Научная статья на тему 'РОЛЬ НАЦИОНАЛЬНЫХ РЕМЕСЕЛ В ВОСПИТАНИЯ ДЕВОЧЕК'

РОЛЬ НАЦИОНАЛЬНЫХ РЕМЕСЕЛ В ВОСПИТАНИЯ ДЕВОЧЕК Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
44
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
FOLK CRAFTS / DRESSES / FOOD / TRADITIONS / CUSTOMS / FOLK AND FOLK ART / CULTURE / НАРОДНЫЕ ПРОМЫСЛЫ / ПЛАТЬЯ / ЕДА / ТРАДИЦИИ / ОБЫЧАИ / НАРОДНОЕ И НАРОДНОЕ ИСКУССТВО / КУЛЬТУРА

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Мамадносирова Мохбегим Мирзомамадовна

Послание этого года - важный публичный документ, видение политических, экономических и социальных проблем страны, анализ и пересмотр по различным вопросам, в том числе содействие многосторонним отношениям со странами мира, защита экономических, социальных и защитных интересов, рациональное использование существующих ресурсов, развитие сектора «Туризм» предназначен для этого, чтобы позволить таджикским женщинам и девочкам заниматься историей, культурой и культурой таджиков и продавать свою продукцию продавцу. Туристы с этими экипажами знакомы и погружены в них. Это большой капитал, который нельзя купить и продать за любые его активы, богатство, деньги. Охотник наслаждается жизнью. Все поездки являются проблемой, когда они учатся, но есть много женщин и девочек, которые испытывают эти проблемы в классе. Не пропустите изучение каждого персонажа в жизни человека и становитесь все более и более мощным. Народные ремесла играют важную роль в воспитании девочек и в продвижении у будущего поколения нравственности, создании богатых культурных и этических традиций (как вести себя или не делать этого), Его Народные искусства и их наследие имеются все в Таджикистане и имеют свои уникальные представления. В статье также представлены конкретные рекомендации по использованию национального мастерства в воспитаниея девочек.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE ROLE OF NATIONAL CRAFTS IN THE EDUCATION OF GIRLS

This article deals with the investigation of a factor of education in traditional pedagogy, traditional crafts, customs, ceremonies and rituals. Traditions and customs, speaking as the basis and the standard of public relations and activities play an important role in the upbringing of the younger generation, form the moral foundations and are familiar with the rules and norms of behavior in society. The proof of this thesis serves rich literary heritage of the Tajik people: folklore and works of the great poets of the classical past. In modern conditions, when diminished the natural human relationship observed cultural crisis in the society with the reality, the need for the revival of ethnicity as a means of eliminating the negative effects of the title. As a result of this study and revival of folk culture, especially the application of national crafts, which were considered of secondary importance for many decades, came to the fore and regained their status in the society. In the light of the adopted laws in the field of cultural policy idea of improvement, restoration and further development of the application of national crafts, as a phenomenon of human values, plays a crucial role in the modern Tajik society. The article also presents specific recommendations for the use of national traditions in folk pedagogy.

Текст научной работы на тему «РОЛЬ НАЦИОНАЛЬНЫХ РЕМЕСЕЛ В ВОСПИТАНИЯ ДЕВОЧЕК»

DESCRIPTIONS HISTORICAL AND PHILOSOPHICAL OF GROUNDS PEDAGOGICAL

VIRUALISH

The article gives a scientific substantiation to the problem of the characterization of the historical and philosophical foundations of pedagogical visualistics. The author of the article bases his judgments on new characteristics that were absent in the visualistics of the preceding epochs (antiquity, medievalism and revival). The difference in the visualparadigms ofthese epochs, according to the author, can be understood if we take into account the semantic aspects of the terms "vision " and "vision." The author of the article draws the attention of the reader to the fact that visual thinking in the era of modern times acquires new characteristics, which in the visualization of previous epochs (antiquity, the Middle Ages and revival) were absent. The difference in the visualparadigms of these epochs can be understood if we take into account the semantic aspects of the terms "vision" and "vision." The author also confidently emphasizes that the vision includes, in addition to vision, a complex of phenomena related to the psychology of perception, and a rich cultural and social experience.

In the visual paradigm, in the opinion of the author, one can notice a peculiar paradox in that the Enlightenment (the only historical and cultural era, the name of which contains a visual-light connotation) paid less attention to the problem of vision and vision than in other epochs.

