Научная статья на тему 'РОЛЬ ГЕОГРАФИИ ТАДЖИКИСТАНА В РАЗВИТИИ ТУРИЗМА'

РОЛЬ ГЕОГРАФИИ ТАДЖИКИСТАНА В РАЗВИТИИ ТУРИЗМА Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
246
20
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ТУРИЗМ / ТУРИСТЫ / КЛИМАТ / ЭКОЛОГИЧЕСКИЙ ТУРИЗМ / ТУРИСТИЧЕСКИЕ МАРШРУТЫ / РЕГИОНЫ / ПРИРОДНЫЕ РЕСУРСЫ / ЧИСТАЯ ПРЕСНАЯ ВОДА / ТУРИСТИЧЕСКАЯ ИНДУСТРИЯ / ПРИРОДНЫЙ ПОТЕНЦИАЛ / ИНВЕСТИЦИИ / МЕЖДУНАРОДНАЯ ОРГАНИЗАЦИЯ ТУРИЗМА (МОТ)

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Усмонов Субҳон

В статье говорится о роли географии Таджикистана в развитии туризма. Автор статьи отмечает, что Таджикистан является страной с уникальным туристическим потенциалом, и в будущем её туристическая индустрия может служить мощным инструментом устойчивого развития. Этому способствуют природа страны, выгодное географическое положение, растительный и животный мир, природный ландшафт, большое количество рек и озёр. Таджикистан - одна из немногих стран, чей природный потенциал не пострадал от внешних воздействий и сохранил свой первоначальный статус. В 2014 году Таджикистан был признан одним из самых известных туристических объектов GLLS Nops с точки зрения путешествий и экстремального туризма, а также с точки зрения экологического туризма. С этого года в Таджикистане наблюдается тенденция роста количества туристов. Если за 27 лет независимости граждане 59 стран мира побывали в Таджикистане, то в течение 2018 года этот показатель достиг 167 стран. Государство постоянно поддерживает внутренний и внешний туризм, привлекая дополнительные инвестиции в это направление. Большое внимание уделяется подготовке квалифицированных кадров в сфере туризма. Возможности туризма в Таджикистане очень большие, что является фактором привлечения туристов из других стран планеты в Республику Таджикистан. Рост числа туристов в страну приводит к росту государственного бюджета, развитию национальной экономики, созданию большого количества новых рабочих мест и, в конечном итоге, к повышению качества жизни страны.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE ROLE OF GEOGRAPHY OF TAJIKISTAN IN THE DEVELOPMENT OF TOURISM

The article is discussed the geographical location of Tajikistan for the tourism. The author observes that Tajikistan is a country with an originality tourism`s potential and the tourist industry can serve as an powerful implement of stable development in future. The nature of the country, vantage geographical ground, profitable geographical position, plantage, animality, natural landscape, a great number of rivers and lakes promotes it. The posibilities of tourism in Tajikistan are very great and suitable to attract the tourists from other countries of the world to republic of Tajikistan. The author also notices that tourism results not only in sociocultural benifits of the country but also has lot`s of advantages. In addition, employees of business who serve tourists spend a higher proportion of their money locally on various goods and services.

Текст научной работы на тему «РОЛЬ ГЕОГРАФИИ ТАДЖИКИСТАНА В РАЗВИТИИ ТУРИЗМА»

About the autor:

Nurmatov Shodmon Shukronjonovich - doctoral student in Khudjand State University named after academician B.Gafurov, (Republic of Tajikistan, Khujand), E-mail: burakiba4a@gmail.com, тел: (+992) 928666602.

МАВКЕИ ГЕОГРАФИИ ТОЧИКИСТОН ДАР РУШДИ САЙЁХД

(Бахшида ба: «Рушди дехот, сайёхй ва хунархои мардумй»)

Усмонов С.

Донишкадаи давлатии санъати тасвирй ва дизайни Тоцикистон

Чумхурии Точикистон аз руи мавкеи географй, табиати зебову обхои мусафо, куххои осмонбус ва мавзеъхои таърихию фархангй таваччухи хазорон сайёхони дохиливу хоричиро ба худ чалб кардааст. Хамчун кишвари дорои иктидори беандозаи сайёхй, дар оянда метавонад сохаи сайёхии он хамчун воситаи тахкимбахшанда дар рушди устувор, хизмат намояд. Дар хочагии иктисоди чахонй сохаи сайёхй дар радифи дигар сохахои пешрафтаи иктисодиёт аз чумла, истехсоли махсулоти нафту газ ва автомобилсозй чои сеюмро ишгол менамояд. Аз ин ру аксари кишвархои чахон талош бар он доранд, ки бо таъмин намудани шароитхои мусоид, барои пешрафти сохаи сайёхй, рушди иктисоди миллии хешро таъмин созанд.

