Научная статья на тему 'НАҚШИ ҚОФИЯ ВА РАДИФ ДАР АШЪОРИ БАЧАГОНАИ АЛИ БОБОЧОН'

НАҚШИ ҚОФИЯ ВА РАДИФ ДАР АШЪОРИ БАЧАГОНАИ АЛИ БОБОЧОН Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
189
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
рифма / эпифора / структура рифма / внимание / выражение / периферийная музыка / дети / подростки / детская поэзия / песни / грамматика / лирика / риторика / ритм / rhyme / epiphora / structure of rhyme / attention / expression / peripheral music / children / adolescents / children's poetry / songs / grammar / lyrics / rhetoric / rhythm

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Гафурова Гулзода Махкамовна

Рифма и эпифора важные творческие элементы поэзии. Таджикская и персидская поэзия с самых ранних времён своего зарождения и становления, то есть со времен выдающего поэта Рудаки, нуждалась в этих формирующих элементах, а на этапах своего развития и становления не нуждалась в этих двух важных элементах. И рифма, и эпифора имеют свои собственные обязанности в поэзии. Во-первых, они создают периферийный ритм в стихотворении; во-вторых, они также могут быть основой для создания полных и чистых смыслов. Согласно исследованиям, наши поэты научились рифмовать из арабской поэзии, но эпифора не является продуктом арабской литературы, а произведением поэтов, говорящих на персидском языке. Постепенно стали появляться арабские стихи, и на это литературное явление повлияла наша литература. Данная статья посвящена данному вопросу, что иллюстрируется на примере детской поэзии известного детского поэта Али Бободжона. Поэт имеет определённое преимущество перед другими детскими поэтами в области рифмования и эпифоры. Он пытается использовать рифмы и эпифоры в поэзии своих детей не только как элементы формы, но и как элементы смысла. Язык стихотворения этого поэта прост и свободен, содержание его стихов чистое и интересное, а используемые рифмы и эпифоры являются одновременно бременем формы и бременем смысла. Али Бободжон пишет больше стихов для детей в традиционных жанрах. Но и в этом плане есть некоторые уточнения. Он не допускал экстремизма и сепаратизма в использовании рифмы и эпифоры. Рифмы, которые он использует, в здравом смысле, и в них нет слабости. Поэт использовал живой язык народа, стилистические и грамматические возможности языка. Слова и строки предложений его стихотворений интересны и исследованы. Такой творческий стиль повысил интерес детей и подростков к его стихам и облегчил их запоминание.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE ROLE OF RHYME AND EPIPHORA IN ALI BOBOJON'S CHILDREN'S POETRY

Rhyme and epiphora are important creative elements of poetry. Tajik and Persian poetry from the earliest times of its inception and formation, that is, from the time of the poet Rudaki, needed these formative elements, and at the stages of its development and formation it did not need these two important elements. Both rhyme and epiphora have their own responsibilities in poetry. First, they create a peripheral rhythm in the poem; secondly, they can also be the basis for creating complete and pure meanings. According to research, our poets learned to rhyme from Arabic poetry, but the epiphora is not a product of Arabic literature, but the work of Persian-speaking poets. Arabic poetry gradually began to appear, and this literary phenomenon was influenced by our literature. This article is devoted to this issue, which is illustrated by the example of children's poetry by the famous children's poet Ali Bobojon. The poet has a definite advantage over other children's poets in the field of rhyming and epiphora. He tries to use rhymes and epiphores in the poetry of his children, not only as elements of form, but also as elements of meaning. The language of this poet's poem is simple and free, the content of his poems is pure and interesting, and the rhymes and epiphores used are both a burden of form and a burden of meaning. Ali Bobojon writes more poetry for children in traditional genres. But in this regard, there are some clarifications. He did not allow extremism and separatism in the use of rhyme and epiphora. The rhymes he uses are common sense, and there is no weakness in them. The poet used the living language of the people, the stylistic and grammatical possibilities of the language. The words and sentence lines of his poems are interesting and explored. This creative style increased the interest of children and adolescents in his poems and made them easier to memorize.

Текст научной работы на тему «НАҚШИ ҚОФИЯ ВА РАДИФ ДАР АШЪОРИ БАЧАГОНАИ АЛИ БОБОЧОН»

Н^ШИ КРФИЯ BA РAДИФ ДAР AШЪОРИ БAЧAГОHAИ AЛИ БОБОЧОН

Fa/фурова Г. М.

Дотшгах;ы дaвлamuu OMy^opuu Toцuкыcmaн 6a номы Сaдpuддuн Айни

Ллй Бс^бс^н as зу^ш шoиpoнecт, ки дap эчoди шeъpи бaчaгoнa гафибаи зиёдe кacб кapдaaет Ba ин гафибаи y нa г-aHxo дap мaзмyнy мухгаюи шeъp, инчунин дap зeбy opoи шaкли зoxиpии oн низ бapмaлo бa мyшoxидa мepacaд. Шoиp кушиш бa xap^ мeдиxaд, ки бa тaвaеcyги кopбypди rçon^™ Ba paдифxoи бaмaвpид мyеикии кaнopии aшъopи бaчaгoнaи xyдpo тapвич дихад, тo ин ки ohxo ^laBpM.^ тагаччухи бaчaгoнy нaвpaеoн кapop г^анд. ,Öap aдaбиёти мo шeъpи бeкoфияpo кaеe эътиpoф нaмeкyнaд.

TaBpe ки маълум aет, rçon^™ дap шeъpxoи еyннaтй aB yнcypxoи мyxимтapини шeъp махсуб мeёбaд. Лкидаи мaвкyp дap acapи мaшxypи Нacиpиддини Туей «Meъёp-yл-aшъop» низ мафах шyдaaет Ba y шeъppo кaлoми кoфиядop Ba мaвзyн apзёбй кapдaaет. Бapxe aв HooraxoH гyмoн мeкyнaнд, ки шeъpи нaви фopcй, ки 6o yнвoни «шeъpи мудфн» my^pax дopaд, aв rçon^™ мaxpyм aет. Лм^» ин акида xaтoет. Бyнёдгyвopи шeъpи нaви фopcй Нимo Юшич, ки 6o вopид кapдaни HaBraporno дap шaкли rnebp шу^ат дopaд, зикp нaмyдaaет, ки шeъpи бeкoфия «oдaми 6eyCTyxoH» мeбoшaд. Maвеyф мaвчyдияти rçon^rapo дap шeъpи HaB хам хатмй мeдoниет. Лз хамин лвдщ шeъpxoи ниуюй, ки oHxopo шeзpи oвoд низ мeнoмaнд, хама дopoи ^^^анд.

