Научная статья на тему 'ОСОБЕННОСТИ РАЗВИТИЯ ЭКОТУРИЗМА В ОСОБО ОХРАНЯЕМЫХ ПРИРОДНЫХ ТЕРРИТОРИЯХ РЕСПУБЛИКИ ТАДЖИКИСТАНА'

ОСОБЕННОСТИ РАЗВИТИЯ ЭКОТУРИЗМА В ОСОБО ОХРАНЯЕМЫХ ПРИРОДНЫХ ТЕРРИТОРИЯХ РЕСПУБЛИКИ ТАДЖИКИСТАНА Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
76
24
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЭКОТУРИЗМ / ЭКОСИСТЕМА / БИОЛОГИЧЕСКОЕ РАЗНООБРАЗИЕ / АНТРОПОГЕН / ОСОБО ОХРАНЯЕМЫЕ ПРИРОДНЫЕ ТЕРИТОРИЯ / ИНФРАСТРУКТУРА / ЭКОТУРИСТИЧЕСКИЕ РЕСУРСЫ

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Рахимов Б.А.

В статье рассматриваются сведения об эффективной организации экотуризма в особо охраняемых природных территориях Республики Таджикистана. Отмечается, что имеются ряд факторов негативно влияющих на этот процесс и ряд антропогенных факторов (воздействия человека) является одной из проблем, связанных с реализацией экологического туризма. Устранение этих недостатков создаст благоприятные условия для устойчивого развития этой отрасли, превращение его в доходную часть экономики и эффективной охране природы.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

FEATURES OF ECOTOURISM DEVELOPMENT IN SPECIALLY PROTECTED NATURAL AREAS OF TAJIKISTAN

The article provides information on the effective organization of ecotourism in specially protected natural areas of the Republic of Tajikistan. It is noted that there are a number of factors that negatively affect this process and a number of anthropogenic factors (human impact) is one of the problems associated with the implementation of eco-tourism. It is shown that the solution of this problem will allow the country's ecotourism to develop sustainably and effectively saved its position in the development of the economy, society and nature protection as a profitable activity.

Текст научной работы на тему «ОСОБЕННОСТИ РАЗВИТИЯ ЭКОТУРИЗМА В ОСОБО ОХРАНЯЕМЫХ ПРИРОДНЫХ ТЕРРИТОРИЯХ РЕСПУБЛИКИ ТАДЖИКИСТАНА»

использования для организации и устойчивого развития туристско-рекреационной деятельности на её территории. На основании данных многолетних исследований и анализа проблемы приводятся важнейшие направления туристско-рекреационного региона. Приводятся также факторы, препятствующие развитию отрасли в регионе

Ключевые слова: Туризм, рекреация, экосистема, флора, фауна, экотуризм, заповедник, особо охраняемых природных территорий, эндемики.

PROSPECTS FOR THE DEVELOPMENT OF TOURISM IN THE TERRITORY OF BALDJUVAN KHATLON OBLAST

The article describes the characteristics of the most important tourist resources of the Baldzhuvan region and considers issues related to their effective use for the organization and sustainable development of tourist and recreational tourism. Based on these long-term research and analysis of the problems, the most important direction of the tourist and recreational region. There are also factors that prevent the development of industries in the region.

Key words: Tourism, recreation, ecosystem, flora, fauna, ecotourism, nature reserve, especially protected natural areas, endemics.

Сведения об авторе:

Амирхони Шарифхон -ассистенти кафедры географмя и туризма Кулябского государственного университета им. А.Рудаки Тел: (+992) 985404196

About the author

Amirkhoni Sharifkhon - Assistant of the Department of Geography and Tourism of the Kulyab State University named after A. Rudaki Tel: (+992) 985404196

ХУСУСИЯТХОИ РУШДИ ЭКОТУРИЗМ ДАР ХУДУДХОИ ТАБИИИ МАХСУС МУХОФИЗАТШАВАНДАИ ЧУМХУРИИ ТОЧДКИСТОН

Рахимов Б.А.

