Научная статья на тему 'ҶАНБАҲОИ НАЗАРИЯВИИ ИДОРАКУНИИ ТАРАққИЁТИ ИҷТИМОӢ-ИқТИСОДИИ МИНТАқА'

ҶАНБАҲОИ НАЗАРИЯВИИ ИДОРАКУНИИ ТАРАққИЁТИ ИҷТИМОӢ-ИқТИСОДИИ МИНТАқА Текст научной статьи по специальности «Социальная и экономическая география»

CC BY
353
38
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ИқТИСОДИЁТИ МИНТАқА / РУШДИ ИҷТИМОӢ-ИқТИСОДӢ / НАқШИ ДАВЛАТ / МЕХАНИЗМИ ТАЪСИРРАСОНИИ ДАВЛАТӢ / НАЗАРИЯҲОИ ИДОРАКУНИИ РУШДИ ИқТИСОДИЁТИ МИНТАқА / АСОСҲОИ ИНСТИТУТСИОНАЛИИ ИДОРАКУНӢ

Аннотация научной статьи по социальной и экономической географии, автор научной работы — Шарифзода Ғайрат Муъмин

Ҷанбаҳои консептуалии идоракунии тарақиёти иҷтимоӣ-иқтисодии минтақа мавриди таҳқиқ қарор дода шудааст. Нуқтаи назари олимони зиёд доир ба идоракунии тараққиёти иҷтимоӣ-иқтисодии минтақа мавриди баррасӣ қарор гирифта, дар асоси онҳо бо истифода аз муносибати низомманд таърифи муаллифӣ пешниҳод шудааст. Дар таърифи муаллифӣ хусусиятҳои хоси рушди иҷтимоӣ-иқтисодии минтақаҳо дар мамлакат ба эътибор гирифта шудааст. Консепсияҳои иқтисодии мухталиф, ки рушди иқтисодӣ-иҷтимоии минтақаро баррасӣ менамоянд, низомбандӣ ва муҳимтарини онҳо мавриди омӯзиш қарор дода шудаанд. Дар заминаи натиҷаҳои ба даст омада ҷиҳати такмили асосҳои институтсионалии идоракунии тарақиёти иҷтимоиӣ-иқтисодии минтақа дар Ҷумҳурии Тоҷикистон тавсияҳо пешниҳод гардидаанд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THEORETICAL ASPECTS OF MANAGEMENT WITH SOCIO-ECONOMIC DEVELOPMENT OF THE REGION

The article dwells on conceptual aspects aimed at management with the socio-economic development of the region. In his article the author considers various scientists' points of view on the interpretation and content of management with socio-economic development of the region. Proceeding from this assumption by dint of application of a systematic approach the author's position on the essence of the subject of research is developed. The interpretation proposed by the author takes into account socio-economic specifics of the region in its content. Various economic concepts related to the socio-economic development of the region have been systematized, the most important of them have been subjected to comprehensive analysis. Designing on the premise of the results obtained, the author elaborates and proposes appropriate recommendations to improve the institutional framework for management with the socioeconomic development of the region in Tajikistan Republic.

Текст научной работы на тему «ҶАНБАҲОИ НАЗАРИЯВИИ ИДОРАКУНИИ ТАРАққИЁТИ ИҷТИМОӢ-ИқТИСОДИИ МИНТАқА»

УДК 332 ББК 65.04

ЦАНБАХОИ НАЗАРИЯВИИ Шарифзода Fайрат Муъмин, унвонцуи

ИДОРАКУНИИ ТАРАЩЩИЁТИ кафедраи ицтисодиёти корхонауо ва

ИЦТИМОЙ-ИЦТИСОДИИ МИНТАЦА минтацаи ДДХБСТ (Тоцикистон, Хуцанд)

ТЕОРЕТИЧЕСКИЕ АСПЕКТЫ Шарифзода Faüpam Муъмин, соискатель

УПРАВЛЕНИЯ СОЦИАЛЬНО- кафедры экономики предприятий и региона

ЭКОНОМИЧЕСКИМ ТГУПБП (Таджикистан, Худжанд) РАЗВИТИЕМ РЕГИОНА

THEORETICAL ASPECTS Sharifzoda Gayrat Mumin, claimantfor

OFMANAGEMENT WITH candidate degree of the department of the

SOCIO-ECONOMIC economy of enterprises and regions under the

DEVELOPMENT OF TSULBP (Tajikistan, Khujand)

THE REGION E-MAIL: t_rizokulov@mail.ru

Калидвожа^о: ицтисодиёти минтаца, рушди ицтимой-ицтисодй, нацши давлат, механизми таъсиррасонии давлатй, назарияуои идоракунии рушди ицтисодиёти минтаца, асосуои институтсионалии идоракунй

Цанба^ои консептуалии идоракунии тарациёти ицтимой-ицтисодии минтаца мавриди тащиц царор дода шудааст. Нуцтаи назари олимони зиёд доир ба идоракунии тарацциёти ицтимой-ицтисодии минтаца мавриди баррасй царор гирифта, дар асоси онуо бо истифода аз муносибати низомманд таърифи муаллифй пешнщод шудааст. Дар таърифи муаллифй хусусиятуои хоси рушди ицтимой-ицтисодии минтацауо дар мамлакат ба эътибор гирифта шудааст. Консепсияуои ицтисодии мухталиф, ки рушди ицтисодй-ицтимоии минтацаро баррасй менамоянд, низомбандй ва мууимтарини онуо мавриди омузиш царор дода шудаанд. Дар заминаи натицауои ба даст омада цщати такмили асосуои институтсионалии идоракунии тарациёти ицтимоий-ицтисодии минтаца дар Цум^урии Тоцикистон тавсияуо пешнщод гардидаанд.

Ключевые слова: региональная экономика, социально-экономическое развитие, роль государства, механизмы государственного воздействия, теории управления экономическим развитием региона, институциональные основы управления

Исследованы концептуальные аспекты управления социально-экономическим развитием региона. Рассмотрены точки зрения различных ученых на трактовку и содержание управления социально-экономическим развитием региона, на основе которых с применением системного подхода разработана авторская позиция о сущности предмета исследования. Предложенная трактовка учитывает в своем содержании социально-экономическую специфику региона. Систематизированы различные экономические концепции, касающиеся социально-экономического развития региона, наиболее важные из которых подвергнуты всестороннему анализу. На основе полученных результатов разработаны и предложены соответствующие рекомендации по совершенствованию институциональных основ управления социально-экономическим развитием региона в Республике Таджикистан.