Бoяд афзуд, ки aдaбиётшинocи кapни бистуми точик Тypaкyл зсхнй дap бopaи rçon^™ чунин aндeшaи ЧOлиб дopaд: «flap хакикат, гуш бa вocигaи rçon^raxo бa xapaкaг мeдapoяд Ba эх,ахи лaзвax мeнaмoяд Ba 6o oмaдaни xaмcaдoxo Ba caдoнoкxoи мyxтaлиф як нaвъ лaзвaг Ba xyшнyдй эхах мeшaвaд» [7, 384-385]. BorçeaH, зсхнй дypyег мeфapмoяд. Крфияи шeъp аз yнcypxoи зapypии oh ad. XoHaH^ дap кaдoм еиннy еoлe, ки бoшaд, шeъpи бeкoфияpo бa xyrn пaвиpoй нaмeкyнaд Ba arap ^6opaH пaвиpoй кунад хам, oHpo бa oеoнй хифз кapдa нaмexaвoнaд. К^к^ия^» Ba кaлимaxoи x^oxaHr arap дap мaвpиди xyд иегифoдa бypдa rnaBaH,^ кимати бaдeй Ba эстетикии rnebppo мeaфзoянд.

Ыасалан, шoиp Ллй Бoбoчoн дap шeъpи «Шaмoли мexpyбoн» аз rçon^™ чунин кop гиpифтaaет: Нucфupyзü Ha3upa Бо xo^apam My^upa, Дap pyu хрвлй хушнуд Лухтжбазй мвтмуд. Нoгaxpн шaмoл oMaö, Ba щвлышaн àapoMaà. Дapaxmы ce6poлapзaнà, Tampmyyp ce6peзaнà... [2, б]. Ллй Бoбoчoн дap ин шeъpи c^otho^ ки аз 18 бaйг г^^б ёфтaacт, аз yеyли кoфияпapдoвии мacнaвй raop гиpифгaaет Ba аз orce то ан^ми шeъp хамин yеyлpo pœ» намудаасг. Coxтоpи кoфиябaндии шeъp чунин аст: ЛЛ, ББ. Дap ин rnp^ шeъpи миеoлoвapдaи мo кaлимaxoи зepин x,aмкoфияaнд: Hasupa-My^upa; хушнуд- мeнaмyà; OMaö- àapoMaд; лapзaнà- peso^. ШШ^ дap бaйти нухуми ин rnebp зимни кopбypди кaлимaи pyœ- интepнaтеиoнaлй (бaйнaлмилaлй)- и «вoдoпpoвoд» oHpo 6o кaлимaи точикии «шoд» хам^^ия кapдaaет: Hasàu eoàonpoeoà Бypàaндy 6a àuiu шад... [2, б]

б, фи^и мo, кopгиpй аз г^зи кoфиябaндии мacнaвй кopи шoиppo дap ин шeъp ocoh кapдaaет. Ин усули кoфияopoй дap адабиёти мo coбщaи дepинa дopaд. Шoиpoни классик хам аз ин уеул фapoвoн иcтифoдa бypдaaнд. Бaxpoм Cиpyc акида дopaд, ки «шoиp дap мacнaвй бapoи xap як байги acapи xyд Koфияи чyдoгoнa пaйдo мeкyнaд Ba бapoи пaйдo кapдaни ^on^™, чyнoнки дap шакли касида дида мсшуд, ба caxmxo нaмeaфтaд» [9, 139].

Ыачмуаи Ллй Бoбoчoн «Myc^a)) аз 15 шeъp ибopaг буда, 6ap замми шeъpи тахлилшуда инчунин дap шeъpи хамшми мачмуа «Myc^a)) Ba шeъpxoи <<MaH oмaдaм 6o BaroH», «Oзoдaи oвoдaкop», <<Кабк Ba Лаклак>> Ba «Mypaббй-xoлa» усули кoфиябaндии мacнaвй мaвpиди иcтифoдa кapop гиpифгaacт.

Таъкид кapдaн бaмaвpид аег, ки Ллй Бoбoчoн дap мачмуаи aшъopи бaчaгoнaи xyд, ки <<Пайгс>ми mpaCTy» нoм дopaд Ba oh шoмили 140 шeъp аег, аз ycyлxoи гyнoгyни кoфиябaндй иетифoдa бypдaacт. 61 шeъpи ин мачмуа 6o усули ^^^бандии яккaдapмиён, яънс аз p^ еoxтоpи кoфиябaндии ЛБВБ эчoд шудааст. Бoвтоби ин усули кoфиябaндй дap шeъpи «Гypбaчaи вapзишгap», ки аз 28 мифаъ ибopax аег, бapмaлo мyшoxидa мeшaвaд Ba шoиp аз orce то aнчoми шeъp хамин ycyлpo пайг^й кapдaacт. Банди aBBan Ba oxиpи шeъppo иктибoc мeopeм: Гyp6aчau Ma.н-Машат tymèp, Caa 6a eapsum XaMe'ma maüep. To py ношуяд Гyp6aчau мйн, Асла 6a xypoK Haamà дссщн [5, 10].

Чунин уалуби кoфиябaндй инчунин дap шeъpхoи дигapи ин m^i^ya, aß ^били ^<Myp4ax,o», «Шepбaчa>», «Сaмoвop вa ^a», «Зaнгyлa>», «Бosopи китоб», <<Иди мaъpифaт» вa Faйpa мaвpиди иcгифoдaи шoиp rçapop гиpифтaacт.

