Научная статья на тему 'АКСИКОН - ЕДИНСТВЕННАЯ ЛЕЧЕБНАЯ ГРЯЗЬ В ТАДЖИКИСТАНЕ'

АКСИКОН - ЕДИНСТВЕННАЯ ЛЕЧЕБНАЯ ГРЯЗЬ В ТАДЖИКИСТАНЕ Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

CC BY
396
12
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
КИСЛОРОД / ЛЕЧЕБНАЯ ГРЯЗЬ / АШТ / СОЛЬ / ОЗЕРО / КЛИМАТ / СРЕДНЯЯ АЗИЯ / ТЕМПЕРАТУРА / СОЛЕНОСТЬ / ХИМИЧЕСКИЕ ВЕЩЕСТВА / НЕОРГАНИЧЕСКАЯ / ОРГАНИЧЕСКАЯ / НЕРВНАЯ СИСТЕМА

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — Нурматов Шодмон Шукронджонович

В Республике Таджикистан Оксиконкуль - это озеро, грязь которого имеет высокие лечебные свойства, наряду с Тамбуканом, Пятигорском, Одессой, Сочи и другими, и широко используется. Район Оксукон является хорошим источником соли (оценивается в 1 миллион тонн и производит более 35 000 тонн соли в год), а северные районы Таджикистана и некоторые провинции чудесного озера Азия сейчас нуждаются в уходе и защите. Если его не лечить, он может уничтожить тысячи пациентов сегодня и завтра. Факторы, которые привели к снижению качества и количества лечебных грязей Аксукон, разделили на природные и человеческие группы. Природные факторы включают весенние паводки, которые смывают грязь, камни, гравий и другие крупные породы в озеро с запада, снижают соленость источников в предгорьях Кызылжар и Акбель, а летом иссушают поверхность лечебной грязи. К антропогенным воздействиям относятся следующие факторы: не допустить попадания солености источников Караканского района в озеро (вода в прудах останавливается, осушается и из него добывается соль); рост населения в стране и, как следствие, увеличение спроса на медицинские учреждения; не возвращать использованную грязь в озеро (согласно правилам, медицинские учреждения несут ответственность за возврат грязи в озеро, чтобы оно вернуло свои лечебные свойства), нести определенное количество лечебной грязи с людьми, пришедшими на лечение (они ходят по озеру; рыть канавы, зарываясь под солью и грязью). Географические и гидрогеологические исследования показали, что одной из причин ухудшения качества лечебного ила является постоянное загрязнение ила отходами. Если это так, то важно максимально предотвратить это. На наш взгляд, влияние этого явления можно получить или стабилизировать с помощью инженерно-технических мероприятий. Делать это нужно таким образом, чтобы сезонные воды могли легко попасть в озеро, а ненужные камни останавливаться. Для этого было бы целесообразно построить небольшие водохранилища, дамбы и пруды. Еще одна причина ухудшения качества грязи - раннее высыхание грязи. Следовательно, чтобы предотвратить преждевременное высыхание озера в начале лета и осенью и обеспечить его нормальный физический, химический и биологический сток, необходимо ввести в озеро другие источники воды. На наш взгляд, необходимо построить лабораторию в одном из уголков озера или его бассейнов, чтобы изучить процесс формирования и восстановления лечебных свойств грязи и сделать правильные выводы. Другая проблема, которая напрямую связана с образованием и количеством лечебного ила, - это завоз солевого раствора из источников и предгорий озера Аксукон, который высыхает и не достигает озера, другая часть которого искусственно взвешивается в прудах. подготовить. Чтобы сохранить и восстановить лечебные свойства грязи, необходимо найти ее оптимальную концентрацию, а затем поддерживать ее на прежнем уровне. Наблюдения показывают, что запасы этого терапевтического агента сокращаются.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

AXIKON IS THE ONLY HEALING MUD IN TAJIKISTAN

In the Republic of Tajikistan, Oxikonkul is a lake, the mud of which has a high medicinal quality, along with Tambukan, Pyatigorsk, Odessa, Sochi and others, and is widely used. The Oksukon area is a good source of salt (estimated at 1 million tons and produces more than 35,000 tons of salt a year), and the northern districts of Tajikistan and some provinces of the miraculous Lake Asia are now in need of care and protection. If left untreated, it can wipe out thousands of patients today and tomorrow. Factors that led to the decline in quality and quantity of Aksukon medicinal mud were divided into natural and human groups. Natural factors include spring floods, which wash mud, rocks, gravel, and other coarse rocks into the lake from the west, reduce the salinity of springs in the foothills of the Kyzyljar and Akbel mountains, and drain the surface of medicinal mud in the summer. Anthropogenic influences include the following factors: to prevent the salinity of the springs of the Karakan area from reaching the lake (the water in the ponds is stopped, dried and salted); population growth in the country and the consequent increase in demand for medical facilities; not to return the used mud to the lake (according to the rules, medical institutions are responsible for returning the used mud to the lake so that it regains its healing properties), carrying a certain amount of medicinal mud with people who come for treatment (they walk on the lake; digging ditches, burying themselves under salt and mud). Geographical and hydrogeological studies have shown that one of the reasons for the deterioration of the quality of medicinal sludge is the constant contamination of sludge with waste materials. If this is the case, then it is important to prevent this as much as possible. In our opinion, the impact of this phenomenon can be obtained or stabilized through engineering and technical measures. This should be done in such a way that seasonal water can easily enter the lake, but unnecessary rocks will be stopped. For this purpose, it would be expedient to build small reservoirs, dams and ponds. Another reason for the deterioration of the quality of the mud is the early drying of the mud. So, in order to prevent the early drying of the lake in early summer and autumn and to ensure its normal physical, chemical and biological flow, it is necessary to bring other water sources into the lake. In our opinion, it is necessary to build a laboratory in one of the corners of the lake or its pools, to study the process of formation and restoration of the medicinal properties of the mud, and to draw the right conclusions. Another issue that is directly related to the formation and amount of medicinal sludge is the import of saline from the springs and foothills of Lake Aksukon, which dries up and does not reach the lake, another part of which is artificially suspended in the ponds. prepare. In order to maintain and restore the medicinal properties of the mud, it is necessary to find its optimal concentration and then keep it the same. Observations indicate that the stockpile of this therapeutic agent is declining.