Key-words: regional economy, socio-economic development, the role of state, mechanisms of

- 103 -

state influence, theories of management with economic development of the region,

institutional grounds of management

The article dwells on conceptual aspects aimed at management with the socio-economic development of the region. In his article the author considers various scientists' points of view on the interpretation and content of management with socio-economic development of the region. Proceeding from this assumption by dint of application of a systematic approach the author's position on the essence of the subject of research is developed. The interpretation proposed by the author takes into account socio-economic specifics of the region in its content. Various economic concepts related to the socio-economic development of the region have been systematized, the most important of them have been subjected to comprehensive analysis. Designing on the premise of the results obtained, the author elaborates and proposes appropriate recommendations to improve the institutional framework for management with the socioeconomic development of the region in Tajikistan Republic.

Дар дахсолаи охири ^арни XX ва ибтидои XXI дар Чумхурии Точикистон чун дигар давлатхои пасошуравй дар сохахаи сиёсиву щтисодй ва равандхои ичтимой тагйироти куллй ба амал омад. Албатта дар огози солхои сохибистщлолй дар кишвар як ^атор масъалахо дар идоракунии минта^ахо ва ташаккули сиёсати нави минта^авй дар шароити бозор ба вучуд омаданд. Хдрчанд мушкилоти гузариш ба и^тисодиёти бозор дар тах^и^оти олимони ватанию мутахассисони ма^омоти давлатй халлу фасл шудаанд, вале то хол бархе аз масъалахо дар ин самт ба таври бояду шояд баррасй нагардидаанд. Муайян намудани механизми самараноки идоракунии давлатии минта^ахо, ки рушди босуботи хар як ^аламравро дар оянда таъмин менамояд, аз чумлаи чунин масъалахо махсуб меёбад. Аз ин лихоз, дар ма^олаи мазкур тасмим гирифтем, ки баъзе чанбахои назариявии идоракунии давлатии таравдиёти минта^ахоро мавриди тах^и^ ^арор дода бошем.

Пеш аз баёни матлаби асосй ба мафхуми худи минта^а равшанй андохтан лозим аст. Профессорони амрикой П. Чеймс ва Ч. Мартин мафхуми «минта^а»-ро чун ^итъаи томи худуд, ки ба он якчинсии нисбии бунёдй хос аст, вале марзхои ани^у да^и^ надорад, шарх медиханд. [11, с.517]

Гузашта аз ин вожаи мазкур баъзан барои ифодаи худудхои бехад калон, ки шумораи зиёди ахолй доранд, истифода мегардад. Бо а^идаи олимони дигар «минта^а худудест, ки он барои аз хамсояхо фар^ кардан хусусиятхои хоси кофй дорад». [10, с. 46]

Минта^а ин худуди муайянест, ки аз дигар худудхо бо мавчудияти аломатхо ва як ^атор хусусиятхо фар^ мекунад [3, с.87]:

1) махдудияти худуд бо фарогирии захирахои истехсолй, табий ва мехнатй;

2) тахассус ба ягон намуди фаъолият;

3) хусусиятхои робитаи беруна.

Ин вижагихо дар тавзехи мохияти «минта^а» дар тах^и^и олимони сершумор доир ба муаммои минта^авй гуногунии а^идахоро ба миён меорад. Аз ин чост, ки бархе аз минта^ашиносон мафхуми "минта^а" ва "нохияро" мушобех мехисобанд. Гурухе аз олимон мепиндоранд, ки фахмиши минта^а кулли минта^ахоро дар бар намегирад ва метавонад барои ифодаи навъхои минта^ахо истифода гардад.

Зери мафхуми минта^а бархе аз олимон (А. Гаврилов [9], А.Г. Гранберг [10, с.274], В.И. Видяпина [7]) ^аламрави худудй, истехсолй ва этникиро мефахманд, ки дар шароити

муос^ 6a хусусияти ичтимой-иктисодй сифaти HaB мебaхшaд:

^ субъекти aсосии мyносибaтхои ичтимой-иктисодй дap шapоити шaкливaзкyнии иктисоддат, худуд Ba иктисоддати мyстaкил дap доиpaи дaвлaти aлохидa;

> чузъи мусгакили сдасй, худудй Ba иктисодии дaвлaти эътиpофшyдa; ^ доpои вaзифaхои 6a фaъолияти хочaгидоpй Ba мaнфиaти мyaйяни ичтимой-иктисодй нигapонидaшyдa.

Бо вучуди шapхy тaвзехи «минтaкa» тaъкид кapдaн лозим aCT, ки хaмaи онхо зaминaи мyштapaк доpaнд Ba дap умум тaксимоти иктисодй -худудии дaвлaти aлохидapо фapо мегиpaнд.

Дap aсоси шapхy тaвзехоти мaзкyp минтaкapо чун мaчмaaи хyдyдй-геогpaфй, экологй, истехсолй Ba ичтимой-иктисодии хо^гии хaлки дaвлaти мусгакил мyaйян кapдaн мумкин aст, ки paBa^^ тaкpоpистехсолpо вобaстa 6a шaкл Ba нaвъи хосa a3 pyй тaхaссyси иктисодй тaъмин менaмояд.

Минтае чун мaчмaaи хyдyдй-геогpaфй, экологй, истехсолй Ba ичтимой-иктисодии хо^гии хaлки мaмлaкaт, ки paBa^^ тaкpоpистехсолpо вобaстa a3 тaхaссyснокии худуд тaъмин менaмояд, объекти идоpaкyнии дaвлaт мегapдaд.

