Научная статья на тему 'ОХРАНА И РАЦИОНАЛЬНОЕ ИСПОЛЬЗОВАНИЕ ПОЛЕЗНЫХ ИСКОПАЕМЫХ'

ОХРАНА И РАЦИОНАЛЬНОЕ ИСПОЛЬЗОВАНИЕ ПОЛЕЗНЫХ ИСКОПАЕМЫХ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
125
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ПОЛЕЗНЫЕ ИСКОПАЕМЫЕ / ОХРАНА / РАЦИОНАЛЬНОЕ ИСПОЛЬЗОВАНИЕ / ОТХОДЫ ОБОГАЩЕНИЯ ПОЛЕЗНЫХ ИСКОПАЕМЫХ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Ходжиев Амриддин Кучакович, Ашурмамадова Барохат Хамзаевна, Валиев Сайфиддин Шамсиддинович

В статье представлены сведения об экономической значимости минеральных ресурсов - полезных ископаемых, мировом использовании минеральных ресурсов, объеме их добычи в мире, геологической структуре и важности добычи месторождений полезных ископаемых в Таджикистане. Кроме того, отмечены имевшие место недостатки в советском периоде рационального использования минеральных ресурсов и даны рекомендации по извлечению из отходов обогатительных фабрик с использованием современных технологий десятки важных металлов. Также предложены в дальнейшем эффективном использований, охраны и рационального использования полезных ископаемых.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE PROTECTION AND RATIONAL USE OF MINERAL RESOURCE

The article presents information about the economic importance of mineral resources - minerals, the world use of mineral resources, the volume of their production in the world, the geological structure and the importance of mining in Tajikistan. In addition, there were shortcomings in the Soviet period of rational use of mineral resources and recommendations for the extraction of waste processing plants using modern technology dozens of important metals. Also noted in the future the proper protection and rational use of minerals.

Текст научной работы на тему «ОХРАНА И РАЦИОНАЛЬНОЕ ИСПОЛЬЗОВАНИЕ ПОЛЕЗНЫХ ИСКОПАЕМЫХ»

Ключевые слова: туризм, туристы, климат, экологический туризм, туристические маршруты, регионы, природные ресурсы, чистая пресная вода, туристическая индустрия, природный потенциал, инвестиции,Международная организация туризма (МОТ).

THE ROLE OF GEOGRAPHY OF TAJIKISTAN IN THE DEVELOPMENT OF TOURISM

The article is discussed the geographical location of Tajikistan for the tourism. The author observes that Tajikistan is a country with an originality tourism 's potential and the tourist industry can serve as an powerful implement of stable development in future.

The nature of the country, vantage geographical ground, profitable geographical position, plantage, animality, natural landscape, a great number of rivers and lakes promotes it.

The posibilities of tourism in Tajikistan are very great and suitable to attract the tourists from other countries of the world to republic of Tajikistan.

The author also notices that tourism results not only in sociocultural benifits of the country but also has lots of advantages. In addition, employees of business who serve tourists spend a higher proportion of their money locally on various goods and services.

Key words: tourists, acological tourists, tourist s tour, industrial art, development, cave fresh water, tourist s industry, International tourist organization (ITO), deposits, originality, plantage, attractive nature.

Сведения об авторе:

Усмонов Субхон - кандидат педагогических наук, и.о дотсент кафедры языков и гуманитарных предметов Таджикский государственный институт изабразительного искусства и дизайна. Адрес: 734019,Таджикистан, гДушанбе, Сино улица Яккучинар 142/2 тел: (+992) 987259899

About author:

Usmonov Subhon - the stat institute of fine art and Design of Tajikistan, candidate of pedagogical science, docent of the Languages and Humanities chair.Address. 734019 Tajikistan, Dushanbe city, Sino region Yakachinor street 142/2. Phone: (+992) 98725899

^ИФЗ ВА ИСТИФОДАИ ОЦИЛОНАИ САРВАТ^ОИ ЗЕРИЗАМИНЙ

Хоциев А.К.

Институти геология, сохтмони ба замищунбй тобовар ва сейсмологияи АИ ЦТ

Валиев С.Ш.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи САйни Ашурмамадова Б.Х.

Донишгощ давлатии Хоруг ба номи М.Назаршоев

Точикисгон кишвари кухй буда, 93 % масохати онро куххо ишгол намудаанд ва туфайли ин кухсораш чумхуриамон дар чахон маъруф шудааст. Моро зарур аст, ки ба ин 93 % мавзеи кухсор бештар диктат дихем, зеро дар каъри ин куххо канданихои фоиданоки гуногун махфуз буда, захираи баъзеи онхо хеле калон мебошад.

Айни замон якчанд намудхои захирахои табииро чудо мекунанд, ки рушд ва шукухи кишварро таъмин менамоянд. Ба захирахои табий об, хоку замин, олами набототу хайвонот, захирахои минералй - канданихои фоиданок ва гайра дохил мешавад. Захираи баъзе аз ин сарватхои табий хусусияти баркарорнашавандагй (масалан, маъдан) ва баъзеи дигар баркароршавандагй (масалан, обу наботот) доранд.

