Научная статья на тему 'Traditional crafts as a factor of education in national pedagogies'

Traditional crafts as a factor of education in national pedagogies Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
11745
128
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
АНЪАНА / ҳУНАР / РАСМУ ОДАТ / ПЕДАГОГИКАИХАЛқӣ / ФАРҳАНГ / МАқОЛ / ТРАДИЦИЯ / РЕМЕСЛА / ОБЫЧАИ / НАРОДНАЯ ПЕДАГОГИКА / КУЛЬТУРА / ТРУД / ПОСЛОВИЦЫ / TRADITIONS / CRAFTS / CUSTOMS / FOLK PEDAGOGY / CULTURE / LABOR / PROVERBS

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Азизов Абдулатиф Абдухалимович, Азизов Шерзод Юсуфович

В статье исследуется такой фактор воспитания в народной педагогике, как традиционные ремёсла, обычаи, церемонии и обряды. Традиции и обычаи, выступая как основа и стандарт общественных отношений и деятельности, играют важную роль в процессе воспитания подрастающего поколения, формируют нравственные устои и знакомят с правилами и нормами поведения в обществе. Доказательством данного тезиса выступает богатое литературное наследие таджикского народа: устное народное творчество и произведения великих поэтов-классиков прошлого. В современных условиях, когда наблюдается культурный кризис в обществе, снизивший естественную связь человека с действительностью, возникла необходимость возрождения этнической принадлежности, как средства устранения названного негативного явления. Вследствие этого исследования и возрождение народной культуры, особенно прикладных народных ремёсел, которые считались второстепенными на протяжении многих десятилетий, вышли на первый план и вновь приобрели свой статус в обществе. В свете принятых законов в области культурной политики идея улучшения, восстановления и дальнейшего развития прикладных народных ремёсел, как явление общечеловеческих ценностей, играет решающую роль в современном таджикском обществе. В статье также представлены конкретные рекомендации по использованию национальных традиций в народной педагогике.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Традиционные ремесла как фактор воспитания в народной педагогике

The article investigates a factor of education in traditional pedagogy, traditional crafts, customs, ceremonies and rituals. Traditions and customs, speaking as the basis and the standard of public relations and activities play an important role in the upbringing of the younger generation, form the moral foundations and are familiar with the rules and norms of behavior in society. The proof of this thesis serves rich literary heritage of the Tajik people: folklore and works of the great poets of the classical past. In modern conditions, when diminished the natural human relationship observed cultural crisis in the society with the reality, the need for the revival of ethnicity as a means of eliminating the negative effects of the title. As a result of this study and revival of folk culture, especially the application of national crafts, which were considered of secondary importance for many decades, came to the fore and regained their status in the society. In the light of the adopted laws in the field of cultural policy idea of improvement, restoration and further development of the application of national crafts, as a phenomenon of human values, plays a crucial role in the modern Tajik society. The article also presents specific recommendations for the use of national traditions in folk pedagogy

Текст научной работы на тему «Traditional crafts as a factor of education in national pedagogies»

УДК 371 AA^roOB,

ББК 74.00 Ш.ЮАЗИЗОВ

AНЪAНAXOЩУНAРМAНДЙ ММЧУН ОМИЛИ ТAРБИЯ ДAР ПЕДAГOГИKAИ ХAЛKИ

Вожа^ои калидй: arnarn, xyrnp, pacмy oдaт, педaгoгикaихэлкИ, фярхянг, мя^л.

Дap зaмoни мyocиp 3apypa™ oмузиши aнъaнaxo xaмчyн oмили мухими тapбия 6a вучуд oмaдaacт. Ин x^aT 6o 6a дacт oвapдaни иcти;лoлияти дaвлaтии ^ум^урии To^^d^, ^були caнaдxoи меъëpивy хукукии шя^и мaopиф Ba дигap xyччaтxoи директивй, ки дap ^умхурии ^^кистен 6o дapнaзapдoшти инкишoфи ичтимoю щтишдй Ba мaънaвии тамъият ;a6yi шyдaaнд, aлoк;aмaнд acT. Аз ин ca6a6 6a тод^ик^™ илмй, ки 6a aнъaнa Ba урфу oдaтxoи миллй xaмчyн точри6ои биcëpacpaи мapдyм бaxшидa шyдaaнд, ax,aM^™ мaxcyc дoдa шyдa, o^o дap paвaнди тapбияи axio«^ педaгoгикaи xaлкй 6a тaвpи вacеъ иcтифoдa бypдa мешaвaнд Ba a3 нacл 6a тасл xaмчyн бoигapии мaънaвии xaлк тaxвил дoдa мешaвaнд.

