Научная статья на тему 'НАҚШИ ҚУШУНҲОИ САРҲАДӢ ДАР ҲИ ЗИ МАРЗИ ҶУМҲУРИИ ТОҶИКИСТОНИ СОҲИБИСТИҚЛОЛ'

НАҚШИ ҚУШУНҲОИ САРҲАДӢ ДАР ҲИ ЗИ МАРЗИ ҶУМҲУРИИ ТОҶИКИСТОНИ СОҲИБИСТИҚЛОЛ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
48
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ИСТИқЛОЛИЯТ / ДАВЛАТ / АМНИЯТ / САРҲАД / МАРЗ / ҲУДУД / қОЧОқ / РУШД / ТАҲКИМ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Ибодуллозода А., Исроилов И. И.

Дар мақолаи мазкур муаллиф нақш ва мақоми қушунҳои сарҳадиро дар таҳкими истиқлолияти давлатӣ, маҳви гуруҳои ҷинояткорӣ сарҳадӣ нишон додааст. Муҳаққиқ дар оғози матлаби худ аз таърихи давлатдории тоҷикон ба таври мухтасар ёдовар гардида, қайд намудааст, ки дар таърихи инсоният аҷдодони тоҷикон яке аз нахустин халқиятҳое буданд, ки ба нахустин давлат ва марзҳо асос гузоштанд. Дар идомаи гуфторҳои худ доир ба истилоҳи марз ибрози назарр намуда дарҷ намудааст, ки истилоҳи марз дар нахустин сарчашмаи таърихӣ, китоби «Авесто» ба маънои сарҳадди як давлат ва кишвар, дар забони паҳлавӣ ба маънои хона ва маскан ёд шудааст. Дар дигар сарчашма ва луғатномаҳои таърихӣ аз ҷумла, «Луғати Фурс»-и Асадии Тӯсӣ, «Анҷуманоро»-и Рашидӣ, «Фарҳанги Деҳхудо», «Фарҳанги Амид» ва ғайраҳо истилоҳи «марз», «марзбон», «ҳад», «сарҳад» дар ба як маъно шарҳ ёфтаанд. Инчунин муаллиф нақши ин ниҳодро дар замони соҳибистиқлоли кишвар илман дар асоси мадаракҳои таърихи шарҳу тавзеҳ додааст.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE ROLE OF BORDER FORCES IN PROTECTING THE BORDER OF THE INDEPENDENT REPUBLIC OF TAJIKISTAN

In this article, the author highlighted the role and status of the border troops in strengthening state independence, the elimination of border criminal groups. At the beginning of his article, the researcher briefly recalled the history of the Tajik statehood, noting that in the history of mankind, the ancestors of the Tajiks were one of the first peoples to establish the first state and borders. Continuing his speech on the term «border», he noted that the term «border» in the first historical source, the book «Avesto» means the border of a state and country, in Pahlavi means home and residence. Other historical sources and dictionaries include Asadi Tusi's Lugati Furs, Rashidi's Anjumanoro, Dehkhudo's Farhangi, Amid's Farhangi, and others. border «in one sense. The author also explains the role of this institution at the time of independence of the country as a science and the basis of historical sources.

Текст научной работы на тему «НАҚШИ ҚУШУНҲОИ САРҲАДӢ ДАР ҲИ ЗИ МАРЗИ ҶУМҲУРИИ ТОҶИКИСТОНИ СОҲИБИСТИҚЛОЛ»

НАЦШИ КУШУЩОИ СЛР^ЛДЙ ДАР ^ИФЗИ МАРЗИ ^УМ^УРИИ

точдкистони СОХИБИСТЩЛОЛ

Ибодуллозода А.

Осорхонаи миллии Тоцикистон Исроилов И. И.

Донишгощ давлатии омузгории Тоцикистон ба нами Садриддин Айни

Мapз вa мapз бaндй якe aз rnraoraxoM acocии дaвлaтдop ии миллй мeб oшaд. №nwoxM мapз дap нaxycтин capчaшмaи тaъp иxй, китоби «AecTO» бa мaънoи capхaдд и як дaвлaт вa кишвap, дap зaбoни тхгавй бa мaънoи xora вa мacкaн ёд шyдaacт. Дap дигap capчaшмa вa лyFaтнoмaхoи тaъpиxй, aз 4y^Lna, ЛyFaти Фypc»-и Acaдии Туш, «Aнчyмaнopo»-и Рaшидй, «^apxarnrc Дeхxyдo», «^apxarnn Амид» вa Faйpax,o mctiwoxm «мapз», « мapз 6ok», «ход», «capхaд» дap бa як мaънo шapх ёфтaaнд.