Сарфи назар аз беназирй, гуногунрангй ва микдори зиёди захирахои табий, онхо дар саросари кишвар нобаробар таксим ва чойгир шудаанд. Мутаассифона, онхо аксар вакт дар минтакахои душворфатх чойгиранд, ки аз сабаби шароити иклими сард ва дар баландкух чойгиршавиашон, истихрочи онхо ба монеахои чиддй дучор мешавад. Хамзамон, истихрочи гайриокилонаи манбаъхои маълум боиси ба зудй аз байн рафтани онхо мешавад.

Дар фаъолияти хамарузаи хаёти инсон, илова ба замин, захирахои об ва чангал, сарватхои маъданй - канданихои фоиданок низ накши мухим мебозанд, ки зарурати рузмарраи инсонро таъмин менамоянд.

Захираи канданихои фоиданоки хар кишвар ахамияти бузурги иктисодй дорад, ки онхо манбаи инкишофи саноат ва хочагии халки хар як кишвар ба хисоб мераванд.

Хамасола истифодаи чахонии захирахои маъданй бо суръати зиёд афзоиш меёбад. Дар тули 35 соли охир истифодаи захирахои энергетикй дар чахон ду баробар зиёд шудааст, аммо истифодаи дигар намудхои ашёи минералй бошад 3-5 маротиба афзудааст. Дар баробари ин, кишвархои саноаташон тараккикарда, ки дар он 16% ахолии чахон зиндагй мекунанд, аз хисоби арзиш, кариб

35%-и capвaтхopo ист^шл мeкvнaнд ва зиёда аз 55%-и ашёи хоми минeоaлии аз кaъpи замин иcгиxpoчшудapo истифода мeбapaнд. Дap дахаи аввали acpи XXI чахиши бeнaзиpи талабот ба хама намудхои ашёи хоми маъданй ба вукуъ пaйвacт, ки caбaби acocй pvшди бocvpъaти иктиcoдиëги Чин ва nac аз он дигap кишвapхoи Оcиëи Чaнубv Шapкй ба хишб мepaвaд.

Ба гvфтaи aкaдeмик В.И.Вepнaдcкий "^cm аз pvи та^ши ба мvхити aтpoф доштааш аз дигад мaвчvдoти зинда ба куллй фapк мeкvнaд. Ин фapки бузуpre, ки дap ибтидо вvчvд дошт бо мvpvpи замон боз хам бvзvpггap гapдид".

Mvвoфики хиcoби мутaxacиcoн, холо coлe аз кaъpи Замин Kap^ 100 млpд. тонна маъдан ва дш^ нaмvди канданихои фоиданок иcгиxpoч кapдa мeшaвaд. Дap ибтидои acpи XXI - иcтифoдaи ашёи минepaлй хap coлe то ба 500-600 млpд. т, оби нушокй бошад, то ба 30 хaзop км мepacaд Г11.

Xaчми иcгиxpoчи канданихои фоиданок бо pvшди caнoaт ва пeшpaфти тexникй афзоиш мeëбaд. Xaчми иcгeхcoли coлoнaи канданихои фоиданок дap coлхoи 80-vми acpи гузашта дap чахон кapиб 20 миллиapд тонна (аз чvмлa маъданхои Faйpимeтaллй - 13 миллиapд тонна), нафт - таотибан 3 миллиapд тонна, гази табий - 1,5 тpиллиoн м ташкил мeдoд. Аз микдopи vмvмии канданихои фоиданок, ки дap тамоми тaъpиxи тaмaддvни иншн аз кaъpи замин иcгиxpoч кapдa шудaacт дap acpи ХХ (1901-1980), дap хачми vмvмй, нафт 99,5%, ангишт 90%, маъдани охан 87%, маъдани мдо зиёда аз 80%, тилло 70% бapтapй дopaнд. Аз pvrn микëcи pvшди пeшpaфти илмию тexнoлoгй, хачми иcгиxpoчи канданихои фоиданок ва шумopaи навъхои онхо пайваста aфзvдaacг. Mvвoфики хиcoбoтхoи aкaдeмик В.И. Вepнaдcкий, ки coли 1915 ба даст oвapдaacг, иншният дap замони кадим, хамагй 19 адад, дap acpи XVIII - 28, дap acpи XIX - 50, дap ибтидои acpи ХХ - 60 ва айни замон бошад хамаи 89 vнcvpи химиявии дap кaъpи замин чoйгиpбvдapo истифода мeбapaд Г21

Ба динамикаи иcгиxpoчи бaъзe канданихои фоиданок имконияти аз нав кopкapди онхо низ тaъcиp мepacoнaд. Macaлaн, хачми oхaнпopaхoи cиëхи дap capocapи чахон чамъшуда, дap аввали шли 1900 киcмaти зиёди ашёи хоми мeтaллvpгиpo ташкил мeдoд, аммо дap coли 2010 хиccaи oхaнпopaхo хaмчvн манбаи ашёи хом зиёда аз 40% афзоиш ёфт. Бapoи бaъзe мсталлхои pa^a, мacaлaн, cvp6, хи^аи шикacгaпopa хaмчvн ашёи хом боз хам зиëдтap acx Xиccaи ашёи хоми дубopa дap иcтeхcoли моддахои пластикй ва мaхcvлoти шишагй низ мvнтaзaм мeaФзoяд.

