Научная статья на тему 'ЯК НАЗАР БА ТАЪРИХИ ЗАБОНИ ТОҶИКӢ-ФОРСӢ ДАР ВОЖАҲОИ ТУРКӢ'

ЯК НАЗАР БА ТАЪРИХИ ЗАБОНИ ТОҶИКӢ-ФОРСӢ ДАР ВОЖАҲОИ ТУРКӢ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
397
39
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЗАБОН / НАШР / ТАЪРИХ / МЕЪЁР / ИБОРА / АДАБИЁТ / КАЛИМА / ҷУМЛА / МАДАНИЯТ / ДСТ / САРЧАШМА / РУШД / ФАРҲАНГ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Шарифова Гулистон Амриддиновна

Хушбахтона, забони тоҷикӣ дар давоми умри тӯлонии худ бо вуҷуди таҳаввулоти ҷиддию сиёсии зиёди таърихӣ, на ин ки маҳв нагардид, балки бо мурури замон дар Эрону Афғонистон, қисматҳои Покистону Ҳиндустон, Туркистон, Осиёи Миёна ва ҳудудҳои Қавкозу Қошғари Чину баҳри Хазар густариш ёфта, ба мақоми баланди илмию фарҳангӣ ва таърихӣ расида, ҳамчун забони байналмилалии муоширати байни халқу миллатҳои гуногун хизмат намудааст. Мақсади мақола: Мақолаи илмии зери назар низ ба гузаштаи таърихии дур, мақому манзилати забони тоҷикӣ-форсӣ ва равобити илмӣ-адабиву таърихии тоҷикону туркҳоро дар бар гирифтааст. Саргаҳи дӯстии таърихии ин ду халқ қадимӣ буда, аз нахустдавраҳои пайдоиш нисбати ҳамдигар таваҷҷуҳи хоса доштаву дар рӯзҳои сахти таъриху қисмати халқ ҳамтақдир будаанд. Далелҳои қотеъ шоҳиди онанд, ки сарчашмаи забону адабиёти турк афкори солими намояндагони барӯманди забон ва адабиёти классики тоҷику форс ба шумор меравад. Натиҷаи татқиқот нишон дод ки Он ҳама хислатҳои шоистаи инсонӣ, ки шоҳкориҳои адабиёти классикони мо ба тараннуми он нигаронида шудааст, ба мисли накӯкорӣ, ватандӯстӣ, инсондӯстӣ, кӯмак ба ғарибу афтодаҳо, бо мурури асру солҳо, аввалҳо ба тавассути назму осори илмии Рӯдакӣ, Фирдавсӣ, Хайёму Румӣ, Зоконӣ ва Ҷомӣ, Навоӣ, Насимӣ барин арбобони адабу маънӣ ба саҳнаи адабу маърифати Туркия роҳ ёфта, дар камолоти маънавӣ ва фарҳанги мардуми он, хоса аҳли қаламу адаб нақши муҳим бозидаанд. адибони турк ба таври худ аз таҷрибаи ҳазорсолаи забону адабиёти форсу тоҷик омӯзиши эҷодӣ ба амал овардаанд. Ба ҳамин хотир, садсолаҳо паси сар шудаанду забони ноби тоҷикӣ то ҳоло вирди забони мардуми турк қарор мегирад, ки мисоли гуфтаҳои болоро равшан месозад.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

