Научная статья на тему 'КРАЕВЕДЧЕСКАЯ ДЕЯТЕЛЬНОСТЬ ГОСУДАРСТВЕННЫХ И ПУБЛИЧНЫХ БИБЛИОТЕК В ПРОПАГАНДЕ ТУРИЗМА'

КРАЕВЕДЧЕСКАЯ ДЕЯТЕЛЬНОСТЬ ГОСУДАРСТВЕННЫХ И ПУБЛИЧНЫХ БИБЛИОТЕК В ПРОПАГАНДЕ ТУРИЗМА Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
64
18
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
БИБЛИОТЕКИ / БИБЛИОГРАФИЯ / КРАЕВЕДЕНИЯ / ТУРИЗМ / РЕГИОН / КАТАЛОГИ / КАРТОТЕКИ / БИБЛИОГРАФИЧЕСКИЕ ПОСОБИЯ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Мухидинов Сайдали Раджабович, Махмудов Гадобег

В данной статье автор анализирует краеведческую деятельност государственных массовых библиотек в пропаганде и развитии туризма. Автор отражает основные направления краеведческой деятельности государственных массовых библиотек страны по продвижению туризма, отмечая, что сегодня в библиотеках региона имеется больше материалов по истории, культуре, народным промыслам и природе, чем в других культурно-информационных учреждениях. Роль региональных библиотек в информировании туристов с помощью каталогов и картотек, библиографических пособиях, а также в развитии региональных маршрутов возрастает. В то же время автор внес интересные предложения по улучшение организации краеведческой деятельности библиотек региона для развития и популяризации туризма.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

REGINAL STUDIES ACTIVITIES OF STATE AND PUBLIC LIBRARIES IN TOURISM PROMOTION

In this article, the author considers the reginal studies activities of state and public libraries in tourism promotion and development. The author discusses the main reginal studies activities of state and public libraries of the country to promote tourism, noting that today the libraries of the region have more materials regarding history, culture, folk crafts and nature than in other cultural and information institutions. The role of regional libraries is increasing in informing tourists with the help of catalogues and card files, bibliographic aids, as well as in the development of regional routes. At the same time, the author offered interesting facts for improving the organizing process of reginal studies activities of libraries in the region for tourism development and promotion

Текст научной работы на тему «КРАЕВЕДЧЕСКАЯ ДЕЯТЕЛЬНОСТЬ ГОСУДАРСТВЕННЫХ И ПУБЛИЧНЫХ БИБЛИОТЕК В ПРОПАГАНДЕ ТУРИЗМА»

the eve of World War II. In his work, along with other problems of the history of the ancient world, he puts forward his own thoughts on some issues of the history of the Achemenids, Parthians and Kushans.

Key words: Jawaharlal Nehru, history, Indo-Aryans, Iranians, Achemenids, Parthians, Kushans.

Сведение об авторе:

Сайнаков Сайнак Парпишоевич — кандидат исторических наук, доцент, заведующий кафедрой всеобщей истории и международных отношений Таджикского государственного педагогического университета им. Садриддина Айни, тел: (+ 992934162099), e-mail: saynakov2012@mail.ru; saynak.rushon.saynakov@mail.ru

About the author:

Saynakov Saynak Parpishoevich - Candidate of Historical Sciences, Associate Professor, Head of the Department of General History and International Relations of the Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini, phone: (+992934162099); E-mail: saynakov2012@mail.ru; saynak.rushon.saynakov@mail.ru

ТДУ 027.53:379.85(575.3)

ФАЪОЛИЯТИ КИШВАРШИНОСИИ КИТОБХОНА\ОИ ДАВЛАТЙ-ОММАВИИ ТОЧИКИСТОН ДАР ТАРГИБИ САИЁХД

Мухидинов СР.

Донишгощ Славянии Россия ва Тоцикистон

Махмудов Г.Б.