Capзaмини Точикистон кишвapи кvхcop буда, дap баландихои аз 300 то 7495м аз ca^rn бавд чoйгиp шудааст. Сабаби мvpaккaбии coxти гeoлoгй ва тaшaккvли тeктoникии хvдvди Точикистон хамшафатшавии ду cиcгeмaи азими минтакахои чиндopшaвии Уpaлv Тиёншон ва Алпу Xимoлoй мeбoшaд. Ба cиcтeмaи чиндopшaвии Уpaлv Тиёншон кaтopкvххoи Тиёншони Mиëнa (куххои Kvpaмa ва MvFvn) ва Тиёншони Чaнубй (кaтopкvххoи Тvpкиcгoн, Зapaфшoн, Xиcop ва f.), ба cиcгeмaи Aлпv Xимoлoй бошад кaгopкyххoи Дapвoз, Ванч, Cap^yn ва f. ва пастхамии Точикистони Чaнубй дохил мeшaвaнд.

Mvвoфики маълумотхои мавчуда, дap capзaмини кишвap зиёда аз 600 кон ва 800 зvхvpoт (аз кабили cvp6, pvх, миc, виcмут, cvpмa, cимoб, мсталхои нодвд, охан, вoлфpaм, мoлибдeн, cтоoнcий, нaфту газ, ангишт, шпатхои caхpoй, флюopит, нaмaкcaнг, caнгх.oи кимматбахою opoишй, маводхои coxтмoнй ва Faйpa) кашф шудаанд, ки зиёда аз 50 намуди ашёи минepaлиpo дopo мeбoшaнд. Бapxe аз конхо аз чихати захвда ахамияти чахонй дошта (мacaлaн, кони нуотаи Кoнимaнcvpи Калон ва кони намаки Хочамуъмин), киcми дигapи онхо (ба монанди кони cvpмaю шмоби Чинишь) дap микëcи ИДM чойхои aввaлинpo ишFOл мeнaмoяид. Бaъзe конхо аз чихати ^фатно™ (мacaлaн, aнгpaтcити Нaзapaйлoк) дap чахон бeхaмгo мeбoшaнд.

Acocгvзopи cvлхv вахдати миллй - Шшвои миллат, Пpeзидeнти Чvмхvpии Точикистон, мvхтapaм Эмомалй Рахмон накш ва ахамияти шхаи гeoлoгия ва кvхкopиpo кайд намуда, дap якe аз cvxaнpoнихoи xvд таъкид кapдa буданд: «Тoчuкucmанu азизи mo бuxuшmu вoкeuu pvu замин, кишвари ганч,хри нoкvшoдaвv ma6uamu xvdodod acm. Мoвv Шvмo бе мубалига дар 6onou ганч rnpop dopeM ва чouз нecm, ки минбаъд Mvxmonv дacmнuгaрu дuгaрoн бoшeм». Бeшубхa яте аз афзалиятхои табиати кишвapи мо - бoигapихoи зepизaминии он мeбoшaд ва ин зах^а^ои минepaлй acocи pvшди икгиcoдиëг ба хиcoб мepaвaид.

Фатхи конхои capвaтх.oи зepизaминй имконият доданд, ки дap заминаи ин конхо, шхахои caнoaти кухй-маъдангозакунй, кимиё, cvзишвopию энepгeтикй, coxтмoнй ва caнггapoшй бунëд ва pvшд ёфта, даххо кopxoнaхoи caнoaти кухй ба истифода дода шудаанд.

Дap дaвpoни coхибиcгиклoлй низ, чихати баланд бapдoштaни икгиcoдиëг, икгидopи coдиpoтии кишвap ва Фapoхaм oвapдaни чойхои нави кopй тибки бapнoмaхoи мaxcvcи давлатй оид ба кopкapди ашёхои минepaлй, мacoлeхи coxтмoнй ва дш^ coхaхoи иcгeхcoлй 125 кopxoнaи нави иcгeхcoли мacoлeхи coxтмoнй, 6 кopxoнaи xvpдv калони иcгeхcoли ceмeнг, 80 кopxoнaи иcтeхcoли хишт, 46 галоши иcгeхcoли peгv шaFaл, 6 ^дакотаи кopкapди caнг ва Faйpa coxтa ба иагифода дода шуданд.

Айни замон, икгидopи иcгeхcoлии кopxoнaхoи ceмeнтбapopй ба монанди ЧДMM "Хуа^ин Faюp ceмeнг" ва ЧДMM 'Мохта ceмeнг" дap нохияи Ёвон, ЧДMM "Хvaкcин Faюp - СvFд-ceмeнт" дap нохияи Б.Faфvpoв ва Faйpaхo талаботи бoзopи дoxилиpo пvppa кожъ гapдoнидa,

coдирoги ceмeнтрo бa хoричи кишвaр низ бa рox мoндaaнд. Xaмчvнин, 6o дaрнaзaрдoшти тoрaФт зиёд гaрдидaни тaлaбoги кишвaр 6a aнгишт, as руи мaълvмoгxo иcгexcoли coлoнaи oн шли 2018 6a зиëдa aз 2 миллшн тoннa рacoнидa шvд.

