Научная статья на тему '“ЧАКАН” И ЕГО ОСОБЕННОСТИ'

“ЧАКАН” И ЕГО ОСОБЕННОСТИ Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

CC BY
312
29
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
МАЛЕНЬКИЙ / РОЛЬ / ВЗГЛЯД / КОРОНА / ШАРФ / РУКОДЕЛИЕ / РУБАШКА / ПРОФЕССИЯ / РЕМЕСЛО / ТУРИЗМ / СИМВОЛ / ОДЕЖДА

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — Саидова Бибираджаб Хайдаровна

“Чакан” - национальная вышивка на хлопчатобумажных и шелковых тканий, пользующаяся наибольшей популярностью у таджикских женщин и девушек. В Хатлоне “чакан” - важная часть наряда жениха и невесты. Здесь женихи украшают свой гозовной убор короны небольшими вышивками. Искусство “чакана” передается из поколения в поколение в мастера-ученика. Слово чакан было объяснено наиболее авторитетными древними словарями. Феномен чакана связан с Кулябским регионом. Артисты “чакана” дали своим ролям конкретные названия: «Бюльбюль», «Офтобак», «Давригуль», «Каяк», «Аштак», «Аноргуль», «Себарга», «Постель Барги», «Гулгулак», «Гвоздь тигра», «Перец », «Павлин »,« Пшеница »и так далее, которые красивее и привлекательнее друг друга. Любая роль должна использоваться в определенном месте, например, роль скорпиона может быть использована только в роли, так как эту роль нельзя носить на рубашке, шарфе или короне. На самом деле Роль чакана прослеживается в рукоделии Самарканда, Бухары, Истаравшана, Дарвоза и Ванджа, в узорах рукавов и юбки таджиков Шугнана. Чакан играет важную роль в истории таджикской одежды. Узоры, отраженные в чакане, имеют всемирное значение. Рубашка чакан - символ разнообразия жизни, жизненных радостей, как будто различные цветы живой природы сияют неповторимым и очень эффектным красками.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CHAKAN AND ITS FEATURE

Chakan is national embroidery on cotton and silk fabrics, which is the most popular among Tajik women and girls. In Khatlon, Chakan is an important part of the bride and groom's attire. Here the grooms decorate their crowns with small embroideries. The art of Chakan has been passed down from generation to generation in the style of master-disciple. The word Chakan has been explained by the most authoritative ancient dictionaries. The phenomenon of Chakan is connected with Kulyab region. Chakan artists named their roles: “Bulbul”, “Oftobak”, “Davrigul”, “Kajak”, “Ashtak”, “Anorgul”, “Sebarga”, “Bargi Bed”, “Gulgulak”, “Nail of the Tiger”, “ Pepper ”,“ Peacock ”,“ Wheat ”and so on, which are more beautiful and attractive than each other. Each role should be used in a specific place. For example, the role of a scorpion can only be used in a role, because this role is not sewn on a shirt, scarf or crown. In fact, the role of the Chakan can be seen in the needlework of Samarkand, Bukhara, Istaravshan, Darvoz and Vanj, in the patterns of the sleeves and lips of the Tajiks of Shugnan. Chakan plays an important role in the history of Tajik clothing and we are proud of it. The patterns reflected in the chakan have a world-wide meaning. The Chakan shirt is a symbol of the diversity of life, the joys of life, and the shining of various flowers of the living nature with a unique and very striking freshness.

Текст научной работы на тему «“ЧАКАН” И ЕГО ОСОБЕННОСТИ»

тасвиргарии хореографй, зимни ин дар тахияи се ракси чудогона дар балети «Макоми ишк» буда ва ин кори хунарй саршор аз ифодахои санъати ракси миллй бохунаронаю чашмбин мебошанд ва дар сохтори хатти драматикии балет таъсиргузори тозаро падид овард[4].

