Научная статья на тему 'ДОИРАИ АДАБИИ РОҒ ДАР ОХИРҲОИ АСРИ XIX ВА ИБТИДОИ АСРИ XX'

ДОИРАИ АДАБИИ РОҒ ДАР ОХИРҲОИ АСРИ XIX ВА ИБТИДОИ АСРИ XX Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
113
74
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ДАВРАҲОИ АДАБӢ / ВИЖАГИҲОИ АДАБИЁТ / БАҲСИ ИЛМӢ / ДОИРАИ АДАБӢ / МАВқЕИ ЭҷОДКОР / САТҲИ ИҷТИМОӢ / ЖАНРҲОИ АДАБӢ / ФАЗЛУ ДОНИШ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Мирзораҳматова Гулнора Миралиевна

Дар ин мақола оид ба доираи адабии Роғ, ки аз нигоҳи ҷуғрофӣ хеле васеъ ва сернамоянда буда, қисмати ниҳоят зиёди адибони роғӣ дар ватани аслии хеш-дар Бадахшони Ҷумҳурии Исломии Афғонистон зиндагию эҷод кардаанду мактаби адабиашон имрӯз ҳам дар он диёр идома дорад, сухан меравад. Мақсади мақола, дар бораи ҳавзаи адабии Роғи тоҷик ва як нафар намояндаи асили он - Мирзо Қадам ва эҷодиёти ӯ баҳси илмӣ ороста аст. Ба андешаи муаллиф, сабаби асосии аз қисмати Роғи Бадахшони Афғонистон ба ин диёр ё кӯч бастаанд ё муҳоҷир гардидани роғиҳо дар сусту заиф гардидани ҳукумати Бухоро дар асри XIX , аз ҷониби дигар, ба Афғонистон даст дароз намудани мустамликадорони англис тоқатфарсо гардидани вазъи иҷтимоии мардум мебошад. Муаллиф дар такя ба пажуҳиши олими адабиётшиноси тоҷик Искандар Икромов қайд менамояд, ки доираи адабии Роғи тоҷикро то ба имрӯз ба се насли ба ҳам пайванд мансуб медонанд, ки Мирзо Қадам ба насли якуми ин ҳавзаи адабӣ шомил аст. Аз таҳқиқи намунаҳои ашъори шоирони давраи аввали Роғи тоҷик, аз ҷумла ашъори Мирзо Қадам бармоеяд, ки ашъорашон анъанавӣ буда, аз ғазал, қитъа, муаммо, чистон, фардбайтҳо, маснавиҳои хурд ва ниҳоят қасида иборат мебошанд. Инчунин, дар ин маврид И. Икромов баъди ҷамъбасти мулоҳизаҳои худ оид ба жанрҳои адабии доираи адабии Роғи охирҳои асри XIX ба хулоса меояд, ки жанри аз ҳама ривоҷёфтаи ин давра ғазал мебошад.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE CIRCLE OF LITERARY THE HORN AT THE END OF THE XIX AND THE BEGINNING OF THE XX CENTURIES

This article discusses the literary circle of the Horn, which is very wide and geographically representative, with the vast majority of the writers of the Horn living and writing in their homeland, in Badakhshan, the Islamic Republic of Afghanistan, and their literary school continues to this day. Purpose of the article conducts a scientific discussion about the literary sphere of Rogo Tajikistan and one of his original representatives Mirzo Kadam and his work. According to the author, the main reason for the migration of the Badakhshan inhabitants of the Horn of Afghanistan to Tajikistan was the weakening of the Bukhara authorities in the 19th century, on the other hand, the invasion of the British colonialists in Afghanistan and the unbearable social situation. Based on the research of the Tajik literary critic Iskandar Ikramov, the author notes that the Tajik Horn literary district is still considered to belong to three interrelated generations, and Mirzo Kadam belongs to the first generation of this literary district. The study of samples of poetry of the first period of Tajik horns, including poems by Mirzo Kadam, shows that their works traditionally consist of ghazals, poems, sayings and riddles, sayings, small masnavi and, finally, qasida. Also in this case, I. Ikromov, generalizing his conclusions about the literary genres of the Rozhsky literary circle of the late 19th century, notes that the most developed genre of this period was the ghaza.

Текст научной работы на тему «ДОИРАИ АДАБИИ РОҒ ДАР ОХИРҲОИ АСРИ XIX ВА ИБТИДОИ АСРИ XX»

ДОИРАИ АДАБИИ POF ДАР ОХИР^ОИ АСРИ XIX ВА ИБТИДОИ АСРИ XX

Мирзорахматова Г.М.

Донишгощ давлатии Кулоб ба номи Абуабдуллоуи Рудаки

Дар нимаи дувуми асри XIX ба Русия хамрох шуДани Осиёи Миёна ё аниктараш Осиёи Миёнаро мугеъи худ намуд ани Рус ия сабабхои худро дошг. Яке аз онхо ин буд, ки хануз пеш аз ба Русия хамр ох, намудани Осиёи Миёна аз замонхои кадим байни ин ду кишвар робитахои пайвастаи икгисодй ва тичоратй мавчуд буд. Ин муомилот ба хусус, дар асри XVII ривоч ёфта, мустахкамтар шуд. Зеро алокаи Осиёи Миёна баъди вокеахои хунини байни Сафавихо ва Шайбонихо алокаи тичорату иктисодр о бо хамсоягони чанубй-шаркии худ канда кард ва ба ин восита аз боз ори чахонй чудо шуд. Ягона рох он буд, ки ашёхои хом ва махсулоти хунар манд ии худр о б а бозор и Русия

Р х лх у г . Р , у кк ё

капиталиста нихода буд, ба ашёи хоми Осиёи Миёна ниёз дошта ба ин тичорат манфиати зиёд медид [7, с.627-656].

Дуввум ин ки аз чониби чанубй-шаркии Осиёи Миёна, яъне аз Афгонистон, ки дар асри XX мустамликаи Англия ба хисоб мерафт, хавф и ба Осиёи Миёна хучум овардани англисхо буд ва ин ба Русия метавонист хам зиёни сиёсй ва хам зиёни иктисодй расонад. Русия, пеш аз хама намехост, ки ашёи хоми гар онбахои О сиёи Миёнаро аз даст дихад. Х,атто кор ба чое расида буд, ки Русия барои таксим кардани ганиматхои Осиёи Миёна бо Англия кариб ба чанг даромада буд [7, с.641]. Зиёда аз ин, хатто Хитой низ кушиши ба Помири Шаркй даромаданро мекард. Дар Помири Гарбй ш , ъ ш г . Д у хш ё Р у хй .

Хркимони махаллй Шоалимардон дар Вахон ва Юсуфалихон дар Шугнон, ки аз тарафи Абдурахмони афгон маъзул гардида буданд, ба халк якчоя бар зидди афгонхо муборизаи беамон мебурданд. ^исми з иёд и вахонихо диёр и худро тарк карда, ба Туркистони Шаркй куч бастанд.

^исмати асосй Дар ин давра, бештар аз пештар аз чониби аморати Бухоро ба сари халк ш х х л п . Д х Х1Х ХХ Б х О ё

Миёна хамчун маркази таассуби динй ва реаксияи феодалй баромад менамуд ва дар замони хукумронии ду амри охирони он: - Абдулахад (1885-1910) ва Олимхон (1910-1920) давраи

тиpaтapинy мyдxишгapини мapдyми кишвap, бa xycyc точишну yзбeкoн 6уд. Arap дap oxиpи acpи XIX вa aввaли acpи XX Бyxopoи ^prap мaшъaлбapдopи ф apxaHrn acили фopcии точикй бaд-ин ^л aфтoдa бoшaд, nac дap aтp oфy aкнoф и oh, мaxcycaн, Бyxop oи ^ŒapKH чй ^д ^axoe, ки pyй нaмeдoд? Xaëra и^пвши, иктиcoдй вa cиёcии aмopaти Бyxopo нaмeтaвoниcт, Бyxopoи Шapкии дypдacтpo з epи нaзop an nypp aи xyд Kapop д шэд.