Бо шарофати сохибистиклолии Точикистон, таъмини сулху субот ва сиёсати "Дархои кушод", ки рохбарияти олии мамлакат пеш гирифтааст, имконияти муаррифии иктидорхои сайёхии мамлакат ба маротиб бехбуд ёфта, таваччухи сокинони сайёра ба ватани бихиштосо ва дорои таърихи кухану пургановати мо пайваста дар холи афзоиш карор дорад.

Точикистон аз зумраи мамлакатхое мебошад, ки иктидори табиии он аз чониби таъсироти беруна осеб надидааст ва холати аслии хешро нигох доштааст. Махз хамин холати аслии табиат, иклими мусоид, чойгиршавии мусоиди географй, олами зебову нотакрори хайвоноту наботот, шумораи зиёди чашмахои обхои шифобахш, руду кулхо, манзарахои дилфиреби табиат метавонад, Точикистонро ба як кишвари вокеан пешрафтаи сайёхй табдил дихад.

Бо дарназардошти имконоту иктидори бойи сайёхии мамлакат соли 2018 бо ибтикори Асосгузори сулху вахдати миллй - Пешвои миллат, Президента Чумхурии Точикистон мухтарам Эмомалй Рахмон "Соли рушди сайёхй ва хунархои мардумй" эълон гардида буд. Барои боз хам рушд ёфтани сохаи сайёхй солхои 2019-2021 такроран солхои: "Рушди дехот, сайёхй ва хунархои мардумй" эълон гардид. Максад аз такроран эълон доштани "Соли рушди сйёхй ва хунархои мардумй" - ин истифодаи максаднок ва ба манфиати пешрафту шукуфоии мамлакат ва сокинони он, истифода намудан аз иктидору имконоти сайёхии мамлакат мебошад.

Иктидорхои сайёхй дар Точикистон хеле фаровон буда, он метавонад, омили чалби харчи бештари сайёхони кишвархои дигари сайёра ба Точикистон гардад. Масалан, ба мавзеи Сари хосори нохияи Балчувон, ки минтакаи сайёхии байналмилалй эълон шудааст, аз кишвархои гуногун, мисли Русия, Фаронса, Мачористон, Испания, Швейтсария, Португалия, Олмон, Чехия ва Украина барои сайёхат ва шикори сайд ташриф овардаанд. Онхо бо хотирахои зиёди афсонавии бардоштнамуда ба кишвархои худ баргаштаанд. Новобаста ба мушкилоти рох дар мавсими тобистон хазорон дусторони табиат ба дидани шаршараи машхури "Пушти бог"и мавзеи Сари хосор ва дигар мавзехои дилрабои

Тoчикиcгoн xaмчvн кишвapи дopoи кvxxoи cap бa aФлoк, тaбиaти aФcvнкopv шдго, мvxити беoлoиши тaбий, гиëxxoи шифoбaxшу oбxoи мaъдaнй, coкинoни фapxaнrдvcгv coxибтaмaддvн Ba тaъpиxи ниxoят кaдимa бoяд дap paдифи кишвapxoи мaвpиди пиcaндидa бapoи caйëxoни xopичй, Kapop дoштa бoшaд.

Сайёxй яке гз coxaxoи тез pvшд ëфтaиcгoдa дap индvcтpияи тvpиcгии чaxoнй бa xиcoб меpaвaд. Нигox дoштaн Ba тaйëp нaмудaни pечaи дvpvcги иcгифoдaбapии тaбиaт дap Тoчикиcгoн нaфaкaт бapoи нигox дoштaни чoйxoи pекpиaтcиoнй, бaлки мvcгaxкaм нaмудaни фaъoлияти caйëxй мебoшaд.