Текст научной работы на тему «АКСИКОН - ЕДИНСТВЕННАЯ ЛЕЧЕБНАЯ ГРЯЗЬ В ТАДЖИКИСТАНЕ»

Хулоса шароитхои гуногуни экологй ба суръати рушд, нумуъ, динамикаи сабзиши пояи асосй. шиддатнокии оббухоркунй, танкисии хакикии обй, кобиляти обнигохдоши баогхо ва табодули обии растании офтобпаоаст дар шароити гуногун ва махсулнокии навъхои омухташуда таъсиш назашас оасонидааст. Суръати рушди пояи асосии навъхои равгандихандаи офтобпаоаст дар минтакаи харорати хавояш оптималй (водии Вахш) дар даврахои аввали нашъунамо нисбат ба минтакахои муътадил (нохияи Муминобод) нисбатан баланд буд. Навъхои омухташуда дар тамоми минтакахои экологию иклимии парвариш дорои шиддатнокии зиёди харочоти об буданд. Ба минтакаи дорои захирахои зиёди термикйбуда (водии Вахш), кимати максималии шиддатнокии оббухоркунй нисбат ба минтакахои муътадил (нохияи Муминобод) баландтар буд. Фосилаи тагйирёбии шиддатнокии оббухоркунй ва дигар нишондихандахои мубодилаи об дар навъхои гуногуни офтобпараст хамчун таъсири хусусиятхои генотипикии растанй ва омилхои экологию иклимии минтакаи нашъунаморо нишон медихад.

АДАБИЁТ

1. Доспехов Б.А. Методика полевого опыта. М.: Агропромиздат, 1985.-351.

2. Ничипорович А.А. Фогосинтегическая деятельность растений в посевах. / А.А. Ничипорович, Л.Е. Строганова, С.Н. Чмора - М.: Изд-во АН СССР, 1961. -133 с.

3. Иванов Л.А., Силина А.А., Цельникер Ю.Л.- Ботан. ж., 1950, т.35 - №2 - С. 585-590.

4. Горышина Т.К., Самсонова А.И.- Ботан. ж., 1966. - т. 51 - №5, С. 670-677.

5. Агроклиматические ресурсы Таджикской ССР.Част 1. Гидрометеоиздат Ленинград 1976.С. 40-43.

ДИНАМИКА РОСТА И ВОДООБМЕНА РАСТЕНИЙ ПОДСОЛНЕЧНИКА В РАЗЛИЧНЫХ КЛИМАТИЧЕСКИХ УСЛОВИЯХ ЮЖНОГО ТАДЖИКИСТАНА

В различных эколого- климатических условиях южных зон Таджикистана динамика роста и развития масличных сортов подсолнечника имели значительные отличия. Показатели водного обмена растений подсолнечника в связи с климатическими условиями зоны возделывания и биологическими особенностями изученных сортов были заметно различными.

Ключевые слова: подсолнечник, рост, транспирация, водный дефицит, эколого-климатические условия.

DYNAMICS OF GROWTH AND WATER EXCHANGE OF SUNFLOWER PLANTS IN DIFFERENT CLIMATIC CONDITIONS OF SOUTHERN TAJIKISTAN

In the different environmental and climatic conditions of the southern zones of Tajikistan, the dynamics of growth and development of oilseed varieties of sunflower differed significantly. Indicators of water exchange of sunflower plants in connection with the climatic conditions of the cultivation area and the biological characteristics of the studied varieties were markedly different.

Keywords: sunflower, growth, transpiration, water deficiency, environmental and climatic conditions

Сведение об авторе:

Иброхимов Кобилджон Абдукаримович - старший преподаватель кафедры геоэкологии, завидущий воспитательного отдела Таджикского государственного педагогического университета им. С.Айни E-mail: Qobil1980@inbgx.ru; тел: (+992) 918797304Республика Таджикистан, 734003, г. Душанбе, Рудаки 121

About the autor:

Ibrohimov Kobiljon Abdukarimovich - senior lecturer of the Department of Geoecology, a very great educational department, the Tajik State Pedagogical University. S. Aini; E-mail: Qobil1980@inbox.ru; Phone: (+992) 918797304 Republic of Tajikistan, 734003, Dushanbe, Rudaki 121.

ТДУ - 574 ТКБ - 28.081 Н 92

ОКСУКОН - КУЛИ ЯГОНАИ ШУРИ ШИФОБАХШ ДАР ТОЧЩИСТОН

Нурматов Ш.Ш.

Донишгоуи давлатии Ху^анд ба номи академик БТафуров

Оксукон ягона кули шури даврй дар Точикистон буда, дар нохияи Ашти вилояти Сугд вокеъ гаштааст. Масофаи байни Оксукон то маркази нохияи Ашт - шахраки Шайдон 22 км-ро ташкил медихад. Каъри кули Оксукон хамвории тахт буда, чукурии об дар шарк ба 0,7м ва ба самти гарб боз хам тунукобтар мешавад. Иклими мавзеи Оксукон кантинентй аст. Харорати миёна дар моххои июл ва август +38 +42 дарача ва дар мохи январ -1 дарача паст мефарояд. Манбаи асосии обгирии кул чашмахо, рудхои мавсимй ва микдори бориши сола ба 200 - 250 мм расида, бевосита дар сатхи болоии кул борида, ба 250 000 метри мукааб баробар