Б инoбap ин, мapдyми Бyxopoи Шapкиpo бa Hxrnëp и xoкимoни мaxaллй гуз oштa, бa кaдpи ^лу тaвoн aз ohxo 6o4y xиp O4 тaлaб мeкapдy б ac. Xo^Dviomi мaxaллй бoшaнд, as pyйи « иншф »-и xyд 6o зepдacтoн м^мита мeнaмyдaнд. Ин xoлaтpo дap Буж^и Шapкй, ^м дap XaxnoH, хдм дap ^ap oтeгин, xaм дap вoдии Хи^ри Шoдмoн тaкp ^aH, якpaнг мeтaвoн мyшoxидa нaмyд. Нoтaвoнии mpдoxти aндoзxoи миёншикaн мapдyмpo mpeшoн вa xoкимгypeз нaмyдa буд, ки ин бa дoиpaxoи aдaбии Бужр oи Шapкй бeтaъcиp нaбyд. Б oяд гуфт, ки ин дoиpaxoи aдaбй низ бa тaвpи шoиcтa aмaл нaмeкapдaнд. Xa™:» эчoдкop oн дap мaвкeи якxeлa Kapop нaдoштaнд.

^мин p aвaнди з rnmarn бap oи мapдyми Xaтлoн вa д oиpaxoи aдaбии aтp oфy aкнoф и oн низ xoc буд вa якe aз чунин дoиp axoи aдaбй дap ox^ и acpи XIX вa aввaли acpи XX дoиpaи aдaбии Pof бa шyмop мepaфт. Дoиp бa PoFy poFиён, acли бapoмaди ohxo, xaëra ичтимoию иктао)дй вa шёшву фapxaнгии ин мapдyм, гyзaштa aз ин шeвaи гyфтopaшoн дap мaкoлaю гyзopишxo вa pиcoлaxoи илмии oлимoни вaтaнию xop^^ мoнaнди ИЛ. Яpoвcкий, Ю.В. Гoнкoвcкий, Р. X,oдизoдa, Б.Н. Иcкaндapoв, М.С. Aндpeeв, А. Aбибoв, И. Икpoмoв, С. X,aкимoв, мeтaвoн мaълyмoти зapypиpo дapёфт, ки ohxo xaмa дap xaллy фacли xaдaфи мo cyдмaнд вa xaivrHyH дacтёpи бeминнaт xидмaт xoxan кapд.

Ин 4o бoяд capи oh aндeшeм, ки Pof чй мaънй дopaд вa чapo мapдyми oh мaвз eъ дexи xyдp o Pof юм Hrnomaan? Дap лyFaгxoи тaф cиpии мaъpyфy эътимoдбaxш, aB чум^та: «Fиёcy-aл-лyFOт»-и Мyxaммaд Fиёcиддин, <^apxaHrn зaбoни точикй», <^apxaHrn cypyprö», <^apxaHrn paшидй»-и Aбдyppaшиди Тaгтaвй, <^apxaHrn низoм»-и Мyxaммaцaлии Дopyлиcлoм X,aйдapoбoдй, <^ypxora кагеш-и Бypxoн Мyxaммaдxyceйн вa Faйpa ^prô бa тaвpи зaйл мaълyмoти якxeлa дoдa шyдaacт: РoF-"дoмaни кух,, ки aз caxpo бoшaд» вa д oмaни ф ap oxи caбзy xypp aми кух,, мapFЗop». X,aмaи

ин мaъниxo дypycтy вoкeй бyдa, бa тaбиaти мaвзeи мaзкyp вa чyFpoфияи oh мyвoф ик aCTy як нaвъ бaёнгapи xa^Kara мaнзap aи дexи POF acт.

Тибки мaълyмoти мaвчyдa, мapдyми Pof, ки имpyз дap вилoяти XaxnoH cyкyнaт дopaнд, acocaH aз кимти РoFи Бaдaxшoни AфFOниcтoн бa ин диёp ё куч б acтaaнц ё rniyxo4^ гapдидaaнд. Сaбaб дap чист? С aбaби acocй oh aCT, ки дap ин диёp бapoбapи cyCTy зaиф гapд идaни ху^мти Бyxopo, ки дap acpи XIX 6o pycxo дacт бa rnpe6oH шyдa бoшaнд, aз дигap, мycтaмликaдopoни aнглиc бa

AфFOниcтoн дacт дapoз нaмyдa, axвoли мapдyмpo TCœa^apco кapдa бyдaнд. Шoxy

XOкимoни AфFOниcтoнpo мeбoиcт, xaм xyд вa xaм мycтaмликaдopoнpo тaъмин нaмoянд, то ЧOнaшoнpo дap aмoн нигох дopaнд. Ин з apбaи caxn a^rnoi^opoHy xoкимoни oh тapaфи pyдxoнaи Пнч, мин^у^та poFиёни Б aдaxшoни AфFOниcтoн бa мapдyми oдй тaъcиpи ^orncox pacoнидa буд.

Мapдyм aз yxa aи дoд aни 6o4y x^ oчи пeшниxoдкapд aи aмлoкдopoн бapoмaцa нaмeтaвoниcтaнц вa бa ohxo ^pycranrn ^ornox лaxзa бa лaxa тaxц ид мeкapд.

XaTO) дap миёнaxoи acpи XIX тaxциди aз pyдxoнaи Пнч бa xorai шoxи Бyxopo гyзaштaни мycтaмликaдopoни aнглиc xeлe paвшaн эxcoc кapдa мeшyд. Пoдшoxи pyc ин нияти Fapaзнoки aнглиcxopo x® нaмyдa, тaвoниcт Бaдaxшoнp o бa тoбeиятaш дapopaц вa OHp o вa бa зep и нaз opan xyд Kapop диxaд. Bane pycxo K^para тaмoми Бaцaxшoнpo, ки дap ду coxили pyдxoнaи Пнч вoкeъ буд, x ш ш . Б , гл x ш x

AфFOниcтoн зaбoн як Harnea, capxaдpo лaблaби pyдxoнaи Пнч чyдo нaмyдaнд. Ин бa oh мaънocт, ки coxили pocrn pymxora бa шoxигap ии Бyxopo вa coxили чaпи oh бa AфFOниcтoн мyтaaллик гapд ид. Б a ин мyвoф икaнoмa aнглиcxo низ pro oran- дoдaнд [1, c.18]. Пypcидa мeшaвaд, ки чap o pycxo ин raoppo кapд an? Ч,aвoб и мyxтacapy мyшaxxac xaмин aCT, ки Оcиёи Миёга чун мaнбaи гapoнб axo вa apзoни мaвoди xoми зaвoдy фaбpикaxoи Pycœrn пoдшoxиpo xa'гтaлимкoн тaъмин мeкapд. Бo Б aA axшoнpo бa зepи нaзopaти xyд дapoвapд aни pycxo бa мapдyми тaxчoй то ai^ae caбyкиxo pacид. И й x x л л x x x ллй

4oe naHox мeдoшт. Бaдaxшoниёни тapaфи pocrn pyдxoнaи Пнч вa noëmap, як ким XaxnomiëH araiyH xapoc aз шoxy xoraDviomi AфFOниcтoн вa мycтaмликaдopoни ohxo нaдoштaнд. ^irap ин ки зулми дaxшaтнoки aмиpи Бyxopo б a ohxo, ки xeлe мacoфa myp буд, ^map эxcoc мeшyд. Б aдaxшoнp o бa тacappyфи xyд дapoвapдaни xyкyмaти пoдшoxии pyc бa rnapmyrn caбyкиxoe oвapд. Bane Б aц axшoниёни тap aфи чaпи pyдxoнaи ñií4po mineaba бeштap буд.