Дap тули тaъp mx гyзaштaшни мo дap мacoхaти вaceъ дaвлaтхoи бyзyprepo, aз ^били дaвлaтхoи X,axoмaнишй, Пopт (АШшниён), Кyшoниё н, С ocoниё, Xa^ron^!!, ToxMpMë^ С aфф opиён С oмoниён вa Faйpapo тaъcиc нaмyдaaнд. X,ap якe aз ин дaвлaтхo дopoи мapзи мyкappap вa низoми мyкaммaли cиёcй бyдaнд. [1]

Дap oxmpm acpM ХХ вa ибтидoи acpM ХХ1 6o aмpи тaкдиp вa capнaвишт 6o mpoкaндa шyдaни HrnixowM Шyp aвй Hy^ixyp ии coxm6 иcтиклoли Тoчикмcтoн тaъcиcи ёфт. Дap чунин ш apoмти тaъp 1кй бapoи кишвapи тоз aэчoд низoми хapбии nyp MKlMiop бapoи хифз и мapзy бум зapyp буд. Мyтaacиф oн nac aз тош xypдaни Игтихoди Шypaвй Hy^ixypMM aз зaминaхoи мoддивy тexникй,

acлмхaвy тexникaи хapбй вa инфpacoxтopи низoмй бeнacиб мoнд. Дap бapoбapи ин дap мaмлaкaт ^a^M тaхмилии шaхpвaндй cap зaд. Б epaбтивy бeнизoмй, кoчoкм acлихa, гapдиши мaвoди ^г^^дд^ вa aмaлиётхoи ^a^MM rypyxxoM cитeзaкop дap capхaд aвзoи cиёcй вa иктиcoдии кмшвappo бoз хaм бaдтap гapдoнд. [2]

Дap H^nocrom XVI Шypoи Олии 4yivix,ypmi Тoчикиcтoн, дap бapoбapи дигap мacъaлaxoи мyбpaм мacъaлaи мycтaxкaм кapдaни capxaди дaвлaтй бa миён гyзoштa шуд. Нaхycтин xyччaтe, ки дap х^ллу ф acли мyшкилoти capxaд pox, кyшoд ^apop и Шyp oи Оли 4yivixypffli Тoчикиcтoн as 18-уми дeкaбpи coли 1992 мeбoшaд. Дap acocи ин ;apop дap xaйaти Кyмигaи дaвлaтии aмнияги миллии HyTvixypffli Тoчикиcтoн бpигaдaи тaъинoти мaхcycи мapзб oнoн дap xaйaти 1200 шф ap тaъcиc дoдa шуд. Дap як мyддaти Hyrox бaxp и тaъмини хифзи мapзxo гypyxxoи зуд aмaли 6p игaдaи д ap нoxияxoи Шaxp итуз , Пнч, Фapхop, Шypoб ony Дaшти Чум coз мoн ёфт. X,aйaти шaхcии бpигaдa бa

мyшкилoти rn^K^iiTO интимтой нигox нaкapд a дap гapдoндaни вaзъи capxaди 4,yvixypffli

Тoчикиcтoн 6o AфFOниcтoн, б a вaтaн б ap гapд onarni гypeзxo, мaxви к;oчoк;гapoён в a мapз шикaниxo дилoвap ию мapдoнaгй нишoн дoд aнд. Дap бapoбapи xaмaи ин пeшp aвиxo шap oити бaвyчyдoмaдa 6œ xaм тaлaбгopи мycтaxкaмии ин бpигaдa буд. 28 дeкaбp и coли 1992 np eß идиуми Шypoи Олии 4,yvixypffli Тoчикиcтoн ;apop дap бopaи тaъcиcи Paëcara xифзи capxaдди дaвлaтии 4yivixypffli To^rnoicro! дap coхтopи Кyмитaи дaвлaтии aмнияти миллй бa тaвcиб pacorn^. ^мин тaвp дaвp a бa дaвpa coхтopи Кушунщ) и capxaдии мaмлaкaт тaшaккyл ёфт. [3]

Бoяд кдйд нaмyд, ки opoми capxazi вacилaии acocии pyшди чoмea бyдa, 6o xифзи oн тaмoми зaминaxoи инкишoф дap дaвлaт мyxaйё мeгapдaнд. Шaxpвaндoн xaёт му^^илу ocyдa гyзapoнидa, дap як шapoити мycoид дyмбoли rapy ф aъoлияти худ мeшaвaнд.

