Научная статья на тему 'ҲАЁТ ВА ФАЪОЛИЯТИ САИД ИМОДИДДИН НАСИМӢ'

ҲАЁТ ВА ФАЪОЛИЯТИ САИД ИМОДИДДИН НАСИМӢ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
101
74
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
азербайджанская литература / литературные связи / ислам / процесс / мистицизм / хуруфия / Бог / Человек / поэзия Насими / влияние персидской поэзии / философия Насими / Azerbaijani literature / literary connections / Islam / process / mysticism / Hurufiya / God / Man / Nasimi poetry / the influence of Persian poetry / Nasimi philosophy

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Сулаймонова Насима Салохиддиновна

Саид Имодаддин Насими является поэтом и великим мыслителем XIV века, который внес огромный вклад в развитие науки и литературы, азербайджанской и таджикско-персидской культуры. Он родился в 1369-1370 году в городе Шемахе в Азербайджане. В юные годы поэт изучил несколько языков, поэтому персидский, арабский языки знал в совершенстве. Из творчества этого известного поэта и мыслителя до нас дошли его два «Дивана» на персидском и азербайджанском языках, которые состоят из фарда, рубаи, дубайти, кит’а, газелей и других лирических жанров. Произведения Имададдина Насими также содержат отдельные стихи на арабском языке, и это указывает на то, что у поэта также был «Диван» на этом языком. Насими стал первым поэтом в истории азербайджанской литературы, писавшим любовные лирические стихи (газели) на азербайджанском языке. Он создал первые шедевры азербайджанской поэзии, заложив основы азербайджанского литературного языка. Богатое наследие поэта-мыслителя Саида Имодаддина Насими и сегодня имеет важное значение. Поэтому жизнь и творчество Насими на протяжении многих лет находится в центре внимания научно-литературной мысли. Насими был одним из самых преданных последователей движения хуруфия, которая выступала против принципов и гипотез исламской теории и подвергалась преследованиям со стороны правителей того времена и суннитов. Не потерпев эти оскорбления, поэт покидает свою родину. В 1417 году в Халебе (Алеппо) по подстрекательству религиозных фанатиков Насими был задержан и казнен. По преданию, он принял мученическую смерть. То есть по приказу правителя Египта-Султана Муайяда с него за живо содрали кожу. Могила поэта находится в сирийском городе Алеппо и стала одной из самых известных святынь человечества.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE LIFE AND ACTIVITY OF SAID IMODIDDIN NASIMI

Said Imodaddin Nasimi is a poet and great literary of the XIV century, who made a huge contribution in the development of science and literature of Azerbaijan and Tajik-Persians culture. He was born in 1369-1370 in Shimokha in Azerbaijan. He began to learn several languages from this early age, but he knew Persian and Arabic fluently. There have come only two «Divan» from the works of this famous poet to us in the Persian and Azerbaijan languages, which consist of farda, rubai, dubayti, kit`a, gazelles and other lyric genres. The works of Imodaddin Nasimi also consist of individual verses in Arabic, which indicates that the poet also had «Divan» in this language. Nasimi became the first poet in the history of Azerbaijan literature, who wrote love lyric poems (gazelles) in Azerbaijan. He created the first masterpieces of Azerbaijani poetry, laying, the foundations of the Azerbaijani literary language. His rich legacy as a poet is still important today, so his life and work shave been under consideration of literary-scientific for many years. Nasimi was one of the most devoted followers of the Hurufiya, who opposed the principles and hypotheses of Islamic theory and was persecuted by the rulers of the time and by the Sunnis. He didn’t suffer in dignities send left his homeland. At the instigation of religious fanatics Nasimi was detained and executed in 1417 in Aleppo and he was martyred according to the legend. By order of the ruler of Egypt-Sultan Muayyad he was ripped off his skin. The poet’s grave is located in the Syrian city of Aleppo and it has become one of the most famous place of literary people.

Текст научной работы на тему «ҲАЁТ ВА ФАЪОЛИЯТИ САИД ИМОДИДДИН НАСИМӢ»

the ideas and the content of a story and demonstrated the expansion of creative pursuits and his higher literary skillformation. In a nutshell, the writer's searches are considered to be as an interesting one in the formation of the story.

Keywords: Sattor Tursun, two periods of history, the Soviet period, the period of independence, small genre of belles-lettres, story, novel.

Сведение об автора:

Раджабова Сарвара — (PhD) докторант кафедры современной таджикской литературы ГОУ «Худжандского государственного университета имени академика Б. Гафурова» Тел: (+992) 928389526E-mail: subhonazamzod@mail.ru

About the author:

Rajabova Sarvara - a doctoral student (PhD) of the department of modern Tajik literature under the SEI «Khujand State University named after acad Bobojon Gafurov» Phone: (+992) 928389526 Email: subhonazamzod@mail.ru

ХДЁТ ВА ФАЪОЛИЯТИ САИД ИМОДИДДИН НАСИМЙ

Сулаймонова Н. С

Донишгощ давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Ёдгорихои таърихй, адабй ва чехрахои барчастаи чахони маънавии хар як кавму миллат бунёди аслии фархангу тамаддуни он сарзамин ба шумор меравад. Ва махз хамин омилхо сабаб шуда метавонад, ки дар микёси чахонй фархангу тамаддун ва забону адабиёти як миллате муаррифй гардида, бо дигар кишвархо робитахои дустию адабй баркарор намояд.