Ллй Бoбoчoн дap иншoи 32 шeъpи мaчмyaи мaвpиди нaзap as тapзи кoфиябaндии мacнaвй кop гиpифтaacт. Шeъpхoи «Xиcaбдoн;», «Eyc^ мoдap», «Чaвoби Hrno^», <<Рузи мyбopaк», ^«Дунёи Osap», <<4ypba:m Xaprym» вa «Пocyxи нaмaк» as хaмин ^биш^

K^K^^oporn нaви caлибй дap aдaбиëги мyocиpи точик кaйхocт, ки бa хукми aнъaнa дapoмaдaacт вa onpo мyx,aккикoни точик ^H^^opo™ чax,opпopa низ нoмидaaнд. Сoxтopи ин кoфияopoй AБAБ мeбoшaд. Ин пaдидa дap шeъpи «Гyлmpвapoн>» бa мyшoхидa мepacaд:

Омaд 6oxppu ¿m^rno, Mo гyлшuнoнй мeкyнeм. Бap мapзu бosyposxp Mo Oбмoнй мeкyнeм [б, 27]. Бoяд гнькид нaмyд, ки шeъpи мasкyp дap шaкли cypyд эчoд шуд^ nac as ^ap чop миcpaи oн нaкapaг мeoяд:

Mo 6o26ouu кuшвapeм, Amou гул мenapвapeм [S, 28].

Oдaтaн x,ap бaнди чунин шeъpхo as чop миcpaъ тapкиб мeëбaд вa aкcap вaкx coxтopи кoфияopoй дap бaндx,oи минбaъдa шaкл дигap мeкyнaд, яънс дap шaкли AБAБ мaxдyд нaшyдa, мeтaвoнaд дap шaкли AБВБ, ЛБГБ..зyхyp кyнaд. Тaбииcт, ки дap чунин хoлaгхo шoиp xyдpo ниcбaтaн osoд хдо мeкyнaд. Чунин XOдиca дap шeъpи «Лpчa>» бa вукуъ пaйвacтaacт:

Эй apчau мo- Эй хусны бeшa, Сapcaбзy зeбo Хрстй pamema. Ту xernu capeü, Эй pocmкpмam. yrnrnpam чу dapë Дopaд uдoмam... [S, 30]. Ин шeъp, ки aз 7 бaнд шoмил aCT, бa т^зи кoфиябaндии дap бoлo тaъкидшyдa эчoд гapдидaacт. Шyмopaи чунин шeъpхo дap мaчмyaи мaвpиди нasap 19 aAaApo тяшкил мeдихaд, ки шeъpхoи ^<Kapaw^>, <<Пиёз», «Мeвaи бихиштй» вa <<Риши мaккa>» as хaмин кaбилaнд.

Бoяд кaйд нaмyд, ки як ^rop шeъpхoи мaчмyaи мaвpиди нaзapи мo бa тapsи ^o^^opo™ oмexтa: AAБA, AБAБ, AБВБ вa Faйpa эчoд шyдaaнд. Чунин тapsи кoфияopoй дap шeъpи <<Ha44op» paвшaн бa мyшoхидa мepacaд, ки мo иктибсю oвapдaни ду бaнди oнpo дap ин 4o sapyp мeшyмopeм:

Taaou мaн дypeдгap, Дщ nandou у ^wap. Co3ad dcp mupesa Аз apъapy шнaвбcp. Бo meшaaш Hytóxppo Tapoшaдy napдoзaд. Бcpou axflu dexa У шндтй бucoзaд.. [S, 17]. Лтеим бa тaзaккyp aCT, ки шeъpи мaзкyp as 8 бaнди чopмиcpaй ибopaт будя, дap бaндхoи шaшyм вa хaштyм тapsи ^o^^opo™ бaнди якум, ки шaкли oн AAБA acт, тaкpop шyдaacт вa дap бaндхoи геюм, чopyм вa хaфтyм шoиp шaкли ^l^opo™ AБВБ вa aмcoли oнpo пaйгиpй кapдaacт. Чунин тapsи Kсфияopoй дap шeъpхoи дигapи ин мaчмya, as ^били <<Иди мaъpифax», <<Тути saминй» вa «:Шaбe дap пoлиs» низ pffi« шyдaacт.

Бoяд гуфт ки чунин т^зи ксфиябaндй дap шeъpхoи дap шaкли чaхopпopa бapoи бaчaгсн эчoднaмyдaи Ллй Бoбoчoн as кyшишхoи д^инм уст. ,3ap бopaи кoфия инчунин дap китoби Шaфeии Kaдкaнй «Мycикии шeъp» oмaдaacт: «Мeтавoн 6a нaвъe тpoнcфypмaгypи элeктpикй шaбeх rapff» [11, 98-

99]. Ope, чунин твшбсх acacи илмй вa нaзapиявй дopaд. Тaвpe ки тpaнcфopмaтop чapaëни бapкpo твнзим вa бa нoкилхo бa тaвpи мyнasзaм тaкcим мск^нл, мasмyни шeъppo бa низoми мyaйян мeдapopaд вa

oнpo бa миcpaъхo киcмaт мeкyнaд, дap miwîM мoхиpoнa иcгифoдa бypдaни oн мaънй дap

шeъp хacил мeшaвaнд. Чунин пaдидaхoи мaтлyб вa xyшoянд дap aшъopи Ллй Бoбoчoн фapoвoнaнд. Hmae as aшъopи бaчaгaнaи шoиp дap шaкли Fasaл эчoд шyдaaнд вa тapsи кoфиябaндии ин жaнpи cyннaтй AA БЛ BA ГA..дaтъиян pиoя шyдaacт.

Тaвaччyх бa щфияи aшъopи бaчaгaнa нa тaнхo дap aдaбиëти мyс)cиpи точик, инчунин дap aдaбиëти имpysaи pyc хaм omxopo бa нasap мepacaд. Шoиpи бaчaгoнaи pyc K.И.Чyкoвcкий кaйд мeкyнaд, ки ^^araM бa чунин шeъpхae, ки кoфияaшoн xиpaвy as хaм дypaнд вa ё уму^н, кoфияи paвшaн нaдopaнд, кaмт'ap тaвaччyх soхиp мeкyнaнд, sepo oнхo бинo бa твбшту xacияти cиннycaлии xyд 6o хaмa чиз, as чумга 6o шeъpхoи cepкoфиявy нasдиккaфия бosй мeкyнaнд, 6o ин aмaл тaлaбaГи ниc6aт бa бosй дoштaи xempo ^нсь мeгapдoнaн1д» [lO, 334- 33S].