Aлaлxуcvc caйëxии экoлoгй ин caйëxaт 6o мaкcaди мvxoфизaт нaмvдaни тaбиaт, oмyxтaн, xaлoвaт бvpдaн aз тaбиaти зебo Ba тaвaччv-

x бa Фapxaнг, ки бapoи мvxoфизaти тaбиaт ^мэк меpacoнaд, мебoшaд. As pvи пешниxoди Хaзинaи Бaйнaлмиллaлии Тaбиaт, мaфxvми caйëxии этют ин туpизми тaбий, ки бapoи мvxoфизaт кapдaни тaбиaт мvcoидaт ме^над. Acocи caйëxии экoлoгиpo xимoяи мvxити aтpoФ тaшкил медиxaд. Сaйëxии этют acлaн ин caйëxaти эxтиëгкopoнa Ba пvpмacъvл бa минтaкaxoи тaбий, ки oн чo xифзи мvxити aтpoФ дap нaзap дoштa mraa, эxтиpoми мapдvми мaxaллй бoяд дap caixH бaлaнд бoшaд, тaшкил кapдa мешaвaд. Дap шapoити мvocиp бештap чoo шaкли caйëxии экoлoгиpo чvдo ме^танл:

1.Сайёxии илмй. Одaтaн мvxити caйëxй дap xaтcaйpxoи минтaкaxoи мaxcvcи мvxoфизaтшaвaндa бa миcли мaмнvъгoxxo, 6ofx№ миллй мебoшaнд. Дap чapaйëни xaтcaйpxoи caйëxии экoлoгй «экcпидитcия»-xoи гунoгvни илмй иштиpoк мекvнaнд Ba мvшoxидaxoи мaйдoнй Ba тaxкикoтxo мебapaнд.

2.ХатсаЙDxо вoбacгa бa тaъpиxи тaбиaт, яъне мaчмvи xaтcaйpv экcкvpcияxoи тaълимй, дapcй, илмию тaъpиxй Ba туpиcтй бvдa, дap xaтcaйpxoи мaxcvcи экoлoгй гvзapoнидa мешaвaнд. Хaтcaйpxoи экoлoгии вoбacгa бa ин дap мaмнyгoxxo, бoFxoи миллй, минтaкaxoи туpиcтй Ba чoйxoи диккaтчaлбкvнaндa гvзapoнидa мешaвaд. Чvнин шaкли caйëxии экoлoгй бештap дap EBpona, xvcvcaн дap Олмoн pивoч ëфтaacг.

3. Сайёxии савгузаштй. Бa oн чvнин xaтcaйpxoи туpиcтй дoxил мешaвaнд:

- минтaкaxoе, ки ниcбaтaн дap мaкзеъxoи дvp чoйгиpaнд.

- xaтcaйpxoи кvтoxмуддaт тaвaccvти велocипед.

- xaтcaйpxoи пиëдaгapдй дap минтaкaxoи мvшкилгузap.

- caëxaт 6o capбopии зиёди физикй.

- caëxaт бa вocитaи aвгoмoбилxoи бa тaвpи мaxcvc мvчaxxaзгaштa бapoи зиндaгй Ba шaбгузapoнй.

Ин шaкли caйëxии экoлoгй тaмoми нaмvдxoи caëxaтpo, ки бa Bocmuxm фaъoли xapaкaт Ba иcгиpoxaт дap тaбиaт дaxлдoштapo дap бap мегш^. Бa ин шaкли caйëxй xaмчvнин кvxнaвapдй, тapмaбapoй, Fopдapoй, кvxгapдй Ba пиëдaгapдй, туpизми oбй , caйëxaт дap зеpи o6, лижapoнй дap кvxxo, caйëxaт тaвaccvти acn, дaxл дopaд. Aкcapи ин нaмvдxoи caйëxй бa нaздикй пaйдo гашт^ бa шaкли мaxcvcи caйëxй дoxил мешaвaнд.

4. CaëxaT ба минтакаxо ва xyдyдxои махсус ÍDезеDватсияxо) -и табий. Зvxvpoти бaлaндv oлй Ba ягoнa xaмчvнин чoзибaxoи тaбий Ba экзотикй дap мaмнyгoxv минтaкaxoи туpиcтй caйëxoни зиëдеpo чaлб менaмoяд. Мacaлaн 60 % caйëxoне, ки aз Aмpикoи Лагинй дидaн мекvнaнд, 6o мaкcaди тaмoшoи 6ofx№ миллй, мaмнyгаxxo Ba xwraxrn мaxcvcи миллию тaбий меoянд. Ин шaкли caйëxии экoлoгй бештap дap Aвcтpaлия pvшд ëфтaacx Бинoбap ин aкcap вaкт oнpo мoдели aвcтpaлиягии pvшди caйëxии экoлoгй менoмaнд.

