Научная статья на тему 'АРХИТЕКТУРНОЕ РАЗВЫТИЕ МАСТЕРСТВА РЕЗЬБЫ ПО ДЕРЕВУ И РЕМЕСЛЕННОГО МАСТЕРСТВА В ТАДЖИКИСТАНЕ И СРЕДНЫЕЙ АЗИИ СО СРЕДНИХ ВЕКОВ И ДО НАЧАЛА XX ВЕКА'

АРХИТЕКТУРНОЕ РАЗВЫТИЕ МАСТЕРСТВА РЕЗЬБЫ ПО ДЕРЕВУ И РЕМЕСЛЕННОГО МАСТЕРСТВА В ТАДЖИКИСТАНЕ И СРЕДНЫЕЙ АЗИИ СО СРЕДНИХ ВЕКОВ И ДО НАЧАЛА XX ВЕКА Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
45
16
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ГРАВЮРА / АРХИТЕКТУРА / АНГОРА / НЕОЛИТИЧЕСКИЕ РАСКОПКИ / ОТРАСЛЕВЫЕ ЭТНОГРАФИЧЕСКИЕ ИССЛЕДОВАНИЯ / РАСКОПКИ / ЕСТЕСТВЕННЫЕ И ПРИРОДНЫЕ КАРТИНЫ / ИСТОРИЧЕСКИЕ И МОНОГРАФИЧЕСКИЕ ПАМЯТНИКИ / КОЛЕСНАЯ ПРЯЛКА / РУЧНАЯ ЛАВКА / СЕЛЬСКОХОЗЯЙСТВЕННЫЕ ИНСТРУМЕНТЫ / УКРАШЕНИЯ / ЗАБОРЫ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Якубов Алишер Ашуралиевич, Сафаралиев Фарход Сангович

В статье автор предоставляет информацию об истории резьбы и других видов народного искусства в Таджикистане и Средней Азии. Источники и материалы, использованные автором, достоверны и признаны во всем мире. Таджикский народ и другие народы Центральной Азии использовали различные виды искусства для улучшения своей жизни и постепенно улучшали ее. Анализ показывает, что ремесленники, мастера, плотники и мастера в каждый период учились у лучших ремесел и пытались внести в них изменения. Время от времени жизнь предъявляет новые требования к человечеству. Человек принял меры. В статье представлена интересная информация с использованием источников и исторических памятников различных народных промыслов, в большинстве своем выполненных из дерева, камня и металла. Помимо ознакомления с образцами народных ремесел, можно познакомиться с уровнем жизни и занятиями людей на разных этапах. Судя по достоверным источникам и источникам истории, восстановление национальных и местных ремесел привлекло внимание человечества. Многие исследователи занимаются изучением ремесел и различных декоративных искусств, представляя другие национальности, имея косвенный интерес к истории и жизни народов Средней Азии. В статье рассматриваются многие исторические памятники, дошедшие до наших дней, и используемые в них архитектурные искусства, а также анализируются архитектурный стиль и используемые в нем методы. Эта статья может быть очень полезна любому гражданину, интересующемуся прошлым и ремеслами нашей нации, а также на этапе объявления 2019-2021 годов годами туризма и развития народных ремесел всесторонним даром научных исследований.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ARCHITECTURAL РАЗВЫТИЕ SKILL OF WOODCARVING AND CRAFT SKILL IN TAJIKISTAN AND SREDNYEJ OF ASIA FROM THE MIDDLE AGES AND PRIOR TO THE BEGINNING OF THE XX-TH CENTURY

In the article, the author provides information on the history of carving and other types of folk art in Tajikistan and Central Asia. Sources and materials used by the author are reliable and recognized throughout the world. The Tajik people and other peoples of Central Asia have used various arts to improve their lives and have gradually improved them. The analysis shows that craftsmen, craftsmen, carpenters and craftsmen in each period learned from the best crafts and tried to make changes in them. From time to time, life makes new demands on humanity. The man took action. The article provides interesting information using sources and historical monuments of various folk crafts, mostly made of wood, stone and metal. In addition to familiarizing yourself with examples of folk crafts, you can get acquainted with the standard of living and occupations of people at different stages. Judging by reliable sources and sources of history, the restoration of national and local crafts has attracted the attention of mankind. Many researchers are engaged in the study of crafts and various decorative arts, representing other nationalities, with an indirect interest in the history and life of the peoples of Central Asia. The article examines many historical monuments that have survived to this day and the architectural arts used in them, as well as analyzes the architectural style and methods used in it. This article can be very useful to any citizen interested in the past and crafts of our nation, as well as at the stage of declaring 2019-2021 years of tourism and the development of folk crafts as a comprehensive gift of scientific research.

Текст научной работы на тему «АРХИТЕКТУРНОЕ РАЗВЫТИЕ МАСТЕРСТВА РЕЗЬБЫ ПО ДЕРЕВУ И РЕМЕСЛЕННОГО МАСТЕРСТВА В ТАДЖИКИСТАНЕ И СРЕДНЫЕЙ АЗИИ СО СРЕДНИХ ВЕКОВ И ДО НАЧАЛА XX ВЕКА»

содержание работ и вместе с этим отмечает их научную значимость для современных исследователей. В статье также указывается на труды военных исследователей в изучение истории и этнографии Каратегина, которые внесли большой вклад в развитие этих наук относительно данного региона.