мебoшaд. Аз чанубии кyxи Kизилчap чaшмaxoи шyp бapoмaдa, coйи KapoKoHpo тaшкил медиxaд вa 6o чaшмaи аз кyxи ШyмгoF бapoмaдa, бa пacгxaмии Меxpoбoд меoяд. Бa Fизoгиpии кул чaшмaxoи шypoбaдopе, ки аз дoмaкaи кyxи Окбел мебapoянд, xHcca гyзopaнд. Донгами фacлxoи cеpбopиши бaxopy зимисгон caтxи oби кул бa 35-40 фoиз меpacaд. Дap миёнaи тoбиcгoн киcми Fapбии кул вa дap oxиpи гoбиcтoн кдоми шapкии ok меxyшкaд. Ик xaнгoм cai^H бoлoии O«cyKoHpo кабати гунуки 2-5 ca^a^ep^ кaмaк пymoнидa г^ифта, бa нaзap чуник мeкaмoяд, ки дap мaвcими тобисгок бoлoи кyлpo hxm caфeд фapo мeгиpaд. Одaми вaзки миёш дoштa, xaкгoмe, ки дap бoлoи ик кабати кaмaк pox мeгapдaд, кaмeFyгaд, FapK кaмeшaвaд. Руйпуши нaмaки чук чилди 6o эътимoд лoщaи дaвoии дap зep бyдapo аз xyшкидaни микбaъдa эмик кигox мeдopaд вa кapм 6o^ мeмoкaд. Хoкxoи гиpдy aтpoфии кул acocaw xomcrapaHra шypxoкшyдa мeбoшaкд. Тapкиби xok аз mpyxoK, гyмyc кам буда, дap чyкypиxoи 10-12 cм ба 0,21 фoиз ва дap чyкypии 40-50 cм ба 0,15 фoиз мeфapoяд. Олами кaбoтoгy xa^om^ aгpoфи кул низ кам мeбoшaд[31.

Дap Чyмxypии Тoчикиcток O^cmora^ кулест, ки лoщaи ok дopoи cифaти балакди дашии ok бapoбapи Тамбукак, Пягигopcк, Одетеа, Сoчи ва Fanpaxo меистаду cepиcтeъмoл мeбoшaд. Мавзеи O^cyKoH макбаи xyfe чaмьoвapии камаки oшй (зaxиpaи ok 1 млн. тонка x^co6 шудааст ва coлe беш аз 35 xa3op тонка камаки oшй иcтexcoл мешавад) буда, кoxияxoи шимoли Тoчикиcток ва баъзе мyзoфoтxoи чyмxypиxoи Оотёи Миёкapo 6o ик мaвoди xaë!aH мyxими зикдагй таъмик кapдa мeтaвoнaд. Ч,apaёни пaйдoшaвии лoйкaи дaвoй тан^ аз oмyxтaшaвии мexaникии намак лoщa тapкиби yнcypxoи кимиёвй кабуда, балки ик катичаи тaъcиpy poбигaи му^а^биши o6, кaмaкxo, гилxoк ва микpoopгaнизмxoи гyнoгyн мeбoшaц. Лoйкaи шифoбaxши O^cy^oH бастаи cиёxи paвFaнмoкaнд буда, кабати пoёниaш paнги xoкиcтapй дopaц ва аз ok ба димoF буи бади гидpoгeкcyлфиц мepacaд. Faфcии кабати лoйкaи дaвoй аз 5-то ба 20^м дap кдами fop6 ва дap ^дами ша^ ба 30-40 cм мepacaц. Лoйкaи дaвoи acocaH дap кгами ша!к;ии кул чoйгиp шуда, ба camn fop6 тадаичак тунук, ниxoят ба кум табдил ёфта, бapxaм мexypaд. Лoйкaи дaвoии O^cyKoH ба чжми зиндаи том, ки xyд xyдaшpo ба низoм муайяк дapoвapдa меистад, шaбoxaт дopaц. Он аз пaйвacтaгиxoи Faйpиopгaникй, opгaникй, микpoopгaнизxo, баккияи вaйpoншyдaиcтoдaи opгaнизxoи зинда, муода, элемент^и paдиaктивй ва Fanpa ибopaт мeбoшaц. Муайяк каща шудааст, ки дap тapкиби лoйкaи шифoбaxши O^cyKoH 93-xeли ужу!и кимиёвй дyчop мешавад. Аз мoдцaxoи кимиёвй Faйpиopгaникй xлopиди кащий, cyлфиди кaтpий, киcлoтaи cиликaт, пaйвaстaгиxoи алюминий, oxaw кapбoнaги cyrn^arä, инчуник элемент^и aлoxидa аз кабили магний, 6op, калий, фocфop ва дигapxo мавчуданд. Аз мoдцaxoи opгaникй дap та!киби лoщaи кул мoдцaxoи фaъoли биoлoгй, вигaминxo, фepмeнтxo гapмoнxo, aнтибиoгикxo, aминoкиcлoтaxo ва микpoopгaнизмxoи лoщa дap чapaёни фaъoлияти xyд ба xap гука aнтибиoтикxopo xocил мекукад ва ик мoддaxo xocияги дaвoи лoщapo баланд мeбapдopaд. Max3 xaмик чиxaт ягона ба лoйкaи кул xocияти дaвoй ато кащоаст. Тoбиcток зepи тагами нypи cyзoни oфтоб гapмии лoщa ба 50 гpaдyc ceлcия мepacaд[1l.