Дар кору фаъолияти эчодии Зебо Аминзода ба касбияти ракс, ифодахои бадеии он низ шоистаи эътироф буда , яъне ракс чун падидаи бадей набояд мачлисорои як нишаст ё як анчуман аст, баръакс ракс умри бардавоми тамошоии бадей дошта бошад. Аз ин ру дар руи сахна овардани асари сахнавии хирфаии мондагори бадей аз тахиягару ичрогари он захмати зиёди мутассили тамрину ичрои бохунарона, шоистакорй, шоистаичроиро такозо дорадва ин талабот хоси кори эчодию ичроии дастаи раксии «Зебо» буд.

Фаъолияти пурбори дастаи раксии «Зебо» тахти рохбари бадей, тахиягар- балетмейстерии Зебо Аминзода сахифаи рангиндар таърихи санъати хорегорафияи касбии миллии точик дар садаи ХХ ва огози садаи ХХ1 мебошад.

АДАБИЁТ

1. Сафиуддини Бохарзй , Аврод-ул- ахбоб // Б. Сафиуддин Техрон, 1346 - 21 с.

2. Зебо Аминзода нар.арт. // Аминзода З. СССР Интервью от 24.12.2020.

3. Низом Нурджонов Опера и балет Таджикистана // Н. Нурджонов Душанбе, 2010. - 201 с.

4. Бе Зебо «Зебо» набуд. Душанбе, 2018. - С.82-83.

«АНСАНБЛЬ ЗЕБО» И ТРАДИЦИЯ ПРЕЕМСТВЕННОСТЬ В ТАДЖИКСКОМ ТАНЦЕ

Искусство танца занимает особое место в истории таджикской культуры. Зебо Аминзода, народной артистка СССР, мастер таджикской национальной хореографии, внесла весомый вклад в сохранение творческих и исполнительских традиций танца как важного культурного явления.

В данной статье рассматривается вклад танцевального ансамбля «Зебо» как продолжение лучших творческих и исполнительских традиций таджикского народного и профессионального танца.

Ключевые слова: танец, культурный феномен, традиция, национальный, профессиональный, мастерский, продолжение стиля, исполнительная школа, тематические танцы.

"ZEBO" AND THE TRADITION OF INHERITANCE IN THE ART OF TAJIK DANCE

The art of dance occupies a special place in the history of Tajik culture. Zebo Aminzoda, People's Artist of the USSR, master of Tajik national choreography, made a significant contribution to the preservation of the creative and performing traditions of dance as an important cultural phenomenon.

This article examines the contribution of the ««Zebo» dance ensemble as a continuation of the best creative and performing traditions of Tajikfolk and professional dance.

Key words: dance, cultural phenomenon, tradition, national, professional, masterful, continuation of the style, performing school, thematic dances.

Сведение об авторе:

Файзалиева Саида Ашуровна - соискатель отдела истории искусств Института истории, археологии и этнографии им. Ахмада Дониша Национальной академии наук Таджикистана,тел(+992) 907221846

About the autor:

Faizalieva Saida Ashurovna - Applicant for the Department of Art History at the Institute of History, Archeology and Ethnography named after V.I. Ahmad Donish of the National Academy of Sciences of Tajikistan, tel (+992) 907221846

ЧАКАН ВА МАХСУСИЯТ^ОИ ОН Саидова Б.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айнй

Чакандузй яке аз намудхои санъати бадей - амалй, хамчун шакли хунари бадей яке аз навъх,ои гулдузй ба хисоб меравад. Калимаи чакан-ро бо калимахои чеканит, чеканка-и русиву чакомаву чакомаки авестой алокаманд мекунанд. [ 1, с.51-52]. Дар ин маврид вобастагй ба накшро дар назар доранд, яъне чакан ин накш аст. Чакан як навъи гулдузии миллй дар матоъх,ои пахтагй ва абрешимй аст, ки бештар дар байни занону духтарони точик ривоч ёфтааст. Дар вилояти Хатлон чакан як чузъи мухдми либоси арусу домод ба шумор меравад. Дар ин чо домоддо токии худро бо гулдузих,ои чакан оро медихднд. Санъати чакан аз насл ба насл бо шеваи устод -шогирд мерос мондааст. Вожаи чаканро фархангномахои муътабартарини кухан шарх додаанд. Падидаи чакан ба минтакаи Кулоб пайваст мебошад.