Муассисаи давлатии «Китобхонаи миллии Тоцикистон»

Дар 30-соли Истиклолияти давлатй, Точикистон дар сохахои мухталифи хаёти чомеа, щтисодиёг, кишоварзй, фархангу ичтимоиёг ба дастовардхои назаррас ноил гардида, барои инкишофи муносибатхои хамачониба бо дигар кишвархои минтака ва чахон шароити мусоид фарохам сохт. Дар натича аз як тараф имкониятхо фаро омад, ки кишвари мо хамкорихои гуногунсохаву гуногунчабхаро бо мамлакатхои дигар васеъ ба рох монад. Аз тарафи дигар барои рафту омади хоричиён ба мамлакати мо шароити хубе фарохам омад, ки он ба рушди саиёхй ва хунархои мардумй мусоидат намуда истодааст.

Вобаста ба ин омилхо ва бо максади бехтар намудани вазъи ичтимоию иктисодии минтакахои кишвар, бо шугли пурмахсул таъмин кардани ахолй ва баланд бардоштани сатхи фаъолнокии иктисодии сокинони мамлакат бо ибтикори Асосгузори сулху вахдати миллй — Пешвои миллат, Президенти Чумхурии Точикистон мухтарам Эмомалй Рахмон соли 2018 «Соли рушди сайёхй ва хунархои мардумй» ва солхои 2019-2021 «Солхои рушди дехот, сайёхй ва хунархои мардумй» эълон карда шуданд.

Ин ташаббусхои Хукумати Чумхурии Точикистон вобаста ба эълон гардидани соли 2018 «Соли рушди сайёхй ва хунархои мардумй», солхои 2019-2021 «Солхои рушди дехот, сайёхй ва хунархои мардумй» ва пешбинй намудани имтиёзхоро барои пешрафти соха тадбирхои саривактй арзёбй намуданд.

Дар асоси хадафхои Стратегияи миллии рушд дар Чумхурии Точикистон барои давраи то соли 2030 мероси бойи таърихию фархангии Точикистон, табиати нодири он бо кулхо, хайвоноту растанихои нодир, инчунин куххои баланд, шарти мухим барои рушди сохаи сайёхй ва афзоиши хиссаи сохаи мазкур дар кишвар махсуб меёбад.

Он барои фарохам овардани шароити сайёхй, баланд бардоштани нуфузи кишвар дар тафаккури сайёхон ва дар мачмуъ мавкеи хоса пайдо кардани чумхурй аз чихати бахши пешрафти сайёхй дар микёси олам ва муаррифии хунархои мардумй ба чахониён накши мухим хохад бозид.

Дар Чумхурии Точикистон мавчуд будани мероси бойи таърихию фархангй ва захирахои нотакрори табиию фарогатй барои эхё ва рушди минбаъдаи сайёхй хамчун яке аз самтхои афзалиятноки иктисодиёти мамлакат шароити мусоид фарохам меоварад.

Дар айни замон сайёхиро хамчун яке аз сохахои афзалиятноки иктисодиёти мамлакат баррасй намуда, Хукумати Чумхурии Точикистон як катор тадбирхо андешида истодааст, ки ба рушди сайёхй дар чумхурй, ташкил намудани дастрасии бештари чумхурй барои омаду рафти сайёхони хоричй, бехтар намудани холати инфрасохтори мавчудаи сайёхй ва санаторию курортй, чалби сармоягузорихо нигаронида шудаанд.

Мaвкeи чyFpофии T^mcrce, ки дap мapкaзи Шо^о^и Aбpeшим чой^» буда, as фаизи ан^а бaлaндгapин ку^ои 6a cttncttnaRyxx^ Хиндукушу Химодой даxидшaвaндa ишFOл мeнaмaяд, мавчуд бyдaни мeъpacи баи тaъpиxию фapx,aнгй, зак^а^ои нaгaкpapи тaбий зapypaти пeш гyзaштaни caйëx,иpo бa cифaти camx^ aфзaлиятнaки иктиcaдиëги кишвap бa миëн мeгyзapaнд.

