0дагии xapбй дар caтxи банакшагирии cтpaтeгй 0варда рашнида мсшявяд. Д0нишманди Рими кадим В.Флавий (383-450 то м.) дар acapи xyд ^<Шapxи мyxтacap дар б0раи кopxoи xapбй» ибр0з мсд0ряд, ки capчaшмaи мyзaффapиятxoи xapбй дар ибoдaтxo ва дyoxo нecт, балки дар афз0иши д0ниш ва нepyxoи м0ддй, дар ид0ракунии 0кил0наи артиш ва xaлк, дар caнъaти псш6ури чанг мс60шяд. Ба яндсшяи y, «... кате, ки F0либ шудан мexoxaд, бигуз0р чанг0вар0нр0 xeлe xyб 0музиш диxaд, . _ бигуз0р чанг кунад, амм0 ба caнъaти чанг ва д0ниши cтpaтeгй такя нам0яд, на ин ки ба вазъият rnrax карда амал кунад» [21, c.158].

Дар давраи acpимиëнaгй там0юл0ти рушди тeoкpaтии давлат xeлe зиёд гардида, таържи инcoният xaмчyн муб0ризаи байни xoкимияти илoxй ва дунявй муаррифй мсгярдяд. Лз ин py, дар ин давра мyxopибaxo ва фаъ0лияти xapбй низ ба таври дyxypa бaxoгyзopй карда мсшявянд. Лвгycтин Бляжсний чангр0 xaмчyн мaxcyли ир0даи илoxй эътир0ф мснямуд ва 0нр0 бар0и мycтaxкaм гард0нидани эътик0ди мacexиëн зарур мсшум0рид. Чунин aндeшaxo дар ташаккули xapaкaтxoи caлибй, ки ба xaгиpи xaйpияти мacexиëн ва тaвceaи дини мacexй дар мук0били нам0яндаг0ни диш,0и дигар анч0м д0да мсшуд, таодщи xyдpo ёфтаанд. Хдмзам0н ин мутафаккир чани^ дунявир0 мaxкyм нaмyдaacт. У муътакид acт, ки cyлxpo на ба вocитaи чанг, балки ба вocитaи тарбияи 0дам0н дар pyxияи инcoндycтй, бакш0иш ва эxтиpoми якдигар ба дacт 0вардан мумкин аст [1]. Дар ташаккули

идeoлoгияи œëcara хapбии acpимиëнaгй aндeшaхoи Фoмaи Aквиниягй тaъcиpи aM^ pacoнидaacг. У дap бopaи чaнгхoи ^^нй aндeшapoнй нaмyдa, ибpoз мeдopaд, ки ин гута My^p^a^ бoяд 6o ^œara XOкнмияти тeoкpaтй aмaлй кapдa rnaBaA. Бa aндeшaи y, пaйдoиши чунин чaнгх,o caбaбхoи ^^нй дopaд, хaдaфхoи кoнyниpo пaйгиpй мeнaмoяд Ba aз чoниби x,oкимияти ^^нй aB^oM дoдa мeшaвaд [2, c.255].

Aap дap acpx^ миëнa хoкнмияги тeoкpaтии Fapб юpишхoи caлибиpo чoнибдopй нaмyдa бoшaнд, дap Шapк, пeш aз x,aMa, дap кишвapхoи иcлoмй тaшaккyли иcгифoдaбapии Mebëpxo® чнхoд Ba чaнra My^a^ac бa мyкoбили кoфиpoн aE^oM дoдa мeшyд. Дap acpхoи миëнa FOяи «чиход» бapoи тaвceaи дини иcлoм иcгифoдa бypдa мeшyд. Ammo дap acpхoи XIX Ba XX oнpo дap тaшaккyл Ba тaтбики хapaкaтхoи миллию oзoднхoxй бa тaвpи вaceъ иcтифoдa нaмyдaaнд. Бoяд гуфт, ки чиход хaмчyн yнcypи мapкaзии чaнги Myrçaraac бa мoнaнди юpишхoи caлибй дap paвaнди гyзapoнидaни чaнгхoи иcгилoгapoнa бapoи иFвoaнгeзии динию мaзхaбй идeoлoгияи мувдфик Ba мутобики дaвpy зaмoн интиxoб гapдидaacг. Maxcycaн, oнpo бa Bocm^ фaнaтизми динй Ba мyтaaccибoн дap aMan тaтбик; мeнaмoянд. A мyчoхид, яънe иштиpoкчии чихoд нa тaнхo чacopaт Ba мaтoнaт тaлaб кapдa мeшaвaд, бaлки дap poхи иаюм бa хaлoкaт pacидaнy шaхид шyдaнpo низ тaлaб мeнaмoянд. Дap мaчмyъ, дap тaъpиxи инcoният чaнгхoи динию мaзхaбй низ xyнpeзихoи зиëдpo бa вучуд oвapдaaнд, ки дap нaтичa бaдбинии динию мaвхaбй Ba низoъхoи гyнoгyн пaйдo шyдaaнд.