Дap Тoчикиcгoн имкoни мvшoxидaи иклим Ba тaбиaти муxтaлиф вvчvд дopaд, ки тaнxo xocи ин кишвap acn. Сaйëxoн имкoн дopaнд, дap як зaмoн xaм aз тaбиaти зебoи вoдй, xaм aз мaнзapaxoи дилнишини дoмaнaкvxxo Ba xaм aз куллaxoи бapфпvши иклими кvxиcгoн бaxpaвap гapдaнд.

Xaнгами пapвoз 6o чapxбoл caйëx имкoн дopaд, ки aз иклими гapми вoдиxoи чvмxvpй Ba xaм бapФxoи чoвидoнaи кvxxoи Пыш дидaн нaмoяд. Нaвъxoи нoдиpи pacтaнй Ba бa xvcvc xaйвoнаге, ки бa Китoби cvpx вopид гapдидaaнд, aß зvмpaи бvзи мopxvp, apxapи кvxй мaшxvp 6o нoми бvзи Мapкo Пoлo, меши бvxopoии vpеaл, oxvи бvxopoй, пaлaнги бapфй (5apc), xиpcи мaллaи тëншoнй, шaFoл (теш), vкoби кvxй, кoзи xиндй дap ин мaмнyъгаxxo чoйгиp б^д^ ки aз чoниби дaвлaт тaxти xимoя Kapop дopaнд, дидaн нaмoянд. Г4, c.921

Дap Чvмxvpии Тoчикиcгoн зиëдa aз 180 иншoаги туpиcтй Ba ^rapoxarä фaъoлият дopaд. Т^ли 27 шли иcгиклoлияти xvд Чvмxvpии Тoчикиcгoн имкoният naräo кapд, ки лoиxaxoи xеле гуcтуpдa Ba мvxимpo дap бaxши coxтaни poxx^ aвгoмoбилгapди дopoи axaмияти бaйнaлмиллaлй Ba меxмoнxoнaxoи зaмoнaвй aнчoм диxaд.

ТoчикиcIани биxиштocoи мo capзaмини мapдvми coxибмaъpифaтv меxмoннaвoз Ba кишвapи дopoи мевaxoи шaxдбop, пиpяxxoи эзим, oбxoи шифoбaxш, ^nxo, чaшмaxoи oби мvcaФФo, xaйвoнагу нaбагаг, vpфv aнъaнaxoи мapдvмии дap oлaм нoтaкpop Ba мaкoни беxтapини caйpv caëxa! мебoшaд. Бaxpи беxтap кapдaни ^фэ^ xизмaтpacoнй, гvcгapиши paвaнди тaнзими дaвлaтй Ba дacггиpии caйëxии дoxиливv xoprn^ чэл6и xapчи бештapи capмoя дap ин caмг Ba oмoдa ^дэни кaдpxoи бoлaëкaт cали 2017 дap нэзди Xукvмaти Тoчикиcгoн coxтopи aлoxидa oид 6э coxaи caйëxй:

К^итаи pvшди caйëxии назди xvкvмaти ЧТ тaъcиc дoдa шд. Шaxcoни маст^ли coxaи caйëxй Ba vмvмaн мapдvми кишвap бoяд кVшиш нaмoянд, ки чaxoниëнpo 6o диëpи бocгoнии xm ки 6o табиати зебoвv дилpaбoяш тaвaччуxи xaзopoн caйëxoни дoxиливv xoornroo чалб кapдaacг, бoз xaм аз наздик Ba 6o тaмoми нoзvкиxoяш мvappифй нaмoянд. Зеpo кишвapи азизи мo ТoчикиcIан 6o кVлv дapëxoи зебo, кvxv пvштaxoи xaмешaбaxop, rvnv бvттaxo Ba гиëxxoи шифoбaxшaш дap дvнë кaмнaзиp мебoшaд. Бo нaзapдoшти ин xaмa зебoй Ba им^ният^и фapoxaм метaвoн гуфт, ки дap фvpcaти нaчaндoн дvp шvмopaи caйëxoн ба кишвapи мaxбvби мo беш аз пеш aФзoиш xoxafl ёфт.