Институти масъалахри об, гидроэнергетика ва экологияи Академияи миллии илмхри

Тоцикистон

Туризми хозиразамон дорои сохахои зиёде мебошад ва шумораи онхо сол аз сол вобаста аз талаботи ахолй босуръат афзуда истодааст. Дар байни сохахои сершумори туризм, дар солхои охир, сохаи нав ва афзалиятноки он - туризми экологй (экотуризм) машхурияти зиёде сохиб гаштааст [4, с. 135].

Маълумотхои омории солхои охир нишон медиханд, ки туризми экологй имруз яке аз сохахои босуръат тараккикунандаи тичорати сайёхй махсуб ёфта, он на танхо ахаммияти калони иктисодй, ичтимой ва фархангиро дорост, балки ахдммияти калони экологиро низ дорад, зеро ин соха омили мухими хифзи захирахои табий ва рушди устувор мебошад, ки барои сохахои дигари туризм хос нест. Мувофики хисоботи мутахасисон, сахми экотруризм дар хачми умумии туризми байналхалкй барои мамолик ва минтакахои гуногун хар хел буда ба хисоби миёна аз 20 то 60%-и бозори умумии сайёхиро ташкил намуда, сохаи устувортарини тараккиёбанда ба хисоб меравад [1, с.12].

Олимон ва мутахасисон ба акидаи онанд, ки дуруст ба рох мондани фаъолияти экотуризм дар худуди Чумхурии Точикистон, он ба яке аз сарчашмаи асосии даромади чумхуриамон табдил хохад ёфт.

Точикистон дорои неруи бойи сайёхй буда, кисми чудонашавандаи раванди чахонии сайёхй ба шумор мераванд ва нисбат ба дигар минтакахои Осиёи Марказй ин худуд бо максади сайёхй камтар истифода шудааст.

Имруз вобаста ба боигарй ва гуногунии захирахои экотуристй, минтакахои кухистони Точикистон, аз чумлаи минтакахои ояндадори Осиёи Марказй ба шумор мераванд. Чрлиби таваччух карор гирифтани табиати минтакахои кухистони Точикистон дар он аст, ки дар ин чо куххои сарбафалак, пиряххои бузург, кулхои баландкух, намудхои набототу хайвоноти эндемй ва реликтй, обхои минералию нарзании хунук ва гарм, нимпайкарахой таърихй-фархангй, ландшафтхои кухй ва кухию чангалй, худудхои бехамтои махсус мухофизатшавандаи табий - кухй ва гайра мавчуданд.

Мавкеи махсусро дар байни объектхои чолиби таваччухи сайёхии кишварро Худудхои махсус мухофизатшавандаи табиат (ХММТ) ишгол менамоянд. Дар айни хол дар худуи Точикистон, ХММТ беш аз 22% масохати мамлакатро дарбар мегирад. Яке аз вазифахои асосии ин мавзехо хифз

нaмygaни ëgrapm^ тaбий, гyнoгyннaмygии биoлoгй, нигах, дoштaни мyвoзинaти тaбиaт ^щ^и Fœo) Ba гyзapoнидaни мaнитopинги экoлoгй бa хишб мepaвaд [5, c.215].

Хдшэ gap худуди Чyмхypии 13 пapвapишгoх С^шти -Чум", "Кaмapoв", "Сaйвoтй",

"Октош", "Aлмocй", "Зapaфшoн", "Иcкaндapкyл", "Hopa^', "Чилдyxтapoн", '^^Bop", "Музкул", "Октош", "^apaTOF") 6o мacoхaти 313,3 хaзop га., як 6ora милли ("БoFи миллии 6o

мacoхaти 2.6 млн. ra., 3-мaмнyъгсх ("Бeшaи пaлaнгoн", '^op^rf', "Дaшти - Чум") -и тaбии дaвлaтй Ba як мaмнyъгoхи peeepBara биocфepии "Рoмит", ки мyтoбики мoдgaи 45 Крнуни Чyмхypии aз 3 aвгycти coли 2013 тaхти paкaми 346 ин HaKoHpo гиpифтaacтapзи вучуд дopaнд [2].