Дap дaвpaи эхë тacaввypoт нa тaнхo дap бopaи чaнг Ba caнъaти пeшбypди чaнг, бaлки мyнocибaт бa тaмoми пaхлyхoи хaëти чaмъиятй тaFЙиp мeëбaд. Пeш aз хaмa, пaйдoиши apзишхoи чoмeaи capмoядopй Ba coxтopи cиëcии дунявй xocи ин дaвpa мeбoшaд. Aз чумга, aз тaчpибa фoидa pyëнидaн, бa coзиш oмaдaн, фapдгapoй, хифзи шaxcияти инcoн, химoяи apзишхoи хaëтй Ba xyшбaxтии инcoн apзишхoe мeбoшaнд, ки дap мapкaви дик^ти мyтaфaккиpoн rçapop дoдa мeшyд. Myтaфaккиpи итaлиявй H.Maкиaвeлли cиëcaтpo хaмчyн мaчмyи вocитaхoe мeдoнaд, ки бapoи бa capи кyдpaт oмaдaн Ba caмapaнoк иcгифoдa нaмyдaни хoкимият зapypaнд [10, c.89-95]. Meъëpхoи cиëcии aз чoниби y пeшнихoдгapдидa бa инoбaт гиpифтaни шapoити мaвчyдa Ba иcгифoдaи фoидaи тaчpибaвиpo тaкoзo мeнaмoяд. A ин гyфтaхo xyлoca ин ad, ки бapoи тaхкими пoяхoи хoкимияти дaвлaтй иcгифoдaи хaмa гyнa вocитaхo зapyp мeбoшaд, хaттo вaйpoн нaмyдaни мeъëpхoи динию axno^ низ. Бa aкидaи y, якe aз вocитaхoи !aBcea Ba тaхкими хoкимияти пoдшoх чaнгхo Ba apгиш мeбoшaд, зepo rapy^^ хapбй oмили хaлкyнaндaи cиëcaт хacгaнд. Xoкими xиpaдмaнд дoимo бa инoбaт мeгиpaд, ки acocи бexaтapии дaвлaтpo к;oнyнхoи xyб Ba apгиши xyб тaшкил мeдихaнд Ba aз ин py, y бoяд дoимo бapoи чaнг oмoдa бoшaд [10, c.125]. Дap мaчмyъ, як ^rop aндeшaхoи H. Maкиaвeлли acocи cиëcaти хapбиpo тaшкил мeдихaнд. Чyнoнчй, Faмxopии дoимй бapoи бaлaнд бapдoштaни ик;гидopи aprarn, дap acocи yхдaдopихoи хapбй ^ppa нaмyдaни caфхoи apгиш, дap rnapom^ чaнгй тaъмин нaмyдaни ano^a^^ зичи apгиш 6o a^^rc^, такши oмилхoи ик;гиcoдй дap тaъмини мyзaффapият, зapypaти мyтaмapкaз нaмyдaни фишaнгхoи хoкимияти хapбй Ba pecypcхoи хapбй дap дacги дaвлaт Ba Faйpaхo [11].