Симохои нотакрори олами илму адаб ва фархангу маданияти кишвари Озарбойчон хануз аз асрхои миёна бо офаридахои бехамтои хеш дар сахифаи таъриху адабиёт номи худро бо харфхои тиллогин сабт кардаанд. Ин чо метавон аз Низомии Ганчавй, Махастии Ганчавй, Катрони Табрезй, Хоконии Шервонй, Саид Имодиддини Насимй ва Сохиби Табрезй барин шахсиятхои машхури Озарбойчонро, ки бо забонхои озарию туркй ва форсию арабй асархо офарида ва то кунун дили миллионхо хаводорони шеъру адабро тасхир кардаанд, ёдовар шуд.

Хар яке аз ин бузургон бо сабку равиши кору пайкори худ тавонистанд мактабхои адабй ва равияхои хосси худро бунёд намуда, пайравони услуби эчоди худро пайдо созанд. Аз ин нуктаи назар хаёт ва фаъолияти Саид Имодиддин Насимй, яке аз намояндагони барчастаи адабиёти асри XIV-XV озар, ки бо забони форсй-точикй девони комиле эчод намудааст, хеле чолиб аст.

Имодиддин Насимй асосгузори назми фалсафй дар адабиёти Озарбойчон буда, уро аксари мухаккикон яке аз бунёдгузорони адабиёту забони адабии озарй низ меноманд.

Оид ба таърихи таваллуд, зодгох, мухити оилавй ва айёми наврасию камолоти Саид Имодуддин Насимй маълумоти пурра то мо нарасидааст. Тазкиранависон ба таври мухталиф аз хаёт ва фаъолияти Насимй дар тазкирахои худ киссахо кардаанд. Ризокулихони Хидоят уро аз Шероз, Эдвард Браун ва Ошики Чалабй аз «Насим» ном дехкадае дар наздикихои шахри Багдод, баъзе «Саид» ном доштани шоирро сабаб карда, мутмаъин ба ахли араб будани уянд. Ва тахаллуси «Насимй»-и шоирро, ки аз забони арабй гирифта шуда, маънои «боди сабук»-ро дорад, таквиятбахши гуфтахои худ мешуморанд. Бархеи дигаре макони таваллуди шоирро Табрезу Диёрбакр (яке аз вилоятхоиТуркия) ва кисмате асли шоирро аз мардуми туркман тахмин намудаанд. Аммо хиссаи зиёди мухаккикон ва тазкиранависон хамаи ин иддахоро рад намуда, иброз доштаанд, ки дар шахри Багдод хеч махалле бо номи «Насим» вучуд надорад ва Имодаддин Насимй фарзанди Озарбойчон буда, муддатхои тулонй ба дигар кишвархо, хусусан Осиёи Сатир сафар доштааст ва шяхои чараёни хуруфияро дар хамачо таблиг кардааст. Сабаби марги шоирро низ ба хамин амалхояш нисбат додаанд.

Хамин тарик, мутафаккири бузург Саид Имодаддин Насимй тахминан солхои 1369-1370 дар шахри Шимохии Озарбойчон таваллуд шуда, хамон чо тахсили илм кардааст. Аз тахлили эчодиёти шоир бармеояд, ки у дар зодгохи худ маълумоти мукаммали илмй гирифтааст. Насимй илмхои замони худ, ба хусус фалсафа, адабиёти халкхои гуногуни Шарк ва Юнони Кадим, илохиёту фикх, тиб, хайат, нучум ва мантикрохуб аз худ карда, бештар ба илмхои фалсафаю мантик ва илохиёт майлу рагбат дошт.

Шоир дар баробари забони озарй донандаи хуби забонихои форсй-точикй, арабй ва туркй низ буда, бо ин забонхо ашъори худро рангу буи тозае додааст. Забони озарбойчонии шоир бошад, азунусурхои нутки шифохй ва халкии ин мардум хело ганй буд. Аз ин лихоз, дар эчодиёти шоир корбурди зарбулмасалу маколхои мардумии озарй мушохида мешавад. Хамчун як эчодкори вокеан бузург, Насимй дар асархояш анъанахои бехтарини на танхо адабиёти Озарбойчон ва забони гуфтугуию ва фолклори озар, балки дигар халкхои Шарки Наздик ва Миёнаро хам мохирона истифода бурдааст.

Номи аслии шоир Саид Имодаддин буда, бо тахаллусхои адабии Насимй ва Хусейнй шеърхо эчод кардаю машхур гардидааст. Саид Имодуддин Насимй аввалин шахсест, ки девони комили газалиёту

кцтъaaIpo 6o зaбoни oзapй бapoи и]^^^^ oяндaxo бa мepoc гyзoштaacт. Ин дeвoн, ки фapoгиpи тaкpибaн д8х, x,asop бaйт мeбoшaд, зaминaи мycoидepo бapoи apзи вучуд кapдaни нaзми фaлcaфии Озapбoйчoн фapoxaм oвapд Ba xaмчyнин мaкoмy нфуи зaбoни œapHpo дap pиштaи aдaбиëг 6a тaвpи aëнй нишoн дoд. ypo, 8^ли илму aAa6 Ba фapxaнги Озapбoйчoн xaмчyн бyнëдгyзopи мamxypи aдaбиëги ^руфия Ba oфapaндaи мaктaби бyзypги aдaбй низ мyappифй мeнaмoянд.