Сoлxoи нaвaдvми acри гузaштa вaзни xoot caнoaти мaъдaни кvxй кдриб 7 фoизи xaчми vмvмии иcгexcoли caнoaтии чvмxvрирo тaшкил мeдoд. Дaр oн зaмoн xaр coл aз квъри зaмини Тoчикиcгoн

3 3

кдриб 300 млн. т нaфт, 235 млн. м гази тaбий, 2 млн. т aнгиштcaнг, 65 т нaмaки oшй, 1,772 xaзoр м oxaraarn4 иcгихрoч кaрдa мeшvд [1].

Дaр Тoчикиcгoн oид 6a иcгифoдaи oкилoнaю мvxoфизaти caрвaтx,oи зeризaминй, тaртибдиxии KOнунгузoрй, тaкмилдиxии xvччaтx,oи мeъëри-xvкук;ии coxa гари биcëрe кaрдa мeшaвaд. ^ли 1994 ^нуни Чум^урии Тoчикиcгoн ««Ддр бoрaи кдъри зaмин» кдбул шуц, ки имруз зaминa бaрoи кoрбaрии минбaъдa гaрдидaacг. Бaъдaн к^нун^и «Дaр бoрaи ичoзaтнoмaдиxй 6a бaъзe нaмуцxoи фaъoлият», «Дaр бoрaи мeтaллxo Ba caнгx,oи к;имaтбaxo», «Дaр бoрaи низoми ичoзaтдиxй», «Дaр бoрaи тaртиби бaxиcoбгирй Ba бaк;aйдгирии кoрxoи oмyзиши гeoлoгии кдъри зaмин, к;итъaxoи кдъри зaмини бaрoи иcгихрoчи кaнцaниxoи фoидaнoк Ba 6a мaк;caдx,oи 6o иcгихрoчи ohxo вoбacгa Ha6>^a», «Дaр бoрaи шфт Ba газ» Ba як к^тор дигaр caнaдx,oи кoнунгvзoрй Ba мeъëрй пeшниxoд Ba кдбул гaрдидaнд. Дaр ин xvччaтx,o иcгифoдaбaрaндaгoни caрвaтx,oи зeризaминй вaзифaдoр кaрдa шvцaaнд, ки oмyзиши мvфaccaли гeoлoгии кoнxo, иcгифoдaи o^RTOHa, кoмплeкcй Ba мvxoфизaти caрвaтx,oи зeризaминирo тaъмин кvнaнд. Аз тaъcири зaрaрнoки кoрxoи вoбacгa 6a иcгифoдaи caрвaтx,oи зeризaминй муxoфизaт кaрдaни xaвoи aтмocфeрa, зaмин, чaнгaл, o6 Ba oбъeктx,oи дигaри муxити тaбий, инчvнин бинoxo Ba иншooтxoрo пeшбинй кvнaнд.

Бeшубxa Чумxvрии Тoчикиcгoн aз caрвaтx,oи тaбий бoй бvцa, xифз Ba иcгифoдaи oкилoнaи ohxo вaзифaи aввaлиндaрaчaи xaр як coкини кишвaр 6a x^o6 мeрaвaд. Пaйдoиши кoнxo дaр дaвoми миллиoнxo coли гeoлoгй 6a aмaл мeoяд Ba ин caрвaтx,oи зeризaминй aз нaв бaрк;aрoр нaмeшaвaнд. Бинoбaр ин кoркaрди кoнxo бoяд caрфaкoрoнaю o^RTOHa Ba 6a тaври кoмплeкcй 6a рox мoндa шaвaд, aз чvмлa дaр Barçra иcгихрoч Ba юр^ди oн, 6a тaлaфшaвй рox нaдoдaн якe aз вaзифaxoи му^им acт. Aгaр xaнгoми кoркaрд 6a caрoceмaгй рox дoдa шaвaд, зaхирaи кoни дaр мvцдaти миллиoнxo шл пaйдo шvцaрo дaр мvцдaти 10-15 шл бaрбoд дoдaн мумкин acr

Дaр дaврoни мaвчvцияти xoкимияти Шурaвй 6o caбaби caрoceмaгию бeaxaмиятиxo ^niba^^ aз мaъдaн бoйгaрини кoнxo иcгихрoч кaрдa шvцa, зaхирaи дaxxo rao^^ мaмлaкaт пeш aз муxлaт 6a ox^ рacидaнд. Аз чумл^ raoH^M флюoрити Тaкoб, Нaвгaрзaн, Кoндaрa, cурб Ba рyxи Кoнcoй, ^руктой, Кoнимaнcур, кoни aрceну пoлимeтaллии Тaкeлй, вoлфрaму мoлибдeни Чoрvxдaррoн Ba дaxxo дигар rarao. Дaр к^тори кoркaрд Ba Faнигaрдoнии мaъдaнxo бeштaр vнcvрxoи acorä 6a нaзaр гирфтa шуц^ 6a дигар унcурxoи xимиявии xaмрox вoxyрaндa axaмият дoдa нaмeшvц. Дaр гатич^ caffxo тоннa пaргoви xoкaи мaъдaнx,oи кoркaрдшvдa дaр тaркибaшoн 6o микдори зиёди vнcvрxoи нoдир Ba гамёб 6a мoнaнди vнcvрxoи кaдмий, индий, тeллур, тaнтaл, пaлaдий Ba дигaрxo иcгифoдa бvрдa нaмeшvцaнд.