^йд нaмyдaн 3apyp aст, ки бaлaнд бapдоштaни тати^и идоpaкyнии дaвлaтии тapaккиëти ичтимоию иктисодй дap нaвбaти aввaл бa тaкмили мехaнизмхои инститyтсионaлй, инновaтсионй Ba инфpaсохтоpии pyшди минтaкaхо, ки бa тaхдидхои дохилию беpyнй дap шapоити муос^ чaвобгy мебошaнд, эхтдач Доpaд. Дap Cтpaтегияи миллии pyшд бapои дaвpaи то соли 2030 (СМР бapои дaвpaи то 2030) тaкмили минбaъдaи низоми идоpaкyнии дaвлaтии тapaкиëти ичтимоию иктисодй чунин бappaсй шyдaaст: "Иктидоpи нокифояи идоpaкyнии дaвлaтй дap сaтхи миш-aKa Ba мaхaл бapъaло дидa мешaвaд. Caхми сaтххои мaзкyp дap pyшди ичтимоию иктисодй бо нaзapдошти ypбaнизaтсия, тaчдиди инфpaсохтоp Ba aфзоиши тaлaбот aз чониби чомеa чихaти хизмaтpaсонихои ичтимоии бaлaндсифaт Ba дaстpaс aфзyн хохaд ëфт. Дapaчaи иктидоp, сaлохият Ba paвaндхои босифaти мaъмypй дap сaтхи мaхaл нисбaт бa сaтхи миллй хеле aK^ мондaaст" [1].

Бо мaксaди и^ои хaдaфи тaхкик консепсияхои иктисод^о доиp бa идоpaкyнии дaвлaтии тapaккиëти ичтимоию иктисодии минтaкaхо Ba мyндapичaи иктисодии идоpaкyнии дaвлaтии тapaккиëти минтaкaхо бappaсй метамоем.

Тaхкики сapчaшмaхои илмй нишон медихaд, ки aсосхои нaзapиявии идоpaкyнии дaвлaтй Ba тaъсиpи мyнтaзaм бa тapaккиëти ичтимой-иктисодй, чи дap сaтхи иктисоддати миллй Ba чй минтaкaхои aлохидaи он дap aсapхои олимону тaхкикгapони мaктaбхои иктисодии мyхтaлиф Ba сaмтхои илмии гуногун бa дapaчaи зapypй мaвpиди омузиш Ba тaдкикот кapоp гиpифтaaнд.

TapaK^ëra ичтимой-иктисодии минтaкaхо дap доиpaи консепсияхои иктисодии мyaйян сypaт гиpифтaaст, ки мyхимтapини онхо бо aсосгyзоpонy нaмояндaгони нaзapияхо дap paвaнди тaхкик омyхтa шyдa, дap чaдвaли 1, бa тaвpи схемaвй овapдa шyдaaст.

Цaдвaли 1. - Цанбауои консептуалии таращтти ицтисодтти минтацауо дар доираи афкори ицтисодии мухталиф

Нaзapияx¡ои ибтидои

Назария ва консепсияуо Цонибдорони назария

Назарияи ицтисодмти маконй Арасту, Афлотун, Т. Мор, Ш.Фурйе, Р. Оуэн

Та^цици зудудй оид ба сохтори ицтисодмт ва давлат М. Ломоносов, А. Радишев, К. Арсенйев, Н. Чернишевский

Нaзapияx^ои aнъaнaвu

Назария^ои чойгиронии исте^солот И. Тюнен, В. Лаунхард, А. Вебер, А. Леш, Х.Хотеллинг, О. Энгледер, А.Предел, У. Изард, В. Кристаллер

Назария^ои рушди минтацаро Х. Зиберт, Г. Мюрдал, Ч,. Фридман, А. Маршал ва гайрах,о.

Назария^ои танзими давлатй С. Деннисон, Г. Камерон, Э. Куклински, Э. Гувер

Назария^ои махсусгардонии минтацавй А. Смит, Д. Рикардо, Э. Хекшер ва дигарон.

Нaзapияx^ои мaъмуpию HaK^aeu

Лсос^ои назариявии чойгиронии цувва^ои исте^солкунанда И. Александров, В. Немчинов

Лсос^ои назариявии но^иябандии ицтисодиëт А. Пробст, Н. Некрасов, Н. Баранский, Ю. Саушкин.

Лсос^ои назариявии банацшагирй ва танзими тарацциëти минтаца Я. Фейгин, Р. Шнипер ва дигарон.

Нaзapияи бapномaвию MaKcadHOK

Назарияи ташаккули комплекс^ои исте^солии зудудй М. Бандман

Нaзapияx¡ои муоcиpи camх,и ^¡aXoOHu

Назарияи рушди цутб^о Ф. Перру, Ж. Будвил, Х. Лаусен ва дигарон.

Назарияи диффузияи навоварщо Н. Кондратйев, Т. Хегерстранд

Нaзapияи 6o3opuu ицтисоддон^ои pyc

Лсос^ои назариявии ташаккули нуцтаи рушд дар макощо А. Гранберг, П. Шедровитский ва дигарон.

Нaзapияи ицтисодиёти дaвpaи гузapиш

Лсос^ои назариявии тарацциëти минтаца, ки ба исте^соли nmën хом нигаронида шудааст Г. Беляков, В. Лукиних ва дигарон.

Сapчaшмa: тауияи муаллиф

Бояд иброз намуд, ки консепсиях,ои дар чадвали 1 овардашуда чанбаи гуногуни

тарацциёти ицтисодиёти минтацаро тасдиц менамоянд.

Ч,анбах,ои назариявию методологии идоракунии давлатии тарацциёти ичтимой-

иктисодй, дap коpхои Ч. Кейнс, К. Mapкс, К. Mенгеp, Ч. Милл, Д. Ноpт Ba дигapон бa тaвpи кофй мaвpиди тaхкик кapоp гиpифтaaст.