VIEW TO THE HISTORY OF THE TAJIK-PERSIAN LANGUAGE IN TURKEYS WORDS

In the given article the author reseaches the problem of a view to the fortunately, the Tajik language has not been eradicated for a long time, despite many serious historical and political changes. In Iran and Afghanistan, some parts of Pakistan and India, Turkestan, Central Asia and the Caucasus and Kashgar in China, it expanded, reached a high scientific, cultural and historical status and became one of the international language of communication between different peoples. Purpose of the article The scientific article also includes the distant historical past, the status and place of the Tajik-Persian language, as well as scientific, literary and historical relations between Tajiks and Turks. The history of the historical friendship of the two peoples is ancient, and since ancient times they paid special attention to each other and shared the same destiny of the people. There is strong evidence that the sound thoughts of prominent figures and literature are the source of the Turkish language and literature...In the given article the author reseaches the problem of a view to the fortunately, the Tajik language has not been eradicated for a long time, despite many serious historical and political changes. In Iran and Afghanistan, some parts of Pakistan and India, Turkestan, Central Asia and the Caucasus and Kashgar in China, it expanded, reached a high scientific, cultural and historical status and became one of the international language of communication between different peoples. Purpose of the article The scientific article also includes the distant historical past, the status and place of the Tajik-Persian language, as well as scientific, literary and historical relations between Tajiks and Turks. The history of the historical friendship of the two peoples is ancient, and since ancient times they paid special attention to each other and shared the same destiny of the people. There is strong evidence that the sound thoughts of prominent figures and literature are the source of the Turkish language and literature. Those the results of the stady shawet that those are all noble human qualities that the masterpieces of our classical literature are aimed at, such as kindness, patriotism, humanity, helping strangers and those who have fallen over the centuries, primarily thanks to the scientific works of Rudaki, Firdousi, Khayyam and Rumi, Zakani, Literary figures such as Jomi, Navoi and Nasimi have entered the Turkish literary and educational environment. Writers have played an important role in the spiritual development and culture of their people. Turkish writers have studied the thousand-year experience of the Persian and Tajik languages and literature in their own way. For this reason, centuries have passed, and the Tajik language is still the language of the Turkish people, which is illustrated by the example above.

Текст научной работы на тему «ЯК НАЗАР БА ТАЪРИХИ ЗАБОНИ ТОҶИКӢ-ФОРСӢ ДАР ВОЖАҲОИ ТУРКӢ»

УДК: 81=222.8 (575.3)

ЯК НАЗАР БА ТАЪРИХИ ЗАБОНИ ТОНИКИ-ФОРСЙ ДАР ВОЖАХ,ОИ ТУРКИ

Шарифова Г.А.

Донишгохи технологии Тоцикистон

«Забон барцастарин ва гуётарин поя, шиноснома ва нишони бакри хар як халку миллат аст» (Эмомали Рахмон)

Сарсухан. Забон калиди дари донишу маърифат аст ва дар хама зинахои инкишофи таърих метавонад ба нафъи инсон хидмат намояд. Забони модарии хар миллат сарчашма ва манбаи бак;ои он мебошад. Далел ва санади кавитарини исботи зинда будани хар миллат пойдор мондани забони модарии он мебошад. Забони мо ойинаи фарханги миллат ва мояи ифтихор буда, аз чумлаи забонхои сарватманд ба хисоб р афта, хеле бар вакт, бештар аз хазорсолахо сохиби шохаи адабии худ гашта буд [15, с.18].

Бо шарофати Истиклолияти давлатй ва сиёсати хирадмандонаи Асосгузори сулху вахдати миллй-Пешвои миллат, Президента Чумхурии Точикистон мухтарам Эмомалй Рахмон ба масъалахои з абондонию забономуз й ва арчгузорй ба забони давлатй ахамияти аввалиндарача д ода мешавад ва забони ноби точикй бо асолати таърихии худ сохиб шуда, чойгохи муносиби худро ёфт, яъне он ба сиф ати яке аз рукнхои мухимми шинохту устувор ии давлати мустакил пазируфта шуд.

Пешвои миллат на танхо дар суханронихояшон чихати омузиши комили забони давлатй, эхтир ом ва кадршиносии он даъват ба миён меовар анд, балки дар асархои арз ишманд и илмии худ,

й, ъ л, к х л, л , ъ х л лх ъ

ва тахлилхои ами; маълумоти мухимро пешкаши мо мегардонанд [15, с.23].

Хушбахтона, забони точикй дар давоми умр и тулонии худ бо вучуди тахаввулоти чиддию сиёсии зиёди таърихй, на ин ки махв нагардид, балки бо мурури замон дар Эрону Афгонистон, кисматхои Покистону Хиндустон, Туркистон, Осиёи Миёна ва худудхои ^авкозу Кршгари Чину

х Х г ш ё , к л л ю х гй ъ хй , х

байналмилалии муоширати байни халку миллатх,ои гуногун хизмат намудааст [15.с.38].

Маколаи илмии зери назар низ ба гузаштаи таърихии дур, макому манзилати забони точикй-

й л й- ъ х ч х г .

Саргахи дустии таърихии ин ду халк кадимй буда, аз нахустдаврахои пайдоиш нисбати хамдигар таваччухи хоса д оштаву дар рузхои сахти таъриху кисмати халк хамтакдир будаанд [13, с.21].

