Научная статья на тему 'ПРОБЛЕМЫ РАЗВИТИЯ ТУРИЗМА И ДЕЯТЕЛЬНОСТИ ОТДЫХ НА ГОРНЫХ ГРАНИЦАХ'

ПРОБЛЕМЫ РАЗВИТИЯ ТУРИЗМА И ДЕЯТЕЛЬНОСТИ ОТДЫХ НА ГОРНЫХ ГРАНИЦАХ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
59
15
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ТУРИЗМ / АЛЬПНИЗМ ИСТОРИЧЕСКИЕ И КУЛЬТУРНЫЕ МЕСТА / ПОЕЗДА / ТУРИСТСКО-РЕКРЕАЦИОННЫЕ ОБЪЕКТЫ / ЛЕЧЕБНЫЕ ИСТОЧНИКИ / ОБЫЧАИ И НАРОДНЫЕ РЕМЕСЛА / НАЦИОНАЛЬНЫЙ ПАРК ТАДЖИКИСТАНА

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Риджабеков Нозир Чоршанбиевич, Худоёров Ҳусайни Ниёзмамадович, Руштов Б.И.

В статье рассматриваются проблемы изучения природно - климатических, историко - культурных, социально - экономических, туристско - рекреационных ресурсов, для территориальной организации типов и видов туризма на Памире. Необходимо отметить, что территория Памира обладает определёнными экзотическими ресурсами для развития туризма и рекреационной деятельности. Как правило, в условиях высокогорной территории Памира расположены привлекательные точки и районы конкретных туристических территорий которые носят очаговый характер, так как центры туризма тяготеют к привлекательным природным и историко - культурным объектам, которые ещё слабо исследованы и с экономической точки зрения, слабо инвестированы и не имеют современной материально - технической базы для развития туризма и рекреационной деятельности.На базе горячих углекислых источников санаториев Гармчашма, Авч, повсеместно организованы лечебно оздоровительные типы туризма. Таджикский национальной парк является особым природно - историческим миром для туристов и рекреантов и она создана в целях укрепления охраны, сохранения уникальных природных ресурсов, исчезающих видов флоры и фауны. Экологических зон Памира, и природных памятников культуры и истории и территориальной организации типов и видов туризма.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PROBLEMS OF TOURISM DEVELOPMENT AND ACTIVITY RECREATION IN THE MOUNTAINOUS BOUNDARIES

The article deals with the problems of studying natural and climatic, historical and cultural, socio - economic, tourist and recreational resources for the territorial organization of types and types of tourism in the Pamirs. It should be noted that the Pamir territory has certain exotic resources for the development of tourism and recreational activities. As a rule, in the conditions of the high-mountain territory of the Pamirs, there are attractive points and areas of specific tourist territories that are focal in nature, since tourism centers tend to attract attractive natural and historical and cultural objects that are still poorly researched and from an economic point of view, poorly invested and do not have a modern material and technical base for the development of tourism and recreational activities. On the basis of hot carbon dioxide springs of sanatoriums "Garmchashma, Bashor, Shokhdara" medical and health tourism types are organized everywhere. The article points out that another natural resource for the territorial organization of tourism is various types of natural anthropogenic gardens in which more than 20 thousand types and species of plants from all continents are collected. The Tajik national Park is an individual natural and historical world for tourists and recreationists and was created in order to strengthen the protection, preservation of unique natural resources, endangered species of flora and fauna. Ecological zones of the Pamirs, and natural monuments of culture and history and territorial organization of types and types of tourism.

Текст научной работы на тему «ПРОБЛЕМЫ РАЗВИТИЯ ТУРИЗМА И ДЕЯТЕЛЬНОСТИ ОТДЫХ НА ГОРНЫХ ГРАНИЦАХ»

УДК338.48(575.32) ПРOБЛЕМAXOИ РУШДИ ТУРИЗМ BA ФAЪOЛИЯТИ РЕКРЕAТСИOНЙ ДAР ХУДУДИ БAДAХШOНИ КУХД

Рицабеков Н. Ч., Худоёров X., Руштов Б.