Дap киcми Бaдaxшoнии Тoчикиcгoн дap бapoбapи кvxxoи ocмoнбVc, пиpяxxo, чашмавди шифoбaxш, xvcvcaн Гapмчaшмaи нoxияи Ишшшим, гиëxxoи гунoгvни дapмoнбaxш инчvнин ëдгаpиxoи тaъpиxии аз чикати илмй apзишнoк ёфт шудaaнд, ки диккати биcëp caйëxoни дoxилй Ba xopичиpo метaвoнaнд чалб нaмoяд. [б, 117].

Aз чvмлa, ëдгаpиxoи дигapи aчoиби геoгpaфии Бaдaxшoн Fаpи «Сaйëxoн» дap вoдии Салик Тoш дap aтpoфи к^ли РaнгкVли нoxияи Mvpfo6 бvдa, aгapчи бapoмaдaн аз кaъpи вoдй ба fop caixH нишеб, caнгpезaдop Ba дvшвop бoшaд xaм xелo чoлиб Ba диккaтчaлбкvнaндa мебoшaд. Тибки p™omx,o, Fаpи мазкур хеле дароз асг ва зери кули Рангкул чойгир мебошад.

Ин fop на Факат 6o андoзааш ачиб аст, ин^нин дap ггшаи шимoлии як кдами fop туpи аз caнгxoи чaмъoвaoдaшvдa мaвчvд аст, ки дap oн caйëxoн Ba зиëpaткvнaндaган дaстxaтx,o мегузopaнд. Ин xaтчaxo ëддoшти тaъpиxии xora oмvзиши Бaдaxшoни кvxй низ мебoшaд. Г7, c.761

Дap acocи raëcarn имpvзaи дaвлaт Ba Xvкvмaти Чvмxvpии Тoчикистoн, ки cиëcaти "Дapxoи кvшoд" аст, тvpизм мapxилa ба мaoxилa pvшд ёфта истoдaacx Aз шли 1999, баъд аз кaбvл гaoдидaни Koнvн '^ao бopaи туpизм", то имovз ба oн cе мaoагибa тaFЙиpv илoвaxo вopид нaмvдaнд. Кoнcепcияи миллии pvшди тvpизм бapoи coлxoи 2009-2019, Бapнoмaи миëнaмуxлaти дaвлaтй дap coxaи caйëxй бapoи coлxoи 2010-2014 Ba Бapнoмaи pvшди туpизм бapoи coлxoи 2015-2017 нишoнaи oлии pvшди coxaи caйëxй мебoшaд. Ab шли 2007 Тoчикистoн ба vзви кoмилxvкvки Тaшкилаги Умvмичaxoнии Тvpистй вopид гapдид. Ин имкoният меди^ад, ки нaмoяндaгани чvмxvpй дap тaмoми чopaбиниxoи caтxи байналмилалй oид ба caйëxй иштиpoк нaмvдa, Тoчикистoнpo xaмчvн кишвapи caйëxй мvappифй нaмoяд. A3 coли 1999 6o кapopxoи дaxлдopи Xvкvмaти Чvмxvpии Тoчикистoн 3 минтакаи кишвap: Вapзoб, Рoмит Ba Бaлчvвoн ба xaйcи минтaкaxoи caйëxй пешниxoд гapдидaнд, ки

барои рушди инфрасохтори сохаи сайёхй ва барои чалби харчи бештари сармоягузорони дохиливу хоричй ва сайёхон мусоид мебошанд.

Сайёхй дар холе рушд мёбад, ки агар чомеа ба фазои рушди туризми чомеасоз ворид гардад. Яъне, хар як шахс дар чомеа бояд донад, ки мафхуми сохаи сайёхй чист ва дарк намояд, ки бо сайёх чй хел муносибат кардан мумкин аст. Агар мо ба давлатхои Аврупо назар кунем, нисбат ба сайёхй воридотй, дар он сайёхии дохилй бештару хубтар рушд ёфта истодааст.