Кули муъчизаангези O^cy^oH aлxoл ба Faмxopй ва x^3 эxгиёч дopaд. Âpap мyшкилoтaш capи вакт бapтapaф кашавад, ok ба нести py мeopaд. Ва xa3opoH мapизoни имзузу фapдo аз тaбoбaт мaxpyм мeмoнaнд. Oмилxoи бoиcи паст шудани отфат ва микдopи лoйкaи дaвoии O^cyKoHpo ба гypyxxoи табий ва инcoнcиpиштй такшм намудаанд. Ба oмилxoи табий ceлy ceлoбaxoи 6oxop^ ки лoйк;a, caHipe3a, шaFaл ва дигap чинcxoи дaFaлpo шуста аз чoниби fop6 вopиди кул мecoзaнд, камшавии шудобаи чaшмaxoи дoмaкaкyxxoи K^^^apy Oкбeл, xyшкидaни oби бoлoи лoщaи дaвoй да! фacли тобиcток дoxил мешаванд|71.

Ба та^иэи икcoкcиpиштй (aнтpoпoгeнй) oмилxoи 3ep™ мaнcyбaнд: то ба кул нapacoндaни шypoбaи чaшмaxoи мавзеи kopokok (o6po дap xaвзxo бoздoштa, мexyшкoкaнд ва аз ok намаки oш мег^ал^; aфзoиши шyмopaи axoлии мамлакат ва вoбaстa ба ok бeштap гapдидaни тaлaбoт ва эxтиёч ба мyaccиcaxoи тaбoбaтй; ба кул бapкaгapдoндaни лoйкaи истифoдaшyдa (м^фики ^ида мyaccиcaxoи тaбoбaтй мacъyлaнд, лoщaи истифoдaшyдapo ба кул бapгapдoнaнд, то ok xocиятxoи шифoии xyдpo дyбopa бapкapop кaмoяд), 6o xyд бypдaни микдopи муайяни лoщaи дaвoй аз чoниби шaxcoни бapoи мyoличa oмaдa (ohxo дap бoлoи кул гашту гyзop мeкaмoяд, xaндaк мeкoбaнд, xyдaшoнpo зepи камаку лoщa мeгypoкaнд). Тaкдиpи минбаъдаи ик дopyxoнaи табий ба иxгиёpy кyдpaти табиат гyзoштa шудааст, oHpo Kace нaзopaт намекунад ва бaxpи бexдoшги вазъи ба aмaлoмaдa тaдбиpepo p^ даст нaмeгиpaд.

Oмyзишxoи чyFpoфй ва гидpoгeoлoгй нишoк дoдaнд, ки яке аз caбaбxoи бад шудани cифaги лoйкaи дaвoй ик пай дap пай ифлoc шудани лoщa 6o машди кoлoзим мeбoшaд. Бopишxoи кoгaxoнии мaвcими бaxopй, ки ба пaйдoиши тел acoc мeгyзopaд, xoKn кaмaкдopи шaFaлy peгoмeз, ик чуник caнгpeзaю, caHmopa ва дигap Чикcxoи дaFaлpo ба ocoни шуста ба кул мeoвapaд. Ик xoдиca бeштap дap caмти Fapбй pyx мeдиxaд. Бapoи xaмин xaм, cифaти лoйкaи дaвoии кдоми Fapбй аз кдами шapкй xeлe бад мeбoшaд. Мoдoм, ки шкеа ик тaвp cypaт гиpифтa меистад, пac лoзим аст, ки пеши poxи ик xoдиca ба aндoзaи имкoнпaзиp пeшгиpй кapдa шавад. Ба пиндopи мo тaьcиpи ик xoдиcapo ба вocитaи гaдбиpxoи мyxaндиcию тexникй гиpифтaк ё муьгадил гapдoнидaк мумкин аст. Ин гaдбиp бoяд 6o caмгe чapaёк гиpaд, ки oбxoи мaвcимй ба ocoнй вopиди кул шуда тaвoнaд, вале чикcxoи шгозим бoздoштa, шаванд. Bo ик мо^ад coxтaни oбaнбopxoи xym, дapгoт ва xaвзxo ба мо^ад муюфщ xox^ буд. Сабаби дигapи бад шудани ^фати лoщaи дaвoй ик бapвaкт xyшкидaни oби бoлoи лoйкa мeбoшaд. nac 6o мaкcaди аз xyшкидaни бapмaxaли тобиcтокaю тиpaмoxй 6o3 дoштaни oби кул ва мyxaйё намудани чapaёни муътадили физикй, кимиёвй ва биoлoгии ok дигap мaнбaxoи o6po ба кул вopид кащак аст. Ба акидаи мo яке аз гутами кул ё xoличxoи ok xaвз oзмoишгox cox^ paфги пaйдoишy ташаккул

ва бaркaрoршaвии xocиятxoи дaвoии лoйкaрo oмуxтa, xvлocaxoи дvPYCт бaрoвaрдa шавад. Ta^o пае аз чунин oзмoиши чидцй oнрo бaрoи кмcмxoи бoкммoндaи кул татбик кардан рaвoнa мeбYД. Macъaлaи дигaрe, ки ба чaрaëни ташаккули лoйкaи дaвoй ва микдoри oн рoбитaи бeвocитa дoрaд, ин вoридoти шурoбaи чашма^и талу теплая ва дoмaнaкуxxoи xaвзaи кули О^утн мexyшкaнд ва шvрoбaи oнxo ба кул oмaцa нaмeрacaнд, к^ми дигари oнxo ба таври cvнъй дар xaвзxo бoзцoштaшYдa, аз oнxo намаки oш тaйëр мeкyнaнд. Бaрoи нигоя, дoштaн ва бaркaр0р гардидани xocияти дашии лoйкa иoнceнтрacияи аптималии oнрo дaрëфт намуда, cипac ин нишoндиxaндaрo якxeлa ниго^ дoштaн лoзим мeoяц[S1.