Кисми асосй. Далелхои котеъ шохиди онанд, ки сарчашмаи забону адабиёти турк афкори солими намояндагони баруманди забон ва адабиёти классики точику форс ба шумор меравад. Он х х л х ш й, ш х х ё л

нигаронида шудааст, ба мисли накукорй, ватандустй, инсондустй, кумак ба гарибу афтодахо, бо мурури асру солхо, аввалхо ба тавассути назму осори илмии Рудакй, Фирдавсй, Хайёму Румй, Зоконй ва Ч,омй, Навой, Насимй барин арб обони адабу маънй ба сахнаи адабу маъриф ати Туркия

х ё , л ъ й х г , х хл к л кш х

бозидаанд [14, с.18-19].

Шавку рагбати шоирон ва нависандагони тур к ба забону адабиёти форсу точик аз асрхои ХШ огоз меёбад. Поягузори назм дар Осиёи Хурд шоири форсу точик Ч,алолиддини Румй (1207-72) ба шумор рафта, дар тамоми гушаю канори Шарку Гарб бо назми оламгири худ маъруф гаштаву ш ъ ш х л у л к х

ч х х к . А ш х ё М л х х

х г х ё й эх ёч ю хл к ч х

муосир аст [3].

Аз замони худи мутафаккир дар байни мардум румихонй (шамситабрезихонй) хамчун хофизхонй шухрат пайдо карда буд ва имрузхо хам ин кор ид ома дорад. Газалхои шир ад ори ур о, ки бо забони ноби точикй садо медиханд, чи овозхонони мардумй ва чи охангсозони касбй дар Точикистон, Туркия, Афгонистон, Эрон, Хиндустон ва кишвархои зиёди Аврупову Амрико месар оянд ва мардум аз онхо халоват меб аранд [4].

То имруз садхо чилд шарху тафсири ^«Маснавй» ба забонхои точикй-форсй, арабй ва туркй навишта шудааст. Ч,алолиддин Румй ба забони точикй-форсии замони худ иншо мекард. Забони

ч й- й х ё Ш к М ё х кш

байналмилалиро д ошт, ки дар Аврупо забони лотинй буд [2].

Дap якчоягй 6o apyз турщо шмудхри шeъpии apaбй вa tc^ffiot^opOTpo 6o вaзни шeъpию коф иябaндй вa тapзy ycyли нaзмии бapoи ин шмудхо xoc бyдap o низ as худ кapдaнд. Дap миёни ин шмудхои aB худ кapдaшyд a, acocaн Мacнaвй xaмocaи кaлoни д opoи коф ияхои чуфт, ^и^ву FaB a^ ки 6о як кофия coxтa мeшaвaнд, мaвчyд буд. Apyз бapoи шхти зaбoни тypкй, ^бл aз xaмa бapoи ф oнeтикaи он б eroHa буд. Шoиpoн мaчбyp бyдaнд, ки дap шeъp шyмop aи бж^и кaлимaxoи ap aбй вa точикй-ф op cиpo тетиф oдa 6apa^i [14, c.45].

Дap acpxoи XVUI-XIX xaмaи жaнpy нaмyдxoи aнъaнaвй, ки тaдкик;oти xocи aдaбиëтшинocии pyc ошюр нaмyд, яънe дaвp aи ошной тйдо кapдaни тypкxo 6a мaдaниятy aдaбиëти Fap6 вa дaвp aи чaдиди жлохот (ганз имaт) aз зaбoн вa aдaбиëти фopcy точик об мexyp aA [5, c.10].

Тибки axбopи capчaшмaxoи туркй тaвaччyxи онон 6a тaъpиxy зaбoн, aдaбиëт вa мaдaнияти точикон xeлe бyзypг бyдaacг. Шaвкy paF6an шoиpoн вa нaвиcaндaгoни турк 6a зaбoнy aдaбиëти точику ф op c aз acpxoи XVIII 0F0з мeëб azi. Дap дaвлaти С aлчyкиxoи Рум зaбoни apaбй, з a6 они дин вa илм, aммo зaбoни тoчикй-фopcй зaбoни шeъpи дapбop буд вa OHxo якчоя бо apyз шaклxoи шeъpи apaбию тoчикй-фopcии мacнaвй, ^ctwa вa Faзaлpo низ aз худ нaмyдaнд. Дap миëнaи ин acpxo шeъpxoи туркй низ эчод мeгapдидaнд вa шйдоиши OHxo ca6a6rc^ ду ycлyби шeъpнaвиcй, aз як х лк ш x й- ч й г ш ъ ю

й ш ш ë . A x й ч й- й x

aлгeбp a, тиб, тaъpиx, нaзap ияи мушкй 6a тypкй тapчyмa мeшyдaнд. Риcoлaxoи илмй бeштap б a тapз и xaтгй б o зaбoни тypкй эчод мeшyдaнд, aммo иcтилoxoти илмй aз зaб oнxoи xopичй, бeштap apaбй вa точикй-ф op cй тетиф од a мeгapдидaнд.