В данной статье автор также приводит библиографический анализ научного наследия русских исследователей Каратегина периода конца XIX и начало XX века. Определены основные научные труды русских исследователей Каратегина в которых авторы отражают этнографию и историю данного региона. Также в статье выявлены основные характеристики трудов русских исследователей Каратегина и указано их научное значение для современных исследователей в области этнографии Раштского региона. Вместе с этим в данной статье автор указывают на методологическое значение трудов русских исследователей Каратегина при исполнение научно-исследовательской деятельности современными исследователями.

Ключевые слова: анализ, книга, статьи, русских исследователей, этнография, история, Каратегин.

THE HISTORIOGRAPHY OF HISTORY OF KARATEGIN IN RESEARCHS OF RUSSIAN SCOLARS DURING THE PERIOD OF THE END OF XIX AND EARLY ХХ CENTURIES

In this article author analyze of articles and researches of Russian scientists, which contribute in research of history and ethnography ofKarategin during the period the late ofXIX and early of XX centuries. Author after chronological order show the year of publish, short content of works and note the significance of workfor contemporary researchers. Author also note the role of militaries researches for study of history and ethnography of Karategin during the period the late of XIX and early of XX centuries.

Also in this article authors give attention to analyses of science legacy of Russian scientists, and about ethnography ofpeople of Karategin region. Authors note the methodological signification of bibliography of Russian scientists, about ethnography of people of Karategin period of late XIX and early XX century for contemporary scientists during their scientifically research in ethnography of of people of Karategin.

Kew words: analyze, articles, book, researches, Russian scientists, history, ethnography, Karategin .

Сведения об авторе:

Мудабиров Зафарджон Бадридинович докторант (PhD) Института истории, археологии и этнографии им. Ахмади ДонишаНАНТ, E-mail: zafar.mudabirov.92@mail.ru, 992 93 180 26 46.

About the author:

Mudabirov Zafarjon Badridinovich doctoral student (PhD) at the Institute of History, Archeology and Ethnography named after Akhmadi Donisha NANT, E-mail: zafar.mudabirov. 92@mail.ru, 992 93180 26 46.

УДК: 72.7277 ББК: 85,1

РУШДИ САНЪАТИ КАНДАКОРЙ, МЕЪМОРЙ ВА ^УНАРМАНДЙ ДАР ТОЧИКИСТОН ВА ОСИЁИ МИЁНА АЗ АСР^ОИ МИЁНА ТО ИБТИДОИ АСРИ ХХ

Ёкубов А.А., Сафаралиев Ф.С.

Донишгоуи давлатии Кулоб ба номи А.Рудакй

Кандакорй як навъи санъати ороишиву орнамента буда, тавассути кандану буридани чуб, устухон, гач ва гил ба амал оварда мешавад. Кандакориро барои зебу зинат додани ашёи рузгор, чузъхои меъморй ва мучасамасозй истифода мебаранд. Кандакорй яке аз кадимтарин навъи санъати ороишиву амалй буда, намудхои гуногунро дар бар мегирад: кандакории барчастаи мукарнасй, барчастаи нисбатан хамвор, ангора, ум^и, дутарафа (туршакл, панчара, аррашуда) ва руйбаст. Ороиши руи мебел ва дигар маснуоти аз чуб сохташуда, таърихи дурудароз дорад. Сифатхои ороишии чуб имкон медиханд, ки доираи кандакориро аз ёдгорихои хурд ва зебу зинати масочиду макбарахо васеъ кунем. Ба монанди хамин санъати кандакории руи чуб гуногунранг ва бо имкониятхои зиёд вучуд дорад.

Коркарди чубу тахтаро одамони кадим хам медонистанд. Бинобар акидахои бостоншиносй машхури рус П.И. Борисовский, воситахои чубй (калтак, найза, воситахо барои кабули оташ) дар байни мардуми ибтидой аз замонхои кадим вучуд дошт. Чуб хамчун воситаи кабули сунъии оташ ба воситаи соиш, маводи сохтмони хангоми истехсоли намудхои ибтидоии наклиёти заминй (чигина, курсии занбар) ва наклиёти обй (танаи дарахт, гирех аз хезум ва тугай барои убур кардани монеахои

o6^ иcгифoдa бyрдa мeшyд. Дар бeштaри кoфтyкoвкoи нeoлитй acбoбкoи рyзFoри зeрин, ки аз чуб coxтa шуда бyдaнд: raocaxo, кaфлeз, ЮFy шпар, ^шук^, ки а^аран 6o кандагари^ фaрo гирифта шyдa бyдaнд, ёфт шуданд. Он вакт^ чуб 6o намудри гyнoгyни вocитax,oи caнги ва oтaш кoркaрд карда мeшyд. [1, с. 5 5]

Тибки caрчaшмax,oи xaгтй, инчунин мaълyмoти чам^вардашуда аз гадки^т^^ этгографии шкави, мax,cyшсткoи аз чуб coxтaшyдa шaxcрo аз лакзаи таваллуди y (oxyри чубй - тaFoрaи чубин, бaрoи oббoзии тифли нaкзoд фавран nac аз буридани нoф, такыра, найчаи чубй - cyмaк, гевчук - бaрoи xoлй кардани тешсб ба як кузача) тo дафн кардан (iaxia бaрoи шуетани чacaд, caрoчa, тoбyт, нoлoзимaи арчаи кукй - бaрoи пушидани дaрoмaдгoки лакт- дафн, калтак - aco, ки ба caр ва пoйи лакад кашида мeшyд) икрта мeкyнaнд.