Чушш, ки дар бoлo ишoрa намудем, oxирxoи тoбиcтoн oби кул бyxoр шуда, бoлoи кулрo кабати тунуки намак мeпушoнaц AIaр дар ин xaнгoм руйпуши намакй пaйдo шавад, ба^ раванди биoлoг ба таъкик дvчoр мeгaшт. Aз ин xoтир мaкoми руйпуши нaмaкирo дар ташаккули лoйк;a xaмaчoнибa oмуxтaн лoзим мeoяц. Яю аз caбaбxoи дигари бад гардидани cифaти лoйкaи дaвoй ин гашту гvзoри бeнизoми мYCoфирoни дашчуй дар бoлoи oн мeбoшaд, ки бaрoи xYДмvoличaкyнии ин мaкoн oмaдa мeрaвaнд. Бo мaкcaди пeшгирии ин рафтори нoшoиcтaи oдaмoн юр^и тaрFибoтирo вYCъaт дoдa, ба вocигaи атомат^и шартию oгoxкyнaндa caдци ин амалшт бoяд гашт.

Хануз дар acри Х caрoмaди тaбибoни ча^н Aбyaли Ибни Синo дар acри чoвицoнии xYД дар Крнуни тиб таъкид намуда буд, ки лoйк;aи нaмaкдoр ^битяти xyби м^личавй дoрaд. Maълyмoтxoи мавчуда ба oн дaлoлaт мeкyнaд, ки oдaмoн дар зaмoнxoи кадим бaрoи мY0личa ба Окрушн oмaдa мeрaфтaнд. Санации мавчудаи тaьриxй ба oн ишoрa мeкyнaд, ки то Чднги якуми ча^н дар назди кули О^утн тaбoбaгтоxи шaxcй амал мeкaрд. Он вакг ин тaбoбaтrox, на дар заминаи илми тиб балки xaмчyн чoи мyк;aдцac бaрoи иxлocмaндoн мaьнидoд карда мeшYД. Дар гузашта дaрдмaндoнv xoчaтмaнцoн лoйк;aи шифoирo пeши дacти xYД ба юр мeбyрдaнд. Ба ин макрац лoйк;aи дaвoии чyкvриxo мeкaндaнд, шaxcи бeмoрo шат^и дaрoз дар дoxили лoйк;a мexoбoнидaнд [21.

Ин пeш аз xaмa 6o oмилxoи физикй лoйк;a аз кабилй гaрмиFyн-чoиши кaлoн дoниcтaн яъш xaрoрaтрo xy5 ниго^ мeдoрaд ва гaрмирo кам пaрoкaндa мeкyнaд. Лoйк;a дaвoи бeштaр дар ^лати гарм, бeштaр ба ca!^ бадани бeмoрoн гvзoштa мeшaвaд. Хaрoрaт ва та^ири мexaникй acaбxoи caтxи пуа^ ба aнгeзиш мeoвaрaд ва oн ба нимкураи кaлoни мaFЗи caр дoдa мeшaвaд. Ин щлат ба тaмoми aьзoи бадан тaьcири cyдмaнд рашнида, гардиши xvнрo мeтeзoнaд, ба узв^>у бoфтaxoи дардманц xyfí бeштaр мeрaвaд ва аз ин лиxoз xyfí ба aьзoи бадан xaрчи зиëдтaр мorдцaxoи Fизoгй ва orarn-e^o па^н мeкyнaд, чaрaëни oкcидY бaрк;aрoршaвирo муътадил мeгaрдoнaд, мyбoдилaи мorдцaxo ва газ^ мeтeзaд, нафастирии бoфтaxoрo xyô мeгaрдoнaд, давргашти xvрди мoдцaxoрo бex, карда, cиcгeмaи acaб ва ра^и xvнгaрдрo муста^кам мeкyнaд. Taъcири биoкимëвии лoйкa ба oргaнизм ба вocитaи мorдцaxoи бvxoршYдaи таркиби лoйк;a, ба rncm^ тaъcири юн^и гvнoгyн киcлoтaxoи oргaникию Faйриoргaникй, мoдцaxoи фaъoли биoлoгии гуру^и гaрмoнxoи чинcй микрoэлeмeнгxo ва am^ro'i^xo мeбoшaнд. Сащи пYCт аз гармии лoйк;a вaceь шуда, мorццaxo ва элeмeнгxoи aлoxицaи кимëвирo ба aъзoи бадан мeгYзaрoнaц. Maчмуи тaFирoти дар бoлo зикршуда, бaрк;aрoршaвию œx^^rn яучайраю бoфтaxoи oceбдидaрo мeтeзoнaц ва дaвo мeбaxшaц[11.

Mvшoxицaи oлимoн ба oн дaлoлaт мeкyнaц, ки микдори зaxирaи ин мaвoди мvoличaвй торафт кам шуца иcтoдaacт. Maълyм аст, ки дар чyмxvриaмoн coл то шл мYaccиcaиxoи нави тaбoбaтй кушда мeшaвaнд, мумкин acт якe аз rncm^ тaбoбaти бeмoрoн лoйк;aи датой бoшaц. Дар ин раванд иcтифoдa ва ^арчи лoйкa мeaфзoяд.

Лoйкaи Окруюн бoйгaрии бexaмтocт, вaлe oн ба мoнaнци дигар caрвaтxoи зeризaминй тaмoмшaвaндa мeбoшaц. Aз ин лиxoз, на тан^ Faми дардмандони имрузaрo x-урдану ^чати oнxoрo бaрoвaрдaн, балки шифoëбии нacлxoи oяндaрo дар мадци назар дoштa, oнрo caрфaкoрoнa иcтифoдa бурда, аз ифлocшaвй, кoxишëбй ва тoрoчшaвй нaчoт дoдaн талаби аклу инcoфи дvрбинoнaи инcoнй мeбoшaц. nac, чй бoяц кард?