Шapxи aнъaнaxo, урфу oдaт xaмчyн меъëp Ba ;oидaxoи ичтимoии oдoбy axлo; дap этнoлoгия, мaдaният, фaлcaфa, чoмеaшинocй, демoгpaфия Ba як ;aTop дигap coxaxoи тод^и^ти илмй 6a нaзap меpacaд. Дap ин raMx,o a3 мaфxyмxoи "aнъaнa","ypфy oдaт" 6o нaзapдoшти мa;caдxoи xap яке илмxo шорх кapдa мешaвaнд. Бa ин ca6a6 дap aдaбиëти илмй тaъбиpoти мо;6ули умумии ин мaфxyмxo вyчyд нaдopaд.Биcëpе a3 тaд;и;oтчиëн бapoи тaфcиpy мaънидoди мaфxyмxoи мaзкyp 6a мaв;еъи гyнoгyии шхди худ тaкя мекyнaнд. Анъaнa та тaнxo xaмчyн меъëpy acocи мyнocибaтxo Ba тapзxoи фaъoлияти тамъиятй, 6&лки хдмчун меpocи зaмoни гyзaштa ë меъëpи oдoбy axio^ голхри чaмъoвapдaи oдaмoн фaxмидa мешaвaд. Дap o^o нaтичaxoи тaчpибaxoи гyзaштa Ba мyocиpи точри6ои тамъиятй пoйдop кapдa мешaвaнд. Онxo мyнocибaтxoи чaмъиятиpo, ки 6a умумияти oдaмoн - миллaтxo, гypуxxoи этникй Ba кoллективxo Ba Faйpaxo xoc мебoшaд

ифoдa мекутанд.

Анъaнaxo - меpocи ичтимoй Ba мaдaниеcт, ки a3 нacл 6a тасл тaxвил дoдa шyдa, дap мyддaти тулoнй дap тамъият Ba гypуxxoи ичтимoии мyaйян точдвд кapдa мешaвaд. Бa фикри ho, вaзифaи тapбиявию мaъpифaтии aнъaнa ин вopиcият точри6ои ичтимoии чaндинacpaи бaшapият дap ;исми тapбия Ba тaшaккyли xap як фapд дap мapxилaи гугогуни xaëти инcoн мебoшaд. Урфу oдaт - ^идои oдoбy axлo;и ки дap тамъияти дaxлдop ë гурухи ичтимoй точдид кapдa

мешaвaд Ba a3 руи oдaт a3 тapзи зист, шуури aъзoи oн тамъият мaншaъ мегиpaд Maxcy6 меëбaд. Урфу oдaт та;ши мyxимpo дap тapбия бoзидa, бapoи oшнo кapдaни нacли oяндa 6a мaдaнияти мaънaвй мycoидaт мекyиaд, тapзи oдoбy axлo;и меpocгиpифтaю мy;appapиpo тaшaккyл медиxaд, 6o ;oлaби oдoбy axлo; шинoc мекутад (чй тaвp paфтop кapдaн ë чунин тaвp aмaл кapдaн мумкин нест).

Дap гyзaштa, дap тазди мyaccиcaxoи тaълимии ^умхурии ^^кистен тapбияи тaшaккyли xyдшинocии миллй чyиoн чиддй гyзoштa нaшyдa 6уд. Дap xaлли oн ^и мухим 6a педaгoгикaи хол;й тоолу; дoшт, ки mo мoдели oнpo 6a тaвpи зерин мyaйян нaмyдем:

•Бидуни

таърих

Анъaнa нест

Бидуни фор^^

•Анъана нест

•Би фа дуни эданг

Tap6ra нест

Бидуни шaxcият

•Бидуни тapбия

•Бидуни шaxcият

Хaлк нест

Чадвали 1. Модели ^амо^ангии рукн^ои педагогикаи халку.

