Научная статья на тему 'БАЛАНД БАРДОШТАНИ САТҲИ ЗИНДАГИИ АҲОЛИИ МАМЛАКАТ ҲАМЧУН САМТИ АФЗАЛИЯТНОКИ СИЁСАТИ ИҶТИМОӢ'

БАЛАНД БАРДОШТАНИ САТҲИ ЗИНДАГИИ АҲОЛИИ МАМЛАКАТ ҲАМЧУН САМТИ АФЗАЛИЯТНОКИ СИЁСАТИ ИҶТИМОӢ Текст научной статьи по специальности «Социологические науки»

CC BY
548
31
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
сатҳи зиндагии аҳолӣ / некӯаҳволии аҳолӣ / сифати зиндагӣ / сиѐсати иҷтимоӣ / баланд бардоштани сатҳи зиндагӣ / сатҳи камбизоатӣ / сатҳи бекорӣ / population’s living standard / population’s welfare / life quality / social politics / elevation of population’s living standard / level of poverty / level of unemployment / уровень жизни населения / благосостояние населения / качество жизни / социальная политика / повышение уровня жизни / уровень бедности / уровень безработицы

Аннотация научной статьи по социологическим наукам, автор научной работы — Насирова Умеда Наимовна

Масъалаҳои баланд бардоштан ва беҳтар намудани сатҳи зиндагӣ ва некӯаҳволии аҳолӣ ҳамчун омили таъмини амнияти иқтисодӣ дар ҷаҳони муосир мебошад, ки он яке аз афзалиятҳо ва вазифаҳои сиѐсати иҷтимоию иқтисодӣ ба шумор меравад.Роҳу воситаҳои таъмини сатҳи зиндагии шоистаи аҳолӣ мавриди таҳлил қарор дода шудааст, ки муҳимтарин самти арзѐбии самаранокии сиѐсати иҷтимоию иқтисодии давлат ба ҳисоб меравад. Муҳимтарин тадбирҳои пешниҳодшуда, ки ба ташаккул ва фароҳам овардани шароити мусоид барои баланд бардоштани некӯаҳволии моддии аҳолии кишвар нигаронида шудаанд, бояд ба таъсиси ҷойҳои нави корӣ, ҳалли мушкилоти бекорӣ, рафъи камбизоатӣ дар Ҷумҳурии Тоҷикистон равона карда шаванд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ELEVATION OF POPULATION’S LIVING STANDARD AS A PREROGATIVE DIRECTION OF SOCIAL POLITICS

Elevation of living standard and improvement of population’s living standard as factors of insurance of economic security in today’s world are ones of priority streamlines and goals of social – economic politics. The author canvasses the ways and modes of insurance of worthy living standard for population as the former enjoys priority under an assessment of effectiveness in reference to social – economic policy of the state. The most important measures aimed at formation and creation of favorable conditions for improvement of material welfare of our country’s population should be oriented on launching new job vacancies, solution of unemployment problems, poverty eradication in Tajikistan Republic.

Текст научной работы на тему «БАЛАНД БАРДОШТАНИ САТҲИ ЗИНДАГИИ АҲОЛИИ МАМЛАКАТ ҲАМЧУН САМТИ АФЗАЛИЯТНОКИ СИЁСАТИ ИҶТИМОӢ»

5.2 (08.00.00) ЭКОНОМИКА 5.2 ЩТИСОДИЁТ 5.2 ECONOMICS

5.2.1(08.00.01) Экономическая теория 5.2.1 Назарияи ицтисодй 5.2.1 Economic Theory

УДК 331.526

DOI10.24412/2411-1945-2022-2-37-43

БАЛАНД БАРДОШТАНИ СА ТХЦ Насирова Умеда Наимовна, н.и.и., ЗИНДАГИИ АХОЛИИМАМЛАКАТ дотсенти кафедраи назарияи ицтисодии

ХАМЧУН САМТИАФЗАЛИЯТНОКИ ДДХ£СТ (Тоцикистон, Хуцанд) СИЁСА ТИ ЩТИМОИ

ПОВЫШЕНИЕ УРОВНЯ ЖИЗНИ Насирова Умеда Наимовна,

НАСЕЛЕНИЯ СТРАНЫ КАК канд. экон. наук, доцент кафедры

ПРЕРОГА ТИВНОЕ НАПРАВЛЕНИЕ экономической теории ТГУПБП

СОЦИАЛЬНОЙ ПОЛИТИКИ (Таджикистан, Худжанд)

ELEVATION OF POPULATION'S Nasirova Umeda Naimovna, candidate of the LIVING STANDARD AS A sciences of economics, Associate Professor of PREROGATIVE DIRECTION OF the department of economic theory under TSU SOCIAL POLITICS LBP( Tajikistan, Khujand) E-