Шoиpи тур к Х^мдй Чeлeбй (1449-1503) мyaллифи шхустин «Хaмca» мeбoшaд, ки 6a достони <Л лй М ч >- H ч й кл , кл Ф й эч

кapдaacт [б, c.78].

Шoиpи дш^» и тypк Ю cyф Шбй (1642-1712) дap д ocтoнaш «Хaйpoб од» aз лиxoзи мaвзyъ 6a достони шо^они точику фopc вa як зyмpa шeъpxoи ^зомии Гaнчaвй, Фapидyддини Aгтop вa Aлишepи Швой тaкя нaмyдaacт. Имоми мacчиди бyзypг дap ш.Бypc Сyлeймoн Чeлeби (шли вaфoт 1422) б o acapи эчoдкapдaи xeш «Мaвлyд и mЙFaм6ap» мaшxypy мaъpyф и дaвp rap! идa, aз овони тaвaллyд 0F0з кapд a, з индaгинoмa вa coaгxoи oxиp ини xaëти Мyxaммaд (cc) воз exy paвшaн вa xeлe мapoкaнгeз тacвиp вa 6a кaлaм дoдaacт. Дap зaбoни acap шaкли гуфтугуии зaбoни туркй 6o ъ x x ч й- й й х л к x . A ъ ъл

x XVII x г п шк ч ъ Т

caдcoлaxoи минбaъдa 6a дapaчaи 6aлaнди инкишофу pyшди худ мepacaд [1, c.203].

^йд кapдaн 6a мaвp ид aCT, ки дap дaвp aи ф eoдaлй нacpи бaдeй д ap aдaбиëти тур к б o ф axмиши шв rçap^, ки мaълyм нaбyд. Дap шaкли Hacp acocaH, p иcoлaxo дap бopaи тиб, фик, иcтopиoгpaф ия (илм дap 6op aи мaъxaзxoи гaъpиxй) вa Faйpa швишта мeшyдaнд. Дap бaйни acapxoи Ha чaндoн з иёд,

x й , «К л л Д »- ч й- й

тур кй тapчyмa вa мaз мyнaн дигapгyн нaмyдaи Ллй Чeлeби В (1541-1600), (д ap зaбoни тур™ «К ш x » г й ш ), x ш к г .

Шoиp №бй дap дocтoнaш 6o xaдaфxoи тapбиявй вa кушиши зищщ гapд oнидaни нaзми олй вa 6a xoнaндa нaздикy дacтpac кapдaни он шнду aндapзxoи зиёди мapдyмиpo иcтифoдa бypдaacт. Дap

«Х », л x ъ ш A ш ъ x

Шзомй вa ^вой тaкя нaмyдaacт, aз aфcoнaxoи мapдyмй вaceъ иcтифoдa кapдaacт. ^axpaмoни

«Х » - п к x п ë ч ъ , Ч л ,

xaivwyH ижони мexpyбoн, нoтapcy чacyp тacвиp шyдaacт [5, c.104].

Дap «Хoбнoмa», «В o^eare^sia», «Хaйpия», «Хaйpoбoд»-и №бй, Собит Кapим вa Acrä бoшaд, ю л л х лк й ч ë . Ч ъ л г ,

л л x ч й- й ш , ë

шyдaни axли илму aдaби мо, paвoбити aдaбй-фapxaнгй дap мaмлaкaти тypкxo гyстapиш тйдо Ha^^aai^ Умap №фй, Вaйcй, Haвoзoдa, Mamn^n, Собит №бй, Hиëзии Миcpй, Су^йте, Сaид Эxë, Имоили Лнчaнoбй, Axмaди Рacмй, Ибpoxими Шинocй, ^мщ ^мол, Зиёпошшо, Axмaд Taвфик;и Фитpaт cmioxoe мeбoшaнд, ки дap инкишофи минбaъдaи xaмaи нaвъxoи aдaбй, xикoявy п ш yx эч й Т x ë г ш .