Аз пaргoвxoи кoнxoи иcтиxрoчшvцa Ba кoрxoнaxoи мaъдaнтoзaкунии Тoчикиcтoн 6o иcгифoдa aз тexнoлoгияxoи мvocир мeтaвoн дaxxo нaмvц мeтaллxoи лoзимии бoлoзикррo иcгexcoл там^д^ aз фуруши obxo миллиoнxo coмoнирo 6a бучaи дaвлaт вoрид нaмvцaн мумкин acn

Чунин пaргoвxo дaр нaзди кoрxoнaxoи мaъдaнтoзaкvнии мaвзeи ^aрoмaзoр, вoдиxoи ЯFнoбv Зaрaфшoн Ba к;aтoркyxи Xиcoр якчaнд миллиoн тoннaрo тaшкил мeдиxaнд, ки микдoри vнcvрxoи дaр тaркиби ohxo буд^ 6a зaxирaи яютанд кoнxoи миëнaxaчми тaбий бaрoбaр мeбoшaд.

Тибки нaтичaxoи тaдкикoти илмии нoмзaди илмxoи гeoлoгия Ba минeрaлoгия aз Чумкурии Узбeкиcгoн Кaримкvлoв Д.У, дaр тaркиби мaъдaнxoи кoни миcv мoлибдeни Янш^ни Чднубй чунин микдoри caнoaтии vнcvрxo мaвчvц ad: пaлaдий 0,2-0,3 г/т, nnarnHa 0,2-0,1 г/т, тилю 0,10-2,33 г/т, Hv^a 0,20-150 г/т, ceлeн 8,0-15,35 г/т, cvрмa 5,7-400 г/т [3]. Дaр зaминaи шни флюoрити Тaкoб, кoрxoнaи мaъдaнгoзaкvнии Tarao6 мaъдaни cvрбv флюoритрo иcтexcoл тамуда, 6o caбaби тст бvцaни тexнoлoгияи кoркaрд, дaр мvцдaти xeлe куш, (нaздик 6a 25 coл, шл^ри 1955-1980) зaxирaи мaъдaни ин юэн иcгиxрoч кaрдa шуц Ba бaъди кoркaрд пaргoви xoкaи мaъдaнрo бoришoту шaмoл 6a дaрëчaи Тaкoб вoрид нaмуцaacт, ки бeшvбxa дaр тaркиби пaргoвxo Faйр aз кoнceнгрaти флюoрит дaxxo Vнcvрxoи дигaр, aз чумга Hv^a, cvрб, рyx Ba f. xaм мaвчvц бvцaнд. Кoрxoнaи мaъдaнгoзaкунии Aнзoб, ки дaр зaминaи гони cvрмaи Чичикруц фaъoлият дoрaд, имтони пvррa чaмъ нaмvцaни пaргoви мaъдaни кoркaрдшvцaрo нaдoрaд Ba пaргoви кoрxoнaрo якчoя 6o микдoри мvaйяни унcурxoи

чудонашуда аз шли 1965 ин чониб ба дapëи Ягноб мepeзaнд, хол он ки, микдopи лозимии тилло дap кoнceитpaти (хокаи) маъдани кони Ч^и^^ мавчуд acx

Xaнгoми иcгeхcoли маъдан дap кopxoнaхoи маъдангозакунй бояд истифодаи тexнoлoгияи мaxcvcи мvocиpи кopкapди кoмплeкcй ба poх монда шавад, зepo дap тapкиби aкcapияти конхои маъдани cvp6v pyхи дap чумхуpй мавчудбуда, дap бapoбapи vнcvpхoи acorä (Pb, Zn) ба микдopи зиёд мж, ну^а, тилло, виcмvт, унcуpхoи нoдиpv нoдиpзaмин хам мавчуданд. Maъдaни конхои acлии тилло хам тapкиби кoмплeкcй дopaид, ки дap тapкиби маъдани онхо микдopи муайяни унcуpхo, аз чумла виcмvт, ceлeн, тeллуp, кадмий, peний, калъагй, 6op вучуд дopaд ва иcгeхcoли онхо якчоя бо тилло фоидаи калони икгиcoдиpo дopocг. Xaнгoми гудозиши маъдани cvp6 (гaлeнит) кapиб 10% иукpa аз тapкиби минepaли гaлeнит иcтeхcoл ^да мeшaвaд. Дap тapкиби минepaли cфaлepити конхои пoлимeтaллии Тoчикиcгoн то 10% унcуpи кадмий вучуд дopaд. Ma^a^orn охани конхои чvмхvpй низ биcëpунcуpй буда, микдopи муайяни виcмvт, тилло, кобалт, ну^а, cvp6 ва дигap Vнcvpхoи нoдиpv камёб дopaд.

Mrn^oprn мавчудаи vнcvpхoи химиявй дap тapкиби пaотoвхoи кopкapди маъдан, ки ca^o хaзop ва миллионхо тoннapo ташкил мeнaмoяд, дaлeли кoмплeкcoнa иcтeхcoл нaкapдaни конхои Тoчикиcгoн мeбoшaд. Mикдopи унcуpхoи мсталлй ва нoдиpv камёби тахлилшуда дap пapтoви бaъзe конхо чунинанд: иvкpa дap пapтoви кони Кoнимaнcуp то 600-700 г/т, cvp6 то 2-3 г/т, pyх то 2%, в^мут то 1%, apceн то 2-3%, cуpмa то 1-2%, мдо то 0,5%, вoлфpaм то 0,3%, кадмий то 0,5%, ceлeн то 120-150 г/т, индий то 0,003% Г3].