MAIL:nosirova_umeda@mail.ru

Калидвожа^о: сатуи зиндагии ауоли, некуауволии ауоли, сифати зиндаги, сиёсати ицтимои, баланд бардоштани сатуи зиндаги, сатуи камбизоати, сатуи бекори

Масъалауои баланд бардоштан ва беутар намудани сатуи зиндаги ва некуауволии ауоли уамчун омили таъмини амнияти ицтисоди дар цауони муосир мебошад, ки он яке аз афзалиятуо ва вазифауои сиёсати ицтимоию ицтисодй ба шумор меравад.Роуу воситауои таъмини сатуи зиндагии шоистаи ауоли мавриди таулил царор дода шудааст, ки мууимтарин самти арзёбии самаранокии сиёсати ицтимоию ицтисодии давлат ба уисоб меравад. Мууимтарин тадбируои пешниуодшуда, ки ба ташаккул ва фароуам овардани шароити мусоид барои баланд бардоштани некуауволии моддии ауолии кишвар нигаронида шудаанд, бояд ба таъсиси цойуои нави кори, уалли мушкилоти бекори, рафъи камбизоати дар Цумуурии Тоцикистон равона карда шаванд.

Ключевые слова: уровень жизни населения, благосостояние населения, качество жизни, социальная политика, повышение уровня жизни, уровень бедности, уровень безработицы

Повышение уровня жизни и улучшение качества жизни населения как фактор обеспечения экономической безопасности в современном мире являются одними из приоритетных направлений и задач социально-экономической политики. Рассматриваются пути и способы обеспечения достойного уровня жизни населения, так как он является приоритетом при оценке эффективности социально-экономической политики государства. Важнейшие меры, направленные на формирование и создание благоприятных условий для улучшения материального благосостояния населения страны,

должны быть ориентированы на создание новых рабочих мест, решение проблемы безработицы, искоренение бедности в Республике Таджикистан.

Key-words: population's living standard, population's welfare, life quality, social politics,

elevation ofpopulation's living standard, level ofpoverty, level of unemployment

Elevation of living standard and improvement of population's living standard as factors of insurance of economic security in today's world are ones of priority streamlines and goals of social - economic politics. The author canvasses the ways and modes of insurance of worthy living standard for population as the former enjoys priority under an assessment of effectiveness in reference to social - economic policy of the state. The most important measures aimed at formation and creation of favorable conditions for improvement of material welfare of our country's population should be oriented on launching new job vacancies, solution of unemployment problems, poverty eradication in Tajikistan Republic.

Дар низоми нишондихандахои макроиктисодй «сатхи зиндагии ахолй» яке аз нишондихандахои мухимми муайянкунандаи тараккиёти иктисодиёти мамлакат ва баланд шудани дарачаи некуахволии ахолй мебошад. Асосхои назариявии бехтар намудани шароит ва сифати зиндагии ахолй ва умуман масъалаи баланд бардоштани дарачаи некуахволй дар асархои олимон ва иктисоддонони намоён А.Смит, А.Маршалл, Д.Рикардо, Т.Малтус, Л.Волрас, Ч,.М. Кейнс ва дигарон баррасй шудааст.

Дар инкишофи назария ва амалияи сатх ва сифати зиндагии ахолй иктисодшиносони рус, ба монанди Е.И. Капустин, С.Г. Струмилин, Н.И. Бузляков, Н.М. Римашевская, И. Герасимов, В.Г. Копнин, Н. Федоренко ва Майер В.Ф., Е.Г. Ясин, Е.Т. Гайдар, В.М. Жеребин, А.Н. Романов, А.Г. Крижановская, И.В. Липситс, Д.В. Феоктистов, В. Левашов, М. Ермакова, В.М. Рутгайсер, П. Шпилко, В. Бобков ва дигарон сахми арзанда гузоштаанд.