Пoдшoxи AфFOниcтoн Aбдypaxмoнxoн, ки coлxoи 80-уми acpи XIX бa Сaмapкaнд xичpaт нaмyдa буд, бa вaтaн бapгaштa, пeш aз xaмa вилoятxoи мapкaзии Бaдaxшoнpo 6o зypй мyтeи xyд мeнaмoяд. XaiTO вaй coли 1882 aз бeиггифoкии xoкими Шугшн Ю cyфaлиxoн 6o мapдyм гай бypдa, мaкcaди зaбти ШyFнoнp o мeкyнaд вa 6ap oи ичpoи ин xaдaф coли 1882 С apвapxoн юм capкapдapo 6o cimoxji зиёд 6a oh Hoxjra мeфиpиcтaд. Сapвapxoн 6o мaкpy xиял Юcyфaлиxoнpo 6a дacт дapoвapдa,

мaxбyc кapд a, б a Ko6yn мeф иpиcтaд [14,18]. Хркимияти aфFOнxo дap тaмoми минта^и Б azi axшoни ь^й то coли 1895, то шз ишнoмaи б afern Рycия вa Лнглия идoмa ëбaд xaм, тaвpe ишopa paфт, мш^ъд бexбyдиe бa нaзap нaмepacид. Бaдaxшoн дду тaкcим гapдидa 6уд. Дap Бaдaxшoни ч^иби чaпи pyzzxoнaи Пнч xoли Бaдaxшoниëн as бyдa, бaдтap rapдидaacт. Зиддиятари мaзxaбй вa бeинcoф ии aмaлдopoн py бa pyз мeaфзyд. Map дум чoйи ocyдaтapepo Hxrnëp мeкapд aгй шyдaнд вa xaмoнo бeштapaшoн poFиëни oн cyrni pyдxoнaи Шнч бyдaнд вa OExopo зapypaт пeш мeoяд, ки xичpaт кушнд. Тибки нaзapи з aбoншинocи pyc Ю.И. Б orop aд, ки !ap мaвp иди гуйишри poFmi зaбoни точикй жж^^иши пypapзишe aнчoм дoдa, oнpo интишop нaмyдa буд [6], вaтaни aкcapи мapzzyми PoFpo capзaмини бтетонии Б aдaxшoн мeдoнaд.

Дap xa^^a^ китеми бeштap и ин мapzzyм имpyз xaм д ap вилoяти Бaдaxшoни 4yivixyp ии Иогомии ÄфFOниcтoн, яънe дap вaтaни бумии ниëшнaшoн зиндaгию фaъoлият дopaнд. Ин мyxaккикш шeвaшинoc бoвapии шмилу ^вй вa итминoнбaxш дopaд, ки poF^rni имpyз дap китеми ^нубии Чyмxypии Тoчикиcтoн cyкyнaтдoштa, ки acocan дap минтaк;aи K^o6 вa aтpoфy aкнoфи от, aлaлxycyc нoxияи имpyзaи Шypooбoд бyдa, дaвoми нacли oн poFиëнe мeбoшaнд, ки aB чaбpy зулм вa чaф oю бeaдoлaтии бepaxмoнaи xoкимoни xyzzxoxy б a! кeши aфFOн poxи ryp eß пeш rnp ифтa, ичбopaн тapки зoдшxy мaxaлли зист нaмyд aaнд вa бa тapaф и чaпи дapëи Шнч гyзaштa, мacкyн шyдaaнд [6]. Ин фиф бaъдтap дap китoбy ocopи илмии Б. Иcкaндapoв [10; 11], Ä. Äбибoв [2,52-77], И. Икpoмoв [9], Нaимoв [15] дacтшpй вa тaъйиди xyдp o ëфтaacт.

Лaбиëтшинoc И. Икpoмoв, ки бa тaxкшкy oмyзиши зиндaшнoмa вa мepocи aдaбии як зyмpa aдибoни дoиpaи aдaбии РoFи точики acpxoи XIX-XX кopxoи зиëдa apзишмaндepo бa aнчoм pacoнидa, дoиp бa ин мaвзyъ китoбy мaк;oлaxo rnroraop нaмyдa, пeшкaши axли тaxкшк кapдa, aк;идaи Ю.И. Бoшp aApo дap мaвpиди мaxз вилoяти Б aA axшoни Чумя^ии Иcлoмии ÄфFOниcтoн бyдaни вaтaни бумии мapдyми Pof чoнибдopй мeнaмoяд, caбaбxoи мaкoни тaвaллyдy мaxaлли зиcтaшoнp o ивaз нaмyдaни эшoн чoннoктapy мyфaccaлтap бa тaвpи зaйл тaъкид кapдaacт: «flap xarç^a^ точиксни Pof, ки дap ^m^ow^ Зepдex, Дexшop, Буз куш, Шингон, 3y, Mop4, Mai^OT, К^^б, С aд a, Ёвoн, Бapp of, Xy^yœ вa Яфтaли Бaдaxшoн з индaгй мeкapдaндy axoлии мукимию тaxчoии ин

ъ , x x XIX XX г x :

зaминxoи xocилxeз, xyнyкии к;axpaтyн вa aвчи зулму зoлимии xoкимoни дaвp якe пeш вa дигape бaъдтap oн диëppo тapк кapдa, бa тapaфи чaпи дapëи Шнч (кaлaмpaви xoзиpaи Дaшти Чум вa Шypooбoд) мypoчиaт мeнaмoянд» [9, c.4-5].

^били зтф aCT, ки мyxoчиpoни poFй низ мoнaнди aкcapи дигap мyx,oчиpoни точики aз yx x y ю y ш x лл x ч к x

дap бeштap мaвpидxo шми acлии мaвзeъ ё дexoтepo мeгyзoштaнд, ки к;aблaн мaкoни зиcтaшoн бyдaacт. Бeшyбxa, ин нишoнaи мexpy мyxaббaти бeпqëни тaбиии мapzzyм бa чoю capзaминe мeбoшaд, ки бa к;aвлe, xyни шф aшoн дap oн чo pexтaacт.

^мин тaвp, aз capчaшмaxoи aдaбию тaъpиxй, шклу pивoятx,o вa ocopи мaxфyзмoндaю дacтpacгapд идaи coлxoи oxиpи aдибoни ин дaвpaи минтaкa мaълyм мeгapдaд, ки точикоти зиëдe aз дexoти зиёди РoFи Б aдaxшoни ÄфFOниcтoн 6o caбaбxoи гyнoгyни д ap бoлo зтфшуд a дapëи nai^p o y6yp нaмyдa, дap мaвз eи Дaшти Чум, дap нaздикиxoи дoмaнaкyxxoи Шypooбoд (нoxияи Шaмcиддин Шoxини имpyзa М.Г.), ки пeштap Дaшти Тepaй унвот дoшт, cyкyнaт иxтиëp мeнaмoянд. Ин aCT, ки имpyз дap ждияи Шypooбoд минта^и чyFpoфии мaшxypy зeбoмaнзape 6o юми Pof дoмaн nax! кapдaacт. Нми Pof 6a ин мaвзeъ, ки дap xa^iw, минта^и ь^ии py 6a ч^иби caxpoCT, xeлe мувдфик aфтoдaacт. Ä от ки poFиëни нoxияи Шypooбoд дap xa^i^a^ мapдyмoни oмaдaнд, ин aндeшaи Рoзик;и С идик xeлe чoлиб acт: «Mapдyми тaxчoии мaвзeи имpyзaи Шypooбoд дap дaвpaxoи гушгун 6a Тepaйзaмин oмaдa, мacкaн гиpифтaaнд. ^мин aCT, ки obxo дap дexaxoи aлoxидa rypyx-rypyx oмaдa, мaкoни д oимии зиcти xyдp o miraxo6 нaмyдaaнд. Ищ) мapдyмoни poF^ ëxcyчй, xoвaлингй вa дapвoзй мeбoшaнд» [16, c.76].

Чун cyxaн aз дoиp aи aдaб ии Pof мepaвaд, пeш aз xaмa гyфтaн зapyp aCT, ки acлaн, дoиp aи aдaбии Pof aз ниго^и чу^^й xeлe вaceъ вa cepнaмoяндa бyдa, кимти ниxoят зиёди aдибoни poFй дap вaтaни acлии xeш-дap Бaдaxшoни Чyмxypии Иcлoмии ÄфFOниcтoн зиндaгию эчoд кapдaaнzzy мaктaби aдaбиaшoн имpyз xaм дap от диëp идoмa дopaд. Mo дap pиcoлaи xyд дap бopaи xaвзaи aдaбии РoFи точик вa як нaфap нaмoяндaиacили от - Mиpзo ^aдaм вa эчoдиëти y бaxcи илмй opocтaниeм.