Ллй Бoбoчoн дap эчoди aшъopи бaчaгoнa xa^^a^M фapoвoн бa дacт oвapдaacт вa дap ин чoдa бa xyroca oмaдaacт, ки хap кaдap ки !ap тapкиби шeъpхoи бaчaгoнa кoфияхo фapoвoн вa бaмaвpид иcгифoдa бypдa шaвaнд, хaмoн rçaAap ин гущ aшъop дикдаги бaчaгoнpo башг^ 6a xyд чaлб мeкyнaнд вa aзëд кapдaни oнхo хaм ocaнтap мeшaвaд. Бap saмми ин, кфия aз aнocиpи тaъминкyнaндaи мycикии шeъp acx Дap мaчмyaи мaвpиди нasap шс^и ^Гунут^» дap шaкли Fasaл cypy!a шyдaacт, ки мaxлaи oн чунин acr Эй дйлсытн, тущкж1, Рox¡ampœoн, mynyкчa... [S, 31].

,3ap мaчмyaхoи дж^и шoиp низ бaъзe шeъpхo дap к^би Fasaл эчoд шyдaaнд. Macaлaн, дap кигоби «A'^ кухиогон^» шeъpи бaчaгoнaи «Шaхг'yг», !ap китoби «Бaчaхoи xyб» шeъpи «Mexoнaм», дap кигоби «Ocмoндapa» шeъpи «Зaбoни точикй», дap кигоби «Зapдoлyи мaхтoбй» шeъpхoи «Ka6rn дapй» вa <<Субхи зимиетон» бa ин гнькиди мo миcaл шyдa мeтaвoнaнд. ,3ap кигоби «:Haвpyзи нaвpacoн» nawi Fasaли шoиp бa xaбъ pacидaacx. Яке aз xycycияти ин шeъpхo oн ac^ ки 6o вasни apy эчoд шyдaaнд вa тaбииcт, ки микдopи хичoхoяшoн низ sиëдгapaнд вa бeштapи oнхo мypaддaфaнд.

Радиф дap шо^и фopcй - точикй чун ^фия нaкши бa xyд xocpo дopocт. Вaй nac as хapфи paвй, яъне хapфи oxиpини метя!. Бoяд гуфг, ки клaccикoни aдaбиëxи мo вasни apypo as apaбхo oмyxгaaнд.

Инчунин кoфиябaндихoи aшъapи apaбй бa шeъpи мo тaъcиpи auM^ pacaнидaaнд. Лммo paдифи шeъp иxтиpoи xyди фopcиsaбoнoн будя, oн бa илми ^o^™ мapбyт acт. ,Uap кapнхoи миëнa вa бaъдгap дap aшъopи apaбsaбoнoн paдифхo пaйдo шyдaaнд, ки ин хoдиca sepи тaъcиpи шeъpи фopcй бa вучуд oмaдaacт. Шaмcи К^ш Рosй дap acapи мaъpyфи xyд: «Лл-мyъчaм» paдифpo чунин тaъpиф кapдaacт: «Рaдиф кaлимae бoшaд мycтaкили мyнфacил as ^фия, ки бaъд as итмoми oн дap лaфs oяд бap вaчх,e, ки шeъppo дap вasнy мaънй бaд-oн хoчax бoшaд вa хaмoн мaънй дap oxиpи чyмлaи aбëг wy^appap шaвaд... вa чун кaлимaи paдиф дap мaвзeъи xeш мyгaмaккин нaaфтaд, яънс as pyrn мaънй бap oн эх"^1! нaбyвaд, мaъйиб бoшaд» [B, 210-211].

Лs мyгoлиaи «Лл-мyъчaм» бapмeoяд, ки Шaмcи К^жи Рosй paдифpo кaлимaи мycxaкил вa as кфия чyдo apsë6й кapдaacт. Лs ycтoд Лбyaбдyллoх Рyдaкй cap ^дя, тo им^у aFлaби шoиpoн шeъpхoи мypaддaф (paдифдop) эчoд мeкyнaнд вa дap aкcapи oн cypyдaхo paдиф бa ^^ërn мухим ш хaгтo хaлкyнaндa тaбдил ëфxaacт.

Зимнш кaйд бoяд ^д, ки дap aдaбиëги бaчaгoнaи точик низ paдифхo дap кaтopи ^o^ra^o чун кими тapкибии шeъp мaънидoд мeшaвaнд. Шeъpхoи мypaддaф миëни хaвoдopoни cyxa^ aз oн чумл^ кyдaкoнy нaвpacaн мaх6yбияти бeшxapepo кac6 кapдaaнд. Ллй Бoбoчoн низ бa paдифи шeъpхoяш тaвaччyхи xoc дopaд. Ин пaдидa, xycycffi дap aшъopи бapoи кyдaкoнy нaвpacoн эчoднaмyдaи y бapмaлo бa мyшoхидa мepacaд. Рaдифхoи дap шeъpy cypyд иcтифoдaбypдaи y гyнoгyнpaнг вa нишoнpac будя, шoиp paдифхopo acacaн 6o ду хaдaф мaвpиди иcтифoдa ^pop мeдихaд: a) 6o мaкcaди т^рияти мasмyни бaйтхo; б) 6o мaкcaди твъмини мycикии кaнopии шeъp. Macana^ дap «Сypyди нaвpysй», ки aз nawi 6a4^ чopмиcpaй ибopax будя, бapoи мaктaбиëни xypдcaл вa ycтoдoнaшoн пешбинй шyдaacт, дap бaнди aввaл paдиф 6o кaлимaи «:Haвpys» ифoдa ëфтaacт:

Файзу зuёu Нaвpyз, Toбy yrnou Нaвpyз, Xycnuлamuф dopad ДappyзxрuНaвpyз [б, 3].