Инчунин асархои якчанд олимони ватанй, ба монанди Бойматов А.А., Орипов А.О., Махшулов М. ва дигарон ба масоили ичтимоию иктисодии баланд бардоштани сатхи зиндагии ахолй бахшида шудаанд, ки дар онхо чанбахои чудогонаи масъалаи мазкур хангоми гузариши Точикистон ба щтисоди бозорй баррасй гардидаанд. Аммо масъалахои муайян кардани чунин категорияхо, ба монанди эхтиёчот, сатхи кифояи истеъмол, таъмини сатхи баланди зиндагй, сифати зиндагй, дарачаи некуахволй ва гайра хануз ба кадри бояду шояд омухта нашудаанд. Сатх ва сифати зиндагии ахолй мухимтарин самти арзёбии самаранокии сиёсати ичтимоию иктисодии давлат ба хисоб меравад. Аз ин ру вазифаи мухимтарини хокимияти мамлакат дар шароити ташаккули муносибатхои бозоргонй тахия ва дар амал татбщ намудани мачмуи тадбирхо оид ба баланд бардоштани сатхи некуахволии мардуми мамлакат ва хифзи ичтимоии ахолй ба шумор меравад. Таъмини сагху сифати баланди зиндагии ахолй ва мусоидати хаматарафаи давлат ба он дар шароити кунунии рушди иктисоди чахонй яке аз вазифахои аввалиндарачаи хар як давлату хукумат ба хисоб меравад. Чуноне ки тачрибаи чахонй нишон медихад, халли бомуваффакияти муаммои мазкур, пеш аз хама, гарави устувории сиёсй ва ичтимоию иктисодии чамъият мебошад. Халли проблемаи камбизоатй ва баланд бардоштани некуахволии ахолй боиси баланд шудани самараи ислохоти иктисодии дар мамлакат идомаёбанда мегардад. Халли ин масъала хело мухим буда, бисёр проблемахои дигари чомеаи имруза ва некуахволии ахолии мамлакат бо он алокамандии зич доранд.

Гузаштан аз низоми идоракунии маъмурй-фармонфармой ба иктисоди бозоргонй ва окибатхои ичтимоиву иктисодии он дар аксарияти мамлакатхои собик шуравй, аз чумла дар Точикистон хело тезу тунд хис карда мешуд. Дар натичаи гузариш аз як низоми иктисодй ба низоми дигари иктисодй сатхи даромади кисми зиёди ахолии Точикистон аз хадди акалли зиндагй пасттар гардид, ки он ба сатхи зиндагй ва некуахволии мардуми кишвар таъсири нихоят калони манфй расонид. Дар натичаи дигаргунихои дар мамлакат ба вукуъ омада ва гузариш, сатхи музди мехнати аслии ахолй хеле паст шуд, ки ин боиси паст шудани сатхи зиндагии ахолй

ва пеш аз хама, caix^ истеъмолот ва кохцш ëфтaни хачми истеъмоли тамоми неъматхои моддию маънавй гapдид.

Баланд бapдoштaни ca'^xy cифaти зиндагии мapдyм яке аз caмтxoи афзалиятноки cиëcaти ичтимоию ик1иcoдни xap як мамлакат, яке аз шapтxoи xan^ ва мухимми эxëи cиëcaти ичтимой ва омили таъмини амнияти H^raco^™ давлат дap шapoити мyocиp ба хдооб мepaвaд. Дap Ч^^х^ии Точикистон ба монанди днгap мамлакатхои чахон мacъaлaи баланд бapдoштaни caтxн зиндагии мapдyм ва дapaчaи некуахволии ахолй яке аз мacъaлaxoи мухимми ичтимоию и^^одии давлат мaxcyб мeгapдaд.

Чуноне ки ба хамагон маълум аст, дap Ч^^х^ии Точикистон cypъaти ба вучуд oвapдaни чойхои нави кopй аз тамоюли pyшди ик1иcoдй xeлe акиб мондааст ва махз хамин caбaбгopи нoмyтaнocибии афзоиши дapoмaди тамоми ахолии мамлакат мeгapдaд. Тaвpe дap Паеми xyд Пpeзидeнти Ч^^х^ии Точикистон Эмомалй Рахмон caнaи 21 дeкaбpи coли 2021 кайд намуданд, хадафи олй ва acocии давлат ва Хукумати кишвap бояд бexтap намудани шapoити зиндагии мapдyм, баланд бapдoштaни caтx ва бexтap намудани ^фати зиндагонии ахолй бошад. Инчунин зи^ гapдид, ки "Дap ин чода, дap бист coл 3 хуччати cтpaтeгй оид ба паст кapдaни caтxи камбизоатй, 2 бapнoмaи баланд бapдoштaни caтxн некуахволии мapдyм ва cтpaтeгияи дapoзмyдцaти pyшди кишвap кабул ва амалй гapдидa, холо татбики Стpaтeгияи миллии pyшд бapoи дaвpaи то coли 2030 ва 176 бapнoмaи давлатй идома дopaд.

Бapoи татбики стpaтeгиявy бapнoмaxoи зикpгapдидa дap давоми 20 coли oxиp аз тамоми манбаъхои мaблaFгyзopй 174 миллиapд coмoнй чудо кapдa шудааст.Чихати халли мушкилоти ичтимоии ахолии кишвap танхо дap дoиpaи накшаи кopxoи ободониву бyнëдкopй ба мyнocибaти 30-coлaгии Истщлолияти давлатй дap ce coли ox^ зиëдa аз 25 xaзop иншооту бинохои иcтexcoливy ичтимой ва инфpacoxтopй coxтa, ба истифода дода шуданд" [1].