Ин poFиëн p eшamйвaнд оти xaмoн poFиëнe мeбoшaнд, ки acny нacaбaшoн aз РoFи Б aд axшoни ÄфFOниcтoн бyдa, caбaбxoи ишopaшyдa OBxopo минбaъд mpeшoн кapдaacт. Max^ нaмyдaни мo дoиp 6a дoиpaи aдaбии РoFи дду coxили pyдxoнaи Шнч aз от чиxaт aCT, ки от 6a xaчми китоб гй .

Тaвpe aз мaъxaзи мaвчyдa, capчaшмaxoи тaъpиxй вa oмyзишy mжyxиши axли тaxкик б ap мeoяд, дap capзaмини Pof, ки мapдyмoнaш aмcoли кулли точикоти дигap минтaк;axo aдaбиëтдycтy шoиpmpвap вa шeъpдycтy шoиp)тaбиaт мeбoшaнд, дap cyxaнmpдoзию xoзиpчaвoбй ycтoд бyдa,

aдибoнy cyxaraap oни зиёдe дap як дoиpaи aдaбии мaълyмy мaшxyp и 6a юм дoиpaи aдaбии Pof дap нимaи дувуми acpи XIX вa aввaли acpи XX, нoвoбacтa 6a вaзъи cиёcию ичлаюй вa нoбacoмoниxoи зaмoн бapoбapи пeш бypдaни pyre^ кaшшoкoнa 6a кopxoи эчoдй низ кaмap бacтa бyдaaнд. Бa aндeшaи coлими мyxaккик И. Икpoмoв, мyaйян нaмyдaни cap OFOЗи шeъpy шoиpй дap capзaмини Pof ю^и caxn нecт.

С aбaби acorä ин дap oh ad, ки poчeъ 6a pyз ropy ocopи бoкимoндaи aдибoни ин capзaмин то acpи

XIX capчaшмaxoи aдaбй вa мaнoбeи тaъpиxй 6a нyдpaт вa xano кaми кaм мeтaвoн myrop oмaд. Иллaти paвшaни ин xoлaт дap oh ad, ки чи capзaмини Pof вa чи aкcapи axли илму aдaб вa фapxaнгдycтoни oh aз мapкaзxoи шyxpaтёpи илмию aцaбии точишни oh дaвpa, rnoHan^ Бyxopo, Сaмapкaнд, Xy^n, Шaxpиcaбз, Бaлx, X^pOT вa Faйpa xeлe myp бyдaнд вa зиёдa aз ин K^opira тaнгдacтй вa вaзъи ^^acorno!! кapнxoи мaвpид и нaзap 6ap oи тaxcили илму тaкмили дoниш дap oh

x ш . Б , ш x x x лл ё ё

тaвpи xyдoмyзй 6a чoдaи илму aцaб кaцaм rnoima, фopиF aз raopy бopи pyзгop caнчиши кaлaм мeнaмyдaнд. Myчpими Pof^ Mиpзo Pa4a6, Ли^и РoFй, Mиpзo ^aдaм, Myллo Бypxoн (Бтемил), Mиpзo Булбул, Mиpзo Ними С aф eдoбй, Myxn^, В aлии Pof^ M^p aъ, Aбдyлxaмиди Kamp0, Aбдии Сaфeдoбй вa дигapoн aз шoиpoни шинoxтaи дoиpaи aдaбии РoFи acpи XIX вa aввaли acpи XX- и ш ш , x ё x y й ъл ё . M л ,

Myчpими РoFй вa Mиpзo Pa4a6 дap мaцpacaxoи диёpи xyд тaxcил нaмyдaaнд. Mиpзo К^щм бoшaд, nac aз xaтми мaктaби иб^^ии динии З opд ex acocaH, 6a xyдoмyз й мaшFyл гapдид aacт. В ane вaй aз бoиcи кaмбaFaлй вa бeбизoaтй ^ммн, тaxcилpo дap дexи Сapи Haмaк ^та кapдa, дyнбoли зиндaгoнии бeчopaгии xyд шyдaacт.

Яте aз caбaбxoи дигapи xoлaти мaзкyp, 6a aндeшaи мo, дap oh ad, ки a^ap^rra мyглaки aдибoни oh з aмoнa дap мacчидy мaцpacaxoи дexaxoи Mop4, Maí^oH, Ёвoн вa Faйp a вa ё дap нaзди мyллoxoи чуд oroHa тaxcили илм нaмyдa, xany caвoд бapoвapдaaнд вa acocaH, улуми д иниpo вoбacтa 6a тaкoзoи д aвpy зaмoн, ф apo rnp ифтaaнд. Омузишу aзxyд кунии мepocи aц a6rni гyзaштaгoни aдaбиёти фopcии точикй низ aз мaшFyлиягxoи mйвacтaи ohxo бyдaacт. Бo вучуди oh ки мyxиги aдaбии Pof aз мapкaзxoи пeшpaфтaю мyктaциpи aдaбию фapxaнгии зaмoн дap мacoфaи дypтap ЧOЙгиp ad, вaлe xaггaлимкoн тaълимy тaцpиcи дeвoни Xo4a Xoфиз, «Гyлиcтoн»-и Шaйx Сaъдй, «Б axopиcтoн»-и Maвлoнo Чрмй, «:Шoxнoмa»-xoниxo, «Б eдил»-xoниxo вa Faйpa 6a pox rnona шyдa бyдaacт.

4yHOHe ки тaъкид гapдид, нaxycт дap 6op aи дoиpaи aдaбии Pof И. Икpoмoв [9] вa Haимoв [15] aмиктap мaълyмoт дoдaaнд. Aap И.ИKpoмoв дap pиcoлaи тaзкиpaмoнaнди xyд «^o^orni РoFи x x XIX XX ч » x шъ y г 8

нaфap cyxaнвapoни дoиpaи aдaбии Pof: Mиpзo ^щм, Myчpими РoFй, Myxraic, MÎcpa^ Mиpзo Булбул, Лшри РoFй, Б жмил вa Mnp Pa4a6 6a тaвpи xeлe мyxтacap ёд кapдa бoшaд, дувумй poчeъ 6a pyзгopy ocopи Myчpими РoFй pиcoлaи нoмзaдй 6a cornoH pacoнидaвy дифoъ нaмyдaacг, ки 6o фyшypдaи oh axли тaxкики coxa oшнoянд. Maкoлaxoи С. Xaкимoв <^ap aчaи o^iy^ra шyдaни aдaбиёти РoFи oxиpxoи acpи XIX вa иб^дои acp и XX точик» [17, c.36-40] вa «Xaёт вa эчoдиёти Лшри РoFй [18, c.38-42] низ aндeшaxoи xyби илмй дoштa, дap пyppaтap шинoxтaни дoиpaи aдaбии Pof вa нaмoяндaгoни мaъpyф и oh axaмияти виж дopaнд.

Иcкaндap Икpoмoв дap oмyзишy mжyxиши дoиpaи aдaбии oxиpxoи acpи XIX вa aввaли acpи

XX ниcбaт 6a дигap мyxaккикoн ф ap OTap p aфтa, дoиpaи aдaбии РoFи точикф o то 6a имpyз 6 a ce шали 6a xarn mйвaнд мaнcyб мeдoнaц, ки rno OHpo 6a тaвpи зaйл д acтaбaндй нaмyдeм:

Hacли aввaлe, ки y ишopa нaмyдaacт, инxoянд: Myчpими РoFй, Mиpзo К^щм, Mиpзo Pa4a6, Лшри РoFй, Myллo Бypxoн (Б иомил), Mиpз o Булбул, Mиpз o №ими Сaф eдoбй, Myxлиc, В aлии РoFй, Mucp ab Aбдyлxaмиди ^aдpй вa д mapoH.

Hacли дуюми ин xaвзaи aдaбй: Aбдии Сaфeдoбй (Сaггop Зикpyллoeв) вa пиcapи y Mycлим С , x лл x A й M л ш Б x A x л , x лл

6a Бypxoниpo мaнcyб дoниcтeм.