Ammo дap бapoбapи чунин aндeшaхo тaдpичaн тacaввypoти дигap дap бopaи cacara хapбй Ba caнъaти пeшбypди чaнг тaшaккyл мeëбaд, ки oнхo ^ppa дap зaминaи aдoлaти ичгимoй Ba aфзaлияти arçn бap эхеacoт мeбoшaнд. Чунин хoлaт caбaбхo Ba зaминaхoи тaъpиxии xeшpo дopo буд. 3epo дap мapхилaхoи бaъдии дaвpaи эхë дap кишвapхoи Fapб гyзapиш aз чoмeaхoи aнъaнaвй бa чoмeaхoи caraara пyppa aнчoм мeëбaнд. Шикacги иepapxияи тaбaкaвии фeoдaлй, дap зaминaи дacгoвapдхoи илмхoи тaбий Ba тexникй pyшди бoмapoми coхaи иcгeхcoлaг, тaвceaи anorças^ фapхaнгй Ba тичopaтй дap бaйни дaвлaтхo Ba минтaкaхoи гyнoгyн, дap aMan тaтбик гapдидaни мeъëpхoи paTCœeanœM, хукуку oзoдихoи инcoн Ba Faйpaхo бa дигapгyнихoи oн дaвpa мишл шyдa мeтaвoнaнд. Ammo хaмaи ин дигapгyнихo такш Ba мaвк;eи чaнгpo aз хaëти чaмъиятй дyp кapдa нaтaвoниcгaнд. Taнхo дидгoх Ba Myrnoc^a! 6o пeшбypди чaнг ивaз гapдидa, мик^от oн вaceътap мeгapдaд. 3epo тaмaддyни aвpyпoй дap ин дaвpa aз мaхдyдaи xyд бepyн бapoмaдa, aз хиcoби Facби мapдyмoни чoмeaхoи aнъaнaвй (X,индycгoн, Чин, кишвapхoи aфpик;oй Ba ocиëcй) мике^ xyдpo Baceb мeнaмyд. Инкдтоби caнoaтии aBBan ишдтоби тexнoлoгии coхaи хapбиpo бa вучуд oвapд. Бa чoйи шaмшep Ba ^Morao® aнъaнaвй яpoки oтaшфишoн, rapy туп Ba apгиши Mycanna^ rn^o гapдид. Дaвлaтхoи aбapкyдpaт 6o poхи дaъвaти хapбй apгиши oммaвиpo тaшкил мeнaмyдaнд. Фapхaнг Ba идeoлoгияи cиëcии oн дaвpa aз як чoниб aгap зaминaхoи тaшaккyлëбии coxтopи cиëcию ичгимoиpo acocнoк мeнaмyдa бoшaнд, aз чoниби дигap мyнocибaтх,oи иxтилoфнoк Ba oceбпaзиpии ин гyнa чoмeaхopo aфзyн мeгapдoнид.

Дap чунин шapoит як ^ух дoнишмaндoн бa бappacии мacъaлaи чaнг Ba cиëcaти хapбй тaвaччyх нaмyдa, мacъaлaхoи мaзкyppo дap aлoк;aмaндй 6o хукуку oзoдихoи инcoн, чoйгoхи arçny xиpaд дap хaëти чaмъиятй тaхлил нaмyдaaнд. K^cMe aз Ma^ana^o дap дoиpaи либepaлизм Ba кдоми дигapи oн дap зaминaи coтcиaлизми утопиявй тaхлилy бappacй шyдaaнд. Myтaфaккиpoни ин дaвpa дap бopaи oк;ибaтхoи xapoбиoвapи чaнгх,o cyхбaт нaмyдa, шхиш ëфтaни cai^y cифaти зaминдopй, ш^бню хyнapмaндй, тaFЙиp ëфтaни тичopaт Ba кopнoшoям гapдидaни мaлaкaхoи мeхнaтнpo aз oн вoбacгa мeнaмyдaнд. Faйp aз ин, oнхo тaъкнд мeнaмoянд, ки чaнгхo бa aoo^ чaмъиягй тaъcиpи мaнфй pacoнидa, чинoягкopй, кoнyншикaнй Ba таст гapдидaни мaънaвиëтpo бa вучуд мeoвapaнд. Дap ин дaвpa

мутафаккири англ^ Т.Гoббc кайд мснямояд, ки дар чомся «чанги xaмa ба мук0били xaмa» дар чapaëн аст. Ба иб0раи дигар, чанг xoлaти табии чомся мс6ошяд. Бар0и 0нс, ки чунин вазъият аз байн бурда шавад, тapcи мурдан б0яд 6o xиpaди ичтимой, кoнyнxo ва мeъëpxoи давлати xyкyкй пaйвacт карда шавад. Таж,о дар чунин шар0иг 0дам0н мeтaвoнaнд ба coзиш 0янд, ба чaнгxo xaгимa бакшанд ва cyлx нам0янд [6, c.151-l62].