Инчунин дap Пaëми Пpeзидeнти Ч,yмxypии Точикистон Эмомалй Рахмон кайд кapдa шуд, ки дap натичаи татбики бapнoмaю cтpaтeгияxoи зикpшyдa, инчунин кopxoи дap ин дaвpa анчом дода шуда, дap кишвapи мо беш аз 3 миллиону 300 xaзop чойи кopии доимву маветмй тaъcиc дода шуд, ки ин нихоят ба бexтap шудани шapoит, caтx, cифaти зиндагй ва некуахволии мapдyми Точикистон мycoидaт мекунад.

Ба нaзapи мо дap вазъи кунунй хукумати мамлакат бояд ба ва^ъ намудани имкониятхо бapoи тaъcиcи чойхои нави кopй ва таъмини шугли ахолии мамлакат мycoидaт кунад. 3epo cycтшaвии инкишофи иктиcoдиëти мамлакат acocaн caбaбгopи тaвcea ва aмикpaфти камбизоатй мeгapдaд ва бapoи бapтapaф намудани он ичpoи як Karop вазифахо зapyp аст: S пеш аз хама cтpaтeгияи хамачониба ва дapoзмyддaт тахия намудан зapyp аст, ки он метавонад caбaбxoи coxтopии камбизоатии ахолии мaмлaкaтpo ба инобат г^ад, инчунин ба махдуд кapдaни камбизоатй дap кишвap мycoидaт намояд; S paвoнa кapдaни дacтгиpии давлатй ба ташаккули заминахои зapypии ичтимой -

иктиcoдй ва хукукии xyдмaблaFyзopй дap acocи мехнат; S пypзyp намудани накши xaмoxaнгcoзии давлат ва аз нав бapкapop намудани мacъyлияти ичтимоии шaxpвaндoни мамлакат.

Мyxиммият ва caмapaнoкии иктиcoди бoзopгoниpo тaчpибaи бyнëди чунин иктиcoдиëт ва pyшди aкcapияти мамлакатхои чахон coбит мecoзaд, бинoбap ин он бapoи мамлакатхои coбик шypaвй ибтидоии гyзapиш ба мyнocибaтxoи нави истех^лй мaxcyб мeгapдaд. Ташаккул ва инкишофи иктиcoди бoзopгoнй ва муноетбатхои бoзopй дap хамаи мамлакатхои дaвpaи гyзapиш, аз чумла Точикистон зapypaти халли як кaтop вазифахои acoœpo такозо мекунад:

> дap acoœ талабу эxтиëчoти истеъмолкунандагон бapпo намудани ист^^л ва

тaкpopиcтexcoли молу xaдaмoт; ^ бо озодии иктиcoдй ва интиxoби озод таъмин кapдaни ахолии мамлакат;

> тaшкил Ba фapoxaм oвapдaни шapoит бapoи xaБacмaнд мaмyдaми мexмaтдycтй,

тaшaббycкopй Ba эчoдкopии кopмaндoм;

> бaлaмд бapдoштaми фaъoлмoкии иктитодй Ba caтxи зиндaгй, cифaт Ba некyaxвoлии

axoлй;

Дap aмaл тaтбики бaндxoи дap боло зикp гapдидa, нихоят бoиcи бa дacт OБapдaми нa тaнxo дapaчaи бaлaнди pyшд, бaлки ycтyБopии pyшди и^^од^ти мaмлaкaт, инчунин бaлaнд шyдaни XOCилмoкии меxмaт дap xaмaи coxaxoи xoчaгии xa^ мегapдaд. Хдлли ин Бaзифaxo нихоят ^ymBop Ba мypaккaб мебoшaд Ba мypaккaбиaш дap он зох^ мегapдaд, ки бapoи бa дacт OБapдaми ycтyвopии иктигодй дap як Ba^ дap aмaл тaтбики онхо aapyp acr. Аммо бояд гуфт, ки дap мaчмyъ xaмa гyмa мaБъи и^^од^т як низоми мypaккaб Ba гyмoгyнчaмбa мебoшaд, ки aa coxтopxoи гуногун ибopaт acт, ки xap яки онхо дap мaБбaти xyд yнcypxoи зиëдеpo фapo мегиpaнд. Xaдaфи cipaiera Ba мyxимтapими xap як дaвлaти мyтaмaдцим pacидaм бa caтxи бaлaнди зиндaгй Ba мeкyaxБOлии axoлй мeбoшaд, ки мa тaнxo бa pyшд, бaлки бa инкишофи мepyи интни мycoидaт кapдa мeтaБOмaд.