Бa нacли теюми ин xaвзaи aцaбй: Рaчaбaлии PoF^ Рaшиди ^»д^иё!, Шepмaцйг HjreHxorni Лaтифй, Maцxoни Шapиф, Сaнгмaци Шapифй, Axмaди Билoл, Шaмcи Xaтлoнй, Ёpии POF^ Ф , ш ш XX ё к x ё

бapoбapи шуглу пeшaи xaмeшaгии xyд 6a эчoд и ocopи бaдeй мaшFyлaнд, шoмил мeшaвaнд.

С arnap a вa дacтoвapдxoи эчoдии шели ceвyми дoиpaи aдaбoн РoFи точик, ки 6a pyзгopи мo p OCT мeoяд, caxми ohoh дap пeшpaфти xaёти чoмeaи мингaкa вa 6epyH aв oh нaвappacy чoлиб acт. Дap бaйни нoмбapшyдaгoн Рaчaбaлии РoFй, Рaшиди ^»д^иё!, Шepмaдй, 4^hxoh Лaтифй coxиби кигoбxoи aлoxидaи шeъpй мeбoшaнд. Бeшaк, aдибoни нacли теюм тapбиятёфтaю бaкaмoлpacидaи дaвpoни Шypaвиaнд вa aв coли 1991 rn^orntó шaxp вaнди Тoчикиcтoни coxибиcтиклoли xyд an, aз ду л лй , ш л ш г x к л x л ю

иcтeъдoд вa фapoгиpии мaвзyъ кoмёбтapaнд. Бa xycyc, rnarn^ мyxтaвoи эчoдиёти нacли ceвyми

дoиpaи aдaбии РoFи точик xaмкaдaми зaмoн бyдa, тapaннyмгapи xaëти вoк;eии дaвpoн мocт, ки бaxcecт дoмaнaдopy anoxiw a.

Дoиpaи aдaбии РoFи точик дap acpи XIX вa ^п^и acpи XX, ки aз чyмлaи дoиpaи aдaбии дopoи cyxaнвapoни зиёди cepмaxcyли xaмин дaвpaи нoxияxoи aтpoфy aкнoфи K^o6 мaxcyб мeгapдaд, имpyз aз xapвaктa дидa, 6a тaxкикy mжyxиш вa б a oмyзиши мyкaммaлтapy caxexтap ниëзe б e штap д op aд. 4ap o? Б ap o и от ки мo б a дo иp ax oи aд a6 ии Xaxno н б a тaвp и б oядy ш oяд мaълyмoти зapypй ди^м, xaтмaн дoиpaи aдибии РoFи точик бoяд дap мaдди нaзap бoшaд вa xaTO) дap нaвиштaни тaъpиxи aдaбиëти XaxnoH низ кopoям д OHrora мeшaвaд. 3epo бeштapи кopxoи 6a ин дoиpaи aдaбй cypaтшpифтa xapaктepи yмyмиmжyxишй вa тaъpиxй дoштa, mйдoиш, зaминaxoи тaъpиxй, ф apxaHrn вa oмилxoи acocии тaшaккyлëбй вa тaxaввyли от нoшинoxтa мoндaacт. Зиëдa aз ин, mxлyxoи гyнoгyни oa^ адибoни ин дoиpa, мoнaнди мaвзyю мyxтaвo, жaнpxoи бaдeй, xycycиягx,oи ca6ioffl aдибoни aлoxидaи от пyppaю дaкшк вa дap мyк;oиcaю му^^ита мaвpиди бaxoдиxй вa тaxкшки чиддии илмй rçapop нaгиpифтaaнд.

Haмyнaи aшъopи шoиpoни ин дaвpaи РoFи точик дap нaвбaти aввaл aнъaнaвй бyдa, aз Faзaл, Ejiraa мyaммo, чиcтoн, фapдбaйтx,o, мacнaвиxoи xypд вa ниxoят ^ода ибopaт мeбoшaнд. Лммo ^owa 6o caбaбxoи caxт тaнaззyл ëфтaни ин жaнp вa нaбyд aни дaвлaти мyтгaмapкaз мaвкeи acocй нaдoшт [9, c.74]. Macaлaн, дap мacнaвй, мyxaммac, мycaддac вa pyбoй Myчpим, Myxraic, Mиcpaъ, Mиpзo Кщ aм пeшдacт бyдaaнд. Mycaммaтy тapчeъбaнд вa ^ti^apo M^p aъ вa Mиpз o Кaдaм бeштap гyфтaaнд. Дap «Дeвoн»-и Mиpзo Кaдaм тaнxo як ^owa дyчop oмaд, ки дap фacли «Mepora aдaбии Mиpзo Кaдaм» дap ин 6opa муф accaл, 6o з aмoн вa зapyp an эчoди OTp o 6app arä нaмyдaeм. Дap ин мaвp ид И. Икpoмoв бaъди чaмъбacти мyлoxизaxoи xyд oид 6a жaнpxoи aд a6 ии дoиpaи aдaбии РoFи oxиpxoи acpи XIX 6a xynoca мeoяд, ки «жaнpи aз xaмa pивoчëфтaи ин дaвpa Faзaл мeбoшaд. Äcap шyapoи ин axa Faзaлcapo бyдa, мaxopaтy иcтeъдoди xyдpo дap эчoди ин нaвъи шeъpй caнчидaaнд. Б aъзe Faзaлxoи шyapoи дaвp aи мaзкyp ниcбaт 6a acpxoи гyзaштa кaлoнxaчмгapaнд» [9,74]. Macaлaн, Faзaлe, ки 6o мaтлaи:

Бuшнaв sa3me, ш œxu %upмoн омоЬ, Айёмu 6ayopy бapфу бopoн omaà [12, с.86].

aз Mиpзo Кaдaм aCT, 6a мaвзyи ичтимoй бaxшидa шyдaacт, ки от aз 32 бaйг ибop aт мeбoшaд [13, c.107-109].

Дap 6ap o6ap и жaнpxoи xypди лиp икй зaбoн вa ca6rai шoиpoни ин дaвp aи РoFи точик xypocoнй ë ^o^ вa кaлoмaшoн coдaвy paвoн бyдa, д ap ohxo иcтиф oдaи зapбyлмacaлy мaкoлxoи xaлк;иpo з дед . M л , к л «X л С л x »- ш M ъ

чунин 6 a нaзм oвapдaacт:

Зи гyлгaшти xyзyp и Fyp6 aт oзop и вaтaн xyштap, Зи дacти шaфкaти 6erOTa cилиxoи иквот 6ex [12, c.87].

Ba^re 6a тaмoми ocopи мyxфyзмoндaи aдибoни РoFи точик тaвaччyxи aмик нaмoeм, мaълyм мeшaвaд, ки oexo aз aдaбиëти клaccикии фopcии точикии то зaмoни xyд бapxypдop бyдaaнд. Дap нaмyнaxoи acapxoи лиpикии oexo тaъcиpи Äтгopи Hишoпypй, Чaлoлyддини Румй, Xoчa ^физи Шepoзй, Mиpзo Äбzzyлкoдиpи Бeдил вa тaъcиpи дoиpaxoи aдaбии фopcигyëни Х,инду Пoкиcтoн paвшaн вa мyшoxид a мeшaвaд. Як китеми шoиp оти Pof 6o лaxчaxoи мaxaллй низ шeъp гyфтaaнд, ки дap ohxo тaъcиpи aдaбиëти шифoxй 6ernap мyшoxидa мeшaвaд. Ин шeвaи ниropиш бeштap дap «Kac ac-yл-aнбиë»-и мaнзyми Mиpзo Кaдaм чoй дop aд, ми&ш вoжaи «aвкoт», ки oHpo Ю.И. Б oшpaд «лaxчaи poFK» [6] нoмидaacт.

Ä ин чocт, ки xaм дap эчoдиëти дaxoнaкии xanrç, xaм дap ocopи шoиpoни мaвpиди нaзap cypyдaxoи зиëдeaнд, ки 6o лaxни зeбoи мaxaллй caдo мeдиxaнд, ohxo Ha танxo бapoи axли мaxaл, л x ч ( ), ш г ,

гyшнaвoзy шyнидaниaнд. Бapoи миcoл 6a ин pyбoии xaлк;ии xeлe мaшxypи мapzzyми K^o6 чч x ш : Чapxoфaлaкo, mapo 6a uapx oвapдй, Кyлoбй будим, м/apo 6a Бож oвapдй. Кyлoбй будим, o6u шupuн меxypàaм, Бapгaштa мо-po 6a o6u mam oвapдй [4, с.13].