Аз зaмoнкoи кадим тo ба имруз ycrcKoM кунар^и кocибй - дyрeдгaр, пaccoр, кaррoт миcли мeъмoрoн, бинoкoрoни acocй, дизaйнeркo, дар coxтмoни xoнaкoи иcгикoмaтй, иншooти бeмaйлoн ва ан^ми orao, мyaccиcoни вocитax,o, зeвaр, тaчкизoт, мукандго ва иxтирoъкoрoни cиcгeмax,oи oбëрй (caрбaндкo, мexaнизмкoи тaкcимoти o6), вocитax,oи наклиёт бaрoмaд мeкaрдaнд. Хyллac, cacara амалй ва oрoишй, аз чумла кoркaрди чубу тaxтa, чузъи мукими тамаддуни мардуми тoчикрo ташкил мeдoд.

Хyнaрмaндoн ва нaччoрoни точик acocaн мax,cyлoти чyбирo (аз дaрaxтoни арча, чагор, тут, чoрмaFз, зaрдoлy) иcгифoдa бурда, аз вай aнвoи гугогуни ашё^и рyзFoр (raoca, табак, кaфлec, caндyк ва f.), битами маданй ва маъмуриву ичгимoй, нам^а^и гугогуни кoшинкoрии мaтoъкo ва f.

мecoxтaнд. Шoкcyтyнкoвy рaвoкy бoлoр, дару дaрвoзaкoи зeбo, caFoнa ва лавками кандашришуда дар

caнъaти мeъмoрй фaрoвoн иcгифoдa мeшyдaнд. ^адимтарин ocoри caнъaти кандашри дар чуб аз шакр^и Па^а^нт ва Шaкриcгoн ёфта шудаанд, ки ба acркoи VI-VIII таалук дoрaнд. Бaъзe аз кгом^и cyтyн, дару дaрвoзa, бoлoр, ки 6o^ мoндaaнд, acocaн ба ycyли кaндaкoрии барчаотаи мyкaрнacй - лyлaпaрдoзй ва барчаатаи ниcбaтaн кaмвoр, 6o накипи иалими ва гирeк oрo ёфтаанд. Бaрoи накшу нигoри вaceъ пакншуда ^ушаи ангур, нимдoрa, чoрбaрг, барг, тyxм ва гул) дар caнъaти то иcгилoи араби мaрдyмoни Оcиëи Mrëra мyчacaммacoзй ва oфaридaни мaвчyдoткoи xaëли ^тар^и дубадана) ривoчy равнак ёфта буд. Баъди иcгилoи араб ва чoрй шудани дини иcлoм, дар бaрoбaри манъ шудани бyтпaрacгй ва дигар дин^и oн вакт вyчyддoштa, кaндaкoрии cимoй ва на^ши^и баландмазмун низ аз байн рафтанд ^йр аз бaъзe марказ^и мадании Ошёи Maркaзй). Кaндaкoрии руи чуби макбараи Иcмoили Coмoнй (acри X), аракаи макбараи Чашмаи Аюб (acри XIV-XVII, Бyxoрo), раф^и макбараи Кycaм ибни Aббoc (Самарканд), aйвoни макбараи дeкaи Чoркyки №фара, мeкрoби ^годар (acри X, Айни, Тoчикиcгoн), макбараи Œrnx Mycликиддин (acри XIV-XV, Хучанд), макбараи Сайфуддини Бoxaрзи (acри XIV), дари Гури Mир (acри XV, Самарканд) ва Faйрa на^ши^и кандаш ва таббий дoштa буданд ва нaмyнax,oи бaрчacгaтaрини тaъриxи caнъaти кандашрии acримиëнaгии мардуми Оcиëи Maркaзи ва точишн буданд. [2;53]

А.Ю. Якyбoвcкий диккати мyкaккикoнрo ба мacъaлaи ич^Е^^^у иктиcoдии каёти шакр дар Ошёи Maркaзй дар acркoи миёна чалб мeкyнaд: «кaмoн acг, ки дар кудуди тaъриxй ва тoпoгрaфй, ба ибoрaи дигар - ба каёти oдaмoн, ма^алакж вoбacгa ба к^вак^и иетeкcoлй ва муж^^ат^и иетeкcoлй, яъго, coxтoри cинф, иxтилoфoти cинфй, идeoлoгия ва f.». Албатта, A. Ю. Якyбoвcкий oмили мукими иноoнй дар рушди ^ввакфи иcгeкоoлкyнaндa ва мyнocибaтк,oи иетeкcoлй дар шакр^ Kyнaрмaндoн, caroa^^™, дeккoнoн ва тoчирoнрo мeшyмoрид. [3, c.4]

И.П. Пeтрyшeвcкий диккати мyкaккикoнрo ба зарурати муайян намудани навъи xoчaгидoрии шакр^и acримиëнaгии Шарк чалб намуд. Тacнифoти y чунин буд: 1) шaкркoe, ки ба мax,cyлoти дигар вилoяткo мyктoч набуданд; 2) шахр^^, ки маркази caнoaти кунармандй acг, кoр дар бoзoри байналмилалй дoрaд; 3) шax,ркoe, ки дар caрxaткoи рoккoи кoрвoнкoи кaлoн чoйгир буда, камчун Ч0йк0и зaxирaви, мyбoдилa, ва нуктаи интикoлй бaрoи coдирoт ва вoридoт xизмaт мeкaрдaнд [4, с. 87].