Дap acoœ гyфтaxoи боло Бaзифaxoepo, ки дap мaзди и^^од^ти xaмa гyмa низомхо иcтoдaaнд, мyaйям кapдaм мумкин acr. Мохият Ba зapypaти ичpoи ин Бaзифaxo pox мaдoдaм бa пacт шyдaни дapaчaи мeкyaxБOлии axoлй, бapтapaф мaмyдaни пpoблeмaxoи чoйдoштaи кaмбизoaтии axoлй Ba пacт кapдaни caтx,и бeкopй дap мaмлaкaт мeбoшaд. Дap мapxилaи кунунй xaнгoми тaxияи cиëcaти иктитодии xap як дaБлaт cиëcaти ичтимой бояд кдоми acocии cтpaтeгия Ba pyшди щтдаодии дaБлaт гapдaд, œpo мaxз cиëcaти ичтимой бa нит, дoштaни caтxи зиндaгй Ba дapaчaи мeкyaxБOлии axoлй нигapoмидa шyдaacт. Чуноне ки дap китоби Н. А. Волгин oвapдa шyдaacт: «Cacara ичтимоии дaБлaт - ин cиëcaтecт, ки бa тaFЙиp дoдaми caтx Ba cифaти зиндaгии axoлй, кoxиш дoдaни зидциятxoи бaйми иштиpoкдopoни иктитоди бoзopгoнй Ba пeшгиpии мизoъxoи ичтимой дap зaмимaи и^^одй нигapoмидa шyдaacт. Cacara ичтимоии дaБлaт aз нукт^ нaзapи фaъoлияти низоми и^^одй мaкши дyтapaфa мeбoзaд. Якум, xaмчyм yмcypи pyшди иктигодй чaмьoБapии capБaти миллй Ba фapoxaм OБapдaни шapoити мycoид бapoи axoлй, ки он мaкcaди acocrn фaъoлияти иктигодй мeгapдaд, яъне мaкcaд Ba xaдaфи мapкaзии cиëcaти ичтимой ин pyшди иктеодии мaмлaкaт мeбoшaд. Инчунин ин омили pyшди иктигадй низ бa xиcoб мepaБaд, бapoи он ки arap pyшди иктитодй бa бaлaнд шyдaми мeкyaxБOлии axoлй OБapдa мapacoмaд, он гox oдaмoн xaБacмaндии фaъoлияти caмapaмoки щтиcoдиpo as дacт мeдиxaнд» [5, c.19]. Cacara ичтимоии дaБлaт бa нигaxдopии caтx,и зиндaгй Ba мeкyaxвoлии axoлии кишвap нигapoнидa шyдa, он a8 тapaккиëти дaБлaт Ba Бaзъи ичтимоию иктитодии мaмлaкaт Бoбacтaгй дopaд.

Maфxyми cacara ичтимой бо пpoблeмaxoи и^^одии мaмлaкaт зич aлoкaмaнд ad Ba он бa мycтaxкaм мaмyдaм Ba тaкмил дoдaни ик1идopи иcтexcoлии мaмлaкaт, тaъмини зaxиpaxoи мexнaтии мaмлaкaт бо чойи кopй Ba музди мexнaти apзaндa нигapoнидa шyдaacт. Х^ш ин чopaxoи дaБлaтy xyкyмaт Ba тaмoми бapнoмaвy тaдбиpxo бо он мaкcaд aндeшидa мeшaБaнд, ки бa xap як гокини кишБap шapoиIи xyбy шoиcтaи зиндaгй фapoxaм OБapдa шaБaд Ba ин xaдaфи олии xap як дaвлaт мeбoшaд.

Hишoндиxaндaxoи oмopй TyBoxp мeдиxaнд, ки дap caмти бaлaнд бapдoштaми щтидopи иктитодии кишБap бо бa дacт OБapдaни Истщлолияти дaвлaтй икдом Ba кopxoи мaзappac aнчoм дoдa шyдaaнд. Аз чумга, дap Пaëми Пpeзидeмти кишБap Эмoмaлй Рaxмoн бa Maчлиcи Олй оид бa мacъaлaи мaзкyp чунин тaъкид шyдaacт. «..a coли 2000 то имpyз xaчми ММД бa 2,3 бapoбap Ba aфзoиши coлoмaи он бa x,иcoби миëмa 7 фoизpo тaшкил дод, ки дap мaтичa ММД бa xap capи axoлй 5,3 бapoбap aфзyдa ad. Аз шли 2000 то coли 2011 xaчмии иcтexcoли мaxcyлoти кишoБapзй 2,5 бapoбap, мoлxoи caмoaтй 2 бapoбap, xaчми муомилоти моли чaкaмa 3,5 бapoбap Ba гapдиши caБдoи xopичй 2 бapoбap aфзyд. Аз чyмлa дap coли 2011 мaзap бa шли 2010 иcтexcoли мaxcyлoти xoчaгии кишлок 8 фоиз, мaxcyлoти caмoaт 6 фоиз, гapдиши caБдoи чaкaмa 9 фоиз Ba caвдoи бepyмa 15,5 фоиз здад гapдидaacт. Myxимтap a8 xaмa он xиcoбидa