Дар асоси тахлили коршиносон бо такя ба далели кухсор будани худуди Точикистон, ки 93 фоизро ташкил медихад, айни замон 6 самти афзалиятноки сохаи сайёхй дар кишвар муайян шудааст: туризми кУхнаварди, туризми кухиву варзиши, алпинизм, туризми таърихию фарханги, туризми этнографи ва туризми экологи. Соли 2014 Точикистон аз руйи тахлили сомонаи байналмилалии "Глопс Нопс" ба дахгонаи давлатхои бехтарин аз руйи туризми сайргузаштй ё экстремалй ворид шуд, ки дар ин кисмат махсусан туризми экологй накши хеле босазо дорад. Аз соли 2014 инчониб раванди афзоиши ташрифи сайёхон ба Точикистон бештар ба назар мерасад. Агар соли 2014, ба чумхури 207 хазор сайёх ташриф оварда бошанд, соли 2017 ин нишондиханда ба 514 хазор ва соли 2018 зиёда аз 1-млиону 252-нафар сайёхон ворид шуд, ки 2,3 маротиба нисбат ба як соли пешин зиёд мебошад.

Агар дар давоми 27- соли истиклолият шахрвандони 59 давлати дунё хамчун сайёх ба Точикистон омада бошанд, дар давоми соли 2018 ин нишондиханда ба 167 давлат расид. Албатта, ин бесабаб нест. Соли 2014 Точикистон ба дахгонаи давлатхои бехтарин аз руйи таъмини амнияти шабона ворид шуд ва аввали соли 2017 аз руйи тахлили Ташкилоти Умумичахонии Туристй Точикистон ба дахгонаи давлатхои бехтарин аз руйи инкишофи сохаи сайёхй ё дар мархилаи рушд карор ёфтани сохаи сайёхй ворид гардид.

Дар ояндаи наздик Точикистон ба маркази калони туризм табдил хохад ёфт. Имруз шароит барои рушди ин соха фарохам омадааст. Точикистон имконияти ривоч додани хамаи намудхои туризмро доро мебошанд.

АДАБИЁТ

1. Кдоирова М. И., Кодиров Ф.С. Асосхои туризм / М.И. Крдирова, Ф.С. Крдиров -Душанбе: Ирфон, 2012.

2. Мухаббатов Х Ганчинахои табиати Точикистон. / Х.Мухаббатов - Душанбе ,1987.

3. Маргунов А.И. Таджикистан - край туризма / А.И.Маргунов Душанбе, 1980.

4. Усмонов С. Ахамияти география дар ташаккули тафаккури иктисодй ва рушди туризм. / С.Усмонов Душанбе 2014.

5. Паёми Президенти Чумхурии Точикистон, «Дар бораи самтхои сиёсати дохилй ва хоричии Чумхурии Точикистон» Душанбе, 22 декабри соли 2017.

6. .Кодиров Ф.С. Захирахои туристй: Ёдгорихои фархангй-таызихй ва табий. / Ф.С. Кщиров Душанбе, 2012

7. Усмонов С. Туризми экологй. / С.Усмонов Монография - Душанбе 2018.

РОЛЬ ГЕОГРАФИИ ТАДЖИКИСТАНА В РАЗВИТИИ ТУРИЗМА

В статье говорится о роли географии Таджикистана в развитии туризма. Автор статьи отмечает, что Таджикистан является страной с уникальным туристическим потенциалом, и в будущем её туристическая индустрия может служить мощным инструментом устойчивого развития. Этому способствуют природа страны, выгодное географическое положение, растительный и животный мир, природный ландшафт, большое количество рек и озёр. Таджикистан - одна из немногих стран, чей природный потенциал не пострадал от внешних воздействий и сохранил свой первоначальный статус. В 2014 году Таджикистан был признан одним из самых известных туристических объектов GLLS Nops с точки зрения путешествий и экстремального туризма, а также с точки зрения экологического туризма. С этого года в Таджикистане наблюдается тенденция роста количества туристов. Если за 27 лет независимости граждане 59 стран мира побывали в Таджикистане, то в течение 2018 года этот показатель достиг 167 стран.

Государство постоянно поддерживает внутренний и внешний туризм, привлекая дополнительные инвестиции в это направление. Большое внимание уделяется подготовке квалифицированных кадров в сфере туризма.

Возможности туризма в Таджикистане очень большие, что является фактором привлечения туристов из других стран планеты в Республику Таджикистан. Рост числа туристов в страну приводит к росту государственного бюджета, развитию национальной экономики, созданию большого количества новых рабочих мест и, в конечном итоге, к повышению качества жизни страны.

Ключевые слова: туризм, туристы, климат, экологический туризм, туристические маршруты, регионы, природные ресурсы, чистая пресная вода, туристическая индустрия, природный потенциал, инвестиции,Международная организация туризма (МОТ).