Донишгощ миллии Тоцикистон

Помир яте as минтакаи тvриcгй Ba рeкрeaтcияи чaxoнй имрvзa бa шvмoр мeрaвaд, ки xvrn^ он дорои мaкзeъxoи тaмoшoбoби тaбий Ba тaъриxии aB чониби инcoн бунёдкардашуда мeбoшaд. Ин caрзaмини бocтaнй aз зaмoнxoи кaдим мaкoни caйрv caëxaт Ba ом^^ту тaxкик буда caaxo oлимoнv caйëxoн Ba чaxoнгaрдoн аз кишвaрxoи муxтaлифи oлaм доир бa тaъриxv Фaрxaнг, aнъaнaxoи мaрдvмй, тaбиaти нодир Ba мaквeъxoи чолиби он xaвoрxo acaрv ëддoшrx,oи oмyзaндa иншо карда, чaxoниëнрo ба ин диёр шинoc кардаанд.

Хvcvcияти Фaрккvнaндaи ин мaкзeъи тvриcгй дар он мeбoшaд, ки он якe аз гирexкvxxoи азими чатонй чойгир буда, caтxи acocии xvm^ он дар бaлaндиxoи 2800 го 7495 м. аз ca^H баяв чойгир шудааст. Aß ин caбaб ин мaквeъи тvриcтирo олимон "Боми чаген" номидаанд. Чузъиëгxoи тaбиии ин мaквeъи туриcтй дар xaкикaт барои caйëxaткvнaндaгaни xoричй бeнaзирaнд. Г1]

Дар ин мaквeъ кvллaxoи Иcмoили Сомонй (7495м), кvллaи Aбvaлй Сино (7134м), Е. Кoржeнeвecкий (7105м) Ba кaтoркvxxoи Пётр I, Ванч, ЯзFvлoм, Рvшoн, Шoxдaрa чойгир шудаанд. Помири шаркй рeлeфи ниcбaтaн xaмвoр дорад. Кaтoркvxxoи он - Сарик^, Зvлvмaрт, Музкт Пшарт, Aличvр, Baxoa Бoзoрдaрa аз caтxи баж то 5000-6000 м. баланд мeбoшaнд. Б^бонтои кvxй, aрчaвoрxoи бeнaвир олами нaбoтaги алпй, бoдv xaвoи caрди арктикй, бvзvргтaрин зaxирaи оби тозаи ^шокй (яxбaндиxo) - и Оcиëи Марказй ин мaквeъи тvриcгирo дорои а^амияти чaxoнй гардондаанд.

Г1]

Ин минтакаи тvриcгй аз чи^ати зaxирaxoи табий, тaъриxию Фaрxaнгй, aнъaнaxoи миллй иттилоогй Ba зaxирaxoи рeкрaтcиoнй, пиряxxo, олами наботог Ba xaйвoнaг, мaквeъxoи тамошобоб, vрфv ода^ои мaxaллй, кaндaниxoи Фоиданоки зeризaминй, oбxoи шиФoбaxш Ba дорои мaкзeъxoи caйëxй аз дигар минтакаи caйëxии Чvмxvрии Точикистон ба куллй Фарк намуда заминаи бо эътимоди рaвияxoи туризми экологй, пиёдагардй, шикор, мoxидoрй, acпcaвoрй, тvризми дVчaрxaрoнй, рафтинг Ba намуд^ои Faйриoдии туризм мeбoшaнд.

Хvcvcияти xocи ин минтакаи туристй дар он мeбoшaд, ки рoxxo Ba пaйрoxaxoи тvриcтй аз coxили зeбoмaнзaрaи дарёи Панч дaрëxoи Шокдара, Бартанг, Явгvлoм, Ванч, Хvмбoб мeгvзaрaнд Ba шoxрoxи Дvшaнбe-Кулoб-Дaрвoз-ХoрvF Точикистонро бо Чумxурии Халкй Хитой, AфFOниcгoн Ba Покистон мeпaйвaндaд.

Бо амали гаштани он "Туризм дар caмги Шoxрoxи Aбрeшим" ташаккул мeëбaд, ки бо ин шoxрox caдxo xaзoр туристони чaxoнй caйрv caйëxaт мeнaмoянд.