Чи тaвpe ки ycтoд Aбдycaгтop Hypaлиeв дap китoбaш oвapдaacт: «Aбaй бeштap 6a Фиpдaвcй, Ыиз омй, С a^^ Х,оф из , ^вой вa Фузулй mйpaвй нaмyдaacт вa aввaлин шyдa 6a шeъp и ^окй вaз ни к , ë л ю x й- ч й к

x х ». Т ч к к «Ш x »- Ф й

бyзypггapин ëдгopиxoи aд a6 иёти чaxoн мeб oшaд, ки мyxимгapин мacъaлaxoи paвoбити aд a6 иëгxop o дap миёни мaдaнияти мapдyми ^ок м^йян мeкyнaд» [9, c.46].

A pyrni мyшoxидaxoи мо дap му^ити илмиву aдaбии точику фopc xaмoн a№6orni тypкй мaшxyp гaштaвy мaвpиди 6appacrni олимон rçapop гиpифтaaнд, ки догандаи хуби зaбoни точикй-

фopcй бyдaнд. Шoяд бa эчoди дeвoни фopcй пapдoxтaни aдибoни тypк низ aз xaмин чи^т бoшaд. Дap ин чoдa, тapчyмoн вa aдиби точик Paxим Хршим бa cифaти aввaлин мyxaк;кщки poбитaxoи aдaбии xanw® точику oз apй бa з aминaxoи чунин cypaт шpифтaни pyíwffx^ aдaбй д ш^дт чaлб ra^^a, caб aби то acpи ХУ бeэътибop бyдaни зaбoни тyp юф o дap oн мeб швд: «одиб вa шoиpoни тypкнaжoд бa зaбoни фopcй-тoчикй мeнaвиcтaнд, дap мaxфилxoи aдaбй cyxaн дap aтpoфи шeъpи

й- ч й x x , эъ ë г ,

шeъp вa ифoдaи шзук мyвoфик; нaбyдaни зaбoни мoдapии xyдpo бaxoнa мeoвapдaнд». Бa ^вли y бapoи pyrn rap oвapдaни з aб oни тyp кй Aлишep Haвoй му6 opиз axo бypдaacт [10].

^мин тapик;, nac aз Aлишep Haвoй пушиш^и б a мaйдoни aA aбиëт вop ид ramaffli зaбoни тур кй дaвpa бa дaвpa пypкyввaт мeгapд aд. Ин кушиши y дap бaйни aшpoф oни гyp кз aб oн дacтшpй мeëфт.

Taъcиpи мaктaби Fasancap oии Хрф из низ бa шoиp oни бaъдинaи точику ф op c як шaкли дoxилии aлoк;aи зaбoнy aдaбиëт мeбoшaд. Ta^^p вa нуфузи Faзaлxoи вaй бa aдaбиëти xan^xcm тypкзaбoн aB шaклxoи бepyнии ин xoдиca acт. Ин шaклxoи тaъcиpp o дap тaмoми дaвp axoи aдaб иёти icnaccrn® вa мyocиpи точик низ там ё бeш дидaн мумкин aCT.

Б oяд щйд кapд, ки Faзaлиëти Хрф из вa дигapoн дap дoиpaxoи aдaб ии тypкигyëн xaм эътибopи бaлaнд вa xaм тaъcиp и пyp ф aйз e дoштa дap ин чoдa бa иф oдaи мyxaк;кщк;и pyc В.A.Гopдлeвcкий «Hacимй, ycтoди бapкaмoли cyxarni xan^xcm xyp ку ф opcнaжoд дap aшъop и д игангези xyд бexтap ин xиcлaгx,oи rnrcornipo cитoиш нaмyдaacт, ки oн aз aдaбиëти точику фopc ибтидo мeгиpaд» [13, c.26].

T ъ ë ч к ë г ,

як зyмpa cимoxoи мaшxypи илмиву aдaбии Typiora дap ибтидoи acpи XIX дap aйëми иcлoxoт бa мepocи клaccикoни мo pyй oвapдaaнд. Биш бa тaълифи мyxaк;кщк Вaлй Сaмaд чиxaти дт^и тaъcиpи бaйниxaмдигapии aдaбиëт oн буд, ки дap шpди мaчaллaи «Myллo ^cpi^mc» aшxocи пeшк;aдaми xaraxoi Оогёи Mиëнa чaмъ oмaдa бyдaнд вa aз иштиpoки нaмoяндaшни aдибoнy шyapoи точику фopc aлбaгтa нaфъ мeбypдaнд. Шoиpoни тypк Шaйëди X,aмзa, Oзapи Шaмc, M З , С л Ф x И л A к ж <Ю З л x »-

эчoдкopoнa истиф oдa кapдa чaвoбияxoи пypapз ишe oфap maam [11, c.18].