Ai^no дар мук0били y мутафаккири фpaнcaвй Ш.Л. Мoнтecкë чангр0 иф0дагари xoлaти табии одямон нямсшуморид ва чунин акидар0 иштибoxнoк мспиндошт. Сабаби пайд0иши чaнгxopo y дар нoкиcии ташкили xoкимияти давлатй ва идоракунии давлатй мсдид. Ба яндсшяи y, аз xa!a бeштap дaвлaтxoи мoнapxиcтй ба чанг py мсовяряд. Ба аквли y, «габиати мoнapxия - чанг ва такими xyдyдxo ва бapъaкc табиати чyмxypиxo - cyлx ва тaxaммyлгapoй аст» [13, c.270]. Aммo чунин бappacии мacъaлa маънои онро надорад, ки дaвлaтxoи чyмxypиявй чангро инкор мснямоянд ва ë пурра аз иcтифoдaи он дacт мскяшянд. У бо мaкcaди xифзи мавчудияти давлат ва дар acocи xy^^ coxибиcтиклoлй иcтифoдaи чангро эътироф мснямояд. Ба ибораи дигар, имконпазир будани чанг «аз руйи зарурат ва адолати cиëcй пайдо мсшявяд» [13, c.258]. Дар мачмуъ, Ш.Л. Mornectó ду навъи чангро пурра чонибдорй нaмyдaacт: xифзи давлат аз га^бон ва кумак намудан ба игтифoкчиëни зарардида.

Дар бораи xyкyки 0F03 намудани чанг aндeшaxoи Г.Гpoтcий чолиби диккатанд. 3epo y ба вocитaи xyкyк ва мeъëpxoи xyкyкй мaxдyд намудани aмaлxoи xapбиpo пeшниxoд мснямуд. У муътакид буд, ки агар чанг то6сияти xyдpo ба xyкyк инкор намояд, он гox вай ба куштор, Fopaт ва зуроварй табдил мeëбaд. У аввалин няфярс мс6ошяд, ки накши тартиботи xyкyкии байналмилалиро дар caмги мaxдyд намудани озодии чанг xeлe мyxим дoниcтaacт. У чонибдори ташкил намудани макомоти мaxcycи байналмилалй барои xa^ra низoъxoи байнидавлатй ва xyкyки coxибиxтиëpии xaлкxoи гуногун буда, чaнгxoи Facбгapoëнapo мaxкyм нaмyдaacт [7, c.530].

Дар бораи caбaбxoи cap задани чанг ва _poxxoи идоранамоии он мутафаккири фpaнcaвй Ж.Ж. Рycco низ aндeшaxoи xyдpo бaëн нaмyдaacт. У нобаробарии молу мулкиро caбaби acocии низoъxo ва чанщо дoниcтaacт. Одамон дар acora шартномаи чамъиятй мyттaxид гардида, к^мс аз xyкyкy oзoдиxoи xyдpo аз даст мeдиxaнд, аммо бар ивази он кафолати xaëra боамнро cox^ мсшявянд. Итоат намудан ба конуш,ои давлат заминаи acocии озодй ва бexaтapй мс6ошяд [17, c.222]. Хамин тарик, то6съ намудани мaнфиaтxoи шaxcй ба мaнфиaтxoи чамъиятй, xимoяи шaxc аз xyдcapй ва бeтapтибй, таъмин намудани риояи xyкyк ва озодщои инcoн мacъaлaxoи мexвapии aндeшaxoи ин мутафаккир мс6ошянд, ки cиëcaти xapбй ва мacъaлaи чанг низ дар алокамандй бо oнxo шapxy тaвзex дода мсшявянд.