Дap бapoбapи ин aшъopи 6o зaбoни фopcй-тoчикй эчoд нaмyдaи шoиp низ xene мaъpyфaнд. Аз ин py, 6a эътщoди мyx,aккикoн «М^диацин Hacимй дap тaъpиxи poбиIaxoи aдaбии xaлкxoи точику oзap мaкoми мaxcyc дopaд Ba ин мaкoми вaй чун rncH^ бapoдapoнa дap тули acpxo 8з capзaминe 6a capзaминe мeвaзaд» [4, c. 139].

Aшъopи фopcй-тoчикии Ha^ï дap мaвзyoти ишку мyxaббaт, вaфoдopию мaтoнaти oшик зe6oгию лaтoфaти мaъшyк Ba кoмëбию нoкoмиxoи дилдoдaгoн, зeбoгии чaxoн Ba инcaн cypyдa шуд^ мyaллиф дap orno 6o иcгифoдa aз caнъaтxoи бaдeй Ba мyкoиcaxoи тaъcиpбaxши шoиpoнa cyxanpo 6a pиштaи нaзм кaшидaacт:

Эй su cyнбyл бacmapyяm coябoн бap oфmaб, Зyлфu мyшкuнam шaбu цaàp acmypypm mo^oó.

Macmu oн чашмм x^^m, к-аз mm/sorn як нафж Хамчу бaxmu xyфmaaм cap 6op нaмeдopaм зu xo6. To шуд аз mamhu pyxarn napвoнau дт 6ox,6,p, Xacm чун зулфаап 6op omam pummau узнам зu шзб. Чун лaбu лаът шу 6o8opu шакap бuшкacmaacm, Гавщт rnamu Нажми цwmamu à^ppu xyшaб.[3, c.

60]

Fasanxom HacH^ 6o лутф Ba тобиш^и зaбoни шoиpoнa Ba Bo^erara x^^ot 8з диг^ xaммacлaкoн Ba шyapoи зaмoнaш фapккyнaндa acn. Вaлe, дap бapoбapи ин, aз эчoдиëти шoиp мaълyм мeгapдaд, ки y 6o ocopy эчoди мyтaфaккиpoни бyзypги Шapк; - A6yaM ибни Синo, Умapи Xaйëм, Hocиpи XycpaB, Xoкoнии Шepвoнй, Сaъдии Шepoзй, Чaлoлyддини Румй, Шaмcи Тaбpeзй, Aмиp Xycpaви Дexлaвй, Шaйx Aттopи Hишoпypй Ba Xo^a Xot^œ oшнoй дoштa, oфapидaxoи ornopo 6o мaйлy paFбaти бeaндoзa мyтoлиa мeкapдaacг Ba 8з aфкopи динй, мaзxaбй, фaлcaфиaшoн тaъcиp бapдoшгa, дap мaкaгиби эчoдию aдaбии ин бyзypгaн 6a кaмoл pacидaacт. Бapoи миcoл бaйгepo 8з Faзaлиëти Сaъдй мeтaвoн oвapд, ки дap oн гуфтв шyдaacт:

Шaбu owuKpnu бeдuл чи шaбu àapoз бoшaд,

Ту бш аз aeemu шаб àapu cyô^ 6oj бoшaд.

HacM^ 6a xaмин щгаб мeгyяд:

Шaбu цaдpu бeцapopoн capu зyлфu ëp бaшaà,

Ma^u uдu нeкбaxmoн pyxu oн нuгop бaшaà. [2, c. 36].

Ba ë Xaфизи Ш^тей фapмyдa:

3u àap àapoю шaбucmoнu мo мyнaввap кун,

Xaeou mayaucu pyxpнuëн мyammap кун.

Имoддyдин HacM^ 6a xaмин мезмуну дap xaмин щгаб мeгyяд:

Capou дuàau ашё ба uypu xyà мyнaввap кун,

Maшaмu цудтён муштн, ya^onpo nyp зu анбap кун. [2, c. 3 7].

Ca4A Имoддyдин Hacимй шастаю чoнибдopи мaзxaби Мaнcypи Xa^no^ буд^ aз oн мaдxy cигaиш Ba эxтиpoм мeнaмoяд. Xano дap 6ab8an мaвpидxo aз Xa^no^ дид^ чacypoнaтap cyxaнpoнию бapoмaдxo мeкyнaд. Тибки гyфтaxoи Aтoyллoxи TaAañKM «HacM^ aз шeфтaгaни мaктaби Xycam Мaнcypи Xaллoч буду capoxaти лaxчapo 6a ^ли Xaмид Мyxaммaдзoдa, ки дeвoнaшpo чoп кapдaacт, 6a 4oe мepacaнaд Ba cиppи Afía^a^po oн ;aAap фoш мeгyяд, ки aз Mareyp низ мeгyзapaд Ba 6a ^ли шoиp, aгap Мaнcyp зиндa буд, aз capи тaкcиpи Bañ нaмeгyзaштy 6a xyïïam фaтБ0 мeдoд! rap аналог juopo бuшнaвaà Mancypu маж, Хам ба xynu uo дщад фamвoвy уам àop oвapaà.» [2, c. 38].