Бo нaзapдoшти aхaмияти xocи ин гах^ gap coлхoи oxиp gap чyмхypй мapкaзхoи нaви caйёхй бунёд гapдидa, мapкaзхoи кухш aзнaвcoзй myga иcтoдaaнд.Шyмopaи худуд^и мyхoфизaтшaвaндaи тaбиaт aз кaбили мaмнyъгoххo, пapвapишгoххo, пapкхoи миллй пaйвacтa зиёд мeшaвaнд, чунки ки шyмopaи caйёхoнe, ки 6a чунин мaкoнхoи raœopac Ba aчoибии тaбиaт тaвaччyх дopaнд, coл то coл aфзyga иcтoдaacт.

Бo вучуди мaвчygияти зaxиpaхoи бeхaмгoи caйёхй тaбиaти бapoи тaшкил Ba pyшди

caмapaнoки фaъoлияти экoтypиcтй шapoитх,oи тaбий xeлo хaм фapoхaм мeбoшaд.

Мушкишги acocии хифзи гушгуншмудии биoлoгй gap oн acт, ки хифзи худуд, caмapaнoк гyзapoнидa ташуда oн тo кунун дacтгиpии лoзими нaгиpифтa иcтoдaacт, ки ин 6a paфти кopи хифзи гушгуншмудии биoлoгй Ba тaнocyбaн 6a бeхбygии инcoният мoнea мeшaвaд.

Дap oн минтaкaхoe, ки хифзшaвaндa нecтaнд, гyнoгyнии тaбий ниcбaтaн бeштap aз фaъoлияти иншн зapap дидa иcтoдaaнд. Хaтapи xapoбиoвapaндa, gap нaтичaи шикop, мoхигиpй, кaндaни мaкcaднoки pacтaнихo, чaмъoвapии мeвaхo Ba тypизм, 6a By^yg мeopaд.

Дap хygygхoи хифзшaвaндa Ba бepyн aз oн кypyкшикaнй, ки бoиcи aз бaйн paфтaни биcёp нaмygи нaбoбаг Ba хaйвoнаг oBapga pacoнидaacт, ce caбaби acocй gopag:

1. Бeнaвoии aхoлии дeхoт, бaхpи пeшбypди pyзгop;

2. Гyзapoнидaни фaъoлияти TO4oparä;

3. Фaъoлияти шикopи мaхaллй.

Бeaхaммиятии aхoлий oид 6a мушкилсти эттош 6a нecтшaвии зaxиpaхo oBapga мepacoнaнд. Faйp aз ин дapaчaи нoкифoяи чaлби aхoлии мaхaл gap бaнaкшaгиpй Ba идopaкyнии мaмнyъгсххo Ba инчунини дигap идopaкyнии нoкифoяи caмapaнoки gmap зaминхo низ gap xapoбшaвии зaxиpaхoи тaбий тaъcиpи бeвocитa мepacoнaд.

Мaкcaди хифзи гyнoгyнии биoлoгй Ba лaндшaфт дyтapaфa acт: пeш aз хaмa oн gap хoлaти мyкappapй иcтифoдa бypдaн Ba нигсх дoштaни худуд^и хифзшaвaндa acoc ёфтa, дуюм - ин, хифз нaмygaни хygygхoи хифзнaшaвaндa as aмaлиётхoи Faйpикoнyнй, 6a мoнaнди шикop, мoхигиpй, чaмъoвapии нaбагаги гyнoгyн Ba тypизми xapoбиoвap зoхиp мeгapдag.

Дap aйни зaмoн нaмygхoи гушгуни хифзи гyнoгyннaмygии биoлoгй apзи By^yg дoштa, дoиpaи oн aB худуд^и хифзнaшaвaндa тo мaмнyъгсххopo gap 6ap мeгиpag. Лeкин мaкcaди acocи бapoи хaмaи нaмygхo ягснa мeмoнag: хифз тамудани зaxиpaхoи тaбий aз oн чyмлa гyнoгyнии биoлoгй Ba лaндшaфтхo, Ba aз тapaфи инcoн oкилoнa иcтифoдaбapии orao 6o мaкcagи тypизм Ba ё ин ки 6o мaкcaдхoи илмй мeбoшag. Дap хap ду мaвpид зapypияти тaFЙиp дoдaни тaбиaт Ba мухити aтpoф мaвчyg табуя^ бaлки зapypaти тaFЙиp дoдaни шyypнoкии oдaмoн, ки зaxиpaхoи тaбиaтpo иcтифoдa мeбapaнд, мeбoшaд.