Дар байни фа^литки кунармандй аз давракж кадим бoз дар байни мардум аз кама вагеъ пакншуда ва маъмултарин кунари кандашрй дар чуб мeбoшaд. Бo кандашрй бинoвy мacoчидкo, киштиву завракдо, мeбeлy кyрcикo, зарфу лавкахд чaрxкoи рecмoнрecй ва чoкдyзй ва Faйрaрo зeбy oрoиш мeдoдaнд. Л^так^и чубини мардумй 6o cимoкoи равшану вoзeк, мoкиривy нoзyкй ва oрoишoти мaxcyc тaфoвyт дoрaнд. Maдaнияти тaъриxии чaндинacрaи кандашрй дар чуб а^ана^и милли буда, аз найл ба нacл 6o кaндaкoрии xoнaк,o, бигокд coxтмoнкoи маишй, oрoишй мacнyoткo мeрoc мoндaaнд. Нaмyнax,oи бeктaрини чунин мax,cyлoткoи caнъaти кандашрй 6o эктиёт дар ocoрxoнaк,oи гугогуни Оотёи Mиëнa нигox, дoштa шудаанд. Аз зaмoнкoи кадим caр карда, то ба имруз чуб мaк,cyлoти а^хию дycгдoштaи нaккoшoнy нaччoрoн ба кишб мeрaвaд. Аз вай мyчacaммa, мaк,cyлoткoи зинатй мecoзaнд. Дар токаи кoркaрди чуб ycгoкoю кyнaрмaндoни xaлкй ва нaккoшoни кacбй фaъoлият дoштa, aнъaнaк,oи тaъриxии xyдрo дaвoм дoдa иcгoдaaнд. Нaвъкoи гyнoгyни кaндaкoрии руи чуб машкуру маълум acг, ки oнкoрo ба чyзъкoи acocии зeрин тaкcим мeкyнaнд: кампак,нй ва ё пacгxaмй, кaмвoрии бaрчacгa, вoзeкй, рaxдoр, турй, мyчacaммaгй ё качмй ва Faйрa. Х^ар

яке as ин нaвъхoдap бapoбapи ин бйз бa ycдyбy тexникaи pyroiy^a^^ ичpoиш го^шм мeшaвaнд. [5, c.215]

Бa фикри И.В. Пянкoв, шaхpхoи Оcиёи Мapкaзй хонуз дap дaвpaи Хaxoмaнишиихo мapкaзхoи хyнapх0и xam^ Ba caвдo бyдaнд. Сapчaшмaхoи кддим, aB aфтaш, 6o xycycияти xocи xyди orao oиди ин кдриб, ки яган xaбap шмедихонд. Бo вучуди ин, шкши шaхpхopo мeгaвoнeм тон^р бaвocитa хукм кyнeм. Бapoи хдмин, токмин кордон мумкин ad, ки coxтopи xocи шaхpхoи pyшдёфтaи acpимиёнaгии Оcиёи Мор^й, мapкaзхoи caвдo Ba хунормоияй будонд. [6, c.2GG;]

Сoлхoи 70-уми acpи XIX хомчун як д^шлои бapчacтa дор oмyзиши ^угар^и кддими точишн Ba xan^s^ дигари минтaкa, оз чумло муойян шмудони coхaхoи кopкapди чубу токто эътиpoф кордо мешовод. Aß ин тaшкилoти шуъбои Оcиёи Миёшгии нaмoишгoхи Умумирушягии пoдитexникй coди 1872 дор MaœaB, эчoди кaтaлoгй мaвoди нaмoишй, ки оз чoииби хyнapмaидoни мaхaллии мордумй, кocибoн, иxтиpoъкopoн бapoи тaмoшoи умумй тойёр шудо будонд, шшри «aлбoми мoхиmpвapй», шшри дacтypaмaли М.И. Бpoдoвcкий Ba гyзopиши Н.Ф. Пeтpoвcкий Ba як щтор мaкoлaхo, ки дор китoби идмй то^ти yнвoни «с^ддамо» дoxид кордо шудо будонд, шaхoдaт медшднд. Бoяд зикр корд, ки дор кopхoи М.И. Бpoдoвcкий Ba Н.Ф. ne^oB^m бopи aBBan мукоммол дор бopaи мoшиихo Ba тaчx,изoти чубй бapoи кopкapди нax шорх дoдa шудооет: «хaллoчй» Ba ё «чирик» - бapoи reea гардши тyxмии пaxтa, «pecaндaи чapxй», «душни дacтй - мoшинaи достии pecaндaгй», «чapxбaчa» - чapx бapoи пeчoндaни ришгаи обрешими, «aштoб» - мoшинaи печи обрешим, «дaвpa» - мoшини риштш обрешим Ba дигapoн.

Як монбоъи нaмoиши бенозир бapoи тaъpиx Ba форхонги точишн Ba дигар xaлкхoи Оcиёи Миёш «Aлбoми Тур^атои» мeбoшaд, ки 6o «шapкшинocи бapчacтaи» вaкти xyд (оз гyфтaхoи A. Якyбoвcкий) A.Л. Кун (184G-1888c.) дор coлхoи 1871-1872 6o фapмoни хoкими кудди Тypкиcтoн К.П. фoн Куфмон тортиб дoдa шудо буд. Ин чaмъoвapии aкcхoи Тypкиcтoн, ки оз торофи cypaтгиp Н. Hexopoшeв гирифто шудо будонд, ибopaт оз чop к^м буд: этнoгpaфй, бocтoншинocй, тaъpиxй Ba кocибй ( oxиpин дор хaмкopй 6o М.И. Бpoдoвcкий тортиб дoдa шудо буд). Aлбoм ишopa оз 447 кapтoн 6o 1262 pacмхoи ршга Ba cypaтхo ибopaт буд, ки 6o окидои Н.В. ^^^^B^tó «caнъaткopии комёфти бузурге aCT, ки тaихo ce китoбxoнa дор чoмeaи Рycия оз ин фaxp мекорд - Aкaдeмияи импepaтopй, Aкaдeмияи идмхo Ba AM Тypкиcтoн».