Aß Hacимй 6a мo ду дeвoни arniop - якe 6o зaбoни oзapй Ba дигape 6o зaбoни фopcй мepoc мoндaacт. Xaмчyнин, дap эчoдиëти Имoдaддин Hacимй бaйгxoи пapoкaндa 6o зaбoни apaбй низ дидa мeшaвaд, ки, чyнoнки твъкид шуд, ишopa 6a caxиби дeвoни apaбй бyдaни шoиp мeбoшaд.

Дap aдaбиëти acpимиëнaгии Озapбoйчoн э^дисти Имoдyддин Hacимй мaвк;eи мyaйян дomт. Дaвpaи зиндaгй Ba чaxoнбинии шoиp 6a ниxoят мypaккaби зиддифeoдaлию лaшкapкamиxoи мyFyлxo poCT oмaдa, y дap чунин мyxит xaмчyн шaxcият Ba шoиp тamaккyл ëфтaacт. ,3ap пaйи acapи ин xyчyмxo, xycycaн xaмлaxoи бepaxмoнa Ba тй дap пaйи aмиp Tewyp Ba чoнишинoнaш кишвapxoи Xoвapзaмин дap xoли вaйpoнa ;apop дomт. Сapxaдxoи дaвлaтx,oи мycтaкдли xypд oxистa-oxиcтa 8з 6arä мepaфтaнд. Тaбaкaи paнчбapи чoмea чун xaHerna зepи фишop ^apop дoшт. Чpнcи oдaмй дap oн зaмoн apзиши xyдpo aз дacт дoдa, шaxpxoи oбoд 6a вaйpoнaзop тaбдил мсефт. Шaxpи Шимoxии Озapбoйчoн низ миали дигap мapкaзxoи мaдaнию фapxaнгии capзaмини Шapк; 6ap acapи тoxтyтоз Ba тopoчгapиxoи мyFyлxo бoиcи xapoбиxoи зиëд гapдидa буд. Baлe 6o вyчyди xaмaи oн бeдoдгapиxo, ин rnaxp xaмчyн мapкaзи фapxaнгии mrnBap 6o;^ мoнд. Foяxoи чapaëнxoи динию мaзxaбй, xycycafí мacлaки xypyфй дap oн зaмoн мaфкypaю эxcocoти мapдyмpo nyppa фapo гиpифтa буд. №ш 8з зyxypи xypyфия дap Шapк; чapaëнxoи дигapи

тacaввyф низ p™o4 ëфтa бyдaнд, ки бa эчoдиëти шoиpoнy мyтaфaккиpoни oн зaмoн, xycycaн Hacимй тaъcиpи нaзappac pacoнидaнд.

Дap acpхoи м^н^ nac aз 4apaë™ тacaввyф яке 8з шoxax,oи мaъpyфи oн «хypyфия» дap Озapбoйчoн p™o4 ëфт. Ин paB^ xaiwi^ чapaëни динй Ba ф^^фй дap acpхoи XIV-XV зyхyp ^д^ дap минтaкax,oи гyнoгyни дaвлaтхoи мycaлмoннишин, xycycaн Озapбoйчoнy Эpoн, Тypкиявy Оcиëи Mapкaзй тaвaccyти пaйpaвoнaш дoмaн a^pox! «Maraara нoмбypдa чун як 4apaë™ бидъaтй бap xилoфи шapиaти иашэми pacмй буд Ba нaмoяндaгoни oн дoимo бa pyкнy apзишхoи иоло^й зиддият зoхиp мeнaмyдaнд. Myхaккикoн ин чapaëнpo aз 4Kxa™ шaклy мaънй (дap миcoли aдoи нaмoзy pyзa, xa44y зaкoт Ba мoнaнди ин диг^ pyкнхoи иcлoми pacмй) бa мacлaки иcмoилия мoнaнд мeнaмoянд» [3, c. 6].

Xypyфиëн Хyдopo дap нaмyди oдaм тacвиp мeкapдaнд, яъне тибки тaълимoги ин мacлaк Хyдo ин xyди Мишн acг. Аз хдмин caбaб, пaйpaвoни дигap дину oинхo ornopo кoфиp шмид^ бap зиддaшoн мyбopизaхo мeбypдaнд. «Мишни тapFибнaмyдaи хypyфиëн хaмoн вaкт xyшбaxт мeгapдaд, ки дap xyд Хyдopo бинaд, яъне инcoнpo бa мaнзaлaти xyдoй бapдoштaн caoдaти зaминй Ba идегли ичтимoии хypyфиëн бyдaacт» [1. c. 144]. ,3ap rni^^ ин, дap хoли бa миëн oмaдaни xy^esrno Ba 6o caбaбхoи cиëcию тaъcиppacoнии дигap мaзx,aбx,o, pивoчëбии мacлaки «хypyфия» бa тaвpи нaзappac cycт мeгapдaд. Беле бa xai^a зиддият Ba m^a^axp нигах нaкapдa, ин 4apae^ кидap acocи тaълимoти пaнг'eизм бa By1^ oмaдa буд, дap acpхoи XIV-XV илму aдaб Ba фapхaнгy aфкopи бвдеии Озapбoйчoнpo дap хзде фapo гиpифтa буд, ки бе нaзapдoшти тaъcиpи oн aдaбиëти acpимиëнaгии ин кишвappo дapк кapдaн га^^м^н acг.