Аpзишмaнд бyдaни тapбияи миллии точи^н дap oн нyктa зox,иp мешaвaд, ки биcëpшaклии низoмxoи тapбияи миллй 6o oмузиши мyшaxxacoти aнъaнaи миллй Ba мaдaнияти xaл;xoи гyнoгyн бapoи к^неъ гapдoнидaни тaлaбoти этникй 6е мaxдyд кapдaни шaънy шapaф Ba xy;y;xoи яшн нaфap имкoн медиxaд. Мaдaнияти xap як х&л; apзиши бyзypгтapини yмyмибaшapиcт.

Baзифaи тод^и^ти aнъaнaxoи миллиpo oлими рус Г.Н.Boлкoв оз инxo ибopaт мешyмopaд:

- мушохидаи ташаккулёбии анъанахои миллй;

- сабабхои нигохдории онхо;

- шарт ва эхтиёчоте, ки на танхо барои нигох доштан, балки барои коркарди доимии анъанахо оварда мерасонад;

- асрори мавчудияти анъанахо; (1, 7).

Мувофики максад будани истинод дар тарбияи насли оянда дар Чумхурии Точикистон боигарии бисёртаркибии педагогикаи халкиро асоснок мекунад, ки максади он - ташаккули сифатхои хаматарафа ташаккулёфтаи умумибашарй чун росткорй, некхохй, солимии акл, ташаббускорй ва бо тавоной ва бо дигарон дар сулх зиндагй кардан, анъанахои худ ва дигар халкхоро эхтиром кардан махсуб меёбад.

«Анъанахои миллию тарбиявй на бо далел ва исботи илмй, балки бо мантики амал, кор, фаъолият, натичахои таъсир расонидан ба рухияи тарбияшавандагон ва андешахои тайёр, ки дар давоми хазорсолахо чудо ва тахрир карда мешаванд, пуркувват мебошанд. Кувваи педагогикаи халкй на дар номхои бонуфуз ва назарияхои самаранок, балки дар акидахои пешкадам ва натичахои самаранок инъикос меёбад» - кайд мекунад Г.Н.Волков (1).

Дар лугати С. И. Ожегов анъана чунин маънидод мешавад: "Анъана он чизест, ки аз як насл ба дигар насл гузашта, аз насли пешин ба мерос гирифта шудааст (мисли фикрхои нав, нуктаи назар, шавк, усул ва ба ин монанд)" (2, 790).

"Маданияти педагогии хал;, - мегуяд Г.Н.Волков - он сохаи маданияти моддй ва маънавист, ки бевосита бо тарбия алокаманд мебошад, он дар суруди алла ва ракс, бозихои шавковар, олати мехнат, фолклор, омузиши касбу хунари халкй, идхои анъанавй ва дар бисёр таркибхои дигари хаёти хал; пайдо мешавад" (1, 26).

Омузиши анъанахои халкй хамчун омили тарбия дар педагогикаи халкии точик моро ба он боварй хосил мекунонад, ки дар бисёр холат мустакилияти маданияти халкхои гуногунро бо тарзи бехтарин таъкид мекунад. Бинобар ин танхо гуфтугуи тамаддунхо кобили кабул мебошад, азбаски ягон маданият, аз чумла тамаддуни аз хама азимтарин, наметавонад худкифоякунанда бошад. (1,9).

Маълум аст, ки худшиносии миллии шахс бо тарбияи миллии у пайванд аст. Педагогикаи халкй чун кисмати таркибии эчодиёти халк, чун зухури афкори педагогии омма дар замонхои кадим пайдо шуда, ки андеша, ормонхои халк, тафаккур, чахонбинй, тасаввурот дар бораи одам, оила, кудак ва тарбияи насли наврасро ифода менамояд.