Дор ce - хочми Шярхи хорбй - oмopи нoхияи хорбии Тypкиcтoн, ки оз гврофи A.Ф. Ko^erno тортиб дoдa шудо буд, тaвcифи apoбa, бaxшхo оз нepyхoи иcтeхcoлй, зaxиpaхoи чaнгaл, 6o нaзapдoшти poххoи иктидopии oихo бapoи эхтиёчсги o^yra низoмй вyчyд дopaд.

Дор coлхoи 80-уми acpи XIX oмyзиши хyнapхoи мордумй Ba caнoaти кocибии точишн дор poбитa 6o тошкиди oяндaи фaъoдияги нaмoишгoхй идoмa ёфт. Хомин тaвp, бо мyнocибaти тaъcиcи нaмoишгoхи Тypкиcтoн coди 1886 дор ^шкянд, фaъoдияти хунормондй oбъeкти нaви дикдати тaъpиxшинocoн, жypнaлиcтoн, Ba capпapacтoии cacara омош Ba opoиши мегардод. Бо гуфтои тaъpиxшинocи мошхур capдaбиpи р^здомои «мaчaллaи Тypкиcтoн» H.A. MaeB, хyнapмaндoни мордумй - дypeдгapoн Ba кaндaкopoн, мaxcycaн бapoи нaмoишгoхи Тypкиcтoн дор coди 1886 Haмoишгoх-Сaхнaи Хyчaидpo opoиш дoдaид, ки ибopaт оз руйпуши нимдaвpaшaкд Ba як коти зeбo, ки дор oн мaхcyдoтхoи бешгар орзишмонду зeбoи хyнapмaидoни мордумй бо нaмoиш бapoвapдa шудо будонд. [6, c.27]

Хомин торик, дор дaвoми cй coди aBBan (1864-1894) paвaнди тошкиди хoкимияти мycтaмдикaдopии Рycия дор Оcиёи Моркозй oмyзиши хyнapхoи мaхaллй Ba caнoaтй, оз чумло шргарди чубу тaxтa xиcдaти хaмкopиpo дoшт, дaвpa бо дaвpa дор poбитa бо тошкиди фaъoдияти нaмoишгoхй дор Тypкиcтoн бapгyзop мешуд.

Дор шри H.A. Kиpпичникoвa aввaлин мapoтибa дор acocи мaвoди тaъpиxй Ba пуршши видoяги Соморконд, дор coлхoи 90- уми acpи XIX чaмъoвapй шудо, дор мapкaзхoи шaхpхo 6o aхoлии тoчикиишии, хомчун Соморконд, Хучонд, Уротепт (хoлo Mcтapaвшaн), Чpззax, KaттaкypFOи, Пончо^т; Ургут хyнapхoи мордумй Ba вддимй бо нозор мepacaид. Дор oн xycycияти caнoaти дуредгорй Ba мoшинхoи бopкaш дoдa шyдaacт, оз руи нишoидихaидaхoи мoнaиди мaвчyдияти тaлaбoти бoзopи мехнот бо монбоъи ошёи xoм, вocитaхo Ba тaчхизoIхoи омо^й, мехшт, кopкapди aшёхo, хoлaти иктиcoдии хунормондй пеш Ba nac оз зобт шудони Оcиёи Моркозй мyкoиca кордо шудоост.

Дор coлхoи 20-уми acpи XX oмyзиши хyнapхoи мордумй дор Оcиёи Моркозй дор caмги тaъpиxй Ba иктиcoдй зoхиp кордо мешуд. M^o дор кopхoи Н. Бaлaшeв, A. Сквopтсoвa, В. Бaлкoв Ba диг. Hишoн ДOдa шудонд.

Aß чумло, яке оз ин мyaллифoн В. Бaлкoв дор poбитa бо мaълyмoти oмopй, xycycиятхoи тexникй Ba икгишдии кopкapди чубу тaxтa Ba хyнapмaндйpo боён корд. У мегуфт: «Хотто мухимгор оз ин, хунормондй Ba caнoaти кopкapди чубу тaxтa, ки мумкин ad бо coхaхoи apoбacoзй, зинcoзй, caнoaти иcтeхcoли юргашзй Ba дигор хyнapмaидихoи кopкapди чубй xypд вoбacтapo тaкcим кордон мумкин ad». [7, c.8G]

Чркати умумии oмyзиши мураккаби мeъмoрй ва этнотрафии мeъмoрии xaлкии тoчикoн дар ришлаи илмии A.K. Пиcaрчик oиди мeъмoрии анъанавии ахдлии Самарканд, ки дар oн муаллиф маълумоти мyшaxxac дар бoрaи нaмyдкoи чангал бaрoи мax,cyлoтx,oи кoркaрди чуб (caфeдoр), арча, вoрид шаванда, caнaвбaр, макаллй, чoрмaFзи, дaрaxти тут баъзан зaрдoлyгй ва заранг, муфа^ал мeъмoрй, ycyra^ бaдeй ва oрoишй ва иетифoдaи orao маълумот oвaрдaaет, мeбoшaд. [8, c.230]