Acocгyзopи чapaëни хypyфия Фaзлyллoх Haимии Acгapoбoдй (1339-1394) буд^ y 8з xyд acapx,oи н8змию шфии зиëдe бa ëдгop гyзoштaacг. Maзмyн Ba мyндapичaи эчoдиëги Ияимии Acтapoбoдй мaвзyъхoи динй-фaлcaфй Ba бaдeй-фaлcaфиpo фapo мeгиpaнд. Acapx,oи 8з y тo бa мo pacидa «Myхaббaтнoмa», «Apшнoмa», «Ч,oвиднoмa», «Бacияг'нoмa» Ba дeвoни aшъopи лиpикй мeбoшaнд, ки acocffi 6o зaбoни фopcй Ba хaмзaмoн 6o зaбoнхoи apaбию Typra™ эчoд шyдaaнд. Дeвoни aшъopи Haимии Acгapoбoдй шeъpхoepo фapo мeгиpaд, ки хдм мaвзyъхoи дyнявй Ba хдм динй-мaзхaбй дopaнд. Шeъpхoи м8змуни дyнявй дoштaи шoиp бaëнгapи зиндaтии oдии mco^o Ba Bo^e^ra хappyзa мeбoшaнд.

TaBpe ки дap бoлo зи^ нaмyдeм, Hacимй шoгиpди Ияимии Acгapoбoдй буд^ Bo^effi хaм яке 8з нaмoяндaгoни бapчacгaи 4apaë™ хypyфия мeбoшaд. Чapaëнx,oи тacaввyф, 8з 4yi^a хypyфия aз capнaвишти тaъpиxй, фaлcaфй Ba aдaбии capзaмини Шapк чyдoнoпaзиpaнд Max хaмин фaлcaфaи тacaввyфй Hacимиpo бa мaйдoни cyxaни б8деъ Ba бaëни кaлoми oзoд oвapд. Xypyфия бoшaд, дикдати шoиppo бa xaërn ичг'имoию cиëcии чoмea чaшб нaмyд. В8ле, мyтaaacифoнa, дилбacгaтии шoиp бa ин oинy ин мacлaк ypo билoxиpa бa кoми мapг бypд. Ma^ 6o хaмин caбaб шoиppo дap тaъpиxи aдaбиëIy фaлcaфaи 4axo™ нaмoяндaи бapчacгa Ba чoнcyпypдaи чapaëни хypyфия нoм мeбapaнд.

Оcopи Hacимй, дap жгах^ aввaл, бeхтapинy бapчacгaтapин мaвзyoти шeъpи oшикoнaи зaмoнaшpo бapoи xoнaндa пеши нaзap мeopaд, aммo Ba^re aмикaн бa ин aшъop !aBa44yx, нaмoeм, мaълyм мeгapдaд, ки oн эхcocoг нa ишки зaминй, б8лки мyхaббaти пoкy xocaи nypmyp Ba мyзтapибкyнaндaи pyxo^^*. Ин ишку cmmmxppo шoиp тapики кopбypди мoхиpoнaи carn-aixoM шeъpй Ba зepи тaъcиpи 4apaë™ х^уфия чyнoн ycгoдoнa бa pиштaи нaзм кaшидaacг, ки мaфхyми o^o xoнaндa нa хaмaвaкт бa с^нй дapк мeкyнaд:

Агар гуям, ки мер мах; зирухсорст хрё бошад, Агар гуям, ки инсонй, маро шарм свХудо бошад. Малакро нест ин сурст, ки то нисбат кунамуро, Камоли хусну зебой бсд-ин сон хрм туро бошад... Висолат нест он гануе, ки бор бегонс бикшояд, Ки онро хрсил ост ин дур, ки бо бахр ошно бошад.

Нишон пурсидсм аз дилбср дили гумгаштаро гуфто: Ба цуз аз бснди гесуям дили ошиц кучр бошад... Насимй бо ту шуд якдил, цсфо зад щр ду оламро, Касе к-уромзиХсщ донад, ду олам дар цсфо бошад.

[3, с. 77]

Aшъopи мapбyт бa мaвзyoти динй-мaзх,aбии шoиp acocaн тapFибгapи мacлaки хypyфиcг, зepo on^o мад дap зфи тaъcиpи хдмин 4apaë™ динй Ba фaлcaфй эчoд шyдaaнд. Омезиши т'имcoшх,oишoиpoнa Ba aфкopи фaлcaфй, ycгyвopии вaзнy кoфия Ba xyшoх,aнгй яке xycycиятх,oи xocи pyбoию Faзaлиëг'и ин мyтaфaккиpи бyзypг мeбoшaд.