Aз нуктаи назари табии-гаогоафй ин минтакаи туристй, киcми чанубу шаркии чvмxvрирo ишFOл мeкvнaд Ba дар ин чо ду мaквeъи кvxй (Помири Faрбй Ba Помири Шаркй) чойгир шудаанд, ки аз нуктаи назари caйëxй Ba фаъолияти рeкрeaтcиoнй, xaр якe дорои зaxирaxoи мaxcvcи табиию иклимй Ba туриcтй мeбoшaнд.

Помир барои ташкили намуд^ои гуногуни туризм мaвкeъи мvcoиди геогтаФй дорад, ки бузургтарин гирexxoи кvxии чатонй Ba минтака^и caйëxии кvxистaн ба монанди Тиёншон, Хиндукуш, Кунлун, Ba Карокрум бо xaм мvттaxид мeшaвaнд. Ин мaкзeъи кvxии ча^он аз руи xvcvraararn xocи табий гаогоафй як гeoкoмплeкcрo ташкил мeдиxaнд, ки олами набоготу xaйвoнaги он ба якдигар алокамандии зич доранд. Барои истифодабарии умуми ин маквeъ Чvмxvрии Точикистон дар оянда ба дaвлaтxoи AфFOниcгoн, Покистон Ba Хитой барномаи тарафайн бояд ташкил намоянд Ba роботами coxaвию илмиро мvстaxкaм намоянд.

Ин минтакаи геоландшафтии бaрфпvшидaи бaлaндкvxй дар машФаи xeлe дур аз мaкзeъxoи туристии бандарии ба^ру vкëнvcxo чойгир acr. Хvcvcияти Фарккунандаи минтакаи мазкур аз дигар минтaкaxoи туристй боз дар он acr, ки он чaвoнтaрин минтакаи кvxии чагон acr, Ba xvcvc^rarn xocи табиии xv^o дорад. Бо ин caбaб дар ин xvnva " БoFи миллии Точикистон" та^те дода шудааст.

БoFи миллии мaвзeи Фaррoxe мeбoшaд, ки дар дoxили он дар acora конун наФакат мaквeъxoи xифзшaвaндaи табий, балки xvmvaxrn рeкрeaтcиoнй ба xaгиои бexдoшти caлoмaтию ФaрoFaтии мардум Ba гузаронидани тадкикоги илмй ташкил карда мeшaвaнд. БoFи миллй инчунин маркази миллии caëxar, гoxxo чойи шикори чoнвaрoн буда, бaъзe киcмxo ё кш^ъа^ои бoFи миллй ба тaври мукаммал аз тaъcири инcoн xифз карда мeшaвaнд. Яъж, дар дoxили бoFи миллй «микрoмaмнvъгaxxo» амал мeкvнaнд. Г61

Барои чалб намудани туристони вaтaнию xoричй пeш аз xaмa инфрacoxтoри xvrn^ БoFи миллиро мeбoяд бexтaр намуд. Зeрo имрyз набудани рoxxoи coзгoр якe аз caбaбxoи acocии кам омадани туристон мeбoшaд.

ОмУзиш ва тaxлили oмилxoи гvнoгуни ожо ба pушди xvдvдии нaмvдxoи тvpизми илмй ва таълимии caйëxй oвapдa мepacoнaнд. Кайд кapдaн ба мaвpид acт, ки Пoмиp бapoи pvшди coxaxoи гvнoгуни чoмeaшинocй, тaбиaтшинocй, тvpизмй табий, тaъpиxию Фapxaнгй чун ocopxoнaи зинда эътиpoФ мeшaвaд. Аpxeoлoги мaъpvф Бубнoвa М. Ä. кайд мeкунaд, ки дap xудуди Бaдaxшoн 370 адад ëдгopиxoи моддии тaъpиxй ба кайд гвдифта шудaaнд. Г4]

Дap тaълифaгу кайдкои cайëxoну кишвapшинocoн бaxcvc олимони pvc А.П Фeдчeнкo, Н. А Сeвepцoв, И.В Mушкeтoв, В.Ф.Ошанин, Г.Е. Гpум-Гpжимaйлo, Н.Л. Кopжeнeвcкий, Б.Л. Гpoмбчeвcкий, Н.И Вавилов, Н.П. Гopбvнoв, Д.B.Пpянишникoв, Н.В. Кpылeнкo, Станюкович К. В. ва як катею мvappиxoнv мapдумшинocoн аз pvи мaълумaги дacтpacгapдидa xaнyз аз ибтидои acpи гузашта, xaмaчoнибa диккaтчaлбкунaндa мeбoшaнд. Г10]