Бoяд rça^ нaмyд, ки дap чop бaнди минбaъдa ^o^^opo™ a^6e cypaт гиpифтaacт. Шoиp дap ce мифш aввaли хap бaнд кoфияи aлoхидapo иcтифoдa бypдa, дap миcpaъхoи чopyм бa тapsи ^o^^opo™ бaнди aввaл мeпapдosaд вa paдифpo тaкpopaн мeopaд. Ma^a^ бaнди naff^yuM шeъpи мaвpиди нasap чунин acт:

Аз бosyposu гулпуш, Аз Шcpщ гapмoгyш Ояд баланд ôap гуш Co.зу навт Нaвpyз [б, 4].

Тaвpe ки aз мyшoхидa бapмeoяд, тaкpopи paдиф 6o кaлимaи «Haвpys» ифoдa шyдaacт вa мушкии кaнopии ин шeъppo 6a вучуд oвapдaacт. Шaкли ^o^^opo™ шeъp 6a nypparä чунин acт: ЛAБЛ, БББД BBBA, 111 A, FFFA. ,3ap м^чму^ sикpшyдa Faзaлe тaхти yнвoни «Хни Haвpys» 6a твбъ pacидaacт, ки as 12 бaйг ибopax буд^ дap oн низ paдиф 6o кaлимaи «Haвpyз» ифoдa ëфтaacт:

Дyнёu mopaoocn Нaвpyз,

Apуu cawcpu ccñocn Нaвpyз [б, 2б].

бapoи ycгaдoн дap м^чму^ фaвкysзикp бos чop Fasaли дигapи xyдpo 6a нaшp pacoнидaacт, ки oнхopo мexaвoнaнд xoнaндaгoни cинфхoи бoлoй низ мaвpиди мyгoлиa вa иcтифoдaи xyд кapop бидихaнд. Mo 6apoи тaхлил дap ин 4o waraab вa мaктaъхoи oн Faзaлх,opo, ки хaмaгй мypaддaфaнд, шoхид мeopeм. Fasaли aввaл «Лндaлeб» нoм дopaд. Maraab вa мaкгaи Fasaл чунин acr

Эй чaмaнnepouмypгoнuхуштхрн, андалвб, Аз dauu тумвдамад ocoйuшu урн, андалвб... Mepaвй фacлuхаюнуrnpam 6o нoзu гул, Toуuкucmoнpo навт туст naзмoн, андалвб [б, 2б].

,3ap ин Faзaл oбpaзи aндaлeб, яъне булбул тacвиp шyдaacт вa шoиp cифaтхoи oнpo дap хaшx бaйг oвapдaacт. Рaдиф 6o вoжaи «aндaлeб», ки мyxaгaб acт, pyи кop oмaдaacт. Aммo гнькид кapдaн бaмaвpид acт, ки arap шoиp миcpaи oxиpини мaкгaи ин Fasaлpo дap шaкли «Toуuкucmoн 6cp навт туст naзмoн, андалсб» мeoвapд, мaнтикaш ycтyвopтap мешуд ш 6a шaкли Fasaл хaм xaлaл вopид нaмeшyд. Fasaли дигapи мaчмyaи мaвpиди нasap «Haвpys мyбopaк бoд!» нoмгysopй шyдaacт, ки paдифи Faзaл хaм 6o хaмин чумлш гадм xитoбй ифoдa ëфxaacт. Maraab вa мaктaи Fasaл чунин acт: Conu нашaудoдй, Нaвpyзмyбopaк 6o¿, Фoлu наш uprnoM, Нaвpyзмyбopaк 6o¿...

To хаст ^azofy бoшй, capcaбзy устн 6owm, Эй мoяu uмдoдй, Нaвpyз мyбopaк 6o¿! [б, 2б].

Faзaли дит^ «Зoдaи Haвpyз» шм дoшxa, 6a oнхoe твкдим шyдaacт, дap ин aйëми эхëи тaбиax чaшм 6a oлaм кyшoдaaнд. Рaдифи ин Fasaл 6o як кaлимa- феъли ëвapи зaмoни хosиpa- oяндaи «мeкyнaд» ифoдa шyдaacт:

ЗOdcuНaвpyзpoНaвpyз ёpймeкyнaд, Цonuypoмeнaвoзaд, дycmdopйжкунад...

3oàauHсвpyз чунРycmaм 6aPaxmusu^dû, Дap фсзт opмaн чa6yкcaвopûмщ^сЬ [б, 24- 25].

«Кадамаг xyчacтa бoдo!» yHBo™ газали даг^и Ллй Бoбoчoн асг, ки аз paдифи xaмин газал гиpифгa шудааст Ba дap мачмуаи мaвpици тaxкик ба нaшp pacицaacт. Одатан ба газал нoм нaмeгyзopaнц Ba нами xap газал миcpaи aввaли матлаи oh аст. Лммo шoиp жми Faзaлxoяшpo аз paцифи xyди ohxo гиpифтaacт, ки ин амал як нaвъ ^нувш^,™ дap ин жа^и суннатист. ,3ap бopaи HaBpy тамами шoиpoн шeъpy газал cypyдaaнд Ba oh ба машуи aнъaнaвию суннатй табдил ёфгаасг. Лз ин jmxœ, дap маюуи зикpшyдa cyxaни таза гуфган aмpecт мyxoл. Шoиp бapoи тазагй бакшидан ба газали xyд аз paдиф имдoд чустааст, ки чунин икдoм аз тoвaкopиxoи уст. Бo як калима дap paдиф тoвaкopй вopид кapдaн шoиp чaндoн мyвaффaк шуда нaмeгaвoнaц. Лз ин вaчx, у як чумлаи гадаи xигOбиpo paдифи ин газали xyд rçapop дoдaacт. Ин paдиф мусикии кaнopии Faзaлpo мутантан кapдaacт. HnoBa 6ap ин, ба иcтexкoми маънй низ acoc гyзoштaacт Ba кaлимaxoи xaмкoфияж газал, аз кабили «ôu^pc6oû», «'oнфызaû», «6uëû», «amnaû» Ba Faйpapo чун микнотис ба xyд кашидааст Ba аз дyнбoли xyд бypдaacт. Инак, маглаъ Ba мактаи oh газал:

Ту 4û фacлu дылpaбaû, цсдам/оп xyacma 6oào, Ту 4û фacлu 'oнфызoû, ^abaMam xyccma 6oào!...