мешавад, ки хачми даромади ахолй, ки тадричан инкишоф меёбад, аз як миллиард сомонй дар соли 2000 дар соли 2011 ба 16,2 миллиард сомонй расид, яъне даромади ахолй 16 баробар афзуд» [2]. Президента кишвар Эмомалй Рахмон дар он чо возех зикр кардааст, ки «... аммо хамаи ин дастовардхо эхтиёчоти таъхирнопазири ахолиро конеъ гардонида наметавонад ва мо бояд мутобики рушди ицтисодии кишвар раванди мазкурро дар солхои оянда идома дихем» [2]. Дар Паёми Президента Чумхурии Точикистон Эмомалй Рахмон, ки санаи 23 апрели соли 2014 баргузор гардида буд, чунин таъкид шудааст: «Бо вучуди тамоюлхои манфй дар иктисоди чахонй ва таъсири онхо ба иктисодиёти кишвар, соли 2013 афзоиши мачмуи махсулоти дохилй дар сатхи 7,4 фоиз нигох дошта шуда, даромади пулии ахолй 16,5 фоиз ва маоши якмохаи як корманд 20 фоиз афзуд» [3]. Дар давраи солхои 2011-2017 бошад, хачми истехсоли ММД аз 24,7 ба 54,4 миллиард сомони ё худ ба 2,2 баробар афзуд. ММД ба хар сари ахолй мутаносибан бештар аз 1,9 баробар афзуд. Дар давраи баррасишаванда даромади пулии ахолии мамлакат низ афзуд, хамчун заминаи моддии баланд бардоштани дарачаи некуахволии ахолй аз 13256,0 ба 27637,5 миллион сомони ё худ бештар аз 2,1 баробар афзоиш ёфтааст. Фонди музди мехнат аз руи хамаи намудхои фаъолияти хочагй низ аз 2791,9 ба 7697,3 миллион сомони ё худ кариб 2,75 баробар ва хиссаи он дар ММД низ 2,8 фоиз афзуд [9, с.11-15]. Дар соли 2020 бошад, ММД дар Точикистон 82,5 миллиард сомони (7,3 миллиард доллар)- ро ташкил дод, ки нисбат ба соли 2019 - 4,5 фоиз зиёд аст. Дар Паёми навбатии худ Президента Чумхурии Точикистон Эмомалй Рахмон таъкид намуд, ки "... аз чумла дар ин давра музди миёнаи мехнат мехнати кормандони сохахо ва сохахои гуногун 87 баробар, андозаи нафака 80 баробар ва даромади пулии ахолй 75 баробар афзоиш ёфт [1 ].

Сатхи зиндагии ахолиро асосан аз руи тамоюли афзоиши сатхи даромад ва харочоти ахолй бо назардошти пасандозхо баходихй ва тахлил намудан имконпазир аст:

Тамоюли зиёдшавии даромад ва^ харочоти а^оли

Нишондщандахо 2005 2010 2015 2018 2019 афзоиш дар соли 2019 нисбати соли 2010

Даромадхои пулии ахолй (млн.сомонй) 3755,6 13256,1 25569,8 41083,9 47986,3 3,62

• Даромадхои пулии ахолй ба хисоби миёна ба хар нафар 542,7 1750,4 3025,4 4550,3 5203,6 3,0

Харочот ва пасандозхои ахолй (млн.сомонй) 3796,8 13948,5 34968,0 42346,4 48857,2 3,5

• Афзоиши даромадхои пулии ахолй ба хисоби миёна ба хар нафар % 100 322,5 192,8 160,6 116,8

Манбаъ: цисоби муаллиф дар асоси маълумотцои - Тоцикистон: 25 соли Истицлолияти давлатй. Мацмуи оморй. - Душанбе: АОПЦТ, 2016; Тоцикистон дар рацамцо. - Душанбе: АОПЦТ, 2016; Омори солонаи Цумцурии Тоцикистон. - Душанбе: АОЩТ, 2020.