Пeш аз xaмa мecaзaц, ки аз тарафи Хукумати чум^урй дoир ба иcтифoдaи o^raom ва ^ифзи ин caрвaти табиию тaбoбaтии нoдир бaрнoмaи мaxcycи мvшaxxac та^ия ва тaцкмкoти амики мvxaнциcию гицрoгeoлoгй, экoлoгию тиббй ва икгишдию гeoгрaфй гvзaрoндa шаванц. ШaрoиIe фaрoxaм oвaрдaн лoзим acт, ки бaрк;aрoршaвии лoйк;aи шифoкoри кул аз микдoри coлoнaи иcтифoдaи oн кам нaбoшaд. Maн xaмчvн мyтaxaccиcи чашн, дoир ба мавзуи мазкур три имлй карда иcтодaaм, та^ир^и мyшaxxacи зeринрo пeшниxoд мecoзeм:

1. Хангоми кабули лoйкa xaрoрaт на oн кацар гарм, яъш муътадил +38 +42°С бoшaцv oнрo ^р руз як мaрoтибa иcтифoдa бaрeд.

2. ШYCтyшvйрo 6o oби гарми шуркул ^ар руз ба рox, мoнц.

3. Нури oфтоби гарми бeFyбoррo низ иcгeъмoл кард.

4. Хaвoи xaвзaи Окcvкoн ва aтрoфии oн, ки ба вocитaи нaфacкaшй ба oргaнизм вoрид мeгaрдaд, шифoбaxш аст. Aммo ба ин муъчизаи табиат на oн кацар а^амият мeдиxeм. Ин xaвoe, ки мoрo иxoтa мeкyнaц дар таркиби xyд микрoэлeмeнгxoи бyxoршYдaи шуркvлрo дoрocт. Baкгe, ки oнрo нaфac мeгирeм, xvчaйрaxoи oргaнизм oнрo макица мeгирaнд ва ин микрoэлeмeнxoи бyxoршYдa ба юри майна, дилу шуш ëри мeрacoнaц. Фишoри xvнрo муътадил мeкyнaцY acaбрo oрoм мeгaрдoнaц.

5. Xo^ куму намаки ма^ини oмexтaи гарму xyшки зeри пoятон низ аз фoидa xoлй нecт. Хaнгoмe, ки 6o пoйxoи луч гaштyгyзoр мeкyнeм, дар кафи пoямoн нyкIaчaxoи acaб бeдoр шуда, бaшифoëбии кacaлиxoи мvxтaлифи дар бадан мавчудбуда, кумак мeрacoнaц. Илoxo ба нияти тек ба Окcvкoн бaрoи тaбoбaти шифoëби

шифо ёбед. Инро ба хамаи Шумоёни азиз гуфтаниам, ки аз муьчизаи табиат, ки онро Худо офаридааст, истифода баред. Аммо фаромуш накунед, ки 3-5 рузи кабули лоща кам аст. Дар муддати кутох яьне 3-5 руз, организми шумо ба ин тарики шифо танхо одаткуниро сар мекунад. Барои шифоёбй 12-16 руз лозим аст. Бовар кунед, ки дар худ бехбудихоро хис карда, соли дароз худро сихату пуркувват мекунад. Хуб мешуд, ки агар дар давоми 3 сол, хар тобистон ба Оксукон омада организми худро табобат кунед, ва ин гарави саломатии хешро бардавом нигох доштан аст.

6. Тавре изхор доштем, селу селобахо боиси ифлосй ва кохишёбии захираи лойкаи кул мегарданд. Аз ин хотир, воридшавии селоба бояд тавассути тадбирхои мухандисию техникй кохиш ёбад. Мухим он аст, ки обхои мавсимй ба осонй вориди кул, чинсхои дагалу нолозим боздошт ва тахшин шаванд. Дар ин самт сохтмони селамбор, даргот ва хавзхо ба максад мувофик аст.

7. Сабаби дигари бад шудани сифати лойкаи кул ин барвакт хушкидани оби болои он аст. Пас, барои мухайё намудани чараёнхои муьтадили физикй, химиявй ва биологй, аз дигар манбаьхо об овардан лозим аст. Инро метавон бо ду рох амалй сохт: якум, кандани пармачох ва ба сатх баровардани обхои зеризаминй; дуюм, дар холати фарохам омадани шароити хуби молиявй (хох дохилй ва хох грантхои хоричй) аз обанбори Кдйроккум овардани об тавассути лулахо ва обкашхои баркй. Fайр аз ин, дар яке аз гушахои кул ё халичи он хавз - озмоишгохи мухтор сохта рафти пайдоишу ташаккул ва баркароршавии хосиятхои давоии лойкаро хаматарафа омухтану хулосахои асосноки илмй баровардан даркор аст.

8. Барои таьмини сифати лойкаи шифоии кул гилзати (консентратсияи) муьтадили он бояд маълум бошад. Давра ба давра шуробахои аз Карокон барояндаро ба Оксукон равон кардан, омузиши таьсири мусбату манфии руйпуши намак аз чониби мухаккикон, пешниходи тавсияхои асоснок муфид буда метавонанд.

9. Бо максади пешгирии талафоти беасоси лойкаи давоии Оксукон баргардондани лойкахои истифодашуда аз тарафи муассисахои табобатй, рохандозии назорати катьй ва пешбинии чазохои маьмуриву чиноятй.

10. Бунёди минтакаи сабзи санитарию истирохатй дар атрофи кули Оксукон ва парвариши дарахту гиёххои ба шароити махал тобовар. Ин аз як чихат намуди атрофи кулро дилрабо гардонад, аз суи дигар, харорати хаворо муьтадил нигох медорад. Мувофики хисоби соли 1932 дар кул 100000 тонна лойка мавчуд буд ва то соли 1950 30%-и он харч шуда, 62430 тоннааш бокй монд. Ин микдор мувофики хисобхо барои 30 -50 соли оянда мерасид. Муддати пешбинишуда сипарй шуд, вале холо хам дар кул лойка бисёр аст. Агар тахминан аз соли 1950 то ба имруз боз 30%-и лойкаи кул талаф ёфта бошад, бокимондаи он 41620 тоннаро ташкил медихад. Агар муассисахои тиббй соле 1000 тонна лойка истифода баранд ва лойкаи истифодашударо мунтазам ба кул баргардонанд, гайр аз ин, ба раками боло соле 100 тонна лойкаи нав илова гардад, он гох лойкаи кул барои 300 - 400 соли минбаьда хохад расид. Дар хама хол, тадкикоти мачмуиро доир ба Оксукон идома дода, истифодаи лойкаи онро дар асоси меьёр ва тартиби муайян, мувофики пешниходи илмй ба рох мондан аз руи адолат хохад буд.