Пapтoвхo ва чинcхoи кухии аз маъдан холии мaвзeхoи иcтиxpoчи кон бошанд, майдони зиëдpo банд мeкунaнд ва онхо capчaшмaи ифлотавии мухити зиcт бо моддахои химиявй мeбoшaнд. Maxcvcaн, обхои аз м^хона^и маъдангозакунй xopичшaвaидa зaхpнoкaнд ва тамоми пapтoвхoи зaхpoлvди пaйвacтaгихo ба оби дapëхo мepeзaд.

Чинcхoи кухии аз маъдан холии мaвзeхoи иcтиxpoчи ко^о мставон чун ашёи хом дap дигap coхaхoи хочагии халк, aлaлxуcуc, дap caнoaти мacoлeхи coxтмoн истифода кapд. Macaлaн, тибки acocнoккvнии тexникию икгиcoдй кopкapди кони иvкpaи Кoнимaнcуpи калон дap заминаи чинcхoи кухии аз маъдан холй coxтaни як wop кopxoнaхo оид ба иcтeхcoли мacoлeхи coxтмoнй - ceмeнг, хишт ва г. ба накша г^ифта шvдaacт Г4].

Пapтoвхoи дap майдони гvpyхи конхои Тaкeлии нохияи Macтчoх бapoи иcтeхcoли мсталли apceн ва истифодаи вай дap coхaхoи кишoвapзй ва фapмaтceвтикa (дopvcoзй) бapoи шл^ои тулонй кифоя acT Дap нохияхои иcтиxpoчкvнaндaи ангишт бошад ба микдopи зиёд Fapaми тeппaхoи хокаи aнгиштpo вoxypдaн мумкин acт, ки ба хужи aтpoфи шaхpv нохияхо ва тозагию мухити зиcти он та^^и манфй мepacoнaд. Дap хoлe, ки метавон ин xoкгyдaхopo дap якчоягй бо мазут дap кopxoнaхo ё гapмxoнaхo чун cyзишвopй иcтифoдa намуд.

Maълvмoтхoи мавчуда шохиди онанд, ки маъдани конхои Точикистон биcëpмeтaллй мeбoшaнд ва хap яки oихopo муайян кapдaн ва кoмплeкcoнa иcтeхcoл намудан мувофики мaкcaд мeбoшaд. Дap чapaëни иcтeхcoли мсталлхо, дap кopxoнaхoи маъдангозакунй истифодаи тexнoлoгияи мaxcvcи кopкapди кoмплeкcoнaи мaъдaнpo таъмин намудан лозим acT Mrn^oprn пaотoвхoи кopкapди маъдан ca^,o хaзop тoннapo ташкил мeнaмoяид ва дap оянда бо ëpии тexнoлoгияи пvpикгидopи мvocиp онхо бояд аз нав кopкapд кapдa шаванд.

Бapoи бeхтap намудани мухити зиcт ва вазъияти экологии мaвзeъ ва иcтиxpoчи конхои маъдани чvмхvpй бояд тадбвдхои кoнкpeтии аз чихати илмй агашок кapдa шуда aндeшидaн лозим аст.

Кopxoнaхo, ташкилогхо ва мvacиcaхoe, ки ба омузиши гeoлoгй ва хишби зaxиpaи capвaтх.oи зepизaминй машгул мeшaвaнд, вaзифaдopaид, ки окилона ва аз чихати илмй агашок ва бocaмap ба poх мондани иcтифoдaи конхои кафшшуда, coxтaн ва иcтифoдa бvpдaни иншоогхои кopкapди мaъдaнpo, ки ба иcтиxpoчv Faнигapдoнии канданихои фоиданок алока дopaид, таъмин намоянд.

Ичpoи кopхoи омузиши гeoлoгии capвaтхoи зepизaминй бо чунин тapзv vcvлхoe гvзapoнидa шавад, ки талафоги бeхvдaи канданихои фоиданок ва пастшавии cифaти онхо pyй надихад.

Албатта, дap вакги иcтиxpoч ва иcтифoдaи capвaтхoи зepизaминй ca^rn замин вaйpoн кapдa мeшaвaд. Ин гуна чойхо дap чvмхvpй хaзopхo гeкгappo ташкил мeдихaнд ва бapкapop кapдaни онхо (peкvлтивaтcияи замин) зapvp acт. Дap aкcap нохияхои чvмхvpй хандаку ковишхои кухии (штолнихои) зиëдepo дидан мумкин acт, ки баъди икгишоф ва иcтиxpoчи маъдан ба вучуд омадаанд. Кopxoнaхoи иcтиxpoчкvнaидa вaзифaдopaнд, ки пac аз кopхoи иcтиxpoчй зaминpo бapкapop кapдa, бapoи дap оянда иcтифoдa бvpдaн, омода намоянд.