Maвзeъxoи табиию тaъpиxй, фapxaнгй ва зиëpaтгoxxoи он аз чvмлa: зиëpaтгoxи "Шox Hocиpи Хуcpaв" - (Ишкошим), "Maъбaдгoxи Буддoй"- (Ишкошим), «Чашмаи Чилган"- (РУшон), Чашмаи-"Шax Hocиpи Хуcpaв"- (ШуFнoн), "Саидчаллоли Бадакшй" (Рошткалъа) ва f. xeлe диккaтчaлбкунaндa мeбoшaнд.

Аз диди мvappиxoн кaлъaxo ба acpи 3- 2-и nem аз миллод pocт мeoяд, ки инxo Калъаи Kax-Kaxa дap дexaи Haмaдгут (Ишкошим), Дapmaй-кaлъa,(Иmкomим) калъаи Ямчун, Абpemим -калъа, калъаи Xиcop, Калъаи Ратм, муxoфизoни ашши poxи Абpemим ба xиcoб мepaфтaнд. Ин иншoaгxo бapoи тамоми и^ожо ба xvcvc бapoи caйëxoнe, ки xaмвopa ба кopxoи илмй машпш мeбomaнд, як имконияти гузapoнидaни тадкикикотко дap coxaxoи тaъpиx, apxeoлoгия, мeъмopй, гeoлoгия, гeoгpaфия, иклимmинocй ва биология мeбoшaнд ва аз тapaфи дт^, oмилe, мeбomaд, ки oдaмoнpo ба як минтакаи мvaйяни caйëxй ташвик мeкунaд.

Hуктaxoи зикpгapдидa бoиcи pvшди имконягаои caйëxии Чумxуpии coxибиcтиклoлaмoн ба Xиcoб paфтa, coл аз шл диккати caйëxoни ватанй ва бvpvнмapзиpo ба xуд чалб мeнaмoянд.

Омилади гунoгvни табиию-иклимй caтxи мaxaл, набого^ xaйвoнaги нoдиp бapoи caйëxoни xopичй xeлe чазобанд ва бapoи pvшди нaмvдxoи туpизми табобатй, кУxгapдй, вapзишй, обй, лижapoни кУxй накши баш калон дopaнд. Аммо ин oмилxo то xoл мaкcaднoк ба фaъoлиягкунaндaгoн пemниxoд кapдa нamудaaнд.

Уpфу одат ва xvнapxoи мapдvмй аз кабили чубтapomй, гилeмбoфй, caбaдбoфй, либocxoи миллии бадакшонй ва acбoбxoи мvcикй аз кабили (pvбoбxoи Бaдaxmoнй, pубoби 3-даста, ки дopoи 18 тop аст, бо xуpуФxoи apaбй, фopcй opo дода mудaaнд, най, чанг, довда), кигoбxoи кадимй, ки муappификунaндaи фapxaнги бойи кадимй ва xvнapxoи дастии мapдvми mapифи Бадакшон ба m-v^p мepaвaд, ки бapoи тамошо ва омузиши xvcуcиятxoи xocи oнxo xaзopxo caйëxoн тaшpиф мeopaнд.

Xукумaти BMКБ бояд дap ташкил ва pивoчи coxaи туpизм caмгxoepo бояд афзалиятнок шvмopaнд, ки xифз ва истифодаи мvвoфикoнaи мepocи ëдгopиxoи бинoшудa ва мaвзeъxoи тaъpиxй, инчунин бoйгapиxoи Faйpимoдди фapxaнгй, аз кабили нaмудxoи canbarn мapдvмй , мaxopaти xунapx0и дастй ва дигap шaклxoи дониши маданй, тавонанд дap эxëи икгиcoди мaxaллй ва минтакавй caxмгузop бошанд.