X,yнapмaндони чaкaн такшои онpо номгyзоpии мyшaxxace гyзоштaaнд: «Будбуд», «Óфтобaк», «^aBprnyn», «Ka^aK», «Ашгак», «Aноpгyд», «Ceбapгa», <^apra 6e,n,», «Гушугак», «^xy™ пaлaнг», «^aлaмфyp», «Товуо, «Гaндyмaк» Ba Faйpaxо мeбошaд, ки якe aз дигape зeботapy дилчacпaнд. [2,c.4-5]. X,ap як шк^ю бояд дap чои мyaйян иcтифодa кapд. Мacaлaн, шкши кaждyмaкpо тaнxо мeтaвон дap иcтифодa нaмyд, зepо ин шк^ю дap кypтa, pyймод ё токй нaмeдyзaнд. Во^н, шкши чaкaн дap cyзaниx,ои Caмapк;aндy Бyxоpо, Иcтapaвшaн, Дapвозy Ba^, дap шктх,ои лaби оcтинy дaби домони точикони Шугаон дидa мeшaвaд. Чaкaн дap тaъpиxи дибоcи точикон щкщи мухи^о мeбозaд Ba мо aз он ифтиxоp мecозeм. HaK^y нигоpe, ки дap чaкaн инъикоc гapдидaacт, чaxон- 4ax^ мaънй доpaд. [6,c.21-22]. Пиpоxaни чaкaн paмзи paнгоpaнгии xaёт, xymrn^ зиндaгй бyдa, дap он гyё гудх,ои гуногуни тaбиaти зиндa бо тapовaти xоc Ba xeдe нaзappaбо 4Kraa мeдиxaнд. Бa ибоpaи шоиp: Гардам, фалако, чакан забар шуд цауон, Xaфmрaнг чакан базеб чун mиру камон. Аз давраи пеш mо ба ин давру замон, Мерос ба халц монд аз наели Каён.

Tap4a4Ae camara чaкaндyзй xоcи минтак^и Кудоб буд^ дap чaнyби Точикистон, дap видояти Хaтдон чой^ бошaд xaм, caнъaти чaкaндyзй дap дигap нохдя^о низ вaceъ иcтифодa мeшaвaд. Дap нaмоишxо, чaшнxои apycию домодй Ba иддои оммaвй шyмоpaи зиёди дyxтapон дибоcxои чaкaн мeпyшaнд. Соди 2014 caнъaти чaкaндyзй хдмчун нaмyнaи фapxaнги Faйpимоддй бapои caбт 6a Фexpиcти мepоcи фapxaнгии ЮНЕСК0 тешнщод шyдaacт [ 3, c.7-S].

Дap caмти э^ёи xyнapxои мapдyми Acоcгyзоpи cyray вaxдaти милли- ^швои миллaт, Пpeзидeнти мaмлaкaт мyxтapaм Эмомодй Рaxмон дap иpоaи Пaёми имcолaи xyд 6a Мaчдиcи Óдии Ч^их^ии Точикиcтон cодxои 2019-2021-pо Содх,ои pymAH дexот, caйёxй Ba xyнapxои мapдyмй эъдон кapдaнд.

ТapFиби кacбy xy^p дap оcоpи бyзypгони гyзaштaи мо чойгохи мaxcyc доpaд. Чунончи, Шaйx Мycдиxиддин Caъдии Шepозй дap «Гулистон»-и бeзaводи xyд хикояти зepинpо овapдaacт: «Чонони пaдap, xyнap омyзeд, ки молу мулки дyнёpо эътимодe жст: ё дузд 6a якбоpaгй бибapaд, ё xочa 6a тaвофик биxypaд. Аммо xyнap чaшмaи зояндa Ba дaвлaти пояндa acт. Xyнapмaнд xap чо paвaд, K^p бинaд Ba дap caдp нишинaд Ba 6exyrap xap чо paвaд, xоpй бишд Ba дук^ чишд». [ 5, c.44-45]. Ин гyнa пaндxоpо боз мeтaвон зиёд овapд.