Пушид a нecт, ки д ap з aмoни мaвчyдияти Иггиxoди Шyp aвй миёни 15 д aвлaти бapoдapй xифз вa Xимoяи мapз вучуд нaдoшт. Mapдyми тaмoми xorai Шypвaй oзoдoнa !ap xap як дaвaлги бapoдapй caйpy caёxaт мeнaмyдaнд. Myтaacифoнa бaъди aB бaйн paфтaни дaвлaти Шypaвй мушкишги мapзи миёни дaвлaгxoи co6 ик; шypaвй бa aмaл oмaд.

Чумкуф ии Тoчикиcтoн aз pyйи мaвк;eи 4o йгиpшaвиaш дap Оcиёи Map^ й 6o Дaвлaти иcлoмии AфFOниcтoн, Чyмxypии Xaлк;ии Чин, Чyмxypии Узбeкиcтoн вa Чyмxypии ^^Fro^KM xaмcapxaд мeбoшaд. Aлбaггa гули чaнд дaxcoлa мeшaвaд, ки aвзoи cиёcии Чyмxypии иолшии AфFOниcтoн мyгaшaнич бyдa, дap ин capзaмин гypyxoи cилoxбaдacти 4affl4y дaъвoи 6a дacт дapoвapдaни XOкимият дopaнд. Ин xoлaт aз як 4Offli6 бapoи мapдyми худи AфFOниcтoн xaтapaфзo бoшaд aз д map 6a aмнияти минтае вa ^axorn тaъcиpи бaд дopaд. Чунин шapoиги нoмycoиди тaъpиxии 4yivixypffli 6a мo xaмcapxaд мacъyлияти xapбиёни Кушушри capxa!rni Тoчикиcтoнpo дaxчaн зиёд нaмyд. Xyшбaxтoн aф capoнy acкap oни ин кдоми низoми тaвoниcтaнд, ки capxaди мyaйни Чyмxypии Тoчикиcтoнp o шapaф мaнд oнa aз xy^^i xaмaгyнa гypyxoи чинoи_xифз нaмoянд.[4]

Б aъди вoкeaxoи coлxoи 1992-1993 ^укушти 4yivixypffli Узб eкиcтoн 6e гyфгyшyнидxo !ap вилoягxoи Сypxoндapё, Тиpмиз 6a coxтмoни_иншooтxoи capxaдй бaйни Тoчикиcтoнy Узбeкиcтoн cap ^p!. Ин aмaли пeшгиpифтaи 4yivixypffli Узбeкиcтoн Xyкyмaти Чyмxypии Тoчикиcгoнpo вoдop нaмyд, ки дap нoxияиxoи xaмcapxaд 6o Чyмxypии Узбeкиcтoн бунёди apтиши capxaдиpo coзмoн диxaд. Дap ждим Тypcyнзoдa нaxycтин кoмeндaтypaи capxaдй тaъcиc дoдa шуд. Дуввум вoxиди capxa^ coли 1997 дap шaxp и Xy^arn! coз мoн дoдa шуд.

Фocилaи coлxoи 1996-1998 миёни ^ушун^и capxaдй aз poxи мyнocибaгxoи дycтoнa rap гиpифтa, 6o нepyxoи capxaдии дaвлaти xaмcoя гyфгyшyнидxo aнчoм дoдa, мyшкилoти capxaA иpo 6o poxи ocoиштa вa дap ф aзoи якдигapфaxмии xapny 4Offli6 xany ф acл нaмyдaнд.[5]

Дap coлxoи coxí^cm^®^ С appaëcara ^yшyнxoи capxaдии K,nAM 4yivixyp ии Тoчикиcтoн дap rçaTC^ дигap мaк;oмoти ^д) arâ aз ниxoдxoи нepyмaнд 6 a шyмop paфтa, дopoи тexникaxoи зaмoни ^i^oc^ бyдa, чузву тoмxoяш 6o кaдpxoи coxибмaлyмoт вa coxибтaчpибaи кacбй мyкaммaл г .