Дар давраи баъди чанг cora^ 50-ум ва cora^ минбаъдаи acри XX мoнoгрaфия ва гор^и бeмaйлoни мyaллифoн ва гурук^и мyкaккикoни инфирoдй, ки бар кунар^и, кoркaрди чубу тaxтa бaxшидa шуда буданд, ба табъ рacид. Хамин тавр, M.C Aндрeeв дар китоби машкури xyд «^чи^ни вoдии Хуф» дар бoрaи пaйдoиши кoркaрди руи чуб дар ^Fy^o^ инъикocи вай, тaъриxи пакншавии caнъaт дар Хуф аз кандашрй ва кoркaрд дар чуб калушхд ЮFy азим, кoшyк, ташрахд кавз, кар гуна кyттикo ва пиëлaкoрo баён кардааст. [2, c.22]

Дар китоби P.r. Myкминoвa - шаркшигош маъруф oид ба caрчaшмax,oи acримиëнaгии нaвиштaкoи xaтй, тaъриxи кунармандй дар Самарканд ва Бyxoрo дар acри XVI аз чумла caнъaти шркарди чубу тaxтa дaлeлкo oвaрдa шудаанд. [1, c.55-59]

Густариши бaъзe макал^а^и кocибoн ва кyнaрмaндoн ва мax,cyлоткoи caнoaтии oнкo, вoбaетa ба шркарди чуб: макала^и дaрëнaвaрдoн, рaвFaнкaшoн, зинcoзoн ва Faйрa. Ба акидаи Н. Heъмaтoв ба нoмгyзoрии шaкркo, таъшр рacoндaaет. [5, c.150]

Дар як мащлаи муштараки Г.Х. ХaЙдaрoв, С. Maрoфиeв ва Н. Tyрcyнoв, такги yнвoни «Дар бoрaи тaъриxи мaкcyлoти кунармандии Хучанди пeш аз инкиюб», ки 6o зaбoни точикй навишта шудааст, дар бaрoбaри caнъaти бoфaндaгй, иетeкcoли пoйaфзoл, мaвoди oзyкa, oкaнгyдoзй, иcгeкcoли миcy мax,cyлoти заргарй, кандашрй дар гач, caнъaти - куталй, caнъaти дyрeдгaрй-кaндaкoрй дар чуб ва кунар^и шакрй дар дaвoми нимаи дуюми cри XIX тaвcиф карда мeшaвaд.

Сакми бyзyргрo дар oмyзиши шaкркoи фeoдaлии acркoи миёнаи Ошёи Maркaзй, аз чумла, Хучанд, шакр^и ФaрF0нa, Истаравшан, Зaрaфшoни бoлo, дар oмyзиши кyнaркoи шакр ва дeкoт тaъриxшинoc ва шaркщинocи маълум Н.О. Tyрcyнoв гyзoштaaет. Дар якe аз шр^и аввали xyд Н.О. Tyрcyнoв бaxшидa ба кaтeгoриякoи caнoaти Хучанд бaрoи иетeкcoли вocитax,oи мeкнaт ташифоти зeринрo oвaрдaaет: чaрxчигй, дукчигй, oбъeкткoи чубй: гax,вoрacoзй, caндyкcoзй, зинcoзй ва Faйрa. Н.О. Tyрcyнoв дyрeдaгaрoнрo ба идoрaкyнaндaгoн - xoнaпyш, дaрcoз ва рoмcoз тaкcим мeкaрд, ва маълумоти oмoрй ва бocтоншинocирo oид ба шyмoрaи дyрeдгaрoн, кyнaрмaндoни кoркaрди чубу тaxтa пeшникoд карда буд. Хeлe маълумоти чoлибрo oид ба чyFрoфияи чoйгиршaвии кyнaркoи кoркaрди чуб ва зисти oмилoни caнъaт дар cиcтeмaи шакрй, ки дар oн orao кoрy фaъoлият мeкyнaнд, пeшкaш намуд.

H.О. Tyрcyнoв дар oмyзиши кaлoни xyд, ки дар шакли маъмули «Taьриxи тoчикoн» ичрo шудааст, нишoнax,oи никoди тaъриxии acocии иxтирoъ ва истифoдaи вocитax,oи чубй (бaрoи мишл, чaрxи caфoл), cyтyнкo, coxтмoни биш^и истикoмaтй, бинoкoи чамъиятй ва бeмaйлoн, мaкcyлоткoи зeвaрy мycикй, вocитax,o ва oбъeкткoи caнъaти амалии xaлки точик аз зaмoнкoи кaдимрo пeшкaш кардааст.

Бoстoншинocй машкур У. Пyлoдoв дар дaвoми кoфтyкoвкoи калъаи дy-oшëнaи «Чил-Хучра» дар наздикии маркази нoкияи Шaкристoни вилoяги CyFд, дар кaбaткoи acркoи VI-VII ва XI-XII мачмуи мax,cyлоткoи xeлe чoлиб аз oшxoнa мизу курш, панчараи чубй, oбгaрдoни - кaфлeз, мax,cyлоти дар шакли мex ё бурида, пoрчaи caрпyши дeг, пoрчaи мax,cyлоти чубии мycикй ва Faйрaрo дарёфт кард. [7, c.162-169]

M.A. Pyзиeв дар чанбаи caнъaт ва тaъриx, мyxтacaр ба ташкили кoри yстoдoни - кaндaкoр, фа^лияти кyнaрмaндoни машкур - дyрeдгaрoн, »oc^o^ мeъмoрoн ва накшпартоён диккати мaxcyc дoдaaст.

Дар ocoри A. Амишв, A. Бoбoxoчaeв, M. Вaxoбoв, И.К. Нарзикуюв ча^а^и тaъриxй ва м^тод^ таккики caнoaти кунармандии aлoкидaи Ошёи Maркaзй мавриди oмyзиш кaрoр гирифтаанд.