Óмyзгоpи кyxaнcол Faфyp Hоcиpов (бо тaxaдлycи Fyфpон) aз шaxpи Пaнчaкeнт дap китоби xyA «Дaвоми ywp» xaмчyн шaxcи зиндaгишиноcy pyзгоpдидa бa мaвзyи xyrapy xyнapмaндй тaвaччyxи xоca додaacт. Чунончи, дap Faзaли зepин водоияти xyнappо вacф кapдa мeгyяд, ки дaxмaxои Миcpy Чину caнъaти дeвоpи Чин, бapки РоFyн Ba бa устодй мyяccap шyдaни номи Бexзод (^моли^^и Бexзод) xaмa aз xyнap бa дacт омaдaacт:

Эй цавон, бонд бицуcm :ар лауза имдод аз :унар, Чунки доим мешавад вайрона обод аз :унар. Шахси соуибпеша мебошад азизи одамон, Дар maмоми цабуа бошад мисли Фаруод аз :унар. Дахмауои Мисру Чин маусули да^и одам аcm, Сaнъamи девори Чин гардида эцод аз :унар. Гашша машуури цауони Шарц сеури муцалам, Номи у^одй мунссар шуд ба Беузод аз :унар. Барци Рогун бо бузургию maвоноии худ, Бо maмоми^acmиaш гардид бунёд азуунар. [ 7,с.34].

Омyзгоpи гapмивy capAm xaётpо чaшидa Faфyp Hоcиpов (бо тaxaллycи Fyфpон) ибpоз мeдоpaд, ки пояндaвy ycтyвоp гapдидaни cyлxy aмният боиш зиндa Ba aз нaв эxё шyдaни xyнapx0и кддимй гapдид. Хдмин мaъниpо xeдe моxиpонa бa pиштaи нaзм кaшидaacт: Чу сулуу aumnm поянда гардид, Хунаруои цадимй зинда гардид. дap чойи дигap:

Намуд чандин шароиш^о мууайё, Хама касбу уунарро кард э%ё[ 8,с.57].

Тaъкид бa ёдовapиcт, ки бо ycyли гуддузии ««a^m» кypтa, чодap ё cyзaнй, бодишт, гaxвоpaпyш, пapдa, pyймод, чойнaмоз Ba Faйpa мeдyзaнд. [4,c.83]. Мacaлaн, пyшидaни чaкaн cимои дyxтapонpо боз xaм чaззобтapy зeботap мeгapдонaд. Шоиp cимои дyxтapи чaкaнпyшpо,

ки x,ap бинaдapо шeфтaи xyc^ ^моли xyд мeгapдонaд, бa тaвpи бapчacтa бa pиштaи нaзм кaшидaacт вa xонaндa aз мyтолиaи он як x,aдовaти xоca мeбapaд: Аз чакан он дилрабо доман гулистон кардааст, Сyu шаури мо сафар аз мулки Хатлон кардааст. Аз тамошои цамолаш аклу ууш аз сар парид, Чунки y бар рyu худ зулфаш парешон кардааст. Бо садои барбату созу навои думбура, Эу ацаб, бо пайкари худ нозу цавлон кардааст. Хар куцое рак с кард он нозанини дилрабо, Сад уазорон Комдеро масту уайрон кардааст. Чашму мую абрyяш дар рацс мецунбад мудом, Хешро дар рацс вай устоди даврон кардааст.

Дap Faзaли зep низ хдмин мaънй бa тaвpи бapчacтaтap ифодa ëфтaacт:

Дируз вацти субудам сайри Зарафшон омадй,

Аз агбаи Шоуонсигар то кули Мижгон омадй.

Гулчеураи ширинсухан, гулгущабо, гулперауан,

Пушида андар тан чакан, зеро зи Хатлон омадй.

Рацсат мисоли Комде, лаунат чу овози Мадан,

Печонда кокул гирди сар, чун мори печон омадй.

Монанди товуси уарам уар су хиромй дам ба дам,

Мижгон шуда теги дудам, шоду газалхон омадй.

Дил мебарад аргушти ту, ларзидани ангушти ту,

Дар саунаи айшу тараб чун беди ларзон омадй.