А. Смит aввaлин иктисоддоне мебошaд, ки дap тaхкикоти худ дap шapоити низоми бозоpии иктисодиëт мaвкеи дaвлaтpо дap идоpaкyнии тapaккиëти ичтимой-иктисодй мaтpaх нaмyдaaст. У дaвлaтpо хaмчyн институти тaнзимкyнaндaи фaъолияти субъектони хочaгидоpй дap доиpaи тapaккиëти низоми бозоpй шapх медихaд. А. Смит бappaсй менaмояд, ки тpенди мaчмyии чомеa - чидду чaхди хap як фapд бa aндyхти боигapй, бой кapдaни худ aсос меëбaд. Бо aкидaи y мaхз хaмин чaхд мехaнизми бозоppо тaшaккyл додa, дap нaвбaти худ конунхо Ba пpинсипхои aсосии иктисод^о aмaлй менaмояд Ba тapaккиëти умумии ^тимой-и^и^д^о тaъмин мекyнaд. Бapои шapхи мaвкеи худ дap бобaти идоpaкyнии дaвлaтй А.Смит мaфхyми "дaсти ноaëни бозоp"-pо мохиpонa истифодa бypдaaст, ки ин истилох дap илми иктисод хеле вaсеъ коpбaст мегapдaд. У ^йд менaмояд, ки дaвлaт aсосхои инститyтсионaлии иктисодиëти бозоppо бе хaлaлдоp нaмyдaни paвaнди дохилии бозоp тaъмин мекyнaд. А. Смит олaти мухими идоpaкyниpо дap тaшaккyли мехaнизми aндозситонй Ba пpинсипхои ибтидой низ медид, ки бояд дap зaминaи мyносибaтхои омиpонaи aндоз бyнëд шaвaд. [14, с. 47]

Афкоpи А. Смит дap боpaи нaкши дaвлaт дap иктисодиëт дap тaхкикоти Д. Pикapдо, ки хyдpо мyкappиз Ba чонибдоpи y мешyмоpид тaкмил ëфтaaст. Д. Pикapдо [13, с.74] дap китоби «ОFOЗи иктисодиëти сиëсй Ba aндозбaндй» тaъкид мекyнaд, ки «дaвлaт шбояд нa бa истехсолот, нa бa мyбодилa Ba нa бa тaксимот дaхолaт нaмояд». У тaсдик мешмояд, ки шapтхои иктисодиëт бояд aœœ сиëсaти дaвлaт бошaнд Ba хaмкоpии дaвлaтy aхолй бо мyкappap кapдaни aндозхо мaхдyд мегapдaд. Д. Pикapдо aндозситонии aз хaд зиëдpо, ки aз хусусияти фискaлй доштaни aндоз дapaк медихaд, мaхкyм менaмyд Ba тaъсиpи зиëдpо тapики aндоз бa paвaндхои тaкpоpистехсол «бaдии бyзypг» мехисобид.

Афкоpи иктисодии Д. Pикapдо дap тaхкикоти Ч. Милл тaкмил ëфтaaст. Ч Мил бapои бо aфкоpи сотсиaлистй якчоя нaмyдaни мaвкеи Д.Pикapдо кушиш бa хapч додaaст. У вaзифaи тaксимоти «aдолaтнок»-pо хaмчyн aœœ идоpaкyнии дaвлaт бappaсй кapдaaст. [4, с.332]

Дap pyшди нaзapияи идоpaкyнии дaвлaт ЧМ. Кейнс [12, с.178] сaхми кaлон гyзоштaaст. Дap тaхкикоти у дaвлaт хaмчyн субъекти фaъоли иктисодиëт бappaсй мегapдaд Ba бояд сиëсaти иктисодии дaвлaт бо нaзapдошти нaзapияи тaлaбот aмaлй гapдaд. Хосaтaн у дap paвaнди идоpaкyнии дaвлaтии тapaккиëти ичтимой-иктисодй хapочоти дaвлaтй Ba aндозхоpо олaти мухимми тaшaккyл Ba хaвaсмaндкyнии тaлaботи сaмapaнок мешyмоpaд. ЧМ. Кейнс консепсияи комилaн мутобики сиëсaти aндози дaвлaтpо дap дaвpaи pyшди сиклии иктисодиëт Ba aмaлигapдонии нaзapияи "тaлaботи сaмapaнок" пешниход нaмyд. У чунин мехисобaд: «Бa paFбaти иштиpокдоpони paвaнди иктисодй хaнгоми пaсaндоз дapомaди дap мaдди нaзap бyдa тaъсиp меpaсонaд. Ин хaвaсмaндй нa тaнхо aз меъëpи фоиз, инчунин aз сиëсaти aндози хyкyмaт вобaстa мебошaд... Агap сиëсaти aндоз бa сифaти олaти идоpaкyнй окилонa истифодa гapдaд, то ки тaвaссyти он тaксимоти aдолaтноки дapомaд сypaт гиpaд, ин abarca боз бa aфзоиши мaйл бa тaлaбот тaъсиpи бештap меpaсонaд» [12, с.178].

Дap мaчмyъ сaхми aсосии Ч М. Кейнс дap тaкмили мехaнизми тaнзими дaвлaтии тapaкиëти ичтимой-иктисодй дap он мебошaд, ки у дap доиpaи нaзapияи "тaлaботи сaмapaнок" вaзифaи тaнзимии aндозpо шapх додa, aндозхо Ba хapочоти дaвлaтиpо хaмчyн воситaи мухимми тaъсиppaсон бa paвaндхои ичтимой Ba иктисодй бо хaвaсмaнд кapдaни тaлaботи мaчмyй Ba сaфapбapкyнии пaсaндози aхолй (ки бa инвеститсияи хусусй тaбдил

намеёбанд) ба ицтисодиёт ва ташаккули сармояи фаъол муайян кардааст.

Маъруфтарин поягузорон ва чонибдорони консепсияи неолибералии амрикой Г. Стейн, А. Лаффер, М. Фелдстойн ва М. Берне махсуб меёбанд. Ч,онибдорони ин назария идоракунии давлатии омиронаи равандхои ичтимой-ицтисодиро пешниход менамоянд. Мухтавои ин консепсия дар дастгирии хамчонибаи пешниходи мачмуй тарици хавасмандгардонй бо низоми бучету андоз ифода меёбад.

Тибци ацидаи намояндагони консепсияи "ицтисодиёти пешниходй" сарбории зиёди андоз ба фаъолияти сохибкорй ва фаъолияти инвеститсионй таъсири манфй мерасонад. Зеро дар мавриди мавчуд будани гаронии андоз манбаи андоз махдуд мегардад ва ин ба кохиш ёфтани пардохтхои мачмуии андоз ба бучетхои сатхи гуногун оварда мерасонад.