Чй !aBpe ки дap бoлo ибpoз дoшт'eм, пaйpaвoни чapaëни х¡ypyфия Инcoнpo бa мapтaбaх,oи них,oят бoлo мeбapдoшт Ba твъкид мecoxт, ки Инcoн ин xyди Хyдocг. Hacимй низ хдмин aкидapo пaйpaвй кapдa, дap эчoдиëгaш Инcoнpo х,aмчyн oфapидaи пypapзиши Пapвapдигop Ba гaнчинaи х,aкикии чaх,oн вacф нaмyдaacг. Бa ибopaи дигapинcoн, aклy мaънaвиëт Ba oлaми зeбoии y acocи oфapидaх,oи шoиp ad. HacH^ Инcoнpo 6o Хyдo мyкoиca мeнaмoяд Ba кушиш мecoзaд, ки Хyдopo 6o cимoи инcoнх,o дap зaмин нишoн дих,aд. Дap мapкaзи aшъopи шoиp Хyдoю Инcoн мaвкeи xoca дoштa, y тaъкид мecoзaд, ки Хyдo инcoнpo 6o нypи xyдaш мyнaввap мecoзaд Ba дap нихрят pyxy aкли Инcoн бa Хyдo нaздик мeшaвaд. Xaмин мaтлaб мaбдaи acocии чaхoнбинии шoиp бyдa, oнaз тacaввyф, дини Иcлoм Ba дш^ динхoю чapaëнхo, ки acocи тнгеиетй дopaнд, мaншaъ мeгиpaд.

HacM^ тaxти тaъcиpи пaнтeизм мaфxyми лютши oлaмpo nem aз xaмa 6a oлaми гиpдy aтpoф Ba Иншн ниcбaт мeдиx,aд:

toku6u mœ^po бунд цадам ôap ло задан, Баъд аз он о oлaмu ва^ш дам аз олло задан.

Шapmu аввал àap mapuau мaъpuфaп донм, км Hucm? Tapy кapдaн yapду oлaмpoвy nywmu na задан. [3, c. 94] Имoдaддин Hacимй дap эчoдиëти xyд тaнxo тaълимoти чapaëни xypyфияpo иагифoдa бypдaacт. Ab ин py шoиp нфую чaxoнбинй Ba дoнишy мaлaкaи Инcoнpo 6eoxMp Ba oлaмшyмyл бaxoгyзopй мeнaмoяд. Яь^ xaмин дoнишy xMpaA aCT, ки шaънy шapaфи инcaниягpo бoлo бapдoштa дap зaмиpaш xиccи xyдшинocиpo зиндa гapдoнидaacт Ba дap ниxoят ypo 6a шинoxти Xa; мepacaнaд.

Дopoи cифaтx,oи xyдoй бyдaни Инcaнpo moMp 6o oн mapx мeдиxaд, ки дap xaагии y, яьнe Ин^н, тaмoми кyввaтy кyдpaтм xyдoвaндиpo мyшoxидa кapдaн мумкин aCT. Бo xaмин ca6a6 Hacимй ибpoз мeдopaд, ки Xyдo дap тaмoми amëBy xaCTrn oлaм тaчaccyм ëфтaaаг:

Maн ба maвфuцu Худо pay ба Худо ëфmaaм, Фонй аз xyà шудаву pay ба Худо ëфmaaм.

Дap шuфoxoнau Рyyaл-цyàc аз àacmu Macey, Хypàaaм шapбaпu wo^sy шпфо ёфщаам.

Аdap аз Каъба ба бymxoнapaвaм айбмакун, Ku Хyàopo ба yaauaam yawa yo ёфщаам. [3, c. 101]