Faзaли зep низ тaквиятбaxши гyфтax,ои болост, ки дap он aз cama^^ бaдeй, aз к^били мaчоз вa мyболиFa иcтифодa шyдaacт:

Он шухи парипайкар пушида чакан омад, Рухсора чу моуи нав, чун гунчадауан омад. Доман чу пари товус, абрy чу уилоли нав, Чашмон шуда чун бодом, зебандафитан омад. Ду наргиси фаттонаш мекард ба уам бозй, ryë ки ду оууе аз мулки Хутан омад. Печида ду зулфонаш дар зери баногушаш, Бо накуати хушбуе чун барги суман омад. Дандон садафосо, бо дурру гууар уамто, Савдои гууар бишкаст, чун дурри Адан омад. Овози туро бишнид, Fуфрон ба тауайло шуд, Аз баури фалакхонй тутй ба сухан омад.

Шо^ зeбy зиншти зaнонy дyxтapонpо дap пyшидaни либош миллй мeбинaд:

Надорам майлу рагбат бар либосу лафзи бегона, Намегирам зи баъзе нокасон ибрат, макун айбам. ё xyA:

АёFуфрон, машав олуда бар фаруанги бегона, Мароми худшиносиро ту аз таърихи миллат цу.

Дap мyxaммacи зep тaъкид мecозaд, ки дyxтapони мо либош Aвpyпоиpо aз тaн ,nyp cозaнд, caтpи Эpонy apaб зeбaндa ё xyд чиcмaшонpо мошнди кдвми Aмpико ypëн нaкyнaнд, зeбоию иффaти ож^о дap пyшидaни либоcи миллй мeбинaд:

То тавонй, дур кун аз тан либоси Аврупо, Сатри Эрону араб уаргиз намезебад туро. Цисми худ урён макун монанди цавми Амрико, Дар либоси миллй бошу гир мерос аз ниё, То ки андар зиндагй аз бахт гардй бауравар.

Шо^ caйpy гашти нaвpyзиpо бо либоcx,ои aдpacy чaкaн xym мeдонaд вa acнои тaчлиди ин caнaи фapxyндa зaнонy дyxтapон хдмин гyнa дибоcx,оpо дap бap мeкyнaнд, ки зeбоии онходо дyчaндон мeгapдонaд:

Имруз, биё, ба сайри Навруз равем, Бо куртаи адрасу чакандуз равем.

Гул чида ба паулуи баногуш занем,

Бар цониби хона шоду фируз равем.

Пушидани куртаи чакан ин эхтиром ба фарханги гузаштаву имрузаи пургановати халки азизамон аст. Чакан ин рамзи худшиносии миллй аст. [ 4,с.21].

Мутаассифона, чи тавре ки шоир иброз медорад, хастанд занону духтароне, ки либосхои миллиамонро, ки хеле шинаму зебоянд, сарфи назар карда, либоси мардуми бегона ба бар мекунанд. Ин амалро бештар он бонувоне мекунанд, ки сатхи маърифаташон паст аст ва бо ин рафторашон гуё аз дигарон бартарй доштани худро нишон доданй мешаванд. Дол он ки дар асл ин тавр нест. Дарчанд ки оид ба ин масъала дар воситахои ахбори омма зиёда менависанду аз тарики телевизион ва радио мегуянд, вале вазъият боз хамон гунае, ки хаст, бокй мемонад. Моро лозим меояд, ки сари ин масъала андеша намоем ва пеши рохи ин гуна падидаи ношоямро бигирем, зеро кур-курона пайравй кардан ба либоси мардуми бегона ба як масъалаи доги руз мубаддал гардидааст.

АДАБИЁТ

1. Ершов Н.Н., Широкова З.А. Альбом одежды таджиков // Н.Н. Ершов, З.А. Широкова Душанбе, 1969 -С.51-52.

2. Бабаджанова Н. История развития портковского дела таджиков в 15-первой половине 20-го века. // Н. Бабаджанова «Меъроч», Хучанд, 2017 - С. 4-5.

3. Савина З.Г. Практические работы по товароведению непродовольственныхтоваров // З.Г. Савина, М.С. Комаровская - Москва, 1987 - С. 7-8.