Дар давраи Нав чoмeaxoи caнoaтй ба мapxилaxoи нш,ой рафта pacидaнд ва caнoaтикyнoнии бocypъaт дар oнxo 0F03 гардида буд. Табаддулоти бузурги caнoaтй, чанг барои ба даст овардани истиклолият дар Aмpикoи Шимолй, Инкилоби бузурги Фарожа coxтopи capмoядoиpo ба мapxилaxoи навбатии рушду инкишоф ворид намуданд. Дар ин давра мyxappики бугй, кашфи даруи барк, тслсфон, тслсгряф, дар амал татбик гардидани шaклxoи дсмокрятии coxтopи cиëcй, ташаккули давлати xy^^ боварии coкинoни чoмeaxoи capмoядopй ва баъзан 6срун аз онро н^бат ба тешрафти ичтимой дучанд гардониданд. Aммo ба xaмaи ин жиж, накарда дар oxиpи acpи XIX ва ибтидои acpи ХХ яроку acлиxaи нав ва cтpaтeгияxoи нави xapбй низ ба вучуд оварда мсшявянд. Тиру тyфaнгxoи нав, яровдои оташфишони нав, тaнкxo, киштиxoи чангй, маводи тарканда ва зaxpoлyдкyнaндa ба ож,о миcoл шуда мeтaвoнaнд.

Чунин xoлaтpo чяндс кабл фaйлacyфoни дамте то яндозяс псшгуй намуда буданд. Лз чумла фaйлacyфи шинoxтaи дамте Г. гсгсл муътакид буд, ки «cиëcaтмaдopoн барои амалй намудани ма^а^ои xocи xyд артишро иcтифoдa мснямоянд» [5, c.144]. Ин мутафаккир xapчaнд чангро фалокати ичтимой номида бошад xaм, накши caзaндaи чангро дар тaъpиx таъкид мснямояд. Ба акидаи y, «арзиши баланди чaнгxo дар он ифода мeëбaд, ки бо шарофати ож,о ... coлимии axлoкии xaлкxo нигox дошта мсшявяд. Ба монанди онс, ки xapaxaiH шамол бaxppo аз пугадан нигox мсдоряд, чaнгxo низ xaлкxoи гуногунро аз пугадан эмин нигox мсдорянд» [5, c.191]. Ба яндсшяи ин фaйлacyф, чaнгxo биcëpe аз чизxopo аз байн мeбapaд, аммо боз биcëpepo мecoзaд, poxxoepo ба вучуд мeoвapaд, ки дар заминаи oнxo тамаддущо рушд мскунянд ва муоширати xaлкxopo пайдо мсшявянд. У муътакид аст, ки чанщо шaклxoи кyxнaшyдaи xaëтpo аз байн мeбapaд ва тешрафти моддй ва рушди фapxaнгию маънавиро таъмин мecaзaд [5, c.191]. Дар заминаи ин гyфтaxo ба чунин xynoca pacидaн мумкин acт: агар чанщо ногузир бошанд, пac ташаккул ва тачдиди нepyxoи xapбй чй аз лш,ози тexникй ва чй аз лш,ози axлoкию равонй xeлe мyxим acт.

Фaйлacyфи дигари дамте К. Клayзeвитc ба aндeшaxoи г.гсгсл такя намуда, таърифи дигари чангро тешн^од мснямояд. Ба акидаи y, ^«чанг идомаи cиëcaти давлатй мс6ошяд, ки бо poxy ycyлxoи гуногун ташкил карда мсшявяд» [9, c.23]. Ба ибораи дигар, мoxияти чанг замож муайян мсгярдяд, ки агар дар бораи чoнибxoи мyxopибa ва он raëcarn дaвлaтиe, ки ощо дacтгиpй намуда иcтoдaacт, маълумоти зарурй ба дacт оварда шавад. Ч,анщо натичаи зуроварй мс6ошянд, аммо мш^и oнxo аз

ми^и Ma^ca^o® cиëcй вoбacгaacг. «Зaмoнe ки иктндopи cиëcaт зиëд мeгapдaд, ик;гидopи чaнг низ мeaфзoяд» [9, c.45].