АДАБИЁТ

1. Асрори намак. Мирзобек Хочиев, Хучанд, 1999

2. Аз насли Синоям. Абдуваххоби Мухаммадумар, Душанбе, ^«Матбуот», 2007

3. Лоикаи шифобахш. Вахоб Мадурмаров. Нашриёти ^<Ирфон^>, Душанбе, 1974

4. Географияи Точикистон. Китоби дарсии синфи 8

5. Табиат ва сарватхои табиии Точикистон. Китоби дарсии синфи 10 Кулхои Точикистон. Хусен Аброров

6. Сомонаи макомоти ичроияи хокимияти давлати нохияи Ашт - mihdasht.tj

7. Рузномаи «Шухрати Ашт», 19 сентябри соли 1998

АКСИКОН - ЕДИНСТВЕННАЯ ЛЕЧЕБНАЯ ГРЯЗЬ В ТАДЖИКИСТАНЕ

В Республике Таджикистан Оксиконкуль - это озеро, грязь которого имеет высокие лечебные свойства, наряду с Тамбуканом, Пятигорском, Одессой, Сочи и другими, и широко используется. Район Оксукон является хорошим источником соли (оценивается в 1 миллион тонн и производит более 35 000 тонн соли в год), а северные районы Таджикистана и некоторые провинции чудесного озера Азия сейчас нуждаются в уходе и защите. Если его не лечить, он может уничтожить тысячи пациентов сегодня и завтра. Факторы, которые привели к снижению качества и количества лечебных грязей Аксукон, разделили на природные и человеческие группы. Природные факторы включают весенние паводки, которые смывают грязь, камни, гравий и другие крупные породы в озеро с запада, снижают соленость источников в предгорьях Кызылжар и Акбель, а летом иссушают поверхность лечебной грязи. К антропогенным воздействиям относятся следующие факторы: не допустить попадания солености источников Караканского района в озеро (вода в прудах останавливается, осушается и из него добывается соль); рост населения в стране и, как следствие, увеличение спроса на медицинские учреждения; не возвращать использованную грязь в озеро (согласно правилам, медицинские учреждения несут ответственность за возврат грязи в озеро, чтобы оно вернуло свои лечебные свойства), нести определенное количество лечебной грязи с

людьми, пришедшими на лечение (они ходят по озеру; рыть канавы, зарываясь под солью и грязью). Географические и гидрогеологические исследования показали, что одной из причин ухудшения качества лечебного ила является постоянное загрязнение ила отходами.

Если это так, то важно максимально предотвратить это. На наш взгляд, влияние этого явления можно получить или стабилизировать с помощью инженерно-технических мероприятий. Делать это нужно таким образом, чтобы сезонные воды могли легко попасть в озеро, а ненужные камни останавливаться. Для этого было бы целесообразно построить небольшие водохранилища, дамбы и пруды. Еще одна причина ухудшения качества грязи - раннее высыхание грязи. Следовательно, чтобы предотвратить преждевременное высыхание озера в начале лета и осенью и обеспечить его нормальный физический, химический и биологический сток, необходимо ввести в озеро другие источники воды. На наш взгляд, необходимо построить лабораторию в одном из уголков озера или его бассейнов, чтобы изучить процесс формирования и восстановления лечебных свойств грязи и сделать правильные выводы. Другая проблема, которая напрямую связана с образованием и количеством лечебного ила, - это завоз солевого раствора из источников и предгорий озера Аксукон, который высыхает и не достигает озера, другая часть которого искусственно взвешивается в прудах. подготовить. Чтобы сохранить и восстановить лечебные свойства грязи, необходимо найти ее оптимальную концентрацию, а затем поддерживать ее на прежнем уровне. Наблюдения показывают, что запасы этого терапевтического агента сокращаются.

Ключевые слова: Кислород, лечебная грязь, Ашт, соль, озеро, климат, Средняя Азия, температура, соленость, химические вещества, неорганическая, органическая, нервная система.

AXIKON IS THE ONLY HEALING MUD IN TAJIKISTAN

In the Republic of Tajikistan, Oxikonkul is a lake, the mud of which has a high medicinal quality, along with Tambukan, Pyatigorsk, Odessa, Sochi and others, and is widely used. The Oksukon area is a good source of salt (estimated at 1 million tons and produces more than 35,000 tons of salt a year), and the northern districts of Tajikistan and some provinces of the miraculous Lake Asia are now in need of care and protection. If left untreated, it can wipe out thousands ofpatients today and tomorrow. Factors that led to the decline in quality and quantity of Aksukon medicinal mud were divided into natural and human groups. Natural factors include spring floods, which wash mud, rocks, gravel, and other coarse rocks into the lake from the west, reduce the salinity of springs in the foothills of the Kyzyljar and Akbel mountains, and drain the surface of medicinal mud in the summer. Anthropogenic influences include the following factors: to prevent the salinity of the springs of the Karakan area from reaching the lake (the water in the ponds is stopped, dried and salted); population growth in the country and the consequent increase in demand for medical facilities; not to return the used mud to the lake (according to the rules, medical institutions are responsible for returning the used mud to the lake so that it regains its healing properties), carrying a certain amount of medicinal mud with people who come for treatment (they walk on the lake; digging ditches, burying themselves under salt and mud). Geographical and hydrogeological studies have shown that one of the reasons for the deterioration of the quality of medicinal sludge is the constant contamination of sludge with waste materials.