4. Додонкин Ю.В. Ассортимент, свойства и оценка качества тканей. // Ю.В. Додонкин, С.М. Кипюхин Москва, 1979 - 21 с.

5. Кобиляков А.И. Лабораторной практикум по текстильному материаловедению.Изд. Легкая индустрия, 1979 - С.44-45.

6. Ишматов А. Б., Иброхимов М.Ф. Технология ва тачхизоти истехсолоти бофандагй. // А.Б. Ишматов, М.Ф. Иброхимов Душанбе, 2007 - С.21-22.

7.Еафуров Н. Давоми умр. // Н. Еафуров «Сифат»Душанбе, 2020 - С.34.

8. Ахадов З. Сабаке аз китоби хикмат. // З. Ахадов «Сифат» Душанбе, 2020 - С.57.

"ЧАКАН" И ЕГО ОСОБЕННОСТИ

"Чакан" - национальная вышивка на хлопчатобумажных и шелковых тканий, пользующаяся наибольшей популярностью у таджикских женщин и девушек. В Хатлоне "чакан" - важная часть наряда жениха и невесты. Здесь женихи украшают свой гозовной убор короны небольшими вышивками. Искусство "чакана" передается из поколения в поколение в мастера-ученика. Слово чакан было объяснено наиболее авторитетными древними словарями. Феномен чакана связан с Кулябским регионом. Артисты "чакана" дали своим ролям конкретные названия: «Бюльбюль», «Офтобак», «Давригуль», «Каяк», «Аштак», «Аноргуль», «Себарга», «Постель Барги», «Гулгулак», «Гвоздь тигра», «Перец », «Павлин »,« Пшеница »и так далее, которые красивее и привлекательнее друг друга. Любая роль должна использоваться в определенном месте, например, роль скорпиона может быть использована только в роли, так как эту роль нельзя носить на рубашке, шарфе или короне. На самом деле Роль чакана прослеживается в рукоделии Самарканда, Бухары, Истаравшана, Дарвоза и Ванджа, в узорах рукавов и юбки таджиков Шугнана. Чакан играет важную роль в истории таджикской одежды. Узоры, отраженные в чакане, имеют всемирное значение. Рубашка чакан - символ разнообразия жизни, жизненных радостей, как будто различные цветы живой природы сияют неповторимым и очень эффектным красками.

Ключевые слова: маленький, роль, взгляд, корона, шарф, рукоделие, рубашка, профессия, ремесло, туризм, символ, одежда.

CHAKAN AND ITS FEATURE

Chakan is national embroidery on cotton and silk fabrics, which is the most popular among Tajik women and girls. In Khatlon, Chakan is an important part of the bride and groom's attire. Here the grooms decorate their crowns with small embroideries. The art of Chakan has been passed down from generation to generation in the style of master-disciple. The word Chakan has been explained by the most authoritative ancient dictionaries. The phenomenon of Chakan is connected with Kulyab region. Chakan artists named their roles: "Bulbul", "Oftobak", "Davrigul", "Kajak", "Ashtak", "Anorgul", "Sebarga", "Bargi Bed", "Gulgulak", "Nail of the Tiger", " Pepper "," Peacock "," Wheat "and so on, which are more beautiful and attractive than each other. Each role should be used in a specific place. For example, the role of a scorpion can only be used in a role, because this role is not sewn on a shirt, scarf or crown. In

fact, the role of the Chakan can be seen in the needlework of Samarkand, Bukhara, Istaravshan, Darvoz and Vanj in the patterns of the sleeves and lips of the Tajiks of Shugnan. Chakan plays an important role in the history of Tajik clothing and we are proud of it. The patterns reflected in the chakan have a worldwide meaning. The Chakan shirt is a symbol of the diversity of life, the joys of life, and the shining of various flowers of the living nature with a unique and very striking freshness.

Keywords: Chakan, role, pattern, crown, scarf, needlework, shirt, profession, craft, tourism, symbol, dress.