Ту нарат caxaû, шу ло/шоФс^pacaû, Бс naëMu ашнм цсдам/оп xyacma 6oào! [б, 25].

4yHoHe ки аз тадкдщг бapмeoяд, дap мачмуаи нaxycтини Ллй Бoбoчoн «Бaчaxoи xy6» (1963) тaнxo як rnebp дap шакли газал cypyдa шудааст, ки «Mexoнaм» нoмгyзopй шуда, аз чop байг тapкиб ёфгаасг. Радифи ин газал низ аз фсъли зaмoни xoвиpa- oяндaи «мexoнaм» тapкиб ёфтаасг. Maxлaи газал ин аст:

Цсвонам, àap àaбыcmaн зupaкy tymëp MexamM,

Чу 6ул6ул ш заман àap гyлшaнu 6exapMexamM [1, б].

^ap мачмуаи зикшуда cypyдe 6o жми «Эй ^yap!» нaшp шудааст, ки дap шакли чaxopпopa эчoд шудааст Ba г-aHxo як банди oh ки дap oxиp тaкpop мeшaвaд, дopoи paдиф мeбoшaд. Шoиp xaм чун oдaти нoмгyзopии газалиёташ нoми cypyдpo аз paдифи oh интиxoб намудаасг. Инак, банди aBBare oh cypyди бачагана ки дap байни мактабиёни зaмoни Шypaвй xeлe мaшxyp шуда буд:

Typo ман MenapacmaM, эй Kc6ymap, Hua6m шу щажм, эй Kc6ymap! Пapy 6oлu cсфeàampo 6u6yccM, Бж, 6ыншын 6а àacmaM, эй Kañymap! [1, 9].

Бoяд кайд намуд, ки диг-ap шeъpxoи ин мачмуа мypaдцaф нecтaнд. Шoиp дap дaвpaxoи aввaли эчoдиёти xyд 6ap paдифпapдoзй чaндoн тaвaччyx нaдoшгaacт. ,3ap мачмуаи дуюми aшъopи бaчaгoнaи у «Mycma» (1965) ягон шeъp дap шакли газал эчoд нашудааст. Лммo rnoHp дap кoфияopoй мyвaффaк; шудааст. ,3ap ин мачмуа paдиф ба ну^ат дyчop мeшaвaд. Ыасалан, дap шeъpи нaxycтини ин мачмуа, ки «Эй мулки xyppaм!» нoм дopaд Ba аз 6 банд г^^б ёфтаасг, дap бaндxoи дуюм Ba панчум шoиp paдифpo мaвpиди иcтифoдa rçapop дoдaacт. Шoxид oвapдaни oh бaндxopo бapoи исботи фикpи xyд дap ин чo лoвим мeдoнeм:

Ман àap 6apu щу Дuлшaà x/acmaM, Mucлu Kc6ymap Озод x/acmcM... Фapào, ku ман щм Калан мeшaвaм, Чун nсöap'oнaм Kapàoнжшавам... [2, 3].

Myaллиф дap бaндxoи икгжбoешyдa фeълxoи ёpидиxaндaи «xacтaм» Ba «мeшaвaм»- po paдифи шeъp rçapop дoдaacт. Шoиp xaмин тapик, дap шeъpxoи дигapи мачмуа, аз кабили «Нaзиpa Ba шaмoл» (6o фсъли ёвapи «аст»), дap шeъpи «MaH oмaдaм 6o шган» (6o фсъли ёpидиxaндaи «кapдaм»), дap шeъpи «Oзoдaи oзoдaкop» (6o чoнишини нафсй- таъкидии ««уд») paдифxopo мaвpиди кopбypди xyд ^pop дoдaacт. Kopбypди paдифxo дap китоби «Лт^и кyxиcтон» (1993) бeшгap ба нaзap мepacaд. 3epo дap ин китоб нaзap ба aшъopи сужетдак микцopи cypyдxoи бaчaгoнa бeшгapaнд. Табиати xaмa гуна cypyд oh аст, ки кopбypди paдифpo бeшгap тaщзo мeнaмoяд. ,3ap шeъpи нaxycтини мачмуаи мaвpиди бappacии мo «Пудина> вoжaи xaмнoми шeъpи мaзкyp, ки дap жaнpи cypyд таълиф шудааст, paдиф шуда oмaдaacт:

Дap Mapzdopu x^ppem, Дap хат w/pM nypнaм, Аз сввaлu ñaxppoн K/Сд MeKornû дсмРдсм. Ct^mu/py, nyöынa, Хyшpснгy6y, nyдынa [4, 3].

Kopбypди paдиф дap шeъpxoи дит^и мачмуаи фaвкyззикp, аз кабили «Гyлдapaи Вapзoб», «^усикии 6axop», ««^^^mappo»», «Халгаи шагал» Ba Faйpa paBrnaH ба нaзap мepacaд. Шoиp дap ин aшъop на г-aHxo аз фсъл, балки аз xиccaxoи дж^и нугк, аз кабили исму сифаг Ba зapфy чoнишин низ иcтифoдa бypдa paдифopoй кapдaacт. Myxaккики мyocиpи Эpoн Шaфeии Kaцкaнй тибки тaxкикoти aнчoмдoдaи xyд ба xyлoеa oмaцaacт, ки 80 фoиви газалиёти фopcй дopoи paциф мeбoшaнд. ,3ap aшъopи бapoи кудашну HaBpacoH cypyдaи Ллй Бo6oчoн жaнpи газал нaвap ба дигap aнвoи адабй кaмтap аст, амим» aкcapи газалиёти у дopoи paцифaнд. Ыасалан, дap газали «Зaбoни точикй»- и у ба paцифи «аст» дyчop мeшaвeм, ки 6o фсъли фapмoиш ифoдa ёфтааст:

Зс6отmo чу àapëu даман acm, Ба ychpam гавщт шо6он нuxpн acm...