Keywords: description, visual thinking, paradigm, aspects, perceptions artistic, characters, consciousness, virualish, conception, visual conceptions, cogitative capabilities

Сведение об автор:

Тухтаева Музамбила - соискатель отдела аспирантуры и докторантуры Иститутаразвития образования имени АДжами Академии образования Таджикистана

About the autor:

Tukhtaeva Muzanbila - Postgraduate student of the Institute for the development of education named after AJami Academy of education of the Tajikistan

НАКЩИ ХУНАРХРИ МИЛЛЙ ДАР ТАРБИЯИ ДУХТАРОН

Мамадносирова М.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи САйнй

Баланд бардоштани макоми зан дар чомеа, эхёи хунархои миллй, бехтаргардонии вазъи иктисодиву ичтимоии ахолй, таъсиси чойхои нави корй барои занону духтарон ва ба касбомузиву шугли доимй фаро гирифгани онхо дар мехвари сиёсати Асосгузори сулху Вахдати миллй-Пешвои миллат, Президента Чумхурии Точикистон мухтарам Эмомалй Рахмон карор дорад.

Паёми имсола хамчун хуччати мухимми давлатй, дурнамои масъалахои мухимми сиёсй, иктисодй ва ичтимоии кишвар буда, дар он тахлилу баркарории масъалахои мухталиф, аз чумла, кавй гардонидани робитахои бисёрсамта бо кишвархои дунё, хифзи манфиатхои иктисодиву ичтимой ва амниятй, истифодаи окилонаи захирахои мавчуда, рушди сохаи сайёхй пешбинй шудааст, ки ин ба занон ва духтарони точик имконият медихад, таърих, фарханг ва маданияти точиконро ба сайёхон талкин менамояд ва махсули кори худро ба фуруш бароварда, сайёхон бо ин хунархои чехрадастон шинос шуда, аз онхо харидорй мекунанд. Махз сайёхон анъанаву хунархои мардумии моро дар арсаи байналмилалй муаррифй менамоянд. Х,ар эчодиёти хунарие, ки дорои зебогии эстетикй ва сифати баланди хоси худ мебошад, натанхо чойгохи дохилии худ, балки берунаро низ баланд мебардорад. Хдр сайёхе, ки аз Точикистон дидан мекунад, аввал аз мехмоннавозии мардум, баъдан аз хунари мардумй сухбат мекунад.

Вазифадор кардани муассисахои таълимию тарбиявй аз чониб Хукумат ва давлат шаходати баланд бардоштани сатхи маърифатнокии насли наврас ва чавонон барои аз худ кардани хунархои мардумй ва дар оянда барои зисту зиндагии моддии шахрвандон ва инчунин икг'исодиёти давлах мебошад. Ин аз он шаходат медихад, ки хар фарди (аз чумла духтарон) сохибхунару сохибкасби чомеаи мо метавонад тавассути хунари ба ёдгормондаи авлодй хаёти худ ва наздиконашро бехтар созад.

Албатта зан ё духтаре, ки сохибкасб аст, сохиби эхтиром ва лоики тахсини хамагон ба хисоб меравад. Ба ин хотир, мехру мухаббат нисбат ба хунархои ачдодй ва арзишхои миллии хеш ин ифтихори хар зан ва духтар мебошад.

Дар хунар куш, ки зар чизе нест, Ганчу зар пеши хунар чизе нест. Хунаре нех, ки дщад симу зарат, Хунаре аз дилу чрн ранцбарат.

Хунар сармояи гароннест, ки онро ба ягон дорой, сарват, симу зар иваз кардану харидан номумкин аст. Хунар зиндагиро зебой мебахшад.

Хамаи хунархо хангоми омузиш душворие доранд, ранче доранд, ки касро дилгир месозанд, вале кам занону духтароне ёфт мешаванд, ки ин душворихоро паси сар намоянду хунаре омузанд. Бехабар аз он

ки oмyxтaни xap як xyнapи вoлo инccнpo дap зиндaгй велошкому cm^Gra^^a вa бyзypгцилy 6oo6py мeгapдoнaд. Тaвpe бyзypген мег7янд: «Xynap дaвлaги ш чaшмaи зoяндa acx».