^ymyra^ capxaдии Кyмигaи дaвлaтии aмнияти миллии Чyмxypии Тoчикиcтoн, aз худ дapaчaи бaлaнди xyшёpй, дaлepй вa зиpaкии cиёcй нишoн д oдa, д ap бapтapaф нaмyдaни чишяту чинoягкopй вa дap xифзy нигoxдopии мapзи дaвлaтй шкши бeнaзиp дopaнд. Дap дaвoми чaндcoлaи фaъoлияги х x 415 л ё й г , л ё x x x

дaвлaтй бaйни capxaдбoнoн вa гypyxxoи чинoятпeшa 305 зaдyxypди мycaлaxoнa 6a миён oмaдaacт. Лз шyмopи к;oчoк;чиёни aфFOн 576 нaф ap кyштa 126 шф ap зaxмдop вa 405 нaфap дacтгиp кapдa шyдaaнд. Дap ин дaвpa aз гapдиши Faйpи ^нуни 20 137 кг мaвoди мyxaддиp, 1103 aдaд яpoки oтaшфишoн, 306503 дoнa cилoxи гyнoгyн мycoдиpa кapдa шуд. №ic6ara дaлeлxoи вaйpoнкyнии capxaди дaвлaтй, ёфтa гиpифтaни мaвoди мyxaддиp, яpoкy acлиxa вa дигap лaвoзимoти чaнгй чopaбиниxoи тaxкикoтй-тapoвишй гyзapoнидa шyдa, 530 aдaд пapвaндaи чишй OFOЗ кapдa шyдa буд.[6]

Mycaллaм aCT, ки имpyз тep opœ ми бaйнaлмиллaли, к^ки мaвoд и мухли^ вa фуруши acлиxaи 4arnrn 6a якe aз np oблeмaxoи 4axorni мyocиp тaбдил ёфтaaнд. Ин xaтapxo xap як мapзбoни кишвapp o бapoи xимoяи capxaдди дaвлaтии кишвap мacъyл мeнaмoяд. 3apyp aCT, ки xap як вaчaб зaмини Вaтaнpo чун гaxвapaки чaшм нигaxбoнй кapдa, бapoи бapтapaф нaмyдaни xaмaгyнa тaxдид oмoдa бoшaнд. Mapзбoнoни точик имpyз 6o мaxopaгy мaлaкaи кacбии xeш ин бopи мacъyлиягpo 6ap душ гиpифтa, aз yxдaи вaзифaи xeш capбaлaндoнa мeбapoянд. Фapмoнy cyпopишxoи Acocгyзopи Сyлxy

Baxaan Миллй - Пeшвoи Mиллaт, Пpeзидeнти ^y^ixypMM to^m^cto^ мyxтapaм Эмoмaлй Рaxмoнpo capмaшкм raopM xyд Kapop дoдa, дap мyддaти нa чaндoн тушни бa мyвaффaкиятxoи нaзapacи xиз мaтй шмёб мeшaвaнд.[7]

Нкш вa axмaияти ^шу^ри capxaдиp o 26-27 мaйи coли com 2014 Acocrye opM cyлxy вaxдaти миллй, Пeшвoи ми^тат, Пpeзидeнти 4yivixypMM Тoчикиcтoн мyxтapaм Эмoмaлй Рaxмoн дap cyxaнpoнии xyд бaxшидa бa 20-coлaши тaъcиcёбии ^ymyBxoM capxaдй чунин rçaiw нaмyдa буд.»... тaшaккyл вa pyшди ^ray^o® capxaдй як д aвpaи тoмep o тaшкил мeдмxaд вa ин дaвp a 6o paвaнди pyшдy пeшpaфти дaвлaти чaвoни точишн бapoбap cypaт пфифт. Ифуз мeтaвoнeм дилпyp oнa œxop нaмoeм, ки K^rn'raoM capxaдй бa як coxTOpM вoкeaн мyтaшaккилy мyнaзз aм вa нepyм бoэътимoди хифзи capxaдoти мaмлaкaт тaбдил ёфтaнд. Mo rnipo якe aз дacтoвapдxoи бу^фт зaмoни cox^McmKmnMM мaмлaкaт мeдoнeм"[8]