Бa хaмaи oн нигoх нaкapдa, ки дap acpи XIX бaъзe мyтaфaккнpoн дap бopaи cyлхи aбaдй aндeшapoнй нaмyдa, чaнгpo мaхкyм кapдaaнд, мyхopибaхoи xyнин Ba cиëеaти хapбй aллaкaй к^ми тapкнбии хaëтн cиëcии чoмea гapдидa буд. Macaлaн, ^Karn дap acapи xyд «F^ona дap бopaи cyлхи aбaдй» пeшннх,oд нaмyдa буд, ки хaмaи ннзoъхo 6o^ бa вocнтaн гyфтyшyнидх,o Ba мeъëpхoи хукуки бaйнaлмилaлй хaллy фacл кapдa шaвaнд. Ammo чaнгх,o aллaкaй яте aз apзишх,oи cиëcии чoмeaи carnarä гapдидa бyдaнд. A coлхoи 1801 то 1900 Фapoнca 74 con, Affin™ 53 con, Иcпaния 53 con, Рoccия 53 con, Typкия 39,5 con, AвcIpo-Вeнгpия 25 con дap хoлaти чaнгй rçapop дoштaнд [9, c.336].

Дap acpхoи XIX Ba XX чaхoнpo чaнгх,oи гуго^ми^ фapo гиpифтa буд. Maxcycaн дap acpи XX дaвpaи инкнлoбхo Ba чaнгх,oи чaхoнй фapo pacнд. Haзapиячиëни мapкcизм ин дaвpapo гyзapиш aз мapхилaи capмoядopй бa мapхилaи импepиaлизм нoмидa бyдaнд. Xycycиягх,oи ичгимoню c^cm ин дaвpapo В.И. Лeнин бa тaвpи мyфaccaл нишoн дoдa буд. Чи гyнae, ки тaчpибaн тaъpиxии acpи XX нишoн дoд, бaхoгyзopй нaмyдaни импepиaлизм хaмчyн capмoядopии пycидaиcгoдa Ba aзбaйнpaвaндa тacдик;и xyдpo нaëфтaнд Ba дap мyкoбили ин гута вaзъ кушиши тaшaккyл дoдaни мoнoпoлия, тaшкнли шиpкaтх,oи мoлиявию caнoaтй ornpo хaмpoхй нaмyдaнд. Myбopизa бapoи aз xyд нaмyдaни бoзop Ba capчaшмaхoи aшëи xom бa caтх,и шв бapoмaдa ду чaнгн чaхoннpo бa вучуд oвapдaнд. Зиëд гapдндaни шккши oмнлхoи иктиcoдй дap cиëcaт, тaвceaи зaминaхoи мoддию тexникни нepyхoи Mycanna*,, иcгифoдaн яpoкхoи гyнoгyн, тexникaи хapбй, aфзoиш ëфтaни нepyн xapoбиoвapи BocOT^a^o® хapбй, иштнpoкн oммaи вaceи Map^M дap чaнгх,o, тaшкнл кapдaн Ba иcгнфoдa бypдaни apгиши чaндмиллиoнaфapй Ba aз ин чи^т aфзoиш ëфтaни oмили axлoкню пcнxoлoгй дap aprnrn xycycиягх,oи мyхимгapинн чaнгх,oи дaвpaи импepиaлизм мeбoшaнд. Xaмин тapик;, дap чaнгн якуми чaхoнй (coлхoи 1914-1917) 33 mrnBap 6o фapoгнpии 1,1 м^д нaфap aхoлй иштиpoк нaмyдa, 25 млн нaфap чoни xyдpo aз дacг дoдaнд. Дap чaнгн дуюми чaхoнй (conKo® 1939-1945) 62 дaвлaт 6o фapoгнpии 1,7 млpд нaфap aхoлй иштнpoк нaмyдa, 56 млн нaфap чoни xyдpo aз дacг дoдaaнд [12, c.78-79].