Moдapoн, ки ycтyвopии пoйдeвopи xaci™ xy, вa дyxтapoнaшpo мeaндeшaнд xaмeшa nam омузиши дyxтapoн acтaнд. Meкyшaд xaмeшa чизepo омузвд, ки бoиcи вoлoxyнap гapдидaнaш гapдaд. Дap нaтичaи Mexnam гapoн бa кace awanepo aнчoм диxaд, ки xaм бoиcи xypcaнд гapдидaни y вa xaм бapoи xyцaш мaнбaи омузиш бoшaд. Бa гуфти Кaйкoвyc: «Mapдyми бexиpaд ^^душии бecyцaнд, чун MyFymoH, ки тш дopaдy cm HaAopaA, Ha xyipo cyц мeкyиaд, Ha дигapoнpo».

Лозим бa ëдoвapиcт, ки шyapoи бyзypги мo дap бapoбapи илм an^x-aH aз xypдй бa кacбy xynap шyFл дoштaaнд. MacanaH, ycтoд P^arä xaм xyнapи yцccзиpo дoшт ш xaм xyнapи pyднaвoзй, Xaйëм xyнapи xaймaдyзиpo кacб нaмyцa буц.

,äap aйии зaмoн мapдyми мexнaтдycти точик нaтaиxo xyнapи мapдyмиpo 8з Hacn бa нacл мepoc мoндaaид, белки oHpo дaвpa бa дaвpa ca^an мeдиxaцд. Ин 8з oh шaxoдaт мeдиxaд, ки xyнapмaцдoн тaвoнистaнд, xyнapxoи бeштapи xyцpo тaвaccyти вaccиги тexнoлoгияи мyocиp бa pox мoнaнд. Бa вижa, HaccoTP, колишбофй, чиниcoзй ш дигap 8з шyмypи чунин xyHapxcHH^

,3ap зaмoни мyocиp зapypa;ги омузиши anbaHaxo xaмчyн oмили мyxими тapбия бa вучуц oмaдaacг. Ин XOлaт бо бa дacг oвapдaни истикделияти дaвлa;ши 4yMxyp™ Точикистон, ^були caHa^o® мeъèpивy xysyx^M ccxaи мaopиф ш дигap xyччaIXOи диpeктивй, ки дap 4yMxyp™ Точикистон бо дap нaзapдoшти инкишофи ичтимою иктиccдй вa шъшвии чaмbият ^бул шyцaaнд, aлoкaмaнд acm Аз ин caбaб бa тaдкикoти илмй, ки бa aнъaнa ш ypфy oдaтxoи миллй xaмчyн тaчpибaи биcëpacpaи мapдyм бaxшидa шyцaaнд, axaivMHra Maxcyc дoдa mya, ohxo дap paвaнди тapбияи axлoкии пeдaгoгикaи xa.n^ бa тaвpи вaceъ иcтифoдa бypдa мeшaвaнд вa 8з нacл бa нacл xaмчyн бoигapии мaънaвии xan^ тaшaккyл дoдa мeшaвaнд.

Xyнapxoи м^дум дap илмxoи пeдaгегикa, мaдaният, фaлcaфa, чoмeaшинocй, дeмoгpaфия вa як ^trop диrap ccxaxoи тaдкикoти илмй бa нaзap мepacaд.

Xyнapxoи мapдyмй HaErn Myxp^po дap тapбияи дyxгapoн бoзидa, бapoи ошно кapдaни нacли с^нда бa мaдaнияти мaънaвй мycoидaт мeкyнaд, дap ohxo 8з xy, кapдaни xyнapxoи мepocгиpифтaю мyкappapиpo тaшaккyл мeдиxaд,бo кoлaби одобу axHO^ шинoc мeкyнaд (чй тaвp paфтop кapдaн è чунин тaвp aMan кapдaн мумкин Hecx).

,3ap зaмoнxoи пeш дap н8зди мyaccиcaxoи тaълимии 4yMxyp™ Точикистон тapбияи инкишофи xyцшинocии миллй чунон чиддй гyзoштa нaшyцa буц. ,3ap xaлли он чои Myxp^po пeдaгoгикaи xaлкй мeбcзид.

Олими pyc ГН.Волков вaзифaи тaдкщoта aнъaнaxoи миллиpo чунин нишон дoдa буц:

- M^ox^^ инкишoфëбии aнъaнaxoи миллй;

- caбaбxoи нигеxдopии ohxo;

- шapт ш эxтиëчетe, ки Ha тaнxo бapoи нигеx дошти, бaлки бapoи кopкapди доимии anbaHaxo oвapдa мepaccнaд;

- acpopи швчуцияти aнbaнaxo; .