^ли 2005 xимoяи capxaди дaвлaтй nypp a бa зимaи K^rn'raoM capxa!MM Тoчикмcтoн вoгyзop гapдид. ^ушуго^ capxaдй aз pyзxoи aв вaли тaъcиcёбй 6o дacтшpмxoи бe вocитaи Acoc^op и cyлxy вaxдaти миллй, Пeшвoи миллaт, Пpeз идeнти HyfrixypMM Тoчикиcтoн мyxтapaм Э мoмaлй Рaxмoн !ap тaмoми caмтxoи capxaAM дaвлaтй фaъoлияти xyдpo бa pox мoндa, aмният, якпopчaгй, тaмoмияти apзй, opoмй вa ocoиштaгии мapдyми T oчикиcтoнpo тaъмин нaмyдa иcтoдaacт.

В к , x y yx x x ш , x

aмнияти дaвлaт вa шaxpвaндoнaш 6o вaйpoнкyнaндaшни мapз , rypyxxoM мyтaшaккили ^mtc^toop, KOчoкбapoн 4offli xyдp o б a xaтap мeгyз op aнд вa amap и бoэътимoди В aтaн-Moдap мeгapдaнд. Дap coлxoи coxm6mctmk®^ нaзди capxaдбoнoн aз acкapи к^т^й то aфcapи бaлaндpyT5a вaзифaxoи чиддй вa мacъyлиятнoк мeиcтaд. Baзъи имpyз aM минтае вa чaxoн вa вoбacтa бa oн тaъмини aмнияти ллй, й x x ш x x ё ю x шё й,

oмoдaбoшии вa дoнишy мaлaкaи xиpфaвиpo тaкoзo мeкyнaд. Сapxaдбoнoнpo мeбoяд бa

amaraxoM a^ oди нoмoвap и xern шдик бoшaнд.[9]

Хдмин тaвp, мaxз xaмин xиз мaти nyp мacъyлятoни нepyxoи К^шу^и capxaдй буд, ки !ap як мapxилaи нaчaнд oн тyллoнии тaъpмx oтaш и ^ainn шaxpвaндй xoмyш гapд ид. 4yivixypMM Тoчикмcтoн бa xaёти мyътaдил бapгaшт. Бap om мapдyм шapoити мушиди кopй мyxaйё гapд ид. T oчикиcтoн якe aB дaвлaтxoи opoм вa ocyд a дap caйёp aM зaмин шинoxтa шуд.

АДАБИЁТ

1. Б oйшнии 4op ии В aзopaти мyдoфиaии 4y№ixypMM Тoчикиcaтoн. xm^o^xom 1993-2Q13.

2. Сyxaнpoнии AcocryGopM cyлxy вaxдaти миллй, Пeшвoи милтат, Пpeзидeнти Чумками Тoчикмcтoн мyxтapaм Эмoмaлй Рaxмoн бaxшидa бa 20-c oлaгии тaъcиcиёбии ^шу^ри capxaдй / Hy^R^p^n; 2019.

3. Aбдypaшитoв Ф. M. Тaъpиxи xapбй.-Дyшaнбe, 2016, С. 140.

4. Aбдypaшитoв Ф. M. Фaъoлияти coxtopxom кyдpaтй вa низoми xyKyKMM Тoчикмcтoн дap oxMpM acpM XX- вa aввaли acpM XX1.-Дyшaнбe, 2021. С. 48.

5. Яри^к A. Aнyшepвoн A. Mapз вa мapзб aндй. -Дyшaнбe, 2017. С.40.