Баландшавии сатхи зиндагии ахолй аз динамикаи даромади ахолй вобастагй дорад, чунки даромади ахолй нишондихандаи мустакими сатхи зиндагй ба шумор меравад. Аз чадвали мазкур бармеояд, ки нишондихандахои даромади ахолй тамоюли мусбат дорад ва то андозае ба баланд

шyдaни caтx,и зиндaгии axoлии мapдyми кишБap тaъcиp мepacoмaд. Macaлaм, arap дapoмaди пулии axoлй дap шли 2019-ум ниcбaт бa coли 2010 -ум 3,62 мapoтибa бaлaнд шyдa бoшaд, ин нишoндиxaндa дap шли 2019 ниcбaт бa coли 2018-ум 1,2 бapoбap aфзoиш ëфтaacт. Хapoчoт Ba пacaндoзxoи axoлй бoшaд дap дaБpaи тaxдилшaБaндa , яъне дap coли 2019-ум ниcбaт бa шли 2010 -ум 3 мapoтибa aфзoиш ëфтaacт.

Бaлaмд бapдoштaми caтxи дapoмaди axoлии мaмлaкaт бо caтxи зиндaгии axoлй aлoкaи зич дopaд. Бaлaнд шyдaми дapoмaди axoлй бa нишoндиxaндaxoи мa тaнxo caтx, бaлки cифaти зиндaгии axoлй тaъcиp мepacoмaд. Maxз дapoмaди бaлaмд ë xyб имконият мeдиxaд, ки бa имcoм мaълyмoти xyб, истеъмоли мoлxoи бaлaндcифaт, xизмaтpacoнии xyб, caтxи xyби тaбoбaт Ba мoнaнди инxo дapcтpac бoшaд.

X^ynara мaмлaкaт бaxpи тaъмими caтxи зиндaгии бaлaнд Ba шoиcтaи мapдyм кopxoи мaкcaдмoк бypдa иcтoдaacт, ки дap ин бoбaт пacт шyдaми caтxи кaмбизoaтй гyБOxй мeдиxaд. Macaлaм, arap caтxи он дap coли 1999 - 83 фoизpo тaшкил диxaд, пac он дap coли 2019 то 26,3 фоиз кoxиш ëфт, ки ин яке aз мyxимтapим дacтoБapдxoи дaБpoми истиклолияти Точикистон мeбoшaд.

Вoкeaм дap caмти тaxкими пояи иктдаодии чoмea Ba бaлaмд бapдoштaни мeкyaxБOлии мapдyми кишБap дap и^и^д^ти Чyмxypии Точикистон xoлo xaм биcëp мушкилоти xaлмaшyдa вучуд дopaмд, ки xaлли capиБaктии xyдpo тaлaб мeкyнaд.

Бояд зикp мaмyд, ки coлxoи oxиp бо бapoбapи бexбyдии нaзappacи и^и^д^ти миллй, имконияти дaБлaт низ дap caмти гycтapиши дoиpaи тaдбиpxo оид бa бexтap мaмyдaми вaзъи ичтимоии xap як фapди чoмeaи мaмлaкaт мeaфзoяд. Тapтиб дoдaм Ba дap aмaл татбик мaмyдaми тaдбиpxo оид бa бaлaмд бapдoштaми дapaчaи мeкyaxБOлии axoлии мaмлaкaт мyмocибaти xaмaчoнибa, мyмтaзaм Ba xaмaтapaфapo тaлaб мeкyнaд. Myxимтapин тaдбиpxoи пeшмиxoдшaБaндa бa фapoxaм OБapдaм шapoити мycoид бapoи бaлaнд бapдoштaми мeкyaxБOлии моддии axoлии мaмлaкaт бояд бa тaъcиcи чoйxoи нaви rap^ xaлли мушкилоти бeкopй, paфъи кaмбизoaтй дap Чyмxypии Точикистон мигapoмидa шaБaнд Ba бaxpи aмaлигapдoмии он бa фикpи мо пеш aз xaмa:

• бa вучуд oвapдaн Ba aфзyм гapдoндaни кopxoнaxoи щви бaxши вокеии иктиcoдиëти мaмлaкaт дap xaмaи coxaxoи xoчaгии xaлкpo xaмaчoнибa xaБacмaнд гapдoнидaн лозим acx Ba oнxo бояд дap acocи татбики нaтичaxoи пpoгpeccи илмиву тexникй ë бa инкишофи он нигapoнидa шyдa бoшaд;

• xaБacмaнд мaмyдaми фaъoлияти кopxoмaxoe, ки дap acocи чaлби capмoягyзopии xopичй фaъoлият мeбapaмд;

• шaклxoи имтиëзмoки кapздиxии бoмкxopo бa coxaxoи иcтexcoлии и^и^д^т Бycъaт Ba xaмaчoнибa инкишоф дoдaм зapyp ad;

• гyзapoмидaми xиcoбxoи xaмaчoмибa бapoи мyaйям кapдaми xaчми мaблaFгyзopй бaxpи aз мaБ бapкapopcoзии coxaxoи комплекс caмoaтии мaмлaкaт Ba дap acoœ он тaъмин мaмyдaми rapa^^ra ydyBop Ba бaлaмдcифaти xoчaгии xaлк.