Xyнapxoи миллй дap тapбияи нacли нaвpac (as чyмлa дyxтapoн ) Ha бо дaлeл вa иcбети илмй, б8лки бо шнтики aMa^ кop,фaъoлият, нaтичaxoи тaъcиp paccнидaн бa pyxияи тapбияшaвaндaген вa aндeшaxoи тaйëp, ки дap дaвoми xaзopccлaxo чуцо ш тaxpиp кapдa мeшaвaнд, пypкyввaт MeóornaH^

Омузиши xyнapxoи мapдyмй xaмчyн омили тapбия дap пeдaгегикaи xaлкии точик Mopo вoдop мeccзaд, ки xyнapxoи мapдyмии дигap xaлкxopo низ эxтиpoм гусши, дap биcëp xелaт Myc^^^^ra мaдaнияти xaлкxoи FyHOFyHpo бо тapзи бexтapин тaъкид мeкyнaд. Mabлyм acn, ки xyнapxoи мapдyмии нacли нaвpac вa чaвoнoн бо тapбияи миллии ohxo пaйвaнд ad. Аз ин py poxxoи ëддиxии ohxo дap пeдaгегикaи xaлкй чуш киоугати тapкибии эчoдиèти xan»; чуш зyxypи aфкopи пeдaгегии OMMa дap зaмoнxoи вдцим пaйдo шyцa, ки aндeшa, opмoнxoи xaлк, тaфaккyp, чaxoнбинй, тacaввypет тaвaccyти xyшapxoи мapдyмй дap тapбияи дyxгapoн ифoдa мeнaмoяд. Пeдaгегикa xaлкй дap вaзифaxoи тapбия poxxoи тapбиякyнии rnaxcpo ифoдa нaмyдaacт.

К.Д.Ушинcкий aHbaHa, ypф, одэт вa oинxoи мapдyмpo xy5 OMyxra, бa xyлocae oмaдaacт, ки x^raMarn aчдoд oинae бapoи aвлoд ad. Аз ин py, y чoнибдopи тapбияи xaлкй буц, зфо он paмзи зиндaи paвaнди инкишофи xa^ вa capчaшмaи тaшaккyли xyцшинocии миллист.

А.С.Maкapeнкo дap acocи тaчpибaи чaндинccлaи мyaллимии xyц бa xyraccae oмaд, ки пeдaгегикa дap xapaкaти зишдaи одшеи, дap aHbaHa ш тaaccypoги гypyxи вс^й тaвлид Mernasa^

У кaйд кapдa буц, ки тaйëpии MexHan™ oилaвй бapoи иxIиcccи минбaъдaи oдaм axaмияти xoca

Дopaд.

Xyшapxoи мapдyмй вa эxëи он дap тaмoми нaвoxивy шнетики Точикистон дopoи apзишxoи xyц бyцa, xap кaдoм нoзyкиxoи xocи xyцpo дopaнд. Бинoбap ин дap Вилояти Myx^^ Кyxистoни Бaдaxшoн (BмКБ) дap бapoбapи дигap шнетики Точикистон низ xyшapxoи мapдyмии apзишмaндpo бa дyxтapoн ëд мeдиxaнд.

,3ap xyшapи xypoкпaзй зaнoн вa дyxтapoни бaдaxшoнй Maxoparn xy5 дopaнд вa бa пyxгaни xypoкxoи кaдимй шaвкy paFбaт дopaнд. Чванхушпай (HaE^ x^o^cn, ки 8з зapдoлyи xyшк тaйëp кapдa мeшaвaд), ширчой, мa\бoц,(бoклoдaля) боц (даля), от, ширруган, пихът, (ордбирён) хихъц, (хдлво) амоч, тотп

(суманак), цандбат ва гайрахрро духтарон дар оила аз калонсолон меомузанд.

Дар баробари дигар хунархои мардумй занон ва духтарон дар либосдузй низ аз кадимулайём дар байни халк маълуму маъруф буданд. Масалан, тощ, гилем, кафш, чамус (чоруц), цраб (чуроби бадахшонй) ва гайра, то ба имруз ин хунархо ба духтарон аз синни наврасй ёд дода мешавад.

Инчунин, намад (навъи колинест, ки аз пашми гусфанд тайёр карда мешавад), плос (навъи колинест, ки аз пашми буз тайёр карда мешавад), нулаг (зарфи махсусест, ки аз гил сохта мешавад), сапт,вургушт ( сабад ва качова барои кашонидани ашёхо), гайра низ тарзи тайёр кардани онхоро аз худ мекунанд.