Одaтaн бapoи хифзи зaxиpaхo Ba 6a gaCT oвapдaни фoидa, бapoи хap як экocиcтeмaхo зapypaти кop кapдaни cиcтeмaи индивидyaлии идopaкyнй 6o нaзapдoшти шapoитхoи тaFЙиpёбaндaи хaм экoлoгй Ba хaм ичтимoй, иктиcoдй 6a миён мeoяд. Бapoи 6a чунин нaкшa нaздик шудан, зapyp acт, ки то aндoзaи мyaйян 6a чopaбинихoи хифзи тaбиaт aхoлии мaхaллиpo чaлб кapдaн зapyp acт, зepo 6a миали orao ягсн кac xycycиятхoи вaзъият gap мaхaл, aз oн ^yi^na ^a^as^ иктиcoдй Ba ичтимoиpo нaмeдoнaд. Xyкyмaт мeтaвoнag тaнхo gap чopчyбaи кoнyн фaъoлияти oдaмoнpo тaнзим кyнag, ки ин нa хaмa BaK^ 6a тaлaбагх,oи мaхaлхoи aлoхидa Ba экocиcтeмaхo чaвoбгy acт. Илoвa 6ap ин cиcтeмaи дaвлaтии тaнзимдихй ш хaмeшa 6a мyнocибaтхoи oдaмoн Ba фaъoлияти orao тaъcиpаги бeвocитa pacoнидaн мeтaвoнag. Дap мaвpидхoи aлoхидa oн хap xeл шудашш мумкин acr

• aхoлии мaхaллй бoяд ниcбaти aкидaхoи хифзи тaбий oгсхoнидa шуд^ oнхo бoяд мyвoфики тaълими мyшaxxac гиpифтa 6a ин кop чaлб шyga бoшaнд;

• дap онхо pyшд дoдaни хи^иёти кapздopй вa чaвoбгapии шaxcй aз бapoи мухити aтpoф вa зaxиpaхoи он, зapyp acт;

• xarn^M pyшд дoдaни кoбилиятaшoн дap идopa нaмyдaни зaxиpaхo, Хукушт бояд фaъoлиятaшpo оид бa иcтифoдaбapии зaxиpaхo caмapaнoк идopa кyнaд;

• хaнгoми тaдpичaн pyшд ёфтaни мaлaкaхoи идopaкyнии aхoлии мaхaл, бa онхо бояд caлoхияти зиёдтap дoдa шaвaд [l0, c.89].

Хитеми бa poх мoндaни фaъoлияти caйёхй мувофики меъёpи экoтypизм мyнocибaт бaйни coхибoн (aхoлии мaхaллй) вa мехмонон (caйёхoн) xycycияти ™4opaTO шйдо нaмyдa, дap биcёp мaвpидхo он боиш низоъхо дap бaйни ^py^oM гуногуни мизочон вa инчунини дигap caйёхoн вa aхoлии мaхaллй oвapдa меpacoнaд. Taвaccyти теxнoлoгияхoи мyocиp имкониягхои caнoaтй caйёхй вacеъ гaштa apеaли он бa минтaкaхoи дypдacти дacтнopacе, ки дap дилxoх бaлaндихo вoкеaнд, pacидa иcтoдaacт вa он тaъcиpoти тypизмpo бa мухити aтpoф боз хaм вycъaт медихaд. Дap мaмлaкaтх,oи тapaккикapдaи Aßpyno вa Aмpикoи Шимолй, ки шл aз coл myinopaM oдaмoне, ки бa куххо бо мaкcaди иcтиpoхaт caфap мекyнaнд, бocypъaт зиёд шу^ дap бapoбapи ин бо cypъaти aз ин тезтap хoдиcaхoи тaъcиpoтх,oи мaнфие, ки бa экocиcтемaхoи кухй, минтaкaхoи aхoлинишини кухй вa aхoлии он pacoнидa мешaвaд, бa ^йд гиpифтa шуда McrcwaaCT [4, c.2l5].