Дap ин мaвзeъи caйëxй ба Faйp аз чaзoбиятxoи тaъpиxию- гeoмopфoлoги инчунин чaшмaxoи шифoбaxш мaвчvдaнд, ки давои caдxo дapдpo дopaнд. Бeш аз 72 чaшмaxoи xapopaти обашон xунук (чaшмaxoи ошомиданй, нapзaн), гapм ва чУшони маъданию - табобатй мaъмvлaнд, ки тapкиби xap як аз ин чaшмaxo аз 7 то 15 ингpидeнтxoи гvнoгуни xимиявй дopaнд аз гази кapбoнaт ва нигpoгeн Faнй гаштаанд. Г2]

Таснифоти чашмадои шифобахш аз руи хусусият

№1. EccemY^ №2. Нфзан №3. Бфжом

н. Рош-т^алм (Beздapa), н. Ишкошим ^vp^ rapi^Hamwa, Андapo, Бapшop, Авч, Удит, Дapшaй). н. Ишкошим (Bpaнг, Шиpгин) н. MуpFoб (Ачиктош, ЧapтиIумбeз). н. ШуFнoн (Бaxгиëp).

Бояд шЪт, ки oбxo ва кУлxoи шиФoбaxши Пoмиp xaнУз ба дapaчaи кофй истифодаи xудpo нaëфтaaнд, вaлe минбаъд лозим аст, ки ин capвaтxoи шиФoбaxш истифодаи вaceъи окилонаи xудpo ëбaнд. nem аз xaмa дap заминаи Гapмчaшм& Авч ва Чeлoндex тaбoбaтгoxoи иcгиФoдaaшoн вaceю дoимaмaлкунaндa шзмон дода шаванд, то ин ки ба тaлaбaгxoи бaйнaлxaлкй чавобгуй б^а, диккати иcгиpoxaткvнaндaгoн, тaбoбaтгиpaндaгoн ва caйëxoни xopичиpo ба xva чалб намояд.

ОмУзиш ва бaxo додан ба зaxиpaxoи peкpaтcиoнии минтакаи туpиcгй имкон мeдиxaд, ки на тaнxo тvpизми табобатй, балки алпинизм, тpeкинг, бэктекинг, xaйкинг, paфтинг, каякинг, дайвинг, caйëxии мvoличaвй, экcкvpcиoнй ва этнoтvpизмpo инкишоф ëбaнд. Илова ба ин чaшмaxoи маъдани имкон мeдиxaнд, ки дap заминаи ин чaшмaxoи табобатй, кopxoнaxo ва муaccиcaxoи cepшумopи

солимгашонй ташкил карда шаванд. Зарфият, мушкилот ва норасоихои рушди имкониятхои туризмро дар Бадахшон ба риштаи тахкик кашида, пешниход менамоем:

1. Шароит ва сарватхои табиии туристии ин худуд аз нуктаи назари ташкили хел ва намудхои туризм мавриди омузиш карор дода шаванд.

2. Мушкилоти асосии ин минтакаи туристй чойгиршавии географии нобаробари пойгоххои туристй ва осоишгоххо, ки онхо дар шакли нуктахои туристй аз якдигар дур чойгир шудаанд, ба ташкил ва рушди сайёхй таъсири манфй мерасонанд. Аз ин сабаб робитаи мусоиди наклиётро байни онхо ба рох мондан зарур аст, то ки сайёхон бо арзиш-хои фархангй ва таърихии минтакахои сайёхй шиносой пайдо намоянд.

3. Барои рушди соха сармояи хоричй бештар чалб карда шавад.

4. Барномахои максаднок оид ба рушди намудхо ва зер намудхои туризм дар Помири Гарбй ва Шаркй тахия ва пешниход карда шаванд.

5. Маърифати сайёхй ва донишу малакаи коргарони сохахои хифзи хукук, экология ва туризму рекреатсия баланд бардошта шавад.

6. Яке аз роххои бехтарини чалби сайёхон- таблигот мебошад. Ин аз ташкилотхои туристй, хусусан дар Помир талаб мекунад, ки навор ва расмхои чолибу рангоранг оид ба ёдгорихои табий ва таърихию бостонй омода карда, сайёхони дохилию хоричиро ба тамошою истирохат даъват намояд.

АДАБИЁТ

1. Агаханянц О.Е. Основые проблемы физической географии Памира. / О.Е. Агаханянц - Душанбе- 1965,- С.55-60.