Точикон матоъхои симин (парча), зарринро (зарбофт) дар Самарканд, Марв, Балх, Нишопур мебофтанд ва аз онхо давлатмандон либос медухтанд. Шохибофй, аз чумла, харири сабз, сурх, рангин, дебо, симгун шухратти чахонй доштанд.

Маттоъхои пахтагини гуногун бофта мешуданд. Ки хам арзон ва хам

шинам буданд. Ин хунархои мардумй низ ба духтарони наврас ва чавон дар хамаи минтакахо таълим дода мешавад. Масалан , атласу адрас.

Гилем, палос, чакман бофтан ва намадмолй хеле равнак дошт, ки занхо ва мардон гилемхои рангоранг ва сергул мебофтанд. Дар гилемхо расми пахлавонон, ромишгарон, сахнахои шикор, мухорибахои чангй ва гайра акс меёфтанд. Аз маттоъхои пашмй бофтани чакман, махсусан кандиз -либоси болопуши саворагон дар фаслхои хунук хеле машхур буд.

Дар Хатлонзамин марказхои чакандузй, зардузй ва гулдузй, дар Бадахшон чуроббофй, муракашй, токидузй, дар Сугд атласбофй, колинбофй, зардузй амал мекарданд. Накшхои хар як хунархои миллй мавзуъхои алохидаро дар бар мегиранд. Накши себарга дар чакандузй мавкеи асосиро ишгол мекунад ва инчунин накши шерози почома ва остинро ороиш медихад. Аз накши растанихои буттай дар чакандузй барои ороиши руйчои арусй, зардеворй истифода мешавад. Ин накшро пеш аз ислом чун рамзи хаёт тасвир мекарданд. Истифодаи рангу бор дар хунархои мардумй ба табиати макони зисти хунармандон вобаста аст. Чакандуз, чуроббоф, колинбоф, токидуз кушиш менамояд, ки ба воситаи риштахои рангоранг тароват ва зебоии махалли худро руйи матоъ оран ва дар чуроб нишон дихад. Одатан дар нохияхои кухсори Гарму Кулоб курта, болишт, бардеворй, токй, гахворапуш, чойхалта, руймоли мардона ва гаайра чакандузй карда мешавад. Х,ар як накши аксёфта ном дорад, чунончи косагул, барги бед, бодом, качак, лола, думи товус, моху ситора, пай гунчишк, каждумак, коса ва гайра. Занону духтарони точик аз пилла,пашм ё пахта ришта тайёр намуда, онро бо рангхои хархела ранг карда, аз ин риштахои ранга куртаи чакан, токии мардона, даврй, руймолхои миёни мардона, руйчо, зардеворй, болишт, пардаи тиреза медухтанд. Духтароне, ки арус мешуданд, бе ин гуна сузанию гулдузй ё куртахои чакан туйи худро тасаввур намекарданд. Хулоса, хунар ганчинаи пурзар ва хунарманд заргари бузургест, ки бо офаридахои чолибаш мафтунгари дилхои инсонист. Назокату нафосати хар як хунарманди асил сирри нихони худро дорад. Ки дастовардхои хар як хунарманд аз дигаре хубтару бехтар диккати бинандаро ба худ чалб менамояд, вале фарди бехунар хамавакт хору залил аст.

Хунархои мардумй яке аз аносири мухими ин ё он минтака махсуб ёфта, ба рушду пешрафти икттисодй, ичтимой, фархангй таъсири мусбии худро мерасонад.

Духтарон оид ба хунархои мардумй тавассути чорабинихои тарбиявй, озмунхо, махфилхо огахии хуб дошта, мавкеи худро ба осонй муайян мекарданд.

АДАБИЁТ

1. Волвов, ГН. Эгнопедагогика: учебник для ауд. Сред. И высш. Пед. Учеб. Заведений

2. Волков.- М.: Академия, 1999. -168 с.

3. ожегов, С. И. Словарь русского языка / под общ. Ред. Проф. ЛИ. Скворцова. 24-е изд., испр/

4. С.И. Ожогов.-М.: Мир и образование, 2003.- 896 с.

5. Терентий, М.А. Теория и практика патриотического и интернацио нального воспитания подрастающего поколения/ МАТерентий. Кишинев: Стипница, 1978. -78с.