Бoиcи ^йд aCT, ки тaъcиpoти беpyнa нa хaмaвaк;г xycycияти мaнфй дoштa, бaъзaн метaвoнaд такши кaтaлизaтopи тaъFиpoтхoи мycбй бa фoидaи pyшди он бозй кутанд, чунки тapзи хaёти aнъaнaвй вa зoхиpшaвии мaйл бa ypбaнизaтcия, бapoи мyгoбикшaвии лозимй мyxoлифaт нaмекyнaд. Хмин тapик, интенcификaтcияи coхaи экoтypизм вa иcтиpoхaт шaклy шaмoили кухистон, rnapoM^oM иктиcoдию ичтимоии зиндaгoнии aхoлиpo дap нохияхои кухистон тaFЙиp медихaд.

Хмин тapик, нaтичaхoи тaхкикoт нишон дoдaнд, ки pyшди caмapaнoки фaъoлияти caйёхй дap мapзи Худудхои хифзшaвaндaи мaмлaкaт дap шapoити мyocиp мушкилоти мypaккaб вa биcёpcoхaвй мaхcyб меёбaд. Сaмapaнoк бa poх мoндaни ин жмуди фaъoлият aз биcёp xycycиятх,oи бa он xoc вoбacтaгй дopaд: xycycиятх,oи геoгpaфй, тaбий вa иклимй, acoлaти этникй, coxiopM мaъмypй, cиёcaти дaвлaтй, вaзъи инфpacoxтopи бoзop, ca^n фaъoлияти coхибкopии мapдyм вa Faйpa.

Faйp aз ин, aз caбaби xycyc^ra ми^т^вй вa мaвcимй дoштaн, фaъoлияти экoтypиcтй, бa тaFиpёбии мухити беpyнa xеле зуд тaъcиp меpacoнaд. Xa-ллу фacли ин мушкилот тaвaccyти чopй нaмyдaни шaклхoи нaви aфзaлиятнoки идopaкyнии pyшди экoтypизм, ки он бapoи хap як минтае вa мaвзеи мyaйян xyxcycиягхoи бa xyд xocpo дopaд, aмaли xoхaд гaшт [В, c.29l].

Xaмин тapик, бapoи caмapaнoк бa poх мoндaни фaъoлияти экoтypиcтй дap худуди чyмхypй як KaTOp омилхо тaъcиp меpacoнaнд. Дap нaвбaти aввaл кобили ^йд acт, ки то кунун мушкилоти дacтгиpии cиcтемaвии тypизми экологй дap худудхои мyхoфизaтшaвaндaи чyмхypй хaлли xyдpo нaёфтaaнд, мaнфиaти мycтaкими мaкoмoти минтaкaвй вa хуку^тхои мaхaллй бa pyшди ин жмуди фaъoлияти caйёхй вучуд нaдopaд, инчунин меъёpхoи иcтифoдaи oкилoнaи мaнбaъхoи мин^^вии тypизми экологй то кунун мyaйян кapдa нaшyдaaнд. Xa-ллу фacли мушкилоти мaзкyp имконият медихaд, ки экoтypизми чyмхypй бa тapзи ycтyвop тapaккй нaмyдa, хaмчyн фaъoлияти дapoмaднoк мaвкеи xyдpo дap pyшди иктиcoдиёт, ичтимоёт вa мacъaлaхoи хифзи тaбиaт caмpaнoк нигох дopaд.

АДАБИЁТ

1. Гaдoев Ш.Д. Шapoиги геоэкологии мaмнyъгoхи га apзёбии зapфияти он 6apon тaшкили гypизми экологй I Ш.Д.Гaдoев II Aвгopеф.диcc. ôapon дapёфги унвони илмии нoмзaди илм. Дyшaнбе, 2020. - 24 c.