Инчунин, чонибдорони назарияи "ицтисодиёти пешниходй" бо мацсади хавасманд намудани шугл ва пешниходи мехнати пурмахсул механизми идоракунии давлатиро ба паст намудани меъёри андоз ба музди маош чонибдорй менамуданд.

Дар раванди идоракунии давлатии тарациёти ичтимой-ицтисодй сиёсати фискалй ва сармоягузориро А. Лаффер ва дигар чонибдоронаш мухим арзёби намудаанд. Онхо чунин мешумориданд, ки хангоми аз хадди нихой гузаштани меъёри андоз даромади андозбандишаванда кохиш меёбад, хавасмандии сохибкорон ба тачдиди воситахои асосй ва тавсеаи истехсолот аз байн меравад ва дар натича андозсупорандагон аз бахши воцеии ицтисодиёт ба бахши пинхонй мегузаранд ва ё мачбур мешаванд фаъолиятро цатъ намоянд ё роххои дигари канорачуй аз андозро истифода баранд. Ин холат боиси аз як чониб, ба паст шудани сатхи воридоти андоз ва аз чониби дигар, поён рафтани сатх ва ицтидори сармоягузорй мегардад.

С.Ю. Витте аз чумлаи он олимони рус ба хисоб меравад, ки дар тахцици сохаи идоракунии давлатии сахми назаррас дорад ва чанбаи назариявию методи танзими давлатии низоми ичтимой ицтисодиро мавриди омузиш царор додааст. У низ чун ^.М. Кейнс дицати хосаро ба нацши назарраси усули давлатии хавасмандкунии талаботи мачмуй равона намудааст. Мутобици назари у дар усули давлатии хавасмандкунии талабот омилхои миллию этникй назар ба ицтисодию истеъмолй ахамияти бештар доранд. Тахцицоти С.Ю. Витте заминаи муайян намудани фахмиши роххои тарацциёти миллии рус гардида, ба такмили танзими давлатии ичтимоию ицтисодию асос гузошт. [6, с.146]

Нацши давлатро дар идоракунии тарацциёти ичтимой-ицтисодй баррасй намуда, цайд кардан зарур аст, ки объекти таъсири идоракунй ва танзим дар ин маврид ицтисодиёти берунй, сохахои гумрук, молия, андоз, пулию царзй, сохахои имтиёзноки ташаккулдихандаи шакли муносибатхои ицтисодй дар мамлакат, инчунин мавцеи давлат дар фазои ицтисодиёти чахонй махсуб меёбанд [2, с. 115]. Собит шудааст, ки нацши заминавии давлат ташаккули цоида ва рафтори институтсионалии якчоя амал кардани субъектони бозор, унсурхои мухталифи ба вучуд омадаи низоми ицтисодй, дастгирй ва нигох доштани вазъи ичтимой-ицтисодй мебошад. Аз ин лихоз, мо ацидаеро дастгирй менамоем, ки дар тарацциёти равандхои ицтисодй бояд самтхои зерин самтхои мухимми идоракунии давлатй махсуб гарданд:

1. Бунёди шароити мусоиди институтсионалй барои истехсоли мол, хизматхо (бо назардошти хизматхои ичтимой) ва ичрои кор, таъмини танзими хуцуцй, тахия цабул ва риояи меъёр ва цоидахои фаъолият ва хамкории субъектони бозор, хал кардан ва батартибандозии масъалаи моликият, тарацциёти рацобат ва кулли низоми ичтимой-ицтисодй.

2. Тaнзими paвaндхои мyбодилa дap иктисодиëт бо нaзapдошти мyносибaтхои иктисодии бypyнмapзй, мyкappap кapдaн Ba тaъмини pиояи коидaхои aмaлкapди низоми миллии пулй, бa хaдди aкaл paсонидaни тaъсиpи мaнфии бозоpхои глобaлй, хифзи мapзи миллй aз тaхдиди бaдхохон, тaлaботи мaнфии мухити беpyнa, пешгиpии тaъсиpи мaнфии aмaлхои субъектони фapомиллй бa иктисодиëти миллй.

3. Тaъмини кулли стaндapтхои истеъмолот дap сaтхи миллй Ba минтaкaю мaхaлхои он, мyсоидaт бa бaлaнд бapдоштaни сaтхи зиндaгонии aхолии мaмлaкaт, бо нaзapдошти тaдpичaн пaст кapдaни сaтхи кaмбизоaтй, нaзоpaти сифaти мол Ba хизмaтpaсонихои бa шaхpвaндон пешниходшaвaндa дap тaмоми сaмтхои хaëти ичтимой-иктисодии онхо.

Дap шapоити мyосиp хосaтaн Ba^re, ки дaвлaт тaъмини шapоити apзaндaи хaëтpо кaфолaт медихaд, идоpaкyнии дaвлaтй сaмти мухимми фaъолияти дaвлaтй apзëбй мегapдaд.

Тapaккиëти иктисодиëт дap шapоити бозоp бa гиpифтaни фоидaи хaдди aксapи субъектони хочaгидоpй, бaлaнд бapдоштaн Ba aфзyн нaмyдaни сaмapaи тичоpaтии дилхох aз чониби хap як субъекти aлохидaи хочaгидоpй aсос меëбaд. Аз ин лихоз, иктисодиëти бозоp бaлaнд бapдоштaни сифaти хaëт Ba бехтap нaмyдaни нишондихaндaхои ичтимой, мaхсyсaн pyшди инфpaсохтоpи ичтимоиpо nyppa дap бap нaгиpaд. Бинобap ин дap чунин шapоит дaвлaт бояд тaвaссyти бaлaнд бapдоштaни aхaмияти ичтимоии нaкшaхои стpaтегй Ba сaмapaнокии идоpaкyнии дaвлaтй бa фaъолият дap сaмти мaзкyp эътибоpи хосa дихaд. Олaтхо Ba усулхои aсосии истифодaшaвaндa дap ин paвaнд пеш aз хaмa сиëсaти сaмapaноки бучетию aндозй, бозтaксими дapомaди субъектони хочaгидоpй бa мaнфиaти шaхpвaндон тaвaссyти бучети дaвлaтй, ки хaлли вaзифaхои ичтимой Ba пешниходи мaнфиaтхои ичтимой, инчунин тapaккиëти инфpaсохтоpи ичтимой, такл^т Ba мyхaндисиpо тaъмин мешмояд, бa шyмоp меpaвaнд.