Дap xycyra aз coxura чaпи дapëи Пнч 6a coxили pocти oh ^6op aH фиp op нaмyдaни p OFm,o вa 6a Fapибй aфтoд aни OHxop o ин py6omi мapдyми Pof xикoят мeнaмoяд: Paфma Capu Нaвpaнгaву ^дим Posa, Дap ornau pешu xyà бuмoнàaм àosa. Гуфmaм, ном^ом, як 6op бшим Posa, Аpмoн 6a дuлaм бuмoнà, нaдuàaмPosa [5,4].

С apи Haвpaнгa дap 6anammi дexaи №p вop и Шyp oo6 oд (Texpa^ чoй дoштa, aз oh чo 6a чaшм нaмoëн бyдaни РoFи ктеми ÄфFOниcтoн бaëнгapи oh aCT, ки p OF^rni aз pyzzxoнa гуз aштa, aввaл дap

Тepaйзaмин cyкyнaт нaмyдa, 6o мypypи зaмoн 6 a нoxияxoи дигap и XaraoH mpeшoн гaштa буд aan.

A шoиpoни дoиpaи aдaбии РoFи точик Сaнгмaди Шapифй, ки xyд эчoд мeкapдy нaвиштaxoяшpo 6a oxa^ дapoвapдa мecapoид, 6a aдaбиёти шифoxию xaгтии мapдyми Por нaзapи raprniy нeкбинoнa дoшт вa мулки Por вa бyзypгoни ин capзaминpo 6o мyxaббaти зиёд cитoиш нaмyдaacт. В aй aз бyзypгoнy aз œoH, чaшмacopoнy oбxoи зyлoли pyдxoнaxoи Por, бoFxoи cepмeвaю шaкapиcтoни oh, мapд oни зypy биxpaдaш ёд кapдa, чунин зaмзaмa мeнaмoяд:

Цойы бyзyргон дар мулкы Рогай, Цамш азызон дар мулкы Рогай.

Обы зулолу caрдy шыфобaxш, Заб чашмасорон дар мулкы Рогай.

Дар богцояш чй мeвa xощ Чун шaкaрыcmон дар мулкы Рогай.

Мардыю зурй xоcaй ба рогй, Заб паулавонон дар мулш Рогай.

Дyxmaры рогй, мыслы naрый, Бас xyбрyён дар мулкн Рогай.

Аз дамы аспаш номард гyрeзон, Заб човандозон дар мулкы Рогай.

Хамдарсы Айнй андар Бужоро Домулло Бурбон дар мулкы Рогай.

Булбулы Рогй, Муцрыму Мужлж, Мырзо Кадамцон дар мулкы Рогай.

Аз уофызоны шурыдаы Рог, Садыры xyшxон дар мулкы Рогай.

Кардй,Шарыфй, ёды бузургон, Моро ныёгон дар мулкы Рогай [9,7].

Myллo Бypxoн мyтaxaллиc 6a Б имил aз шoиpoни бapчacтaи oxиpxoи acpи XIX вa coлxoи 70-уми acpи XX-и точик rnaxcy6 мeёбaц. У тaxcили ибmщoии дин^ю дap дexaи XoчaFaлтoни ждии Шypooбoд гиpифтa, чaнд мyддaт дap мaцpacaи Тeбaлaй 6a дapёфти илму дoниш мaшFyл бyдaacт. Б ъ M лл Б x Б x , С A й ш г ,

дyбopa 6a вaтaн бapмeгapдaц вa 6o тaxaллycи Б жми шeъp мeгyядy дap тapбияи фapзaндoни тaшнaи дoниши диёp xиccaгyзopй мeнaмoяд.

Тaвpe ишopa paфт, araap шoиpoни poFй, ки aкнyн naxHy mpeшoн шyдa бyдaнд, тaнxo aз 6o6 oёни xyд ёд мeнaмyдaндy xanoc. ^6opa 6a д иёp и б сбюй - РoFи Б aдaxшoн бapгaштaн Faйpиимкoн буд. MacanaH, дap як Faзaли Mиpзo К^щм aв зoдгoxи aвизaш Дexшop вa Зapдex 6o xacpaт ёд rne шaв aд:

Чй гуям, эй мусулмонон, ман андар xaramu Дыгар з-он Зордeуu цонон, аз он уар як нщолы xaç. Дeушор,

Чу булбул бо дылы зорам, зы дыда ашк мeборaм, Дылы пурдарды садпорам, надорам мо^мы

гyфmор.

Дaрeг аз умры мeумонaм, гузашшй чун Чудо аз богу бусшонам, ба мeумонxонau агёр. знмucmонaм,

Ба дыл догe, кы дорам ман, зы засрамут Ба ёроны вamaндорaм зы дау якро кунам Дeушaрaм, ыззор^[12, с.91].

4yHOHe ки тaъкид гapдид, yдaбoи дoиpaи aдaбии РoFи acpи XIX вa ^ти^и acpи XX xaёти отё^ю ичтимoии вaзнинpo aз cap ^apon^aam!. Бo вучуди ин, poFиёни эчoдкop, 6a дyшвopиxoи мaвчyдa, ки aв ду тapaф гуё mora шyдa бyдaндy бapoяшoн pox 6a мapкaзxoи бyзypги илму ф apxaHrn ф opcy точик бacтa буд, вaлe ohxo xacтaнoпaв иpoнa xarn мacoлexи pyзгop и xyдpo мyxaйё мeкapдaнд, xaм дap лaxзaxoи фopиг aв зaxмaт 6o rap и эчoдй мaшFyл мeшyдaнд. Ин 6a oh мaънocт, ки aв ч^^и aмиpи Бyxopo 6a ohxo фишopxoи миёншикaн мepacид, илoвa 6a ohxo фишopи xyкyмaти pycxo capбopй буд.

A чoниби AфFOниcтoн бoшaд, му^^мл^^ opoни aнглиc 6o xyкyмaти Aбдypaxмoн 6a cap aшoн бoчy xиpoчи миёншикaн гуз oштa бyдaнд. Б o ин xarna мaxдyд иятxoи ичтимoивy cиёcй aц aбиёт poxи xyдpo дap ин xaвзaи aдaбй paвшaн нигсx дoштa oмaцaacт. Дaлeли ин тaнxo дap 6ono Horn6ap гapдидaни нaмoянд aгoни ин дoиp aи aц aбй aндeшaи rnop o тaъйид мeнaмoяд.

Ин чo з икф и ин нукга зapyp aCT, ки д ap илми aдaбиётшинocии точик то б a имpyз Ha ф aкaт xaCT вa эчoдиёти cyxaнвapoни бoкимoндaи дoиpaи aцaбии РoFи точик, xairo нaмoяндaгoни мaшxyp и oh nyppa вa 6a тaвpи зapypй oмyxтa нaшyдaacт. З иёдa aв ин, дoиp 6a aнвoи ocopи бaдeй, жaнpxoи aдaбй, мaвмyнy мyндapичa вa мyxтaвoи aшъopи шoиpoни ин дoиp aи aдaбй тaxкикoти шмили илмй pyrni rap нaoмaдaacт. С aбaби ин шoяд, пeш aз xarna, дap дacтpac нaбyдaн ё дacтpac бyдaни дaфтapy

дeвoни aшъopи биcёpe aв шoиp oни rnaKnyrny мaшxyp вa xaм кaммaшxypy гумшми пeшини дoиp aи aдaбии РoFи точик дap нaбyдaни мaълyмс)ти xaira вa ишopaxo дapтaвкиpxoвa xaчми ocopи бaмepocмoндaи ин cyxaнвapoн бoшaд.