2. Kapopn Xyкyмaти Ч,yмхypии Точикиатон '"^ap 6opan 6a i^h^ho^m xaönHH дaвлaгии "Ромит" AoAaKH i^aKoi^ pезеpвaги 6иocфеpй aз 3.08.2013. N°346, ш. Душшбе - 20l3.

3. Kaлaндapoв A.A. Acocхoи экологияи умумй ^a^^yan гньлимй) I A.A. Kaлaндapoв, Ф.С. Эшонов, Г.Ш. Нaзapoвa, KX,. Гут^^зоев - Душшбе: 2013. - 110 c.

4. Maмaдpизoxoнoв A.A. Энoтypизм мингaкaхoи кyxиcтoни Toчикиcтoн. I A.A. Maмaдpизoxoнoв - Дyшaн6е, 20l3. - 594 c.

5. Maмaдpизoxoнoв A.A. Taшкили фaъoлияти caйёхй. I A.A. Maмaдpизoxoнoв - Дyшaн6е «Aндaле6», 2016. - 401 c.

6. Mopo^ M.A. Инфopмaкиoнные теxнoлoгии в coциaльнo-кyлыypнoм cеpвиcе и гypизмa. I M.A.Mopoзoв -Mmra, 2009.

l. Нypмaмaдoвa Б., Сaмиев A., СУлaймoнoв И. My^n^^ra py шди гypизми дотлй II Maвoди кoнфеpенcияи илмй-aмaлй. - Душшбе, 2017. - 204 c.

В. Пoнoмapёвa T.B. ОбpaзoвaIельный гypизм гак инoвaциoнный метод o6paзoвaIельнoro пpoцеcca I T.B. Пoнoмapёвa II Ыолодой учёный. - 20l5. - №»12. - 195 c.

9. Сомонаи расмии Созмони Ч,адони Сайёхи. www. Unwto. Oig/en /country/Tajikistan/

10. Экономика современного туризма / Под.ред. ГАКарповой. Москва, 1998. - 367 с.

ОСОБЕННОСТИ РАЗВИТИЯ ЭКОТУРИЗМА В ОСОБО ОХРАНЯЕМЫХ ПРИРОДНЫХ ТЕРРИТОРИЯХ РЕСПУБЛИКИ ТАДЖИКИСТАНА

В статье рассматриваются сведения об эффективной организации экотуризма в особо охраняемых природных территориях Республики Таджикистана. Отмечается, что имеются ряд факторов негативно влияющих на этот процесс и ряд антропогенных факторов (воздействия человека) является одной из проблем, связанных с реализацией экологического туризма. Устранение этих недостатков создаст благоприятные условия для устойчивого развития этой отрасли, превращение его в доходную часть экономики и эффективной охране природы.

Ключевые слова: экотуризм, экосистема, биологическое разнообразие, антропоген, особо охраняемые природные територия, инфраструктура, экотуристическиересурсы.

FEATURES OF ECOTOURISM DEVELOPMENT IN SPECIALLY PROTECTED NATURAL AREAS OF TAJIKISTAN

The article provides information on the effective organization of ecotourism in specially protected natural areas of the Republic of Tajikistan. It is noted that there are a number of, factors that negatively affect this process and a number of anthropogenic factors (human impact) is one of the problems associated with the implementation of eco-tourism. It is shown that the solution of this problem will allow the country's ecotourism to develop sustainably and effectively saved its position in the development of the economy, society and nature protection as a profitable activity.

Key words: ecotourism, ecosystem, human influences, biodiversity, infrastructure, specially protected natural areas , ecotourism resources.

Сведения об авторе:

Рахимов Б.А. - соискатель Института водных проблем, гидроэнергетики и экологии Национальной академии наук Таджикистана. E-mail: r. bakhtiyor8 7amail. ru, тел: (+992) 918182127;

About the author:

Rakhimov КА. - Applicant for the Institute of Water Problems, Hydropower and Ecology of the National Academy of Sciences of Tajikistan. E-mail: r. bakhtiyor8 7amail. ru, tel: (+992) 918182127;

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.