Тaъмини тapaккиëти ичтимой-иктисодй чун сaмти кaлидии идоpaкyнии дaвлaтй интихоби сaмт Ba усулхои aзнaвсозии иктисодиëт, бyнëди инновaтсиякyнонй, твъмини тapaккиëти худудй бо воситaи aмaлигapдонии бapномaхои дaвлaтй Ba нaкшaхои миллии pyшд Ba модеpнизaтсияи инфpaсохтоp, тaкомyли сиëсaти кapзию пулй Ba молиявpо дapбap мегиpaд [8, с.44].

Мутобики мaксaди тaхкикот моpо зapyp aCT, ки бa чaнбaхои нaзapиявй-методии идоpaкyнии тapaкиëти ичтимой-иктисодии минтaкa тaкя нaмyдa мохияти иктисодии pyшди ичтимой-иктисодии минтaкapо мyaйян кунем.

О.П. Яковлев, Е.А. Кapтaевa Ba дигapон pyшди ичтимой-иктисодии мyнисипaлиpо хaмчyн paвaнди мyтaкобилaн вобaстaи идоpaшaвaндa бappaсй менaмоянд, ки бapои ноил шyдaн бa сaтхи мyaйяни тapaккиëти сохaхои мyхтaлифи хaëти тaшкилaи мyнисипaлитет, пеш aз хaмa, бо нaзapдошти тaлaботи худи мyнисипaлитет Ba paFбaти дaвлaт дap худуди мyнисипaлитети мaзкyp aмaлй мегapдaд [18, с. 11]. Дap тaъpифи мaзкyp мyaллифон идоpaшaвaндaгии pyшди ичтимой-иктисодии мyнисипaлитет ë худ субъекти минтaкapо тaъкид кapдaaнд, ки хеле мухим aст.

Тaвpе И.В. Фиpсон бaëн менaмояд, pyшди ичтимой-иктисодии минтaкa ин кaтегоpияи инъикоскyнaндaи яклухтй Ba тapaккиëти кулли чaнбaхои минтaкaвии сохaхо Ba мapхилaхои тaкpоpистехсоли чaмъиятй дap aсоси чойгиpшaвии кyввaхои истехсолкyнaндa Ba мyносибaтхои ичтимой-иктисодии дap paвaнди фaъолияти хaëтии инсон бaвyчyдояндa мебошaд. Чyзъиëти aсосии кaтегоpияи мaзкyp сохaхои иктисодй, ичтимой, экологй Ba демогpaфии истехсолоти чaмъиятй мyaйян шyдaaст [16, с. 115]. Дap тaъpифи пешниходкapдaи И.В. Фиpсон бa yнсypхои pyшди ичтимой-иктисодии минтaкa эътибоpи хосa додa шyдaaст.

М.А. Хвесик, Л.М. Горбач ва хаммуаллифони онхо тасдиц менамоянд, ки тарацциёти ицтимой-ицтисодии минтаца мацмуи хамаи институтхои ицтимоиву ицтисодии алоца ва вобастагии мутацобиладошта, инчунин муносибатхоро оид ба тацсим ва истеъмоли захирахои моддию гайримоддй, истехсол, тацсимот, мубодила ва истеъмоли молу хизматхо инъикос менамояд [17, с.40]. Дар таърифи ин олимон тарацциёти ицтимой-ицтисодии минтаца чун мацмуи институтхои ицтимой ва ицтисодии мутацобилан вобаста муайян шудааст. Вале дар ин таъриф муаллифон ба нацши давлат дар идоракунии рушди ицтимой-ицтисодии минтаца эътибори циддй надодаанд.

Дар тахцици олимони ватанй низ ба цанбахои назариявй ва методии идоракунии давлатии рушди минтаца эътибори хоса дода шудааст. Як гурухи ицтисоддонхои ватанй А.А.Бойматов, Т.Р. Ризоцулов ва С.А. Fозибеков идоракунии раванди рушди минтацаро цисми мухимми низоми идоракунии давлатии мамлакат баррасй намудаанд. Онхо зикр менамоянд, ки бо вуцуди дар мархалаи фаъоли тацдиди низоми идоракунии давлатй царор доштани Тоцикистон бояд ба бунёди низоми рушди минтацавии самаранок эътибори хоса дода шавад [5]. Аз таъкиди олимони мазкур бармеояд, ки ахамияти идоракунии давлатии рушди минтацахо тадрицан афзун мешавад, хосатан вацте, ки сухан дар цодаи ташаккули рушди устувори минтацахо меравад.

Бо назардошти мухиммияти масъалаи мазкур дар кишвархои мутараццй дар раванди идоракунии давлатй механизми цадиди арзёбию тахцицро истифода мебаранд. Агар ба додахои Комиссияи аврупой оид ба омор назар намоем [15], возех мегардад, ки рушди ицтимой-ицтисодиро дар мувофицати мацмуии фишангхои ицтисодй ва ицтимоии ба раванд таъсиррасон баррасй намудан зарураст. Аз ин лихоз муайян кардани омилхои асосии таъсиррасони зерин тавсия мешавад: рушди ицтисодй, инноватсиякунонй, рацобатпазирй, экологй ва рушди ицтимой. Х^ангоми тахцици тарацциёти ицтимой-ицтисодии минтаца дар Аврупо таснифи мазкури омилхо ба таври васеъ истифода мегардад.