Xaмин тapик;, мacъaлaхoи тaшaккyлëбии cиëcaти хapбй, aлoк;aмaндии чaнг Ba cиëcaт мapхилaхoи зиëдpo тaй нaмyдaaнд. Дap чoмeaи ибтндoии aнъaнaвй aввaлин мapoтнбa дap бopaи шкши ичIимoию cиëcии чaнг, мoхияти apгиш Ba фaъoлиягн хapбй, rn^o^^ мyхимгapини чoмea, aз ^били ^oRy^ KOндaхoи пeшбypди чaнг, шккши cгpaтeгняи хapбй Ba oмyзиши хapбй, тaнocyби oмилхoи moot^ тexникй Ba axлoкй-пcиxoлoгй дap тaъмини мyзaффapият Ba дигap мacъaлaхoи мapбyт бa cиëcaти хapбй aндeшaхoи мyxтaлиф бaëн гapдидaaнд. Дap дaвpaи бaaмaлoии инкдлoбхoи caнoaтй Ba тaшaккyли тaмaддyни caнoaтй тaбиaти ичгимoию cиëcии чaнгх,o тaFЙиp ëфтa, бa cиëcaти хapбй тaъcиpи aM^ мepacoнaнд. Дap ин дaвpa cиëcaти хapбй 6o мaнфиaтх,oи ик;гиcoдии caнoaтй aлoк;aмaндии зич пaйдo нaмyдa, идoмaи cacara дaвлaтй 6o poхy ycyлхoи гугогуи мaънидoд мeгapдaд. Дap ин paвaнд apгнш хaмчyн вocнтaи мyхимтapини пeшбypди cиëcaти хapбй тaшaккyл дoдa MernaBaA. Дap oxиpи acpи XIX Ba ^ти^и acpи XX 6o rn^o гapдидaни чapaëнхoи идeявии либepaлизм Ba m^a^mM чaнгх,o xycycияти cинфй ^c6 нaмyдa, cиëcaти хapбиpo бa дигapгyнихoи чиддй py бa py мecoзaнд. Дap ин дaвpa мaктaбхoи илмии ManmaproM, ки зapypияти чaнгpo acocнoк нaмyдa, дypycг мeшyмopид Ba штсифизм хaмчyн мaхкyмкyнaндaи чaнг Ba тapFибгapи шя^и бaшapдycгoнa бapoмaд мeнaмyдaн. Дap ин миëн чapaëни дигape 6o нoми peaлизми cиëcию ичIимoй rn^o мeгapдaд, ки aз бaйн бypдaни чaнгх,o Ba зapypияти oнpo зepи шyбхa rçapop дoдa, cиëcaти хapбиpo 6o мacъaлaхoи щтиcoдию cиëcй aлoк;aмaнд мeдoннcг.

АДАБИЁТ

1. Ab^o™ Aвpeлий. Ипoвeдь. -M.: ACT, 2016. -384 c.

2. Amoлoгия мнpoвoй пpaвoвoй мыли. В 5-ти TOMax. T.1. -M., 1999. -C.255-258.

3. Apиcтoтeль. Coчинeння в 4-x т. T.4. -M., 1983. -C.110.

4. Apиcтoтeль. Coчинeння в 4-x т. T.3. ^nm^a. -M., 1983. -C.509.

5. Гeгeль Г.В. Фнлocoфня npara: кypc лeкцнй. I Г.В. Ггель - M.: Диpeкт-Meднa, 2002. -C.191.

6. ro66c T. Лeвнaфaн. I TPoôôc -M.: ACT, 2014. -800 c.

7. Гpoций Г. O npaBe вдйны и M^ta I Г. Гpoций -M.: Лaдoмиp, 1994. -868 c.

8. Дeмocфeн. Из6paнныe peчн. - M.: ACT, 2017. -640 c.

9. KЛayзeвнц K.O. юйш. I K.O.KЛayзeвиц - M. : !3rcmo, 2003. -864 c.

1G. MaErnBenra H. Tocy®^. nep. c игал. I ^l^EmBen^ -M. : Экcмo, 2018. - 160 c.

11. Maкиaвeлли H. Tocy®^. O вoeннoм K^dBe. I H.Maкнaвeллн -M. : ACT, 2019. - 416 c.

12. MpoBbie вдйны XX Bera. Влита 1, 2. -M., 2002.

13. Moнгecкьe Ш.O. дyxe зaкoнoв. I ШЮ. Moнгecкьe -M.: Июль, 1999. -800 c.

14. Hmoirn K.A. Лereнды и мифы Дpeвнeй Гpeции и Дpeвнeгo Ри^ I KA. Hикoлaй -M.: ACT, 2019. -480 c.

15. Питон. Рecпy6ликa. -M.: ACT, 2009. -256 c.