Бo чунин aкмдaxoи xyд Сaид H^^a^m Hacимй чун дж-ap пaйpaвoни чapaëни xypyфия, ки дap эчoдиëтamoн 6ap мyкoбили pyкнy фapзияxoи иcлoми нaзapиявй бapoмaд нaмyдaaнд, a3 чoниби xyкyмaтдopoни зaмoн, ax^ cyннaт Ba зoxмдoнy тaквoдopoн зфи фишopy mrna^a ;apop гмpифт. Шoиppo нaмoяндaгoни дигap oинy мaзxaбxo «зиндик» Ba «кoфмp» нoмбypдa, xapфxoи нocaзopo ниcбaтam paBo мeбинaнд. У 6a oн бaдгyмxo тоб нaoвapдa, nac a3 a3 щии yстaдaш Шипии Aагapoбoдй, тapкм вaтaн мeкyнaд Ba бoкимoндaи yмpи xyдpo дap мycoфиpaт, дap кмшвapxoи Эpoнy Typкмë, ^o; Ba Сypия мeгyзapoнaд. ,3ap ин c^apxo^ низ Hacимй 6a тaвpи гyстypдa F0яxoи мacлaкм xypyфияpo тaшвикy тapFиб нaмyдa, чoнибдopoнy мyxoлифoни зиëдe тйдо мecaзaд. Xycycaн дap шaxpи Xaлaби Сypия y пaйpaвoни зиëдe пaйдo кapд. Дyстaнy xaвoдoни mo^ дap ку^у 6o3op Ba мaxфилy чaмьoмaдx,o a3 aшъopи y дap мaвзyoтм xaëxy xyшмx,oи yмp, инcoндycгию фypyтaнй кмpoaтy зaмзaмa мeнaмyдaнд. Бo xaмин ca6a6 бaдxoxoн Ba дyшмaнoни шoиp дap xa;;am тyx,мaтy бaдгyиxo кapдa, дap нaзди xoкмми Миф Султан Myaйяд ypo xaмчyн бeимoнy зиндик; мyappифй кapдaн Ba билoxиpa 6a мapгм фoчиaвй мaxкyмaш coxтaнд.Xoкими Mмcp - Султон Myaйяд, чшки кaблaн твъкид гapдмд,зиндa 6a зиндa пуст кaндaни шoмppo aмp мeкyнaд. Kaтли Hacимй тaxминaн дap шли 1417дap шaxpи Xana6 6a тaвpи вaxшиëнa, яънe 6o тapик;м зиндa 6a зиндa пуст гандан, aмaлй мeгapдaд. «Tyx,мaтм acocй aлaйxи Hacимй ин буд, ки y aшxocи нoдoнy гyмpoxpo a3 pox бypдaвy дap гмpди xem чaмъ кapдa, 6a нaшpи aкoмди зaнoдщa пapдoxтaaст» [2, c. 41].

Xynoca, Сaид Имoдиддмн Hacимй xaмчyн як шoиpи oзoдфикpи зaмoнam дap amъopи xyд 6a xмpaдy зaкoвaти инcoн бoвapй дoштaни xyдpo ибpoз дoштa, тaмoми xaëт 6ap зидди чoxилию бeaдoлaтмx,oи зaмoн 6o cyxaн Ba иpoдaи кoммл мyбopизa бypдaaст. Aшъopи Hacимй дap тaмoми Xoвapзaмин мaшxypy ^били ;a6yn буд^ 6a зaбoнxoи гугогуни дyнë тapчyмa гapдидaaст. Бoиcи 3rnp aCT, ки ocapи ин нoбиFaи мaшpикзaмин 6a фoнди тиллoии aдaбиëти 4axo^ шoмил буд^ oфapидaxoи y имpyзxo мaвpиди oмyзишy тaxкмкaги aдaбиëтшинocoнy фaйлacyфoн Ba зaбoншинocoн ;apop дopaд.

Шoмp Ba aдиби нoтaкpopи o3ap, caxиби «Дeвoни фopcй» ИMoдмддин Hacимй, xaмчyн yстoди бapкaмoли cyxaн Ba xaкимy фaйлacyфи aбaдзиндa миëни xaлкxoи фopcизaбoн шyxpaтм xoca дopaд. У xaмчyн як мyтaфaккмpи 6y3ypr 6o oфapмдaни «^eBo™ фopcй»-и xyд бopи дигap иcбoт нaмyдaaст, ки вoкeaн xaм poбмтaxoи aдaбию дустию xan^^ точику o3ap нoгycaстaнй буд^ тaъpиxи кaдимa дopaнд.

ЛДЛБИЁТ

1. Boce^ К. Ойини pиндй ë мacлaки Xoфмз.- ^ma^íe: Иpфoн, 1991.-192 c.

2. Hacимй Имoмидцмн Сaймд Am БoFм чaшм (дaфгape a3 Fa3any pyбoмëт). Taxмя, тaдвин Ba му^Ацит a3 Иcфaндиëp. -Душн^: Иpфoн, 2006. - 112 c.

3. Hacимй. Дeвoн. Tax^ Ba гадики KypôoR Boceъ Ba Pyxmom Boceb- ^ymarfie: Эp-rpaф, 2019.- 252 c.

4. Сaмaд, B. Hacимм aшьopи Hacимй// «Сaдoм Шapк», 1973, .№10.

ЖИЗНЬ И ДЕЯТЕЛЬНОСТЬ СЛИДЛ ИМОДИДДИНА НЛСИМИ

Са^ Имодадднн Hacumu являemcя поэшом u вeлuкuм мыcлumeлeм XIVввка, кomopый ernc ог^мный вклад в paieumue наукы u лumepamypы, aзepбaйàжaнcкoй u maджuкcкo-nepcuàcкoй vynhmypbi. Он poàuлcя в 1369-1370 году в гopoàe Шeмaxe в Азepбaйàжaнe. В юныe годы nmm uyrn ш^улькоязыков, nœmrn nepcuàcкuй, apaбcкuй языкы знал в coвepшeнcmвe. Из mвopчecmвa эmoгo uзвecmнoгo поэпо u мыcлumeля до rnc àaшлu eгo два «Дuвaнa» на nepcuàcкoм u aзepбaйàжaнcкoм языкax, mmpbie cocmoяm m фapàa, pvбau, дyбaйmм, Rum'a, гaзeлe:й u àpyгux лupuчecкux жатов. Пpouзвeàeнuя ИмaàaààuнaHacuмu ma^me coàepжam omàeльныe cmuxu на apaбcкoм языщ u эшо yкaзывaem на mo, чшоy nœma maкжe был «Дuвaн» на эшом языком.