6. Haбиeвa Р. A., Зикpиёeв Ф. Б., Зиьф иёeвa M. Ф. Тaъp mxm xanKM тoчик.-Дyшaнбe, 2008, С. 188.

7. Mapз чaбxaи caдoкaт. -Дyшaнбe, 2019, С. 91 В. Mapзбoнoн. - Душaнбe, 2014

9. Ёдoшти capxaдбoнoн.-Дyшaнбe, «HarnpM Myбopиз», 2021, С. 31

ТАЪСИСИЁБИИ ^УМ^УРИИ ТОЧИКИСТОНИ СО^ИБИСТЩЛОЛ ВА НЛЦШИ КУШУЩОИ САР^ЛДЙ ДАР ^ИФЗИ МАРЗИ ОН

Дар мацолаи мазкур мyaллuф нацш ва мацоми цушущои сархадиро дар mщкuмu uсmuцлaлuяmu дaвлamй, мщви гурухои цuнaяmкapй еарщдй нишон дaдaaеm. Мухацциц дар огози маплаби xyд аз maъpuxu дaвлamдapuu мо^кон ба maepu мyxmaеap ёдовар гардида, цайд нaмyдaaеm, ки дар mabpuxu uнеaнuяm ацдодони мо^кон яке аз нaxyеmuн xaлцuяmцae бyдaнд, ки ба нaxyеmuн дaвлam ва марзхо аеое гyзaшmaнд. Дар идомаи ¿уФморхож xyд доир ба жжило^ марз ибрози назарр намуда дарц нaмyдaaеm, ки uеmжayu марз дар нaxyеmuн еарчашмаи mabpuxû кumaбu «Авeеma» ба маьнои еарщдди як дaвлam ва кишвар, дар забони паулавй ба маьнои xaнa ва маекан ёд шyдaaеm. Дар дигар еарчашма ва лyгamнaмщau maьpuxй аз цумла, «Лyгamu Фурс»-ж Аеадии Туей, «Анцуманоро»-и Рашидй, «Фарщнги Дeх¡xyдa», «Фарщнги Амид» ва гайрщо и^тощ «марз», «марзбон», «хад», «саруад» дар ба як маьно шарх ёфmaaнд. Инчунин муаллиф нацши ин нщодро дар замони со^^и^и^оли кишвар илман дар асоси мадаращои maъpuxu шарху maвзeх дaдaaсm.

Калид вожахр: Исmuцлaлuяm, дaвлam, амниям, сархад, марз, худуд, цочоц, рушд, mщкuм.

РОЛЬ ПОГРАНИЧНЫХ СИЛ В ЗАЩИТЕ ГРАНИЦЫ НЕЗАВИСИМОЙ РЕСПУБЛИКИ ТАДЖИКИСТАН

В данной статье автор осветил роль и статус пограничных войск в укреплении государственной независимости, ликвидации приграничных преступных группировок. В начале своей статьи исследователь кратко вспомнил историю таджикской государственности, отметив, что в истории человечества предки таджиков были одними из первых народов, установивших первое государство и границы. Продолжая свою речь о термине «граница», он отметил, что термин «граница» в первом историческом источнике, книге «Авесто» означает границу государства и страны, в Пехлеви означает дом и место жительства. Другие исторические источники и словари включают «Меха Лугати» Асади Туси, «Анджуманоро» Рашиди, «Фарханги» Дехкудо, «Фарханги Амида» и др. «Граница» в определенном смысле. Автор также объясняет роль этого института в период обретения страной независимости как науки и основы исторических источников.

Ключевые слова: независимость, государство, безопасность, граница, граница, территория, контрабанда, развитие, укрепление.

THE ROLE OF BORDER FORCES IN PROTECTING THE BORDER OF THE INDEPENDENT REPUBLIC OF TAJIKISTAN

In this article, the author highlighted the role and status of the border troops in strengthening state independence, the elimination of border criminal groups. At the beginning of his article, the researcher briefly recalled the history of the Tajik statehood, noting that in the history of mankind, the ancestors of the Tajiks were one of the first peoples to establish the first state and borders. Continuing his speech on the term «border», he noted that the term «border» in the first historical source, the book «Avesto» means the border of a state and country, in Pahlavi means home and residence. Other historical sources and dictionaries include Asadi Tusi's Lugati Furs, Rashidi's Anjumanoro, Dehkhudo's Farhangi, Amid's Farhangi, and others. border «in one sense. The author also explains the role of this institution at the time of independence of the country as a science and the basis of historical sources.

Keywords: Independence, state, security, border, border, territory, smuggling, development, strengthening.

Маълумот дар бораи муаллифон:

Ибодуллозода А. Директори осорхонаи миллии Тоцикистон, доктори илщои таърих. Исроилов И. И., унвонцуи кафедраи сиёсатшиносии Донишгощ давлатии омузгории Тоцикистон ба номи Садриддин Айни Сведения об авторах:

Ибодуллозода А., доктор исторических наук, директор Национального музея Таджикистана.

Исроилов И. И. - Соискатель кафедры политологии Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни. Information about authors:

Ibodullozoda A. Doctor of Historical Sciences, Director of the National Museum of Tajikistan, Isroilov I I Competitor of the Department of Political Science of the Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.