Зс6он ояд 6с Kcc 6o mupuMaàap, Аз unpy, сcлu урн acm, сcлu урн acm [3, 44- 45].

Ллй Бoбoчoн дap кopбypди paциф дap aшъopи бачагана ба иcpoф pox нaмeдиxaц. У xeлe эxтиёткopoнa амал мeкyнaц, то ин ки paцифxoи aшъopaш на тaнxo дap coвмoн дoдaни шакл Ba ташаккули мусикии кaнopии шeъp xивмaг кунанд. Ба ибopaи дигap, paцифxo 6ap замми ичpoи ин вaвифa дap пyppaтap ифoдa

кардани мазмунхои баланд хам ба кор раванд, маънихоро ифода намоянд ва ба эхсоси муаллиф халал ворид насозанд. У аз хама имконоти грамматикии забон ва гуйишхои мардумй, яъне забони зиндаи халк истифода бурда, радифхои калимагию иборагй ва чумлагй месозад. Дар адабиёти мо бо хиссахои гуногуни нутк сохтани радиф асрхост, ки идома дорад.

Хулоса, кофия дар ашъори бачагонаи Алй Бобочон аз чузъиёти мухим ва созанда буда, шоир бо максади такомули мусикии канории шеъраш аз он васеъ истифода бурдааст. Бавижа, дар сурудхо, як кагор чахорпорахои кудакона ва газалиёги барои наврасон эчоднамудаи у кофияхои хушоханг ва солим фаровон буда, муаллиф онхоро аз хиссахои гуногуни нутк ва бештар аз хама, аз исму сифат мавриди истифода карор додааст. Аксарияти кофияхои шеъри Алй Бобочон содаву табий буда, онхо хосили андешахои у дар сари мантик ва таносуби сухананд. Кофияхои шойгон ва маъюб дар шеърхои бачагонаи шоир ба нудрат дучор меоянд. Бояд афзуд, ки радиф дар катори кофия аз унсурхои мухим ва созандаи шеърхои Алй Бобочон буда, бар замми мусикии канории онхоро мукаммал сохтанаш дар истехкоми маънихои баланд низ мусоидат кардааст. Тавре ки ба мушохида мерасад, дар ашъори бачагонаи ин шоир радифхои тару тоза ва барои кудакон чолиб фаровонанд. Дар радифсозй ба ашъори солхои охири худ Алй Бобочон тачрибаи зиёде хосил намудааст. Радифхои сохтаи у на танхо калимагию иборагианд, инчунин иддае аз онхо чумлагй низ мебошанд. Алй Бобочон дар корбурди радиф эхтиёткорона ва то чое сарфакорона амал кардааст. Вай аз хисоби бисёр хиссахои нутк радифхои кобили кабул сохтааст. Таваччухи шоир ба кофиярой ва радифсозй ашъори бачагонаи уро хушоханг ва хонданбоб кардааст. Аз ин вачх, кудакону наврасон ба шеъри у таваччух ва марок зохир менамоянд ва онхоро ба зудй азёд мекунанд. Яке аз муваффакиятхои эчодии шоир дар хамин амали уст.

АДАБИЁТ

1. .Бобочон, Алй. Бачахои хуб. Шеърхо.-Душанбе: Нашриёти давлатии Точикистон, 1963.- 44 с.

2. Бобочон, Алй. Мусича. Мачмуа- Душанбе: Ирфон, 1965.- 15 с.

3. Бобочон, Алй. Осмондара. Мачмуаи шеърхо ва киссаву досгонхо.- Душанбе: Маориф, 1981.-128 с.

4. Бобочон, Алй. Атри кухистон. Мачмуаи шеърхо.- Душанбе: Адиб, 1993.-47 с.

5. Бобочон, Алй. Пайгоми парасту. Шеърхо.- Душанбе: Адиб, 2003.-40 с.

6. Бобочон, Алй. Наврузи наврасон. Мачмуа-Душанбе: Бебок, 2012.-51 с.

7. Зехнй, Туракул. Саньати сухан.- Душанбе: Адиб, 2017.- 400 с.

8. Розй, Шамс Кайс. Ал- муъчам.- Душанбе: Адиб, 1991.- 464 с.

9. Сирус, Б. Кофия дар назми точик.- Сталинобод: Нашрдавгочик, 1955.- 186 с.

10. Чуковский, КИ. От двух до пяти / Предис. Ю.А Сорокина; Послесл. АГ.Арушановой.- М.: Педагогика, 1990.-382 с.

11. Шафеии Кадканй, Мухаммадризо. Мусикии шеър. Чопи сездахум.- Техрон. Маркази пахш: Китоби гузида- Нашри «Огах>>,

соли 1391.- 728 с.

РОЛЬ РИФМЫ И ЭПИФОРЫ В ДЕТСКОЙ ПОЭЗИИ АЛИ БОБОДЖОНА

Рифма и эпифора - важные творческие элементы поэзии. Таджикская и персидская поэзия с самых ранних времён своего зарождения и становления, то есть со времен выдающего поэта Рудаки, нуждалась в этих формирующих элементах, а на этапах своего развития и становления не нуждалась в этих двух важных элементах. И рифма, и эпифора имеют свои собственные обязанности в поэзии. Во-первых, они создают периферийный ритм в стихотворении; во-вторых, они также могут быть основой для создания полных и чистых смыслов. Согласно исследованиям, наши поэты научились рифмовать из арабской поэзии, но эпифора не является продуктом арабской литературы, а произведением поэтов, говорящих на персидском языке. Постепенно стали появляться арабские стихи, и на это литературное явление повлияла наша литература.