Педагоги машхури рус К.Д.Ушинский ба неруи тарбияи халкй бахои баланд дода, кайд кардааст: «Тарбияе, ки худи халк офаридаасту дар унсурхои халкй асос ёфтааст, неруи тарбиявиеро дорост, ки аз хама бехтарин низоми дар акидаи абстрактй асосёфта ва ё аз дигар халк гирифташуда дида намешавад» (3, 134).

К.Д.Ушинский анъана, урф, одат ва оинхои мардумро хуб омухта, ба хулосае омадааст, ки хикмати ачдод оинае барои авлод аст. Аз ин ру, у чонибдори тарбияи халкй буд, зеро он рамзи зиндаи раванди инкишофи халк ва сарчашмаи ташаккули худшиносии миллист.

А.С.Макаренко дар асоси тачрибаи чандинсолаи муаллимии худ ба хулосае омад, ки педагогика дар харакати зиндаи одамон, дар анъана ва таассуроти гурухи вокей тавлид мешавад. У кайд карда буд, ки тайёрии мехнатии оилавй барои ихтисоси минбаъдаи одам ахамияти хоса дорад (4, 316).

«Педагогикаи халкй на танхо система, балки мачмуи дониш ва махорат аст» - таъкид кардааст Г.С. Виноградов (5, 309).

Халки точик дорои таърихи кадим ва фарханги бой буда, расму одат, анъана, маросиму таомулхои тавассути зарбулмасалу макол, афсонаву ривоят, киссаву достон, андарз ва тарона аз насл ба насл гузашта, то замони мо расидааст. Мо метавонем ба номгуи болой асархои оламшумули абармардони миллатамонро низ изофа намоем.

Фарханги анъанавии мардумй аз кадимулайём то ба имруз хамчун махаки асосии пешбарандаи чомеа карор дошта, ба зухури холатхои номатлуб ва зиддичомеавй мукобил меистад. Анъанахои фархангй, хусусан дар эчоди хунархои амалии мардумй, бештар инъикос мегарданд. Ахли хунар, кулолгарон, наккошон, заргарону зардузон, бофандагон, кандакорон ва монанди инхо неруи бузурги танзимбахшандаи фаъолияти хаётии инсон буда, тули таърих дигаргунихои чомеаро такони бузург бахшидаанд.

Ахамияти хунархои амалии мардумй дар чомеа пеш аз хама аз он иборат аст, ки он унсурхои танзимсозанда дошта ва бо ин васила фаъолияти хаётии инсонро ба низоми муайян медарорад ва дар тахаввулоти таърихй макоми мушаххасро ичро мекунад.

Вазъи имрузаи бухрони фархангй алокахои анъанавии инсонро нисбат ба вокеияти мухит коста гардонид ва зарурати эхёи мансубияти этникиро хамчун воситаи бартараф кардани ин зухурот ба миён овард. Аз ин ру, тахкик ва эхёи фарханги мардумй, бахусус хунархои амалии мардумй, ки таи дахсолахои зиёд дуюмдарача хисобида мешуд, дар сафи аввал баромад ва макоми худро дар чомеа дубора касб намуд. Гояи бехдошт, баркарорсозй ва рушди минбаъдаи хунархои амалии мардумй хамчун зухуроти арзишхои умумиинсонй дар доираи конуниятхои сиёсати фархангй накши халкунанда мебозад. Хунархои амалии мардумй кисми чудоношавандаи дастовардхои фарханги миллй ва точикон мебошад. Айни замон ин чанбаи мухими хаёти фархангии чумхурй дар амалй сохтани фишангхои сиёсати фархангй, тарбияи мехнатии чавонон ва рушди бемайлони маънавиёти чомеа макоми халкунанда дорад (7, 76).

Тамоми асархои фархангии мо ба як максад гуфта ё навишта шудаанд: тарбия, тарбияи инсони комил, тарбияи инсоне, ки чахони тозае меофарад. Дар ин осор на танхо чахонбинй, балки хусусиятхои миллй, фарханги ба худ хоси халки точик инъикос ёфтааст. Онхо барои тарбия намудани хислатхои мехнатдустй, росткавлй, поквичдонй, мардонагй ва дигар сифатхои маънавй хидмат мекунанд.