Xarnrni Hopacoüxo ичpoи мyвaф ф aкoнaи ин нияту мaкcaдpo вaз нин вa дyшвop гapдoнидaaнд, ки ин 6a ocopи мaxфyзмoндaи Mиpзo Кaдaм вa xaмacpoнaш бeтaъcиp нaбyдaacт. Сaбaбxoи acocй, 6a aндeшaи мo, aз инxo ибop aтaнд:

1. Б ъ ш ё эч й, ъ x эч й ш ш ъ

paвoн мeгyфтaнд, 6a caбaби нoбacoмoниxoи pyзгopaшoн 6a чaкидaxoи xoмaи xeш бeэътинoй

, шъ г ш ш л ё ч y г , шъ

мypaггaб нaмeнaмyдaнд. Бинoaн, aз ohxo 6a чуз aвpoкe чaнд mpeшoнy бeтapтиб чизe дap иxтиёp

Hecn

2. Ä п ш й л y г ш й Ha шeъpy шoиpй, бaлки кишoвapзию дexкoнй, бoFдopй вa кocибй бyдaacт, ohxo xocили Fизoи Чиcмoниp o aз Fиз oи pyxй 6apnap гyзoштaaнд.

3. Ч эч ш л x ш нaмeкyшидaндy бeэътинoй вa бempвoй зoxиp мeкapдaнд, нaздикoнy mйвaндoн 6a лoзим бyдaни oh г x эъ .

4. Hoбacoмoнии pyзrop, тaшвишy capcoниxo, мyx,oчиpaтx,oи мaчбypй, xopyзopшaвии axли илму

x эч , ъ к л x ш , ъ л ч ъ ю

китoбaт кapдaни ocopaшoн дилcapzzy бeтapaф мecoxт.

5. Ч x x л п y x П ч , aндeшaxoи вaзнин вa Faйpa, aз мaнз rae 6a мaнз rae куч 6 acraH, б aъзaн 6a тaлaфëбии acapxoи 6o xyни дил нaвиштaи aдибoн мeгapд ид.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

6. Б г ш ъ ë ë г

л ë XIX л XX ш . M л , x л

жжуш 6a capи китеми aввaлy oxиpи «Kacac-yn-aHÖ^»^ мaнзyми Mиpзo Кaдaм pyx дoдaacт, ки capнaвишти oh дap пoëнтap и китoб шapx ДOД a мeшaвaд.

7. Ä л к ш x л ш ч эч x x мacчиzzy мaдpacaxo вa нaзди мyллoxo caвozzy xaт oмyxтa бyдaнд, ки дap aшъopaшoн мaвзyqти мyxтaлиф и xaëтй 6emxap aз нишxи динй мaтpax мeшyд, 6ap oи идeoлoгияи бaъдтap 6a capи xoкимият oмaдaи дaвлaти Шypaвй вa xизби кoммyниcт нoлoзим вa xaтгo xaтap щк шyмop ида мeшyд, orn^ иш вa naxH нaмyдaни ин rçaôra acapxo мaмнyъ буд.

8. Дap coлxoи 1930-1950 дap aйни шиддaти мyбopизaи идeoлoгй дap Дaвлaти Шypaвй, ки дap ч x x О ë M ë ч ъл ш , ë x г л й aдaбиëти клaccикии фopc-тoчик, aз чyмлa бaъзe acapxoи aдибoни дoиpaи aдaбии РoFи точик, 6a мoнaнди шapxи мyфaccaл 6a дeвoни Xoчa Хрф из нaвиштaи Mиpз o Кaдaм 6o «aйби зapapнoю> бyдaн, дap кaтopи китoбxoи мyътaбapи динй cyзoндa шуд aнд.

9. П г ш ъ ш п , л

ohxo дaфтapy китоби aшъoppo мaxфyз нaдoштa, caбaбгopи гyмшaвй ë нecтшaвиaшoн гapдидaaнд.

10. Б a эxтимoли зиëд xai^ xaм нaмyнaxoи ocop вa шoяд дeвoн ë дaфтapxoи шeъp и шoиp OHe, ки нoмaълyм ë нooмyxтa öoh^ мoндaaнд, дap дacти amxoce бoшaнд, ки 6 o ca6a6xo! HoaëH oHxop o Ha 6a 6omoffl мeдиxaнzzy Ha 6a дacти мyxaккикe бapoи oмyзиш вa 6a тaбъ pacoнидaнy дacтpacи oммaи вaceъ rapдoнидaни ohxo.

11. А xaмa чaшмpacтapaш 6a нaзap aз бaлaндии имpyз oh aCT, ки дoиp aи aдaбии РoFи точик

aз мapкaзxoи фapxaнгии xaмзaбoнoн 6ecapy capвap вa paxнaмo aмaл мeкapд. Бo caбaбxoи кaмбaFaлию нoдopй ohxo 6ap oи гиpифтaни тaълимqти мyкaммaл 6a шaxpxoи Бyxop oвy Сaмapк;aнд, Xy^an вa Faйpa p aфтa нaтaвoниcтa, дap мaдpacaxoи диëp ë мexoндaнд ë xyдoмyз й мeкapдaндy xaëт вa ocopaшoн «aз мaдди нaз ap и мyaллиф orni тaзкиpaнaвиcи oh дaвp 6epyH» [17,194] мoндa бyдaнд. Туфоти xaвoдиcи зaмoн xaмapo mpeшoн rnirox мeдoшт, ^map им^ният мeшyд, ки aдибoни эч ч ъ x , г x x , ш x л

вa f.

Xyлoca xaмин тaвp, вoк;eaxoи 6a capи мapдyми Pof oвapдaи зaмoн вa caбaбxoи дap бoлo як-як бapчидa бoиc шyдaaнд, ки дaфтapи шeъp ë дeвoни aшъopи cyxaнвapoни зиëди Pof yмyмaн, Pof!

ч XVIII XX, ъ x,

öoh^ мoндaaнд, ки raoppo дap пeшбypд и xaдaфи мyкaммaли чустучу вa тaxкшкy бaxoдиxй 6a xyiap вa вижaгиxoи эчoдиëти ohxo вa бappacии пaxлyx,oи ycлyбии ocopи мaxфyзмoндaaшoн мyвoчexи мyшкraoт мecoзaнд.

Бo вучуди нoкифoя вa нoкoмra бyдaни пaжyx,ишx,oи дap ин caмг бaaнчoмpacидa aйëн aCT, ки нaмoяндaшни ин дoиpaи aдaбй дap pyшдy тaкoмyли ^Hpxo! мyxтaлиф и aдaбиëтy ф apxaHra точик, xoca киcмaти чaнyби Тoчикиcтoн ë 6a ибopaи дигap Бyxopoи Шapк;й xиccaи нaзappac гуз oштaaнд.

Якe aз нaмoяндaгoни coxибд eвoн вa миëни мapzzyми бумии чaнyби мaмлaкaт ниcбaтaн мaълyмy мaшxyp и дoиpaи aдaбии Pof Mиpзo Кaдaм мeбoшaд, ки тaxкшкqти мo 6a py ropy ocopи y бaxшидa ш , y x л yx ш . И , ч x л

yx XIX л XX п г

yx x ë эч ë г г .

АДАБИЁТ

1. Ätnffl, Сaдpиддин. Harnean aдaбиëти точик I Сaдpшzдин Äinm. - ^maHÔe : Лдиб, 2010. - 448 c .

2. ä6h6oe ä. ä таъpиxи anaG^n точик дщ> БaдaxшoнI Ä. ä6h6oe. - ^maH5e: Дoниш, 1971. - 199 c.

3. АбЩюв А. Диp)axoи aдабии Бyxopюи Шapкй (acpn XIX ba ибгидoи acpn XX) IÄ. ä6h6oe. - ^maHÖe: Дoниш, 1984. -

240 c.

4. Амонов Р. Рубоидои халкй ва рамздои бадей /Рачаб Амонов - Душанбе: Дониш, 1978. - 296 с.

5. 5.Амонов Р. Лирикаи халки точик / Рачаб Амонов. - Душанбе: Ирфон, 1968. - 453 с.

6. Брагинский И.С. Очерки из истории таджикской народной поэзии /И.С. Брагинский. - Москва: АН СССР, 1956. -496 .

7. Давронов С. Сохти шеъри точикй /С. Давронов. - Душанбе : Ирфон, 1976. - 25 с.