If this is the case, then it is important to prevent this as much as possible. In our opinion, the impact of this phenomenon can be obtained or stabilized through engineering and technical measures. This should be done in such a way that seasonal water can easily enter the lake, but unnecessary rocks will be stopped. For this purpose, it would be expedient to build small reservoirs, dams and ponds. Another reason for the deterioration of the quality of the mud is the early drying of the mud. So, in order to prevent the early drying of the lake in early summer and autumn and to ensure its normal physical, chemical and biological flow, it is necessary to bring other water sources into the lake. In our opinion, it is necessary to build a laboratory in one of the corners of the lake or its pools, to study the process of formation and restoration of the medicinal properties of the mud, and to draw the right conclusions. Another issue that is directly related to the formation and amount of medicinal sludge is the import of saline from the springs and foothills of Lake Aksukon, which dries up and does not reach the lake, another part of which is artificially suspended in the ponds. prepare. In order to maintain and restore the medicinal properties of the mud, it is necessary to find its optimal concentration and then keep it the same. Observations indicate that the stockpile of this therapeutic agent is declining.

Key words: Oxygen, therapeutic mud, Ashta, salt, lake, climate, Central Asia, temperature, salinity, chemicals, inorganic, organic, nervous system.

Сведения об авторе:

Нурматов Шодмон Шукронджонович - докторант Худжандского государственного университета имени академика Бободжона Гафурова, (Республика Таджикистан, город Худжанд), E-mail: burakiba4a@gmail.com, тел: (+992) 928666602.

About the autor:

Nurmatov Shodmon Shukronjonovich - doctoral student in Khudjand State University named after academician B.Gafurov, (Republic of Tajikistan, Khujand), E-mail: burakiba4a@gmail.com, тел: (+992) 928666602.

МАВКЕИ ГЕОГРАФИИ ТОЧИКИСТОН ДАР РУШДИ САЙЁХД

(Бахшида ба: «Рушди дехот, сайёхй ва хунархои мардумй»)

Усмонов С.

Донишкадаи давлатии санъати тасвирй ва дизайни Тоцикистон

Чумхурии Точикистон аз руи мавкеи географй, табиати зебову обхои мусафо, куххои осмонбус ва мавзеьхои таьрихию фархангй таваччухи хазорон сайёхони дохиливу хоричиро ба худ чалб кардааст. Хамчун кишваш дорои иктидори беандозаи сайёхй, дар оянда метавонад сохаи сайёхии он хамчун воситаи тахкимбахшанда дар рушди устувор, хизмат намояд. Дар хочагии иктисоди чахонй сохаи сайёхй дар радифи дигар сохахои пешрафтаи иктисодиёт аз чумла, истехсоли махсулоти нафту газ ва автомобилсозй чои сеюмро ишгол менамояд. Аз ин ру аксари кишвархои чахон талош бар он доранд, ки бо таьмин намудани шароитхои мусоид, барои пешрафти сохаи сайёхй, рушди иктисоди миллии хешро таьмин созанд.

Бо шарофати сохибистиклолии Точикистон, таьмини сулху субот ва сиёсати "Дархои кушод", ки рохбарияти олии мамлакат пеш гирифтааст, имконияти муаррифии иктидорхои сайёхии мамлакат ба маротиб бехбуд ёфта, таваччухи сокинони сайёра ба ватани бихиштосо ва дорои таьрихи кухану пургановати мо пайваста дар холи афзоиш карор досад.

Точикистон аз зумраи мамлакатхое мебошад, ки иктидори табиии он аз чониби таъсиDOти беруна осеб надидааст ва холати аслии хешро нигох доштааст. Махз хамин холати аслии табиат, иклими мусоид, чойгиршавии мусоиди географй, олами зебову нотакрори хайвоноту наботот, шумораи зиёди чашмахои обхои шифобахш, руду кулхо, манзарахои дилфиреби табиат метавонад, Точикистонро ба як кишвари вокеан пешрафтаи сайёхй табдил дихад.

Бо дашазашошти имконоту иктидори бойи сайёхии мамлакат соли 2018 бо ибтикори Асосгузош сулху вахдати миллй - Пешвои миллат, Президент Чумхурии Точикистон мухтарам Эмомалй Рахмон "Соли рушди сайёхй ва хунархои мардумй" эьлон гашида буд. Барои боз хам рушд ёфтани сохаи сайёхй солхои 2019-2021 такроран солхои: "Рушди дехот, сайёхй ва хунархои мардумй" эьлон гардид. Максад аз такроран эьлон доштани "Соли рушди сйёхй ва хунархои мардумй" - ин истифодаи максаднок ва ба манфиати пешрафту шукуфоии мамлакат ва сокинони он, истифода намудан аз иктидору имконоти сайёхии мамлакат мебошад.

Иктидорхои сайёхй дар Точикистон хеле фаровон буда, он метавонад, омили чалби харчи бештари сайёхони кишвархои дигари сайёра ба Точикистон гардад. Масалан, ба мавзеи Сари хосори нохияи Балчувон, ки минтакаи сайёхии байналмилалй эьлон шудааст, аз кишвархои гуногун, мисли Русия, Фаронса, Мачористон, Испания, Швейтсария, Португалия, Олмон, Чехия ва Украина барои сайёхат ва шикори сайд ташриф овардаанд. Онхо бо хотирахои зиёди афсонавии бардоштнамуда ба кишвархои худ баргаштаанд. Новобаста ба мушкилоти рох дар мавсими тобистон хазорон дусторони табиат ба дидани шаршараи машхури "Пушти бог"и мавзеи Сари хосор ва дигар мавзехои дилрабои

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.