Шоири шахир Носири Хусрав яке аз аркони некбахтиро дар меваи дарахти хунар мебинад, бехунаронро бо молу сарват низ шурбахт мешуморад:

Тухми бахти нек, пуро, нест чизе чуз хунар, Бори бахти нек аз шохи хунар бояд чидан. Бехунар бо молу бо шохй набошад некбахт, Бохунар харгиз ба мехнат дар намонад муртахан (6).

Асархои илмй, бадей, осор доир ба санъат, ёдгорихои таърихию меъморй, ки аз гузаштагон мерос мондааст, махсули мехнати онхост. Олимони машхур Абуалй ибни Сино, Носири Хисрав, Умари Хайём, Фаридаддини Аттор, Саъдии Шерозй, Насриддини Тусй, Абдурахмони Ч,омй, Ахмади Дониш ва садхо дигар бо мехнатдустй дар кашфи асрори илмхо муваффакиятхои беназир ба даст оварда, ба чавонон донишомузиву мехнатдустиро таргибу талкин кардаанд. Бесабаб нест, ки дар эчодиёти даханакии халк дар бораи ахамияти мехнату хунар зарбулмасал ва маколхои сершуморе мачуданд. «Ганчи беранч надидааст касе, гули бехор начидааст касе», «Набурда ранч ганч муяссар намешавад», «Кор кунй - дарё шавй, кор накунй - бурё», «дах панчааш (дасташ) хунар», «Панч ангушташ хунар, мохир дар хама корхо», «Ба як чавон чихил хунар кам аст», «Русурхии одам аз кор аст», «Бе мехнат рохат нест», «Имруз мехнат - пагох рохат» намунае аз онхоянд, ки ба ахамияти мехнат дар хаёт бахшида шудаанд. Дар хакикат мехнат доруест, ки ба одамон солимй ва бардамй ато мекунад. Шахс, ки шугл надорад, харакат намекунад, логару бемору нотавон хохад буд.

Мехнат сабаби инкишоф мебошад. Бинобар ин ба фарзандон аз хурдй мехнат карданро одат кунонидан лозим аст. Перомуни тарбияи мехнатй дар асархои бисёре акидахои чолиб баён гаштаанд.

Бо максади омузиши фикру акидаи чавонон оид ба анъанахои хунармандй хамчун омили тарбия дар педагогикаи халкй, мо як назарсанчиеро бо саволномаи зерин бо хатмкунандагони муассисахои тахсилоти миёнаи умумй гузаронидем. Дар назарсанчии мазкур зиёда аз 100 назархои мухталифи хатмкунандагони муасисахои таълимй чамъоварй гардид, ки онхо тасаввуроти кофй оиди мавзуи мо надоштанд.

Зери мафхуми анъанахои хунармандй чиро мефахмед?

77%

13%

Маросимхои мардумй Хунархои кадимаи

халкй

10%

Намедонам

Чадвали 2. Натицаи назарсанции якум байни хонандагон.

Ба назари Шумо кадоме аз хунархои мардуми ба эхё намудан ниёз дорад?

30

20

Koлинбoфй Зоргарй Дигар Haмедoнaм

нaмyдxo

Чадвали 3. Натицаи назарсанции якум байни хонандагон.

Чадвали 4. Натицаи назарсанции якум байни хонандагон.

Нотичои ин нaзapcaнчиxo Mopo кaнoaтмaнд тардо нaтaвoниcт, зеpo xaтмкyнaндaгoни мyaccиcaxoи тaxcилoти миëнaи умумй дор муойян кордони мaвкеи худ дyшвopй мекaшидaнд, ки ин оз сотхи тасти oгoxии o^o оз дутару хутармондии миллй дорок медoд.