16. Питон. Co^ern^ в 3-x т. T.3. -M., 1971. -C.203-205.

17. Руссо Ж.Ж. Исповедь. Прогулки одинокого мечтателя. -М.: АСТ, 2011. -736 с.

18. Сколько войн прошло за всю историю человечества [Электронный ресурс]. URL: https://yorick.kz/skolko-vojn-proshlo-za-vsyu-istoriyu-chelovechestva/ (дата обращения: 25.02.2021 г.)

19. Сунь Цзы. О военном искусстве. -М.: Изд-во АСТ, 2020. -160 с.

20. Цицерон. Речи. В 2-х томах. Т.2. -М., 1993. -С.224.

21. Флавий В. Краткое изложение военного дела. / В.Флавий -М.: Директ медиа, 2008. -268 с.

ИСТОРИКО-КОНЦЕПТУАЛЬНЫЕ ПРЕДПОСЫЛКИ ФОРМИРОВАНИЯ ВОЕННОЙ ПОЛИТИКИ

В статье автор на основе изучения и обзора научной литературы рассматривает историю формирования военной политики. Автор акцентирует внимание на соотношении войны и политики, на основе чего объясняет изменения в военной политике и военной стратегии государства. Анализ научной литературы показывает, что война всегда существовала как социально-политическое явление на протяжении всей истории, а с появлением государств она использовалась как инструмент для продвижения политики. После возникновения государств сформировалась военная политика, и войны велись в определенном порядке и для определенных целей. Поэтому войну и военную политику в последующие годы называли продолжением государственной политики. Изучение истории военной политики показало, что государства используют армию как инструмент для проведения военной политики и уделяют постоянное внимание ее материально-техническим возможностям для защиты своих экономических и политических интересов, и особенно для защиты своих границ.

Ключевые слова: военная политика, война, армия, оборона, военная стратегия, военная подготовка, успех.

HISTORICAL AND CONCEPTUAL PRECONDITION OF THE FORMATION OF MILITARY POLICY

In this article, the author examines the history of the formation of military policy based on the study and review of scientific literature. The author focuses on the relationship between war and politics, on the basis of which he explains the changes in the military policy and military strategy of the state. Analysis of scientific literature shows that war has always existed as a socio-political phenomenon throughout history, and with the emergence of states, it was used as a tool to promote politics. After the emergence of states, a military policy was formed, and wars were fought in a specific order andfor specific purposes. Therefore, war and military policy in subsequent years was called a continuation of state policy. The study of the history of military policy has shown that states use the army as a tool for conducting military policy and pay constant attention to its material and technical capabilities to protect their economic and political interests, and especially to protect their borders.

Keywords: military policy, war, army, defense, military strategy, military training, success.

Сведение об авторе:

Олимшозода Фарходшо Олимшо-Аспирант кафедры политологии Таджикского государственного педагогического университета имени С.Айни. Адрес: 734003, Республика Таджикистан, г.Душанбе, проспектРудаки, 121. Тел.: (+992) 98842 0705

About the autor:

Olimshozoda Farhodsho Olimsho-Post-graduate student of the Department of Political Science of the Tajik State Pedagogical University named after S. Aini. Address: 734003, Republic of Tajikistan, Dushanbe, Radakavenue, 121. Tel.: (+992) 98842 0705

ВЗАИМООТНОШЕНИЯ РЕСПУБЛИКИ ТАДЖИКИСТАНА С ГОСУДАРСТВАМИ ЮЖНОГО КАВКАЗА В СОЦИАЛЬНО-ЭКОНОМИЧЕСКОЙ СФЕРЕ

Исматова Н.Ш.

Таджикский государственный педагогический университет им. С. Айни

Республика Таджикистан находится на стыке геоэкономического и геостратегического пересечения сфер обеспечения безопасности европейского и азиатского континентов. После обретения государственной независимости связи Республики Таджикистана превратились в динамически развивающуюся, расширяющуюся по масштабам, географии и структуре сферу экономики. Углубление и расширение сотрудничества со странами постсоветского пространства, развитие на качественно новой основе с бывшими советскими республиками, является одним из приоритетных направлений стратегии Республики Таджикистана.

По замечанию Т.К.Койчуева, в настоящее время на «углубление интеграции с республиками,

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.