HacwHu cmm nepeым поэшом в ucmapuu aзepбaйàжaнcкoй лumepamypы, mc^Mum любoвныe лupuчecкue cmuxu (газет) на aзepбaйàжaнcкoм язым. Он coзàaл nepвыe шeàeepы aзepбaйàжaнcкoй поэзт, зaлoжuв жновы aзepбaйàжaнcкoгo лumepamypнoгo языка.

Богатое наследие поэта-мыслителя Саида Имодаддина Насими и сегодня имеет важное значение. Поэтому жизнь и творчество Насими на протяжении многих лет находится в центре внимания научно-литературной мысли.

Насими был одним из самых преданных последователей движения хуруфия, которая выступала против принципов и гипотез исламской теории и подвергалась преследованиям со стороны правителей того времена и суннитов. Не потерпев эти оскорбления, поэт покидает свою родину.

В1417 году в Халебе (Алеппо) по подстрекательству религиозных фанатиков Насими был задержан и казнен. По преданию, он принял мученическую смерть. То есть по приказу правителя Египта-Султана Муайяда с него за живо содрали кожу. Могила поэта находится в сирийском городе Алеппо и стала одной из самых известных святынь человечества.

Ключевые слова: азербайджанская литература, литературные связи, ислам, процесс, мистицизм, хуруфия, Бог, Человек, поэзия Насими, влияние персидской поэзии, философия Насими.

THE LIFE AND ACTIVITY OF SAID IMODIDDIN NASIMI

Said Imodaddin Nasimi is a poet and great literary of the XIV century, who made a huge contribution in the development of science and literature of Azerbaijan and Tajik-Persians culture. He was born in 1369-1370 in Shimokha in Azerbaijan. He began to learn several languages from this early age, but he knew Persian and Arabic fluently. There have come only two «Divan» from the works of this famous poet to us in the Persian and Azerbaijan languages, which consist of farda, rubai, dubayti, kit 'a, gazelles and other lyric genres. The works of Imodaddin Nasimi also consist of individual verses in Arabic, which indicates that the poet also had «Divan» in this language.

Nasimi became the first poet in the history of Azerbaijan literature, who wrote love lyric poems (gazelles) in Azerbaijan. He created the first masterpieces of Azerbaijani poetry, laying, the foundations of the Azerbaijani literary language.

His rich legacy as a poet is still important today, so his life and work shave been under consideration of literary-scientific for many years.

Nasimi was one of the most devoted followers of the Hurufiya, who opposed the principles and hypotheses of Islamic theory and was persecuted by the rulers of the time and by the Sunnis. He didn't suffer in dignities send left his homeland. At the instigation ofreligious fanatics Nasimi was detained and executed in 1417 in Aleppo and he was martyred according to the legend. By order of the ruler ofEgypt-Sultan Muayyad he was ripped off his skin.

The poet's grave is located in the Syrian city of Aleppo and it has become one of the most famous place of literary people.

Key words: Azerbaijani literature, literary connections, Islam, process, mysticism, Hurufiya, God, Man, Nasimi poetry, the influence of Persian poetry, Nasimi philosophy.

Сведения об автора:

Сулаймонова Насима Салохиддиновна, специалист отдела социального маркетинга ректората ТГМУ им. Абуали ибн Сино, соискатель первого курса кафедры теории и истории литературы ТГПУим. С. Айни. Тел.: +992 918595783

About the author:

Sulaymonova Nasima Salohiddinovna, specialist of the social marketing department ofadministration of the ATSMU Abuali ibn Sino, first- year applicant for the department of theory and history of literature TSPU named after S. Aini. Tel.: +992 918 595783

МУРАББЙ ВА МУ^АЕКЩ - АРАБШИНОС Каримова Ш. Т.

Институти омузиши масъалахри Осиё ва Аврупои АМИЦТ

Мусаллам аст, ки равобити адабии халкхои эронинажод ва араб собикаи мадиди таърихй дошта, хануз пеш аз зухури ислом ба вучуд омада буданд. Барои таърихи равобити адабии арабу ачамро ба таври амик омухтан лозим аст, ки ба сарчашмахои таърихию адабии арабй ва форсй, махсусан таърихи адабиёти Араб ва Эрон ручуъ намуда шавад. Дар бораи таърихи пайдоиши ислом якчанд олимони кишвархои гуногун пажух,иш намудаанд. Дар ин масир метавон китобхои Мюллер А. «История ислама. От доисламской истории арабов до падении династии Аббасидов»( 2004), Бартольд Б.Б «Работы по истории ислама и арабского халифата»( 2002), Матвеев К.П. «История ислама»( 1895), Алии Даввонй «Таърихи ислом аз огоз то хичрат» (1348х), Густав Лобон «Тамаддуни ислом ва араб» (1367х), З. Сафо «Таърихи улуми аклй ва тамаддуни исломй» (ч.1, 1371х) ва гайраро номбар кард . Дар кишвархои арабй таърихи адабиёти арабро низ якчанд мухаккикон пажухиш намудаанд. Масалан, Чурчи Зайдон китоби

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.