Ба наздикй мoнoгрaфияи зaбoншинocи нaзaррac, мар^мшиш^ дoнaндaи бузурги зaбoн ва фoлклoри мардумии тoчикoн Р.Л. Heмeнoвa (1908-1990) ба нашр ра€ид. Maкcyлоти аз чуб coxтaшyдaрo P.Л. Heмeнoвa, ки дар Вaрзoб то coли 1917 арзи вучуд дoштaнд, ба гурук^и зeрин тaкcим карда буд: амалй, oлоткoи кишoвaрзй, зeвaр, пaнчaрaкo, га^^ра, Калуш - пoйaфзoли чубй, камаи намуди киcмкoи чубии ocиëбкoи o6^ рaвFaнбaрoрй, мoшинкoи coкaкoи бoфaндaгй, рecмoнрecй, ки истифoдa бурда мeшyдaнд. Дар acora ycyra истeкcoл, мax,cyлоти чубй ба кандашрй ва тaрoшидa ташиф мeгaрдид.

АДАБИЁТ

I. Бoриcoвcкий П.И. Гузашгаи бocтони мардум I П.И. Бoриcoвcкий - Mocквa, Наука 1980

2. Py^eß MA Кандаюрии чуби Чoркyк / MA Гужь - „Hyma^ie, 1975

3. Якyбoвcкий А.Ю. Taьриx, бocтоншинocй, этнотрафия, забюн ва адабиёг I А.Ю. Якyбoвcкий - CIaлинoбoд, 1951

4. Петрушевский И.П. Ашрофони шахрй дар давлати Fула-Fундон / И.П. Петрушевский - Москва, 1948

5. Рузиев М.А Санъати кандакорй дар чуби точикон / М.А. Рузиев - Душанбе, «Дониш», 1976

6. Маев И. Ёдоштхои географии води Хрсор ва боигарии Кулоб, / И. Маев - Известия РГО, СПБ, 1876

7. Балков В. Саноати хунармандй дар Осиёи Марказй, / В. Балков - Тошканд, 1927

8. Писарчик А.К. Меъмории халкии / А.К. Писарчик - Самарканд, Душанбе, Дониш, 1975

АРХИТЕКТУРНОЕ РАЗВЫТИЕ МАСТЕРСТВА РЕЗЬБЫ ПО ДЕРЕВУ И РЕМЕСЛЕННОГО МАСТЕРСТВА В ТАДЖИКИСТАНЕ И СРЕДНЫЕЙ АЗИИ СО СРЕДНИХ ВЕКОВ И ДО НАЧАЛА XX ВЕКА

В статье автор предоставляет информацию об истории резьбы и других видов народного искусства в Таджикистане и Средней Азии. Источники и материалы, использованные автором, достоверны и признаны во всем мире. Таджикский народ и другие народы Центральной Азии использовали различные виды искусства для улучшения своей жизни и постепенно улучшали ее. Анализ показывает, что ремесленники, мастера, плотники и мастера в каждый период учились у лучших ремесел и пытались внести в них изменения. Время от времени жизнь предъявляет новые требования к человечеству. Человек принял меры. В статье представлена интересная информация с использованием источников и исторических памятников различных народных промыслов, в большинстве своем выполненных из дерева, камня и металла. Помимо ознакомления с образцами народных ремесел, можно познакомиться с уровнем жизни и занятиями людей на разных этапах. Судя по достоверным источникам и источникам истории, восстановление национальные и местных ремесел привлекло внимание человечества. Многие исследователи занимаются изучением ремесел и различных декоративных искусств, представляя другие национальности, имея косвенный интерес к истории и жизни народов Средней Азии. В статье рассматриваются многие исторические памятники, дошедшие до наших дней, и используемые в них архитектурные искусства, а также анализируются архитектурный стиль и используемые в нем методы. Эта статья может быть очень полезна любому гражданину, интересующемуся прошлым и ремеслами нашей нации, а также на этапе объявления 2019-2021 годов годами туризма и развития народных ремесел всесторонним даром научных исследований.

Ключевые слова: Гравюра, архитектура, ангора, неолитические раскопки, отраслевые этнографические исследования, раскопки, естественные и природные картины, исторические и монографические памятники, колесная прялка, ручная лавка, сельскохозяйственные инструменты, украшения, заборы.

ARCHITECTURAL РАЗВЫТИЕ SKILL OF WOODCARVING AND CRAFT SKILL IN TAJIKISTAN AND SREDNYEJ OF ASIA FROM THE MIDDLE AGES AND PRIOR TO THE

BEGINNING OF THE XX-TH CENTURY

In the article, the author provides information on the history of carving and other types of folk art in Tajikistan and Central Asia. Sources and materials used by the author are reliable and recognized throughout the world. The Tajik people and other peoples of Central Asia have used various arts to improve their lives and have gradually improved them. The analysis shows that craftsmen, craftsmen, carpenters and craftsmen in each period learned from the best crafts and tried to make changes in them. From time to time, life makes new demands on humanity. The man took action. The article provides interesting information using sources and historical monuments of various folk crafts, mostly made ofwood, stone and metal. In addition to familiarizing yourself with examples offolk crafts, you can get acquainted with the standard of living and occupations of people at different stages. Judging by reliable sources and sources of history, the restoration of national and local crafts has attracted the attention of mankind. Many researchers are engaged in the study of crafts and various decorative arts, representing other nationalities, with an indirect interest in the history and life of the peoples of Central Asia. The article examines many historical monuments that have survived to this day and the architectural arts used in them, as well as analyzes the architectural style and methods used in it. This article can be very useful to any citizen interested in the past and crafts of our nation, as well as at the stage of declaring 2019-2021 years of tourism and the development offolk crafts as a comprehensive gift of scientific research.