THE ROLE OF GEOGRAPHY OF TAJIKISTAN IN THE DEVELOPMENT OF TOURISM

The article is discussed the geographical location of Tajikistan for the tourism. The author observes that Tajikistan is a country with an originality tourism 's potential and the tourist industry can serve as an powerful implement of stable development in future.

The nature of the country, vantage geographical ground, profitable geographical position, plantage, animality, natural landscape, a great number of rivers and lakes promotes it.

The posibilities of tourism in Tajikistan are very great and suitable to attract the tourists from other countries of the world to republic of Tajikistan.

The author also notices that tourism results not only in sociocultural benifits of the country but also has lots of advantages. In addition, employees of business who serve tourists spend a higher proportion of their money locally on various goods and services.

Key words: tourists, acological tourists, tourist s tour, industrial art, development, cave fresh water, tourist s industry, International tourist organization (ITO), deposits, originality, plantage, attractive nature.

Сведения об авторе:

Усмонов Субхон - кандидат педагогических наук, и.о дотсент кафедры языков и гуманитарных предметов Таджикский государственный институт изабразительного искусства и дизайна. Адрес: 734019,Таджикистан, гДушанбе, Сино улица Яккучинар 142/2 тел: (+992) 987259899

About author:

Usmonov Subhon - the stat institute of fine art and Design of Tajikistan, candidate of pedagogical science, docent of the Languages and Humanities chair.Address. 734019 Tajikistan, Dushanbe city, Sino region Yakachinor street 142/2. Phone: (+992) 98725899

^ИФЗ ВА ИСТИФОДАИ ОЦИЛОНАИ САРВАТХОИ ЗЕРИЗАМИНЙ

Хоциев А.К.

Институти геология, сохтмони ба замищунбй тобовар ва сейсмологияи АИ ЦТ

Валиев С.Ш.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи САйни Ашурмамадова Б.Х.

Донишгощ давлатии Хоруг ба номи М.Назаршоев

Точикисгон кишвари кухй буда, 93 % масохати онро куххо ишгол намудаанд ва туфайли ин кухсораш чумхуриамон дар чахон маъруф шудааст. Моро зарур аст, ки ба ин 93 % мавзеи кухсор бештар диктат дихем, зеро дар каъри ин куххо канданихои фоиданоки гуногун махфуз буда, захираи баъзеи онхо хеле калон мебошад.

Айни замон якчанд намудхои захирахои табииро чудо мекунанд, ки рушд ва шукухи кишварро таъмин менамоянд. Ба захирахои табий об, хоку замин, олами набототу хайвонот, захирахои минералй - канданихои фоиданок ва гайра дохил мешавад. Захираи баъзе аз ин сарватхои табий хусусияти баркарорнашавандагй (масалан, маъдан) ва баъзеи дигар баркароршавандагй (масалан, обу наботот) доранд.

Сарфи назар аз беназирй, гуногунрангй ва микдори зиёди захирахои табий, онхо дар саросари кишвар нобаробар таксим ва чойгир шудаанд. Мутаассифона, онхо аксар вакт дар минтакахои душворфатх чойгиранд, ки аз сабаби шароити иклими сард ва дар баландкух чойгиршавиашон, истихрочи онхо ба монеахои чиддй дучор мешавад. Хамзамон, истихрочи гайриокилонаи манбаъхои маълум боиси ба зудй аз байн рафтани онхо мешавад.

Дар фаъолияти хамарузаи хаёти инсон, илова ба замин, захирахои об ва чангал, сарватхои маъданй - канданихои фоиданок низ накши мухим мебозанд, ки зарурати рузмарраи инсонро таъмин менамоянд.

Захираи канданихои фоиданоки хар кишвар ахамияти бузурги иктисодй дорад, ки онхо манбаи инкишофи саноат ва хочагии халки хар як кишвар ба хисоб мераванд.

Хамасола истифодаи чахонии захирахои маъданй бо суръати зиёд афзоиш меёбад. Дар тули 35 соли охир истифодаи захирахои энергетикй дар чахон ду баробар зиёд шудааст, аммо истифодаи дигар намудхои ашёи минералй бошад 3-5 маротиба афзудааст. Дар баробари ин, кишвархои саноаташон тараккикарда, ки дар он 16% ахолии чахон зиндагй мекунанд, аз хисоби арзиш, кариб

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.