Бояд кайд кард, ки дарачаи техникию технологияи исгихрочи маъдан дар аксари корхонахои саноати маъдани кухии чумхурй аз галабоги хозиразамон кафо мондаасг. Сарчашмаи асосии зиёд намудани хачми исгехсоли саноагии маъдан ин мукаммалкунии (гачдиди) технологияи аз нав коркардкунандаи конхои канданихои фоиданок ва чорй намудани гехнологияи каммасраф ва бепаргов мебошад. Исгифодаи гамоми компоненгхои (чузъхои) исгихрочшавандаи маъдан, яъне ба гаври комплексй исгифода бурдани онхо ва бо мурури замон, бо гараккиёги илму гехника аз гаркиби парговхо чудо карда гирифгани бокимондаи компоненгхои даркорй, хеле зарур мебошад.

Умед дорем, ки захираи бисёри конхои маъдану гайримаъдан, ангишгу нафгу газ дар чумхурй ба охир нарасидаасг. Чусгучу ва корхои икгишофию геологиро давом дода, кисмхои жарф ва агрофи конхои мавчударо хамачониба омухган зарур асг. Рушди исгихрочи маъдан бо кашфи конхои нав, исгихрочи конхои дар жарфи зиёд хобишдошга, коркарди маъданхои бо файзнокии ками компоненгхои фоиданок имконпазир асг.

Масъалаи хифз ва окилонаю самаранок исгифода бурдани сарвагхои зеризаминй, доимо дар маркази диккагу гамхории на факаг гашкилогу идорахои манфиагдор, балки гамоми ахолй бошад.

Мухофизаги габиаг, аз он чумла канданихои фоиданок ва исгифодаи окилонаи захирахои онхо -ин гамхорй дар бораи бехбудии наслхои ояндаи Ваган, барои рушди усгувор мебошад. Наслхои оянда хам бояд аз он нозу неъмагхое, ки габиаги кишварамон аго кардаасг, бархурдор бошанд. Мо бояд на факаг химояггари имрузаи габиаг ва боигарихои он бошем, балки габиаги диёр ва сарвагхои бехамгои онро ба наслхои оянда пурра ва гозаю бегаш мерос гузорем.

АДАБИЁТ

1. Барогов Р.Б. Конхои маъдании Точикисгон ва хиифзи онхо. / Р.Б.Барогов - Душанбе: Дониш, 2001. -153 с.

2. Добыча полезных ископаемых //Горная энциклопедия/ Гл. редактор Е.А. Козловский. - М.: Советская энциклопедия, 1986. - Т. 2. - С. 234-235.

3. Бобохочаев С.М. Ганчхои кишвари гочикон. / С.М. Бобохочаев Душанбе, 2003.

4. Мамаджанов Ю., Кошлаков Г.В., Разыков Б.Х. Рудные минеральные ресурсы Таджикистана //В сб. Проблемы геологии, сейсмологии и сейсмостойкого строительства Таджикистана. Материалы респ. науч. конф. посвящённой 30-ой годовщине Кайраккусского землегрясения 13 окгября 1985г. С.168-179.

ОХРАНА И РАЦИОНАЛЬНОЕ ИСПОЛЬЗОВАНИЕ ПОЛЕЗНЫХ ИСКОПАЕМЫХ

В статье представлены сведения об экономической значимости минеральных ресурсов -полезных ископаемых, мировом использовании минеральных ресурсов, объеме их добычи в мире, геологической структуре и важности добычи месторождений полезных ископаемых в Таджикистане. Кроме того, отмечены имевшие место недостатки в советском периоде рационального использования минеральных ресурсов и даны рекомендации по извлечению из отходов обогатительных фабрик с использованием современных технологий десятки важных металлов. Также предложены в дальнейшем эффективном использований, охраны и рационального использования полезных ископаемых.

Ключевые слова: полезные ископаемые, охрана, рациональное использование, отходы обогащения полезных ископаемых.

THE PROTECTION AND RATIONAL USE OF MINERAL RESOURCE

The article presents information about the economic importance of mineral resources - minerals, the world use of mineral resources, the volume of their production in the world, the geological structure and the importance of mining in Tajikistan. In addition, there were shortcomings in the Soviet period of rational use of mineral resources and recommendations for the extraction of waste processing plants using modern technology dozens of important metals. Also noted in the future the proper protection and rational use of minerals.

Key words: minerals, protection, rational use, mineral processing waste.

Сведение об авторах:

Ходжиев Амриддин Кучакович - старший научный сотрудник Института геологии, сейсмостойкого строительства и сейсмологии АН РТ, и старший преподаватель кафедры геоэкологии Таджикского государственного педагогического университета им. САйни. Тел.: (+992) 934362668, E-mail: petrology tj@mail.ru

Ашурмамадова Барохат Хамзаевна - ассистент кафедры инжинерных наук Хорогского государственного университета им. М.Назаршоева Тел.: (+992) 915707605. Валиев Сайфиддин Шамсиддинович - ассистент кафедры геоэкологии Таджикского государственного педагогического университета им. САйни Тел.: (+992) 900690779

About the authors:

Khodzhiev Amriddin - Senior Researcher Institute of geology, earthquake engineering and seismology, Academy of Sciences of the Republic of Tajikistan, and Senior Lecture for Department of Geoecology of TSPU named S.Aini. Tel.: (+992) 934362668, E-mail: petrology tj@,mail.ru

Ashurmamadova Bashorat - assistant of the Department of Engineering scientist of KHSU named M.Nazarshoev. Тел.: Тел.: (+992) 915707605

Valiev Savfddin - assistant of the Department of Geoecology of TSPU named S.Aini. Tel.: (+992) 900690779

ТАВСИФИ ИКТИСОДЙ - ГЕОГРАФИИ ХАВЗАИ ДАРЁИ ПАНЧ ВА ЩТИДОРИ ЭНЕРГЕТИКИИ ОН

Аминов Х.Н.