Сведение об авторе:

Саидова Бибираджаб Хайдаровна - старший преподаватель кафедры технологии, планирования и дизайна факультета технологии и предпринимательства Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни, тел: (+992) 888801641

About the author:

Saidova Bibirajab Haidarovna - a senior teacher in the Department of Technology, Planning and Design, Faculty of Technology and Entrepreneurship, Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini, tel: (+992) 888801641

АХДМИЯТИ ИЛМЙ-ПЕДАГОГИИ ОМОДА КАРДАНИ МУАЛЛИМОНИ СИНФ^ОИ ИБТИДОЙ ТИБЦИ ТАЛАБОТИ ГОЯДОИ ПЕДАГОГИКАИ ЗАМОНИ НАВ

Султонова М.М.

Коллеци омузгории Донишгоуи давлатии Кулоб ба номи А.Рудаки

Пеш аз он, ки технологиями гуногуни таълимй-тарбиявй дар раванди гоядои тадбики педагогй дар амал чорй гардад, муфид шуморида мешавад, ки дар асоси назария амалияи муосири ташхиси педагогй симои зедн ва ичтимоии дар як омузгори синфи ибтидой ва хонанда оид ба он, ки чи гуна у ба камол расида аст, муайян карда мешавад. Натичадои таткикоти мазкурро метавонанд омузгорон барои интихоби тарз ва усули фаъолгардонии чараёни таълим, кордои беруназдарсй чидати муайян кардани маърифати акдию зеднии хонанда ва дигар самтдои кор мавриди истифода карор диданд.

Ташхис ва тачриба дар педагогика барои ичрои амал бадри исботи дониш ва досил кардани мадорату малака истифода карда мешавад. Тачриба хеле васеъ буда, маънои гуногунро ифода мекунад: тачрибаи таълимй, тачрибаи корй, тачрибаи истехсолй, тачрибаи педагогй ва гайра, ки бо хонандагон дар чараёни дарсу машгулиятдои амалй, инчунин саёдат гузаронида мешавад. Хонандагон бо нишондоди муаллим дар синфхона, китъаи замини назди мактабй, дар чойдои таърихй (музейдо), дар садро дангоми саёдат, тачрибадо мегузаронанд. Тачриба яке аз воситадои аник гардонидани донишу малака, мадорат ва методдои тадкикот мебошад.

Хонандагон яке аз заминадои асосии неруи зеднии дар як кишвар ба дисоб мераванд, ки ба чунин мазмун хонандагони мактабдои тадсилоти миёнаи умумии Чумдурии Точикистон низ арзёбй карда мешаванд. Татбики гоядои педагогй ба он равона карда шудааст, ки хонандагон дар зинадои гуногуни тадсил метавонанд барои далли масъаладои мухталифи ичтимой-иктисодии кишвар чалб карда шаванд.

Яке аз роддои расидан ба дадафдои дар пеш гузошташуда ва ташкили муваффакона аз он иборат аст, ки хонанда зимни омузиши дилход фанни таълимй, махсусан фандои педагогика ва психология фандои вобаста ба забономузй ва гайра метавонад бо истифода аз талаботи касбй-тахассусй, модели худтакмилдидй - образи мутахассиси ояндаро дар асоси талаботи кор фармондааш тартиб дода, кушиш ба харч дихад, ки донишдои замонавии тахассусиро аз бар намуда, барои дарсдидй чойи кор ва худро пайваста такмил дихад [1, с.419]. Барномадои педагогии воситадо хамчун системаи дидактикй дорои гурудбандии зерин мешаванд: воситадои ашёй, амалй (намоишдидии тачрибадо), зеднй (чустучуи аклонй), пуртаъсир (таъсиррасонй ба хуруш ва изтироб). Алалхусус, чуноне ки мебинем, ба системаи «Барномаи педагогй»-и [2, с.411] воситадо тамоми асбобдои аёнй, аз он чумла воситадои техникии за-монавии омузиш, тачдизоти лабараторй, маводдои дидактикй, адабиёти таълимй, далелдо ва исботи асбобу лавозимоти зарурй барои омузиши фандо ва гайра дохил мешаванд. Илова бар ин, «Барномаи педагогй»-и воситадо намуддои намоиш додани тачрибадо, барои рушду нумуи акдонии шогирдон воситадои пуртаъсирро дар шароити кабинети лабораторй,

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.