M x й x г x лк лл x г г x г ч й

вa cиëcй вa вoxиди мyштapaки дaвлaтй дap зaмoни нaв, дap шaклxoи гушгун мoxияти нaв кacб кapдaнд. ^p тaквияти чунин ^ия, ки пaцидaxoи шв бa нaви aцaбй, xycycaн дap нимaи дуюми ^aprni гyзaштa дap coxarn мyшaxxacoти тaъpиxй бa xaм caxт пeчидa, якe дигapepo ^ppa кapдa, шaклy нaвъxoи пaйвaндxoи aдaбивy тaъcиpи мyтaк;oбилaи з aбoнy aдaбиëтx,op o oмeзиш дoдa б oшaд, тaшaккyли зaбoни миллй чун як вoxиди мyштapaки ф apxaнгй муши^т кapдaacт. Зaмoни aз кдйди

ш x x гй к y й л ,

муб opиз a бap oи op мoнxoи чaмъият дap шaкли зу^Ти мycтaкщмaш бa rap бypдaacт.

Хулоса x , x ч x л ë

точик oмyзиши эчoдй бa aмaл oвapдaaнд. Б a xaмин xoтиp, caцcoлaxo пacи cap шyдaaндy зaбoни шби точикй то xoлo виpди зaбoни мapдyми тypк rçapop мeшpaц, ки мишли гyфтaxoи бoлopo paвшaн мecoзaц.

мaoш - aylik maa§ мoшин - araba

зaмoн - zaman capбoз - asker

бoз op - pazar oтaш - ate§

шaxp - §ehir ciwox - silah

тaшaккyp - тe§ekkürler чй wap - ne kadar

xaвo - hava пaдap - baba

aдoлaт - adalet дap xaйpaт - hayretler içinde

oдaм - insanlar шукф - тe§ekkürler

китоб - kitap лутф aн - lütfen

чaзo - ceza пapд a - perde

axoлй - nüfus rap eß a - pencere

вaкт - zaman мумкин - mümkün

шaкap - Çeker p ocт гуфти - dogruyu söyledi

инcoн - insan дypycт гуфти - нakllsm

АДАБИЁТ

1. Abnaera Л.О. OHeprai no ncropHH тур. лит-pbi, / Л.О. Abnaera M., 959; ee жe, Сюжеты и repon в ^.poiviaKe, M., 1966.- 305c.

2. 3Hëeb Х. Cnropae, ки aa Baxm дaмид. (Mara) 4,a тщц цини Румй. I X.3räeß Oмyзrop-2007-8 июн.

3. Ma^o йи Рум - мyтaфaккиpи Шapк (Mara) Ko mjipo нот илмй дap cai^opam Typrarn дap To чикиого н ba ^a^Mum! дустй ra paKtôirra (Jiapxain® 6o киmвapxoи xopiiqS. I Ma^oim Рум II naëiviH ^raa^e . 2007. -30 a^^

4. Maшъaлe, ки чaxoниëнpo paxI^aмoй мeнaмoяд (Mara): Koнфpoнcи илмй-aмaлй щ> Mapкaзи n^opanni Typrarn 6o

унвони «Мавлоно Ч,алолиддини Балхй-мутафаккири бузурги Шарк». Чумхурият-2007. - 5 май.

5. Маштакова Е.И. Турецкая лшература конца XVII начала XIX в.в. / Е.И. Маштакова - М.: Наука, 1984. - 205с .

6. Маштакова Е.И. Из истории сатиры и юмора в турецкой литературе (XIV-XVII в.в.). / Е.И. Маштакова М.: Наука, 1972. - 280с .

7. Мустафаев Э.М, Щарбинин В.Г. Русско-турецкий словарь. / Э. М. Мустафаев М.: изд-во Советская энциклопедия, 1972. - 1028с.