Донишгохи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Вилояти Мухтори кухистони Бадахшон яке аз минтакаи баландкухи Осиёи Мадаазй буда аз сарватхои обй бой мебошад. Онро саргахи обхои Осиёи Марказй гуем хам хато намекунем, аз он лихоз, ки 45% захирахои обй аз дарёи Панч чорй мегардад. Сарватх,ои обии вилоят аз захираи обии пиряххо, дарё, кул ва обхои зеризаминй иборат аст.

Дар каламрави вилоят беш аз 10 000 (дах хазор) дарёхои аз 10 км камтар дарозидошта кариб 500 дарёхои хурд ва бузурги дигар ки аз 25 то 300 км дарозй доранд мавчуд астГ5]. Чамъи хисоби миёнаи чоришавии дарёхои вилояти Мухтори кухистони Бадахшон 15 млн м мебошад, ки аз он танхо 5% дар худуди вилоят истифода бурда мешавад. Хачми умумии дарёхои нохия ба хар сари

3 2 3

ахолй 59,6 хазор м ва бар хар 1 км худуд 251,7 хазор м -ро бахо дода шудааст. Аз нуктаи назари геологй танхо 190 дарёи нохия мавриди омузиш карор гирифтааст, ки дарозии умумии онхо ба 5,2 хазор километр баробар аст[4]. Таксимшавии захираи об дар худуди нохия як хела нест (ниг ба чадвали 1.1).

Чддвали 1.1. Таксимшавии захираи об дар худуди нохияи иктисодии Бадахшон

Минтака Масохати минтака (км2) Масохати минтака (%) Номи хавза Хачми об

км /100 км2 %

Помири Еарбй 29690 32,7 Амударё 18,5 24,9

Помири Марказй 27135 29,8 Амударё 15,4 23,3

Помири Чанубй 13540 14,3 Амударё 18,4 27,4

Помири Шаркй 21600 23,2 Тарим 13,7 20,6

Чамъ: 906900 100,0 16,6 100

Манбаъ: Агаханяц О.Е. Основные проблемы физической географии Памира. Душанбе, 1965. С-

147.

Шохобхои асосии хавзаи дарёи Панч дар худуди ВМКБ инхо мебошанд: Вахондарё, Гунд, Шохдара Бартанг, Язгулом, Ванч ва Хумбов (ниг ба расми 1). Дарёи аз хамма калонтарини вилоят Панч мебошад, ки шохобхои калонтарини он дарёхои Гунд, Бартанг, Язгулом ва Ванч ба хисоб меравадГ2].

Панч. Дарёи Панч дар кисмати чанубии марзи чумхурии Точикистон ба масофаи 921 км чорй мешавад. Он аз руи дарозй (921 км), майдони чои обгундор (114 000 км ) ва аз руи хачми обшорааш (33,4 км ) дарёи калонтарин махсуб мегардадГ14]. Дарёи Панч сархади давлатии ИДМ ва ЧИА - ро аз хам чудо менамояд. Нуктаи пайвастшавии дарёхои Помир (аз тарафи рост) ва Вахондарё (аз тарафи чап) - ро хамчун саргах кабул мекунанд. Аз нуктаи назари В.Л. Шултс, ки дарёхоро тасниф кардааст дарёи Панч шакли гизогирии пиряху барфиро дошта аз лихози таксимоти дохили солонаи обшорааш ба типи дарёхои Тён - Шонй бо пуробии тулкашида, дар фасли гарми сол ва обшораи устувор дар фасли сарди сол мансуб донистааст. Дар натичаи тахкикот муайян гардидааст, ки модули солонаи обшараи дарёи Панч наонкадар баланд - 8,99 л/с-км дар чараёни поёнй будаон аз лихози дарозии дарё дар худуди 8-11 л/с-км тагйир меёбад. Аммо дар кисматхои нисбатан баландкухи нишебихои чанубй ва чанубу - гарбии каторкухи Дарвоз дар болооби рости дарёи Панч - Паткинав, Обивисхарв, Ванч минтакаи васеъе бо модулхои нисбатан зиёд дар каламрави чумхурй - то 55 л/с-км вокеъ аст. Чойхои насбатан сернами обгундори дарёхои минтакаи баландкухи пиряхии каторкуххои Ванч, Язгулом, Рушон, Шохдара, Шугнон низ бо майдони обии зиёд фарк хоханд кард. Модулхои миёнаи солонаи ин дарёхо аз 20 то 30 л/с-км тагйир хохад ёфт. Вале дар дарёхои Помири Шаркй ин нишондодхо пастар ба кайд гирифта шудааст. Ин теъдод дар болооби дарёи Бартанг ва Гунт то 3,5 л/с^км - ро ташкил менамояд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.