6. Межнациональные отношения: Термины и определения. Словарь-справочник.- Киев,1991. 169с.

7. История педагогики и образования. " Москва2001.-506 с.

8. Носири, Хусрав. Куллиет. Девони ашъор ва маснавихои ^<Рушноинома^>, «Саодатнома^>/ Хусрав Н.- Душанбе. «Эр-граф», 2003.- 183с.

РОЛЬ НАЦИОНАЛЬНЫХ РЕМЕСЕЛ В ВОСПИТАНИЯ

ДЕВОЧЕК

Послание этого года - важный публичный документ, видение политических, экономических и социальных проблем страны, анализ и пересмотр по различным вопросам, в том числе содействие многосторонним отношениям со странами мира, защита экономических, социальных и защитнътх

интересов, рациональное использование существующих ресурсов, развитие сектора «Туризм» предназначен для этого, чтобы позволить таджикским женщинам и девочкам заниматься историей, культурой и культурой таджиков и продавать свою продукцию продавцу. Туристы с этими экипажами знакомы и погружены в них.

Это большой капитал, который нельзя купить и продать за любые его активы, богатство, деньги. Охотник наслаждается жизнью.

Все поездки являются проблемой, когда они учатся, но есть много женщин и девочек, которые испытывают эти проблемы в классе. Не пропустите изучение каждого персонажа в жизни человека и становитесь все более и более мощным.

Народные ремесла играют важную роль в воспитании девочек и в продвижении у будущего поколения нравственности, создании богатых культурных и этических традиций (как вести себя или не делать этого),

Его Народные искусства и их наследие имеются все в Таджикистане и имеют свои уникальные представления.

В статье также представлены конкретные рекомендации по использованию национального мастерства в воспитаниея девочек.

Ключевые слова: Народные промыслы, платья, еда, традиции, обычаи, народное и народное искусство, культура.

THE ROLE OF NATIONAL CRAFTS IN THE EDUCATION

OF GIRLS

This article deals with the investigation of a factor of education in traditional pedagogy, traditional crafts, customs, ceremonies and rituals. Traditions and customs, speaking as the basis and the standard of public relations and activities play an important role in the upbringing of the younger generation, form the moral foundations and arefamiliar with the rules and norms of behavior in society.

The proofofthis thesis serves rich literary heritage ofthe Tajikpeople: folklore and works ofthe greatpoets of the classicalpast.

In modern conditions, when diminished the natural human relationship observed cultural crisis in the society with the reality, the need for the revival of ethnicity as a means of eliminating the negative effects of the title. As a result of this study and revival of folk culture, especially the application of national crafts, which were considered of secondary importance for many decades, came to the fore and regained their status in the society. In the light of the adopted laws in the field of cultural policy idea of improvement, restoration and further development of the application of national crafts, as aphenomenon of human values, plays a crucial role in the modern Tajik society.

The article also presents specific recommendationsfor the use of national traditions infolk pedagogy.

Key words: folk crafts, dresses, food, traditions, customs, folk andfolk art, culture.

Сведение об автор:

Мамадносирова Мохбегим Мирзомамадовна — старший преподаватель кафедра педагогики и психологии, факультет начального образования Таджикского государственного педагогического университета им. САйни. Телефон: (+992)919-41-64-22 Email: mamadnosirova68@mail.ru

About the autor:

Mamadinsirova Mohbegim Mrzomamadovna — seniors teacher of the department of pedagogics and psychology, faculty of primary education Tajik state Pedagogical University named after S. Ainy. Tel: (+992)919-41-64-22, E-mail: mamadnosirova68@mail.ru

МОХИЯТИ МАФХУМИ «САЛОХИЯТИ КАСБИИ ОМУЗГОРОНЙ ОЯНДА», СОХТОР ВА

МУНДАРИЧДИ ОН

Луфов М. Т.;Зайтметов Х.А.

Донишгощ давлатии Хучрнд ба номи академик Б.Fафуров

Хама гуна чомеа нисбат ба мутахассисони содаи маориф талаботеро пеш меорад, ки ба вддафхри рушди ичтимоиаш мувофиканд, зеро дурнамои пешрафт дар тамоми содах,ои ^аёти маънавию моддии ^ар давлат ба кадрх,ои педагога вобаста мебошад.Акнун хднгоми омода кардани кадр^о барои муассисах,ои сохди маориф кушишх,ои асосй на тащо ба равона мегарданд, ки педагощои оянда хдчми муайяни

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.