Данная статья посвящена данному вопросу, что иллюстрируется на примере детской поэзии известного детского поэта Али Бободжона Поэт имеет определённое преимущество перед другими детскими поэтами в области рифмования и эпифоры. Он пытается использовать рифмы и эпифоры в поэзии своих детей не только как элементы формы, но и как элементы смысла. Язык стихотворения этого поэта прост и свободен, содержание его стихов чистое и интересное, а используемые рифмы и эпифоры являются одновременно бременем формы и бременем смысла. Али Бободжон пишет больше стихов для детей в традиционных жанрах. Но и в этом плане есть некоторые уточнения. Он не допускал экстремизма и сепаратизма в использовании рифмы и эпифоры. Рифмы, которые он использует, в здравом смысле, и в них нет слабости. Поэт использовал живой язык народа, стилистические и грамматические возможности языка. Слова и строки предложений его стихотворений интересны и исследованы. Такой творческий стиль повысил интерес детей и подростков к его стихам и облегчил их запоминание.

Ключевые слова: рифма, эпифора, структура рифма, внимание, выражение, периферийная музыка, дети, подростки, детская поэзия, песни, грамматика, лирика, риторика, ритм.

THE ROLE OF RHYME AND EPIPHORA IN ALI BOBOJON'S CHILDREN'S POETRY

Rhyme and epiphora are important creative elements of poetry. Tajik and Persian poetryfrom the earliest times of its inception andformation, that is, from the time of the poet Rudaki, needed these formative elements, and at the stages of its development and formation it did not need these two important elements. Both rhyme and epiphora have their own responsibilities in poetry. First, they create a peripheral rhythm in the poem; secondly, they can also be the basis for creating complete and pure meanings. According to research, our poets learned to rhyme from Arabic poetry, but the epiphora is not a product of Arabic literature, but the work ofPersian-speakingpoets. Arabic poetry gradually began to appear, and this literary phenomenon was influenced by our literature. This article is devoted to this issue, which is illustrated by the example ofchildren's poetry by thefamous children's poet Ali Bobojon The poet has a definite advantage over other children's poets in the field of rhyming and epiphora. He tries to use rhymes and epiphores in the poetry of his children, not only as elements of form, but also as elements of meaning. The language ofthis poet's poem is simple andfree, the content of his poems is pure and interesting, and the rhymes and epiphores used are both a burden of form and a burden ofmeaning. Ali Bobojon writes more poetryfor children in traditional genres. But in this regard, there are some clarifications. He did not allow extremism and separatism in the use of rhyme and epiphora. The rhymes he uses are common sense, and there is no weakness in them. The poet used the living language of the people, the stylistic and grammatical possibilities of the language. The words and sentence lines of his poems are interesting and explored. This creative style increased the interest of children and adolescents in his poems and made them easier to memorize.

Keywords: rhyme, epiphora, structure of rhyme, attention, expression, peripheral music, children, adolescents, children's poetry, songs, grammar, lyrics, rhetoric, rhythm.

Сведения об автора:

Гафурова Гулзода Махкамовна - соискатель кафедрой теории и истории литературы Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни, тел. + 992935041617

About the author:

Gafurova Gulzoda Makhkamovna - Applicant for the Department of Theory and History of Literature of the Tajik State Pedagogical University namedafter Sadriddin Aini, tel. + 992935041617

УДК: 07+659(575.3) АФКОРИ УМУМ ВА ТАШАККУЛИ ОН БА ВОСИТАИ ТЕЛЕВИЗИОН

Мавлонов Х.Д.

Донишгощ миллии Тоцикистон

Пеш аз он ки аз боби телевизион ва накши он дар ташаккули афкори умум харф занем, бояд дакик намоем, ки хадаф аз ташаккули афкори чамъиятй махз дар чист? Чаро унсурхоеро дар васоити ахбори умум, бахсус телевизион барои ташаккули афкори умум мушаххас намудаанд?

Саволхои боло такя мекунанд ба як ибора: «афкори чомеа» ва ё шакли мушаххас ё гурухеро дарбаргиранда «афкори умум». Чаро накши ВАО ва афкори умумро мо дар мукобили хам мегузорем? Зеро махз дар заминаи бунёд ёфтани афкори умум тамоми дигар пешравихо ба даст меоянд. ВАО бошад, яке аз унсурхоест, ки афкори умумро падид меорад ва онро шакл медихад.

Донистани ин ки «афкори умум» худ аз кучо сарчашма мегирад ва зери мафхуми он бояд чиро фахмид, дар луготу фархангхо гуфтахои зиёд руи чоп омадаанд. Албатта, ин дар шакли ибора пешниход шудааст ва дар таквияти хамдигар меоянд. «Афкор» дар «Фарханги тафсирии забони точикй» ба маънои фикр, андешахо, акидахо омадааст. «Афкори умум» бошад хамчун афкори омма, афкори умумихалкй маънидод шудааст [11, 97]. Яъне, «афкор» чамъи фикр ва «афкори умум» фикрхои омма. Дар «Фарханги мукаммали забони точикй» бошад вожаи «афкор» ба маънихои зайл омадааст: Фикрхо, андешахо; Тасаввурот, афхом, тадобир, акида. «Афкори чамъиятй» - ро фикрхои ичтимой, хамчунин «афкори умум»-ро афкори омма, назари умумихалкй, назари мардум [10, 683]. Муаллифи «Риёс-ул-лугот» Мухаммад Еиёсиддин «фикр»- ро хамчун «андеша» [4, 116] ва Алиакбари Деххудо тарзи фикрхо, андешахо, тасаввурот, афхом ва тадобирро истифода намудааст [1, 3129].

Шархи мукаммали мафхуми мазкурро дар «Лугати энсиклопедияи фалсафа» вохурдан мумин аст. Дар «Лугати энсиклопедияи фалсафа» мафхуми «афкори умум» ба ин шакл омадааст: тарзи мавчудияти шуури омма, ки дар он муносибат (пинхонй ё аёнй)-и гуруххои гуногуни одамон нисбат ба ходисаву равандхои хаёти вокей, ки ба манфиат ва талаботи онхо дахолат мекунанд, зухур меёбад. Ташаккул ва инкишофи афкори умум ё ба таври максаднок, дар зери таъсири шуури умумии институтхои сиёсй ва муассисахои ичтимой (хизбхои сиёсй, ВАО ва г.), ё ки беихтиёр - дар зери

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.