Пайнавишт:

1. Паёми Президенти Цумуурии Тоцикистон, Пешвои миллат муутарам Эмомалй Раумон «Дар бораи самтуои асосии сиёсати дохилию хориции цумуурй» аз 21.12.2021 // Сомонаи расмй- https://mfa.tj/ru/main/view/9389/poslanie-prezidenta-tadzhikistana-lidera-natsii-ob-osnovnykh-napravleniyakh-vnutrennei-i-vneshnei-politiki-respubliki(санаи дастрасй: 21.12.2021) - Матн: электронй.

2. Паёми Президенти Цумуурии Тоцикистон Эмомалй Раумон ба Мацлиси Олии Цумуурии Тоцикистон аз 19.11.2012 // Сомонаи расмии Президенти Цумуурии Тоцикистон -https://zakupki.gov.tj/tj/prezident/ (сана: 19.11.2012) - Матн: электронй.

3. Паёми Президенти Цумуурии Тоцикистон Эмомалй Раумон ба Мацлиси Олии Цумуурии Тоцикистон аз 23.04. 2014 // Сомонаи расмии Президенти Цумуурии Тоцикистон -

https://mfa.tj/ru/main/view/305/poslanie-prezidenta-tadzhikistana-emomali-rakhmona-madzhlisi-oli (сана: 23.04.2014) - Матн: электрони.

4. Абакумова Н., Подовалова Р. Политика доходов и заработной платы /Н. Абакумова, Р. Подовалова - Текст: непосредственный. - Москва: ИНФРА-М, 1999 . - 342 с.

5. Волгина Н.А. Социальная политика / Н.А. Волгин. - Текст: непосредственный. -Москва: Изд-во РАГС, 2005. - 19 с.

6. Орипов А.О. Производство, доходы, потребление / А.О. Орипов. - Текст: непосредственный. - Душанбе: Ирфон, 1995. - 160 с.

7. Рахимов Р.К. Проблемы развития переходной экономики / Р.К. Рахимов - Текст: непосредственный. - Душанбе, 2012. - 814 с.

8. Эрхард JI. Благосостояние для всех / Л. Элхард - Текст: непосредственный. Москва: Начала Пресс, 1991. - 255 с.

9. Омори солонаи Цум^урии Тоцикистон, 2017 // Агентии омори назди Президенти Цум^урии Тоцикистон. - Душанбе, 2017. - 474 с.

10. Омори солонаи Цум^урии Тоцикистон 2020 // Агентии омори назди Президенти Цум^урии Тоцикистон. - Душанбе, 2020. - 478 с.

Reference Literature:

1. The Message of Tajikistan Republic President, Leader of the Nation, Reverend Emomali Rakhmon "On Principal Directions of Home and Foreign Policy of the Republic "from 21.12.21 Official site of TR President https://mfa.tj/ru/main/view/9389/poslanie-prezidenta-tadzhikistana-lidera-natsii-ob-osnovnykh-napravleniyakh-vnutrennei-i-vneshnei-politiki-respubliki (Regime of availability: 21.12.21 - Electronic text)

2. The Message of Tajikistan Republic President Emomali Rahmon to Majlisi Oli of Tajikistan Republic from 19.11.2012// Official site of TR President: https://zakupki.gov.tj/tj/prezident/ (Date: 19.11.12) Electronic text

3. The Message of Tajikistan Republic President Emomali Rahmon to Majlisi Oli of Tajikistan Republic from 23.04.2014// Official site of TR Presidenthttps://mfa.tj/ru/main/view/305/poslanie-prezidenta-tadzhikistana-emomali-rakhmona-madzhlisi-oli (Date: 23.04.2014) Electronic text

4. Abakumova N.,Podovalova R. The Policy of Incomes and Wages// N.Abakumova, R. Podovalova. Direct text. - Moscow: INFRA-M. - 1999. - 342pp.

5. Volghina N.A. Social Politics//N.A. Volghina-Direct text. - Moscow: RAGS, 2005. - 19pp.

6. Oripov A.O. Manufacturing, Incomes, Consumption//A.O.Oripov. - Direct text. Dushanbe: Cognition, 1995. - 160 pp.

7. Rahimov R.K. The Problems of Transitive Economy Development// R.K.Rahimov. Direct text. - Dushanbe, 2012. - 814 pp.

8. Erhard L. Welfare for all. // L. Erhard-Direct text. Moscow: Press Initiatives, 1991.-255pp.

9. Official Site of Tajikistan Republic, 2017//Agency under the Auspices of Tajikistan Republic President.-Dushanbe, 2017.-474pp.

10. Official Site of Tajikistan Republic President-2020 // Agency under the Auspices of Tajikistan Republic President.-Dushanbe, 2020.- 478pp.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.