Ситас, 6o моксоди oмyзиши фикру окидои дoнишчyëн oид 6a aнъaнaxoи хутармондй, caвoлнoмaи зеpинpo 6o дoнишчyëни фокултети сонъоти тacвиpй Ba теxнoлoгияи Дoнишгoxи дaвлaтии Хучонд 6a нoми окодемик Бoбoчoн Faфypoв гyзapoнидем, ки оксорияти oнxo oид 6a мaвзyи тодки^т тacaввypoти кoфй дoштaнд. Дор тазорсончии мозкур низ зиëдa оз 100 нaзapxoи гyнoгyн чaмъoвapй гардид (ниг. 6a чaдвaли 5,6,7).

Зери мафхуми анъанахои хунармандй чиро мефахмед?

77%

13% 10%

Маросимхои мардумй Хунархои кадимаи Намедонам халкй

Чадвали 5. Натицаи назарсанции дуюм байни дониш уён.

Ба назари Шумо кадоме аз хунархои мардумй ба эхё намудан ниёз дорад?

30

1 26 24 IIП h

Колинбофй Заргарй Дигар Намедонам

намудхо

Чадвали 6. Натицаи назарсанции дуюм байни дониш цуён.

Шумо кадом намуди хунархои мардумиро омухтан

мехохед?

33

30

33

Зардузй Заргарй Дигар Намедонам

намудхо

Чадвали 7. Натицаи назарсанции дуюм байни дониш чуён.

Донишчуён оид ба анвои хунархои мардумй огахии хуб дошта, мавкеи худро ба осонй муайян мекарданд. Мувофики натичахои назарсанции донишчуён хаминро кайд кардан мумкин аст, ки аксари онхо хамохангии тарбияи халкиро бо анъанахои хунармандй азалй медонистанд.

Ин аст, ки педагогикаи халкй мачмуаи анъана, расму одат, маросиму чашнхои мардумиро тавассути зарбулмасалу макол, афсонаву ривоят, киссаву достон, андарзу тарона ва хунару косибй дар зехни чавонони солхои мадиде тарбия менамоянд.

ПАЙНАВИШТ:

1. Волков, Г. Н. Этнопедагогика: учебник для студ. сред. и высш. пед. учеб. Заведений/ Г.Н. Волков.- М.: Академия, 1999. -168 с.

2. Ожегов, С. И. Словарь русского языка / под общ. ред. проф. Л. И. Скворцова. 24-е изд., испр/ С.И. Ожогов.- М.: Мир и образование, 2003.- 896 с.

3. Терентий, М.А. Теория и практика патриотического и интернационального воспитания подрастающего поколения/ М.А.Терентий . — Кишинев: Стипница, 1978. -78с.

4. Межнациональные отношения: Термины и определения. Словарь-справочник.- Киев,1991. 169с.

5. История педагогики и образования. - Москва 2001. - 506 с.

6. Носири, Хусрав. Куллиёт. Девони ашъор ва маснавих,ои «Рушноинома», «Саодатнома»/ Хусрав Н.- Душанбе. «Эр-граф», 2003.- 183с.

7. Паёмномаи фархднг: осори илмию иттилоотии Пажухдшгохд илмй -тадкикотии фархднг ва иттилоот. - Душанбе: Паеми Ошно, 2010. - 128 с.

REFERENCES:

1. Volkov. G.N. Ethnic pedagogics: the textbook for students. environments. and higher. ped. Proc. Institutions/ G.N. Volkov.- M .: Academy, 1999. 168 p.

2. Ozhegov, S.I. Dictionary of the Russian language / under total. Ed. prof. LI Skvortsova. 24th ed., Rev/ S.I.Ozhegov.- M .: Peace and Education, 2003. - 896 p.

3. Terence, M. Theory and practice of patriotic and international education of the younger generation/ M.Terence. - Chisinau: Stipnitsa, 1978.- 78 p.

4. Interethnic relations: Terms and definitions. Dictionary spravochnik.- Kiev-1991. 169p.

5. The history of pedagogy and education. - Moscow, 2001. - 506 p.

6. Nosiri, Khusrav. Kulliyot. Poetry and masnavi.Ru§noinoma and Saodatnoma. Dushanbe. -Graph, 2003.- 183 р.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

7. Culture messenger: scientific and information heritage of Postgraduate -cultural study knowledge and information. Dushanbe: Payomi Oshno, 2010. - 128 c.