Ба назари муаллиф идоракунии давлатии рушди ицтимой-ицтисодии минтацахо яке аз унсурхои мухимми мусоидаткунанда ба амалишавии хадафхои сиёсати ицтисодии минтаца мебошад. Зеро сиёсати ицтисодии минтацавй бо таъсири давлат ба цойгиронй ва тарацциёти истехсолот тарици танзими давлатии сатхи рушди ицтимой-ицтисодй ва вазъи зиндагии ахолии минтацахои мухталифи мамлакат бо мацсади пешгирии фарци назаррас дар нишондихандахои ицтимой-ицтисодии минтацахо, рох надодан ба ташаннуци ицтимой байни минтацахои мухталиф ва таъмини рушди устувор ва мутавозини минтацахо амалй мегардад.

Аз ин лихоз идоракунии давлатии минтацавй бояд на танхо ба муайян кардан ва ноил шудан ба мацсадхои асосй, нишондихандахо ва натицахо, балки ба интихоби самтхои рушди минбаъда хангоми дар тавозун будани самтхои ицтисодй ва ицтимой низ равона гардад. Ба назари мо дар раванди идоракунии рушди минтацахо татбици низоми банацшагирии стратегй хеле мухим мебошад. Зеро татбици низоми банацшагирии стратегй чун механизми дар заминаи ояндабинй мувофицашудаи мацомоти давлатй бо назардошти захирахои мавцуда ва ташаккулёбанда, талаботи мацмуй, бартарихо ва назари илмй ба роххо ва усулхои ицрои вазифахои гузошташуда, инчунин олатхои истифодашавандаи зарурй барои идоракунии давлатии рушди устувори ицтимой-ицтисодии минтацахо сурат мегирад.

Дар асоси суханхои боло чунин таърифи муаллифиро оид ба мохияти ицтисодии идоракунии давлатии рушди минтаца пешниход менамоем: Идоракунии давлатии рушди минтаца яке аз цузъхои мухимми идоракунии давлатии мамлакат махсуб ёфта, таъсири

максадноки макомоти ваколатдорро ба сохахои ичтимой-иктисодии минтакаи муайян ифода менамояд, ки бо назардошти омилхои таъсиррасони ин сохахо: инноватсиякунонии минтака, ракобатпазирй, рушди ичтимой ва экологй тавассути сохахои гумрук, молия, андоз, пулию карзй дар мамлакат, инчунин иштироки давлат дар фазои иктисодиёти чахонй бо максади дар оянда таъмин кардани рушди устувори минтака хангоми дар холати мутавозин будани сохахои иктисодй ва ичтимой амалй мегардад.

Бояд иброз намуд, ки дар ин таърифи муаллифй хусусиятхои зерини идоракунии давлатии рушди минтака ба мадди назар гирифта шудааст:

1. Идоракунии давлатии рушди минтака ба кисмхои мухталифи низоми ичтимой-иктисодии минтакавй хам барои ноил шудан ба хадафхои алохида ва хам ташаккули тагйироти устувор дар самти зарурй нигаронида мешавад.

2. Идоракунии давлатии рушди минтака чузъи мухимми идоракунии давлатй буда, таъсири максадноки макомоти давлатиро ба сохахои ичтимой-иктисодии минтакахо ифода менамояд.

3. Омилхои зерини таъсиррасон дар раванди идоракунии рушди минтака накши калидй доранд: рушди иктисодй, инноватсиякунонии минтака, ракобатпазирй, рушди ичтимоию экологй.

4. Рушди минтака объекти идоракунй махсуб меёбад, вале идоракунии тараккиёт бошад тарзи ноил шудан ба натичахо, яъне яке аз тарзхои идоракунии низомй мебошад.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

5. Идоракунии рушди минтака чун форматсияи худудй пеш аз хама, на идоракунии ташкилкунандахои сохторй, балки раванди тараккиёти худудхоро дарбар мегирад.

6. Идоракунии рушди минтака тавассути истифодаи фишангхои мавчуда дар сохахои молияю андоз ва пулию карзй амалй мегардад.

7. Максади мухимтарини идоракунии рушди минтака таъмини рушди устувори минтака дар давраи оянда дар холати мутавозин будани сохахои иктисодй ва ичтимой мебошад.

8. Конунхо ва конунияти дорои ахамияти миллй ва минтакавй, консепсияхо, стратегияхо ва барномахои рушди сохахои ичтимой-иктисодй заминаи институтсионалии идоракунии рушди минтака ба хисоб мераванд.

Храмин тавр дар асоси тахкики консепсияхои иктисодй ва мундаричаи иктисодии идоракунии давлатии тараккиёти минтакахо ба хулосае омадан мумкин аст, ки идоракунии давлатии тараккиёти ичтимой-иктисодии минтакахо мухимтарин самти идоракунии давлатй мебошад. Аз ин лихоз тавсия дода мешавад, ки дар конунгузории чорй ва стратегияю барномахои давлатй, ки рушди ичтимой-иктисодии минтакаро таъмин менамоянд, муайян намудани мукаррароти "минтака" ба максад мувофик мебошад. Дар ин бобат истифодаи таърифи муаллифии дар маколаи мазкур пешниходгардида муфид шуда метавонад.

Пайнавишт:

1. Стратегияи миллии рушди Цумуурии Тоцикистон барои давраи то соли 2030. Бо царори мацлиси намояндагони Мацлиси Олии Цумуурии Тоцикистон аз 1 декабри соли 2016 № 636 тасдиц шудааст. - Душанбе -2016 -99 с.) // [Манбаи электрони]. URL: https://investcom.tj/uploads/strateg2030.pdf [санаи муроциат: 10.09.2020].

2. Абрамов, Р. А. Формирование эффективной модели государственного управления в Российской Федерации: теоретические и прикладные аспекты / Р. А. Абрамов, Р. Т. Мухаев, М. С. Соколов //Хроники объединенного фонда электронных ресурсов. Наука и образование. - 2017. - № 6 (97). - С. 111-123.

3. Андреев, А.В. Основы региональной экономики: Учебное пособие / А.В. Андреев, Л.М. Борисова, Э.В. Плучевская. - М.: КНОРУС, 2007. - 336 с.

4. Аникин А. В. Юность науки: Жизнь и идеи мыслителей - экономистов до Маркса. -М.: Политиздат, 1985. - 752 с.