8. Нуралиев А. Адабиёти халкхои Осиёи Марказй (китоби 1). Васоити таълимй барои мактабхои олй. / А.Нуралиев -Душанбе, 1996. - 207с .

9. Нуралиев А. Таджикско-казахские литературные связи второй половины Х1Х и ХХвв (Абай и послеабаевский период) / АНуралиев // АДД - Душанбе, 1998. - 263с.

10. Рахим Хршим. Эдиби иматымыз хаггинда бир неча сез (Несколько слов о нашей литературе). / Рахим Х,ошим // Эдибиийат ва инчесенет (Баку, 16.10.1965).

11. Самад Валй. Аз каъри Хазар то авчи Зухал. Маколахо. - Душанбе : Маориф 1993. - 217с.

12. Фиш Р.Г. Писатели Турции - книги и судьбы. М. св. писатель. 1963. -345с.

13. Шарифова Г.А Равобити адабй ва накши тарчумаи бадей, Душанбе «Ирфон>> 2012. - 129с.

14. Шарифова Г.А. Таджикско-турецкие литературные взаимосвязи в ХХ веке . / Г.А. Шарифова Душанбе 2015. - 323с.

15. Эмомалй Рахмон «Забони миллат - хастии миллат» -Душанбе: / Эмомалй Рахмон - Эр- Граф, 2016. -516с.

16. Koprulu M. F., Turk edebiyati tarihi, Ist., 1928. 467s.

17. Bibliyografya Ne^riyat Bülteni, 1928-1933, №2.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

18. Kabagaly A «Türkiye'de Yayyncylyöyn Tarihgesi», Varlyk Ed. ve Sanat Dergisi, №1029, (1993). 234s.3-7.

19. Yucel H.A., Turk edebiyatina toplu bir baku, ist., 1933. 176s.

ЯК НАЗАР БА ТАЪРИХИ ЗАБОНИ ТОЧДКЙ-ФОРСЙ ДАР ВОЖА^ОИ ТУРКЙ

Хушбахтона, забони тоцикй дар давоми умри тулонии худ бо вуцуди тауаввулоти циддию сиёсии зиёди таърихй, на ин ки маув нагардид, балки бо мурури замон дар Эрону Афюнистон, цисматуои Покистону Хцндустон, Туркистон, Осиёи Миёна ва уудудуои Крвкозу Кошзари Чину баури Хазар густариш ёфта, ба мацоми баланди илмию фаруангй ва таърихй расида, уамчун забони байналмилалии муоширати байни халцу миллатуои гуногун хизмат намудааст.

Мацсади мацола: Мацолаи илмии зери назар низ ба гузаштаи таърихии дур, мацому манзилати забони тоцикй-форсй ва равобити илмй-адабиву таърихии тоцикону туркуоро дар бар гирифтааст. Сарганы дустии таърихии ин ду халц цадимй буда, аз нахустдаврауои пайдоиш нисбати уамдигар таваццууи хоса доштаву дар рузуои сахти таъриху цисмати халц уамтацдир будаанд.

Далещои цотеъ шоуиди онанд, ки сарчашмаи забону адабиёти турк афкори солими намояндагони баруманди забон ва адабиёти классики тоцику форс ба шумор меравад.

Натицаи татцицот нишон дод ки Он уама хислатуои шоистаи инсонй, ки шоукорщои адабиёти классикони мо ба тараннуми он нигаронида шудааст, ба мисли накукорй, ватандустй, инсондустй, кумак ба гарибу афтодауо, бо мурури асру сощо, авващо ба тавассути назму осори илмии Рудакй, Фирдавсй, Хайёму Румй, Зоконй ва Цомй, Навой, Насимй барин арбобони адабу маънй ба саунаи адабу маърифати Туркия роу ёфта, дар камолоти маънавй ва фаруанги мардуми он, хоса аули цаламу адаб нацши мууим бозидаанд. адибони турк ба таври худ аз тацрибаи уазорсолаи забону адабиёти форсу тоцик омузиши эцодй ба амал овардаанд. Ба уамин хотир, садсолщо паси сар шудаанду забони ноби тоцикй то уоло вирди забони мардуми турк царор мегирад, ки мисоли гуфтауои болоро равшан месозад.

Калидвожахр: забон, нашр, таърих, меъёр, ибора, адабиёт, калима, цумла, маданият, дустй, сарчашма, рушд, фаруанг.