Традиционные ремесла как фактор воспитания в народной педагогике

Ключевые слова: традиция, ремесла, обычаи, народная педагогика, культура, труд, пословицы.

В статье исследуется такой фактор воспитания в народной педагогике, как традиционные ремёсла, обычаи, церемонии и обряды. Традиции и обычаи, выступая как основа и стандарт общественных отношений и деятельности, играют важную роль в процессе воспитания подрастающего поколения, формируют нравственные устои и знакомят с правилами и нормами поведения в обществе. Доказательством данного тезиса выступает богатое литературное наследие таджикского народа: устное народное творчество и произведения великих поэтов-классиков прошлого.

В современных условиях, когда наблюдается культурный кризис в обществе, снизивший естественную связь человека с действительностью, возникла необходимость возрождения этнической принадлежности, как средства устранения названного негативного явления. Вследствие этого исследования и возрождение народной культуры, особенно прикладных народных ремёсел, которые считались второстепенными на протяжении многих десятилетий, вышли на первый план и вновь приобрели свой статус в обществе. В свете принятых законов в области культурной политики идея улучшения, восстановления и дальнейшего развития прикладных народных ремёсел, как явление общечеловеческих ценностей, играет решающую роль в современном таджикском обществе.

В статье также представлены конкретные рекомендации по использованию национальных традиций в народной педагогике.

Traditional crafts as a factor of education in national pedagogies

Key words: Traditions, crafts, customs, folk pedagogy, culture, labor, proverbs. The article investigates a factor of education in traditional pedagogy, traditional crafts, customs, ceremonies and rituals. Traditions and customs, speaking as the basis and the standard of public relations and activities play an important role in the upbringing of the younger generation, form the moral foundations and are familiar with the rules and norms of behavior in society The proof of this

thesis serves rich literary heritage of the Tajik people: folklore and works of the great poets of the classical past.

In modern conditions, when diminished the natural human relationship observed cultural crisis in the society with the reality, the need for the revival of ethnicity as a means of eliminating the negative effects of the title. As a result of this study and revival of folk culture, especially the application of national crafts, which were considered of secondary importance for many decades, came to the fore and regained their status in the society. In the light of the adopted laws in the field of cultural policy idea of improvement, restoration and further development of the application of national crafts, as a phenomenon of human values, plays a crucial role in the modern Tajik society.

The article also presents specific recommendations for the use of national traditions in folk pedagogy.

Маълумот дар бораи муаллиф:

Азизов Абдулатиф Абду^алимович, доктори илмх,ои педагогй, профессори кафедраи технология ва методикаи таълими они Донишгои давлатии Хуцанд ба номи академик Б. Гафуров (Цумх,урии Тоцикистон, ш.Хуцанд), E-mail:

Азизов Шерзод Юсуфович, муаллими кафедраи нацшакашй, геометрияи тасвирй ва методикаи таълими Донишгои давлатии Хуцанд ба номи академик Б.Fафуров (Цумх^урии Тоцикистон, ш.Хуцанд), E-mail: azizovsher@bk.ru

Сведения об авторах:

Азизов Абдулатиф Абдухалимович, доктор педагогических наук, профессор кафедры технологии и методики ее преподавания Худжандского государственного университета имени академика Б.Гафурова (Республика Таджикистан, г.Худжанд), E-mail: azizovsher@bk.ru Азизов Шерзод Юсуфович, преподаватель кафедры черчения, начертательной геометрии и методики преподавания Худжандского государственного университета имени Б. Гафурова(Республика Таджикистан, г.Худжанд), E-mail: azizovsher@bk.ru

Information about authors:

Azizov Abdulatif Abduhalimovich, Doktor of Pedagogy, professor of the Department of technology and methods of teaching under Khujand State University named after academician B.Gafurov (Tajikistan Republic, Khujand), E-mail: azizovsher@bk.ru

Azizov Sherzod Usufovich, lecturer of the department of drawing, descriptive geometry and methods of teaching under Khujand State University named after academician B.Gafurov (Tajikistan Republic, Khujand), E-mail: azizovsher@bk.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.