5. Бойматов А.А. Формирование стратегии устойчивого развития региональной экономики. Монография / А.А.Бойматов, Ризокулов Т.Р. Гозибеков С.А. и др. -Душанбе: Ирфон, 2014. - 221 с.

6. Вебер, М. Избранное. Образ общества / М. Вебер. -М. : Издательство Юрист, 1994. - 276 c.

7. Видяпина В.И. Региональная экономика: Учебник / В.И. Видяпина, М.В. Степанова. _ М. : ИНФРАМ, 2008. - 686 с.

8. Воейков, М. И., Городецкий А. Е., Гринберг Р. С. Экономическая природа государства: новый ракурс / М. И. Воейков, А. Е. Городецкий, Р. С. Гринберг. - М. : Институт экономики РАН, 2018. - 54 с.

9. Гаврилов А. Региональная экономика и управление: Основные понятия и определения экономики региона [Электронный ресурс] / - URL: http://onby.ru/agavrilovekonomika/2/06/

10. Гранберг, А.Г. Основы региональной экономики: Учебник для вузов / А.Г. Гранберг. -М. : ГУ ВШЭ, 2000. - 495 с.

11. Джеймс П., Мартин Дж. Все возможные миры. История географических идей. М.: Прогресс, 1988. - 673 с.

12. Кейнс, Дж. М. Общая теория занятости, процента и денег - Петрозаводск: Петроком, 1999. - 307 с.

13. Рикардо, Д. Начала политической экономики и налогового обложения / Д. Рикардо. -М. : Госполитиздат. 1955. - 360 с.

14. Смит, А. Исследование о природе и причинах богатства народов /А. Смит. - М. : Ось-89, 1997. - 255 с.

15. Сомонаи расмии Комиссияи аврупой оид ба омор. [манбаи электронй] // URL: http://ec. europa.eu/index_en.htm (санаи муроциат: 20.12.2020)

16. Фирсон И.В. Социально-экономическое развитие региона и формирования нового типа потребления//Автореф. дис... канд. экон. наук: 08.10.01/И.В. Фирсон. -Харьк. 2003. - 20 с.

17. Хвесик М.А. Стратегия социально-экономического развития регина / М.А. Хвесик, Л.М. Горбач и др. Монография. -М. : Кондор, 2004. 376 с.

18. Яковлев О.П., Картаева Е.А., Родина Н.В. Комплексное территориальное развитие и постановка стратегического управления в администрации муниципального образования. - М. : Российский научный центр государственного и муниципального управления, 2002. - 221 с.

Reference Literature:

1. National Development Strategy of Tajikistan Republic for the Period up to 2030. Validated by the Resolution of Majlisi Namoyandagon of Majlisi Oli of Tajikistan Republic from December 1, 2016 № 636. - Dushanbe -2016 - 99 pp.) // [Electronic source]. URL: https://investcom.tj/uploads/strateg2030.pdf (Date of appeal: 10.09.2020).

2. Abramov, R.A. Formation of an Effective Model of Public Administration in the Russian Federation: Theoretical and Applied Aspects / R.A. Abramov, R.T. Mukhaev, M.S. Sokolov //

Chronicles of the United Fund of Electronic Resources. Science and Education. - 2017. -No. 6 (97). - pp. 111 - 123.

3. Andreev, A.V. Fundamentals of Regional Economy: manual / A.V. Andreev, L.M. Borisova, E.V. Pluchevskaya. - M.: KNORUS, 2007. - 336 pp.

4. Anikin A.V. Young Scholars: Thinkers' Life and Ideas - Scholars in Economical Studies up to Marks. - M. : Politizat, 1985. - 752 pp.

5. Boymatov, A.A. Formation of Strategy for Sustainable Development of the Regional Economy. Monograph / A.A. Boimatov, Rizokulov T.R. Gozibekov S.A. et alia. - Dushanbe: Cognition, 2014. - 221 pp.

6. Weber, M. Selected Works. The Image of Society / M. Weber. - M. : Jurist, 1994. - 276pp.

7. Vidyapina, V.I. Regional Economy: manual / V.I. Vidyapina, M. V. Stepanova. - M. : INFRA-M, 2008. - 686pp.

8. Voeikov, M.I., Gorodetsky, A.E., Grinberg, R.S. Economic Nature of State: New Perspective / M.I. Voeikov, A.E. Gorodetsky, R.S. Grinberg. - M.: Institute of Economics under RAS, 2018. - pp. 28-44.

9. Gavrilov A. Regional Economy and Management: Basic Concepts and Definitions of the Regional Economy [Electronic resource] / - URL: http://onby.ru/agavrilovekonomika/2/06/

10. Granberg, A.G. Fundamentals of Regional Economy: manual for universities / A.G. Granberg. - M.: Central Managerial Office of the Higher School of Economics (HSE CMO), 2000. - 495 pp.

11. James P., Martin J. All Advantages of the World. The History of Geographical Ideas. - M. : Progress, 1988. - 673 pp.

12. Keynes, J.M. General Theory of Employment, Interest and Money - Petrozavodsk: Petrokom, 1999. - pp. 121 - 187.

13. Ricardo, D. Initials of Political Economy and Taxation / D. Ricardo. - M. : Gospolitizdat. 1955. - pp. 47 - 73.

14. Smith, A. Research on Nature and Causes of the Wealth of Peoples / A.Smith. - M.: Oxis-89, 1997. - pp. 14 - 47.

15. Official Website of the European Commission on Statistics. [Electronic source] // URL: http://ec.europa.eu/index_en.htm (Date of appeal: 20.12.2020).

16. Firson, I.V. Socio-Economic Development of the Region and Formation of New Type of Consumption: synopsis of candidate dissertation in economy 08.10.01: I.V. Firson. -Kharkov. 2003. - 20 pp.

17. Khvesik, M.A. Strategy of Socio-Economic Development of the Region / M.A. Khvesik, L.M. Gorbach et alia: monograph. -M. : Kondor, 2004. - 376pp.

18. Yakovlev O.P., Kartaeva Ye.A., Rodina N.V. Comprehensive Territorial Development and Setting of Strategic Management in Administration of Municipal Education. - M., - Russian Scientific Center for State and Municipal Administration. - 2002. - P. 14.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.