2. Аброров X.., Ризоев О.Географияи сарватхои шифобахши табиати Точикистон. / Х,.Аброров, ОРизоев Душанбе, 2019. - 247 с.

3. Андреев М.С. Таджики долины Хуф. / М.С.Андреев - Сталинобод-1953.Вып.1- С.647.

4. Бубнова М.А. Археология Памира. / М.А. Бубнова Душанбе-1985.Вып.2- С.58-60.

5. Ертов Н.Н. Ремесла таджиков; / Н.Н. Ертов Дониш. 1954 // Изв. Отд. Обществ, наук А.Н. Тадж СССР-1956- вып. 10-11- с 3-11. 267с.

6. Мухдббатов Х. Мавзеъхои хифзшаванда ва сайёхй Точикистон. / Х.Мухдббатов Душанбе-2013. Эрграф., С. 104.

7. Мухаббатов.Х., Боги миллй Точикистон аз нигохи имруз ва фардо. / Х.Мухдббатов Садои шарк-2018, N»8 С.90-94.

8. Шотолиби Ш., Ишкошим макони сайёхй ва хунармандист / Ш.Шотолиби - ВахдагД019.-№ 4.

9. У Муродов Гармчашма макони дармон ва сайёхй. Чумхурият, 2018

10. Самиев А., канд.дисс. "Географический исследования Памира XIX- первой половине XX вв. и их значение для развития наука и экономики современного Таджикистана." / А.Самиев Душанбе, 2010.

ПРОБЛЕМЫ РАЗВИТИЯ ТУРИЗМА И ДЕЯТЕЛЬНОСТИ ОТДЫХ НА ГОРНЫХ ГРАНИЦАХ

В статье рассматриваются проблемы изучения природно - климатических, историка -культурных, социально - экономических, туристско - рекреационных ресурсов, для территориальной организации типов и видов туризма на Памире. Необходимо отметить, что территория Памира обладает определёнными экзотическими ресурсами для развития туризма и рекреационной деятельности. Как правило, в условиях высокогорной территории Памира расположены привлекательные точки и районы конкретных туристических территорий которые носят очаговый характер, так как центры туризма тяготеют к привлекательным природным и историко - культурным объектам, которые ещё слабо исследованы и с экономической точки зрения, слабо инвестированы и не имеют современной материально - технической базы для развития туризма и рекреационной деятельности.На базе горячих углекислых источников санаториев Гармчашма, Авч, повсеместно организованы лечебно оздоровительные типы туризма. Таджикский национальной парк является особым природно - историческим миром для туристов и рекреантов и она создана в целях укрепления охраны, сохранения уникальных природных ресурсов, исчезающих видов флоры и фауны. Экологических зон Памира, и природных памятников культуры и истории и территориальной организации типов и видов туризма.

Ключевые слова: Туризм, альпнизм исторические и культурные места, поезда, туристско-рекреационные объекты, лечебные источники, обычаи и народные ремесла, Национальный парк Таджикистана

PROBLEMS OF TOURISM DEVELOPMENT AND ACTIVITY RECREATION IN THE MOUNTAINOUS BOUNDARIES

The article deals with the problems of studying natural and climatic, historical and cultural, socio -economic, tourist and recreational resources for the territorial organization of types and types of tourism in the Pamirs. It should be noted that the Pamir territory has certain exotic resources for the development of tourism and recreational activities. As a rule, in the conditions of the high-mountain territory of the Pamirs, there are attractive points and areas of specific tourist territories that are focal in nature, since tourism

centers tend to attract attractive natural and historical and cultural objects that are still poorly researched and from an economic point of view, poorly invested and do not have a modern material and technical base for the development of tourism and recreational activities.

On the basis of hot carbon dioxide springs of sanatoriums "Garmchashma, Bashor, Shokhdara" medical and health tourism types are organized everywhere. The article points out that another natural resource for the territorial organization of tourism is various types of natural anthropogenic gardens in which more than 20 thousand types and species of plants from all continents are collected. The Tajik national Park is an individual natural and historical world for tourists and recreationists and was created in order to strengthen the protection, preservation of unique natural resources, endangered species of flora and fauna. Ecological zones of the Pamirs, and natural monuments of culture and history and territorial organization of types and types of tourism.