Keywords: Engraving, architecture, angora, neolithic excavations, sectoral ethnographic research, excavations, natural and natural paintings, historical and monographic monuments, wheel spinning wheel, hand bench, agricultural tools, jewelry, fences.

Сведения об авторах:

Якубов Алишер Ашуралиевич — ассистент кафедры методики преподавания физики и технологии материалов Кулябского государственного университета им. А. Рудаки. Тел: (+992) 918273273

Сафаралиев Фарход Сангович - ассистент кафедры методики преподавания физики и технологии материалов Кулябского государственного университета им. А. Рудаки. Тел: (+992) 988021806

About the authors:

Yakubov Alisher Ashuralievich - The assistant to chair of a technique of teaching ofphysics and technology of materials of Kulyab State University named after Abuabdulloch Rudaki. Phone (+992) 918273273

Safaraliev Farhod Sangovich - the assistant to chair of a technique of teaching of physics and technology of materials of Kulyab State University named after Abuabdulloch Rudaki. Phone:(+992) 988021806

УДК 94(575.3) ББК 63.3

ПОЛОЖИТЕЛЬНЫЕ И ОТРИЦАТЕЛЬНЫЕ ФАКТОРЫ КОЛЛЕКТИВИЗАЦИИ И ЕГО СОЦИАЛЬНО-ЭКОНОМИЧЕСКИЕ ПОСЛЕДСТВИЯ ДЛЯ АГРАРНОГО СЕКТОРА ГБАО

ПЕРИОДА 1929-1940 гг.

Мамадносирова Ш.К.

Таджикский государственный медицинский университет им. Абуали ибни Сино

С учетом отдаленности Памира от центральных городов республики, его изоляции в зимний период и отсутствием постоянной связи, большинство плановых заданий и в частности проведение коллективизации сельского хозяйства на Памире проводилось значительно медленнее по сравнению с другими регионами Таджикистана. К тому же в реализации планов строительства колхозов были допущены значительные ошибки, что также отразилось на ход работ по созданию колхозов.

На территории ГБАО колхоз, как социальный институт и как форма хозяйствования, при которой средства производства (земля, оборудование, скот, семена и т.д.) находились в совместной собственности, под общественным управлением, а результаты труда распределялись общим решением, имел позитивное значение. Создание колхозов фактически обеспечивало консервацию тех форм общественных и хозяйственных отношений, которые реально уже существовали на Памире. Да и сами колхозы в организационном плане первоначально создавались в Средней Азии по авлодному (родовому) принципу, закрепив в новых формах ведения хозяйств существовавшие семейно-родственные (общинные) отношения[1, с.36].

В связи с выявленными недостатками по колхозному строительству, в феврале 1930 года, ЦК партии издал директиву о недопустимости спешки в проведении коллективизации, приостановление раскулачивания и учёта местных условий в национальных республиках. 14 марта 1930 ЦК ВКП (б) принял постановление «О борьбе с искривлениями партийной линии в колхозном движении»[2, с. 6].

В начале 30-х годов ХХ века, колхозы и совхозы Памира производили основную массу сельскохозяйственной продукции. Разработанный примерный устав сельскохозяйственной артели и принятый на Втором Всесоюзном съезде колхозников-ударников в 1935 году, законодательно оформил новые правовые основы аграрного сектора сельского хозяйства в деревни. В постановлении ЦК ВКП (б) 0т 1930 года, «О темпе коллективизации и мерах помощи государства колхозному строительству» было указано партийным организациям и советским органам на местах оказать всемерную помощь крестьянам по вопросам строительства коллективных хозяйств [3, с. 90].

В феврале 1930 года, ЦК партии издал директиву о недопустимости спешки в проведении коллективизации, приостановление раскулачивания и учёта местных условий в национальных республиках. 14 марта 1930 ЦК ВКП (б) принял постановление «О борьбе с искривлениями партийной линии в колхозном движении» [4, с.32].

В течение периода с 1929 по 1930 годы для приобретения инвентаря, сельхозоборудования, орошения новых земель и развития сельского хозяйства ассигнования из бюджета республики для ГБАО выросли на 300 процентов, что позволило создать дополнительные условия для реализации планов по полной коллективизации сельского хозяйства ГБАО.

В начале 1930 года, в соответствии с планом ЦК КПСС «О колхозном строительстве» на 1930 год, областное партбюро приняло решение создать колхозы в селения Вомар, Барзуд (Рушан) и Андароб Ишкашимского района [5, с.165]. В марте 1930 года, в Хороге был создан колхоз под названием «Крыша мира», в котором объединились 54 хозяйства селений кишлаков Нижнего и Верхнего Хорога и Дашта. Колхоз имел более 500 пудов посевной площади, на которых 50 пудов (10,9%) были земли бывшего Рошткалинского ишана Сейида Махмудшо. Первый ТОЗ - располагал рабочим скотом и сельхозинвентарем. Он имел 80 рабочих быков, 27 лошадей, 50 омачей и 4 плуга. Однако даже при такой поддержке со стороны государства, через месяц это хозяйство закрылось. Причиной тому было, по мнению Назаршоева М. «грубейшие искривления и перегибы в политике партии» [6, с.168].

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.