ВЗГЛЯД НА ИСТОРИЮ ТАДЖИКСКО-ПЕРСИДСКОГО ЯЗЫКА В ТУРЦИИ

К счастью, таджикский язык за долгую жизнь, несмотря на многие серьезные исторические и политические изменения, так и не был искоренен. Со временем в Иране и Афганистане, некоторых частях Пакистана и Индии, Туркестане, Центральной Азии и на Кавказе и в Кашгаре в Китае расширилось, достигло высокого научного, культурного и исторического статуса и стало международным языком общения между разными народам.

Цель статьи: в научной статье подробно рассматривается далекое историческое прошлое,

статус и место таджикско-персидского языка, а также научно-литературные и исторические отношения между таджиками и турками. История исторической дружбы двух народов древняя, и издревле они уделяли друг другу особое внимание и разделили одну судьбу в трудные дни истории и судьбы народа. Есть веские доказательства того, что источником турецкого языка и литературы являются здравые мысли видных представителей и литературы. Это все благородные человеческие качества, на которые нацелены шедевры нашей классической литературы, такие как доброта, патриотизм, человечность, помощь незнакомцам и павшим на протяжении веков, в первую очередь благодаря научным трудам Рудаки, Фирдоуси, Хайяма и Руми, Закани.

По результатам иследования мы наблюдаем, что такие деятели литературы, как Джоми, Навои и Насими, вошли в турецкую литературную и образовательную среду. Писатели сыграли важную роль в духовном развитии и культуре своего народа. Турецкие писатели по-своему изучили тысячелетний опыт персидского и таджикского языков и литературы. По этой причине прошли столетия, а таджикский язык по-прежнему остается языком турецкого народа, что иллюстрирует приведенный выше пример.

Ключевые слова: язык, орфография, печать, история, терминология, норма, литература, слово, фраза, культура, дружба, источник, развитие.

VIEW TO THE HISTORY OF THE TAJIK-PERSIAN LANGUAGE IN TURKEYS WORDS

In the given article the author reseaches the problem of a view to the fortunately, the Tajik language has not been eradicated for a long time, despite many serious historical and political changes. In Iran and Afghanistan, some parts of Pakistan and India, Turkestan, Central Asia and the Caucasus and Kashgar in China, it expanded, reached a high scientific, cultural and historical status and became one of the international language of communication between different peoples.

Purpose of the article The scientific article also includes the distant historical past, the status andplace of the Tajik-Persian language, as well as scientific, literary and historical relations between Tajiks and Turks. The history of the historicalfriendship of the two peoples is ancient, and since ancient times they paid special attention to each other and shared the same destiny of the people. There is strong evidence that the sound thoughts of prominent figures and literature are the source of the Turkish language and literature.

Those the results of the stady shawet that those are all noble human qualities that the masterpieces of our classical literature are aimed at, such as kindness, patriotism, humanity, helping strangers and those who have fallen over the centuries, primarily thanks to the scientific works of Rudaki, Firdousi, Khayyam and Rumi, Zakani, Literary figures such as Jomi, Navoi and Nasimi have entered the Turkish literary and educational environment. Writers have played an important role in the spiritual development and culture of their people. Turkish writers have studied the thousand-year experience of the Persian and Tajik languages and literature in their own way. For this reason, centuries have passed, and the Tajik language is still the language of the Turkish people, which is illustrated by the example above.

Key words: language, spelling, printing, history, terminology, norm, literature, word, phrase, culture, friendship, source, development.

Маълумот дар бораи муаллиф:

Шарифова Гулистон Амриддиновна — доктори илщои филологи, мудири кафедраи забони тоцики Донишгощ технологии Тоцикистон, Сурога: Чумзурии Тоцикистон, ш.Душанбе, кБеузод 2. $.17, Тел.: (+992) 907 702975, E-mail: gulyasab51@gmail.com Сведения об авторе:

Шарифова Гулистон Амриддиновна — доктор филологических наук, доцент зав. кафедрой таджикского языка Таджикского технологического Университета, Адрес: Республика Таджикистан, г. Душанбе, ул.Бехзод 2. кв 17, тел.: (+992) 907 702975, E-mail: gulyasab51@gmail.com

About the author:

Sharifova Guliston Amriddinovna — doctor of Philology, associate professor of Tajik Technological

University, Adress Republic of Tajikistan, Dushanbe, 2 Behzod st. apt 17, Phone: (+992) 907 702975,

E-mail: gulyasab51@gmail.com

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.