Keywords: Tourism, alpnism historical and cultural places, trains, tourist and recreational facilities, healing springs, customs andfolk crafts, National Park of Tajikistan.

Сведения об авторах:

Риджабеков Нозир Чоршанбиевич- Таджикский национальный университет, доктор PhD кафедры экономический география и туризма Адрес: 734025, Республика Таджикистан г. Душанбе, проспект Рудаки 17. Телефон: (+992) 900209497; E-mail: nozir94.94@, mail.ru

Худоёров Хусайни Ниёзмамадович- Таджикский национальный университет, доктор PhD кафедры менеджмента и маркетинга. Адрес: 734025, Республика Таджикистан г. Душанбе проспект Рудаки 17. Телефон: (+992) 50118 27 08,E-mailTung-94@mail.ru. Руштов Б.И. - докторант кафедры экономической географии и туризма Таджикского национального университета. Телефон: (+992) 934122227. E-mail: brushtov7@gmail.com. Адрес: 734055 Республика Таджикистан город Душанбе улица Маяковского70/3.

About the authors:

Rijabekov Nozir Jorshanbievij - Tajik National University, Doctor Phd faculty of Economic geographer and Tourism. Address: 734025, Republic of Tajikistan, Dushanbe, Rudaki Avenue 17. E-mail:nozir94.94@ mail.ru Phone: (+992) 900209497;

Hudoyorov Husaini Niyazmamadovich - Tajik National University, Ph.D.at the Department of Management and Marketing. Address: 734025, Republic of Tajikistan Dushanbe Rudaki Avenue 17. Phone: (+992) 501182708, 2 23 23 03 E-mailTung-94@ mail.ru. B. Rushtov - PhD student of the Economic Geography and Tourism Department of the Tajik National University. Phone: (+992) 934122227. E-mail: brushtov7@gmail.com. Address: 734055 Republic of Tajikistan Dushanbe city Mayakovsky street 70/3.

НЕКОТОРЫЕ ГИДРОЛОГИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ ВЕРХНЕГО И СРЕДНЕГО ТЕЧЕНИЯ БАССЕЙНА РЕКИ КАФЕРНИГАН И ЕГО ПРИТОКОВ

Наимов Х Гуруков Т.

Таджикский государственный педагогический университет им. С. Айни

Правый приток Амуцаоьи-оек КасЬеониган-наиболее крупный как по длине-387 км, так и по водности -160 мэ/с,Водаток впадающий в Амударью в 36 км ниже. Общая водосборная площадь бассейна р. КасЬирниган 11600 км:, из которой на горную часть приходится-8070 км", то есть 70% площади бассейна.

Суммарный сток горной части бассейна равна 190 м3/сек„ что равно модулю сгока-23,5 литр сек./км- .Основной сток р. КасЬерниган формируется в основном на правом склоне бассейна, то есть на Юго-Восточном склоне Гиссарскош хребта. В наиболее возвышенной части бассейна выпадает до 2500 мм осадков, модуль стока достигает 40-50 л.сек./км- и более. Увеличение модуля стока, особенно в апреле и мае, часто приводит к быстрому увеличению расходов, образованию наводнений и селевых потоков, особенно в бассейне р. Варзоб и на правых притоках в Рамитском ущелье. К примеру на р. Ёс 8 мая 2004 г наводнение в течении 30-35 минут разрушил автомагистральный мост. Наводнения наблюдаются на р.р. Магоб, Лойоба и в самом Кафернигане. Часто от наводнений разрушаются висячие мосты.

В Северо-Восточной части, где формируется основная водная масса, высоты гребней превышают 4500-4651м. Выше этого уровня формируются наиболее устойчивые небольшие ледники. Всего в бассейне р. КасЬерниган имеются 343 ледника, общей площадью 115,3 км-. Р. КасЬерниган в верховьях называется Оби сасЬеди вытекает из небольшого ледника на СевероЗападной части хребта Каратегин. На протяжении 7 км река течёт на Север, сделав 10-и километровую дугу, поворачивает на Запад и до устья Зоркамара протекает в сравнительно широкой

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.