8. Икромов И. Ганчи нудуфта/ Искандар Икромов. - Душанбе: Кишоварз, 2006. - 105 с.

9. Икромов И. Шоирони Рога охирдои асри XIX ва ибтидои асри XX точик / Искандар Икромов. - Душанбе: Афсона, 2008. - 144 с .

10. Искандеров Б.Н. Восточная Бухара и Памир во второй половина XIX в. / Б.Н. Искандеров. - Душанбе : Таджик-издат, 1962. - 354 с .

11. И Б.И. В Б х П п п С А Р /Б.И. И . -Д ш :

12. Мирзо Кадам. Девон// Мураттиб ва муаллифи сарсухан Искандар Икромов. Ба хатти кириллй баргардонанда Шерхон Ватанов/Мирзо Кадам. - Душанбе: Кишоварз, 2009.-184с.

13. Мирзо Кадам. Касас-ул-анбиё// Мураттиб ва муаллифи сарсухан Искандар Икромов. Мударрир ва ба хатти кириллй баргардонанда Шерхон Ватанов/ Мирзо Кадам. - Душанбе : Кишоварз, 2010. - 336с.

14. Нарзикул М. Мукаддимаи шеършиносй (вазни шеър) / Мисдобиддини Нарзикул. - Душанбе : Сино, 2004. - 79 с .

15. Наимов К.К. Муджрим и литературная среда Рога в конце XIX и начале XX века/Наимов Кудратулло Кахорович-Автореферат диссертации на соискание учёной степени кандидата филологических наук - Душанбе, 2010. - 23 с .

16. Соледов М. Аруз ва омузиши он / М. Соледов. - Душанбе, 2005. -110 с.

17. Хрдизода Р., Шукуров М., Абдучабборов Т. Лугати истилодоти адабиётшиносй. - Душанбе: Ирфон, 1966. - 188 с .

18. Ходизода Р. Шохин /Р. Ходизода. - Душанбе : Дониш, 1974. - 142 с.

ДОИРАИ АДАБИИ РОГ ДАР ОХИРДОИ АСРИ XIX ВА ИБТИДОИ АСРИ XX

Дар ин мацола оид ба доираи адабии Рог, ки аз нигохи уугрофй хеле васеъ ва сернамоянда буда, цисмати нщоят зиёди адибони роги дар ватани аслии хеш-дар Бадахшони Цумхурии Исломии Афганистан зиндагию эцод кардаанду мактаби адабиашон имруз хам дар он диёр идома дорад, сухан меравад.

Мацсади мацола, дар бораи хавзаи адабии Роги тоцик ва як нафар намояндаи асили он - Мирзо Кладам ва эцодиёти у бщси илми ороста аст.

Ба андешаи муаллиф, сабаби асосии аз цисмати Роги Бадахшони Афгонистон ба ин диёр ё куч бастаанд ё мухоцир гардидани рогщо дар сусту заиф гардидани хукумати Бухоро дар асри XIX, аз цониби дигар, ба Афгонистон даст дароз намудани мустамликадорони англис тоцатфарсо гардидани вазъи щтимоии мардум мебошад.

Муаллиф дар такя ба пажухиши олими адабиётшиноси тоцик Искандар Икромов цайд менамояд, ки доираи адабии Роги тоцикро то ба имруз ба се насли ба хам пайванд мансуб медонанд, ки Мирзо Кадам ба насли якуми ин хавзаи адаби шомил аст.

Аз тщцици наммунахри ашъори шоирони давраи аввали Роги тоцик, аз цумла ашъори Мирзо Кадам бармоеяд, ки аш^рашон анъанави буда, аз газал, цитъа, муаммо, чистон, фардбайтщ маснавихои хурд ва нщоят цасида иборат мебошанд. Инчунин, дар ин маврид И. Икромов баъди цамъбасти мулохиза%ои худ оид ба жанрхои адабии доираи адабии Роги охирхои асри XIX ба хулоса меояд, ки жанри аз хамаривоцёфтаи ин давра газал мебошад.

Вожахри асосй: давра%ои адаби, вижагихои адабиёт, бщси илми, доираи адаби, мавцеи эцодкор, сатхи щтимой, жанрхои адаби, фазлу дониш.

ЛИТЕРАТУРНЫЙ КРУГ РОГА В КОНЦЕ XIX И НАЧАЛЕ XX ВЕКОВ

В данной статье рассматривается литературный круг Рога, который очень широк и географически репрезентативен, причем подавляющее большинство писателей Рога жили и писали на своей родине, в Бадахшане Исламской Республики Афганистан, а их литературная школа продолжается и по сей день.

Цель статьи. Рассмотреть научную дискуссию о литературной сфере Рого Таджикистан и одного из его самобытных представителей Мирзо Кадама и его творчестве.

По мнению автора, основной причиной миграции Бадахшанских жителей Рога Афганистана в Таджикистан стало ослабление бухарской власти в XIX веке, с другой стороны, вторжение английских колонизаторов в Афганистан и невыносимое социальное положение.

Основываясь на исследованиях таджикского литературоведа Искандара Икрамова, автор отмечает, что литературный округ Таджикского Рога до сих пор считается принадлежащим к трем взаимосвязанным поколениям, и Мирзо Кадам принадлежит к первому поколению этого литературного округа.

Изучение образцов поэзии первого периода таджикских рогов, в том числе стихов Мирзо Кадама, показывает, что их призведения традиционно состоят из газелей, стихотворений, поговорок и загадок, изречений, малых маснави и, наконец, касыды . Также в данном случае И. Икромов обобщая свои выводы о литературных жанрах рожского литературного круга конца XIX века, отмечает, что наиболее развитым жанром этого периода была газель.

Ключевые слова: литературные периоды, особенности литературы, научная полемика, литературный круг, творческая позиция, социальный положение, литературные жанры, мудрость и знание.

THE CIRCLE OF LITERARY THE HORN AT THE END OF THE XIX AND THE BEGINNING OF THE XX CENTURIES

This article discusses the literary circle of the Horn, which is very wide and geographically representative, with the vast majority of the writers of the Horn living and writing in their homeland, in Badakhshan, the Islamic Republic of Afghanistan, and their literary school continues to this day.

Purpose of the article conducts a scientific discussion about the literary sphere of Rogo Tajikistan and one of his original representatives Mirzo Kadam and his work.

According to the author, the main reason for the migration of the Badakhshan inhabitants of the Horn of Afghanistan to Tajikistan was the weakening of the Bukhara authorities in the 19th century, on the other hand, the invasion of the British colonialists in Afghanistan and the unbearable social situation.

Based on the research of the Tajik literary critic Iskandar Ikramov, the author notes that the Tajik Horn literary district is still considered to belong to three interrelated generations, and Mirzo Kadam belongs to the first generation of this literary district.

The study of samples of poetry of the first period of Tajik horns, including poems by Mirzo Kadam, shows that their works traditionally consist of ghazals, poems, sayings and riddles, sayings, small masnavi and, finally, qasida. Also in this case, I. Ikromov, generalizing his conclusions about the literary genres of the Rozhsky literary circle of the late 19th century, notes that the most developed genre of this period was the ghaza.

Key words: literary periods, features of literature, scientific controversy, literary circle, creative position, social position, literary genres, wisdom and knowledge.

Маълумот дар бораи муаллиф:

Мирзорахматова Гулнора Миралиевна - номзади илщои филология, муаллими калони кафедраи умумидонишго^ии забони тоцикии Донишгоуи давлатии Кулоб ба номи АбуабдуллоуиРудаки, Сурога: шщриКулоб, кучаи С.Сафаров, 16, Тел: (+992) 989095453

Сведения об авторе:

Мирзорахматова Гулнора Миралиевна - кандидат филологических наук, преподаватель кафедры таджикского языка Кулябского государственного университета имени АбуабдуллохРудаки, Адрес: г. Куляб, улица С.Сафарова, 16, Тел: (+992) 989095453

About the author:

Mirzorakhmatova Gulnora Miralievna - сandidate of Philology, teacher of the Tajik language department of the Kulyab State University named after Abuabdulloh Rudaki. Address: Kulyab, S. Safarov street, 16. Phone: (+992) 989095453.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.