Дap ^амин ^ашия, кишваршиносй cox^ мyxими x,aërn чoмea буда, acacaн му^ити aтpоф, тaбиaтy чaмъиягpo ба camx^ вижaaш мeoмyзaд. Kишвapшинocй дap дaвpaни Шypaвй ^амчун фaнни тaъдимй дap муа^^а^и тaъдимй тaдpиc мeшyд. Дap фaкyлгaвy myъбax,oи кигaбдapии мyacиcax,oи фapx,aнгии мaмлaкaт фaнни бибдиaгpaфияи кишвapшинacй тaъдим додa мeшyд [S]. Kишвapшинocй, вaкeaн, та имpyз дap инкишафи даниш, тaбиaтшиноcй, мaъpифaт, зeбaишинacй вa x^cœërn мaънaвии чавонон тaъcиpи мycбaт мepacaнaд. Баяд xагиpнишан caxт, ки якe aB ycyди acаcии кapи бибдиaгpaфияи кишвapшиноcй чамъ aвapдaни итгидааг ad вa бapaи бай гapдaнидaни данишу тacaввypаги aдaмaн аид бa кишвap, pyшди cox,ax,o кумак мepacaнaнд. Хамин вaзифaи чaмъoвapии иттидaaгpa дap кaтapи дигap тaшкидaтx,o аид ба омузиши кишваp китoбxoнax,o ва маpказx,oи бибдиaгpaфй ^po мeнaмaянд. 3epa, биcëp мaъxaзx,oи нод^, китабу мaчaлдax,o дap кигaбxoнax,o макфузанд. Бибдиaгpафия, ки бapaи дигap иш^о дap caбтy бax,иcoбгиpии мax,cyдaги чопй, ба cифати фexpиcг, pyйxaт, дае^ ва вacитaи дигap иттидоот ëpй мeдaд, имpyз ба як шoxаи мустакдли идм чудо шудааст. Аз ин py, имpyз oмyxтaни библиофафияи кишвapшинacй - ^амчун мyx,имтаpин манбаъ^ои иттидоот оид ба x,aërn чамъиягиву cиëcии чyмxypй, вазифаи китoбxoнax,o, xap як фapди чoмeaи Toчикиcгoн ба x^co6 мepавад [7].

Aap ба тaъpиxи гузаштаи чyмxypй нaзap aндoзeм, мeбинeм, ки xaнyз аз OFOЗи caшxaи 20-30-и acpи гузашга, одимону caйëxaни гунагун аз кишваpxaи r4Hrap ба xy,4y^ ^чи^шни и^уза тaшpиф oвapдa, дap омузиши табиату та^ж, мapдyмy фapxaнги водои точик caxми бacaзa гузаштаанд. flap xaйaти экcпeдигcия тaxкщoтй, ки аз Одмону Фаpoнcа, Маокаву Лeнингpaд ба ин чо, бaxycyc минтака^и баландку^ чyмxypй мeoмaдaнд,aшбaгтa дap xaйги он^о ба Faйp аз тaxкщoтчиëн инчунин би6шиoгpaфxo низ шомил буданд,ки таъмини адабиети зapypй ба зиммаи он^о буд. Баз як чанбаъи мyxими кишвapшинcии ин дaвpa, фаъодияти Kигaбxoнaи давлати оммавй ^чик^гон буд. Сaшxoи 30-ум ба xarapи таъмини xoнандагoн ва мexмoнoн бо адабиети кишвapшинocй дap киroбxoнa бо poxбapи якe аз пoягyзopoни би6диoгpaфия дap ^чик^гон P.O. Taлмaн феуристи кишваршиносй ташкил дода шуд. Фexpиcт acacaн бapгaй буд ва ca,4xo адабийги кишвapшинocиpo фapo мeгиpифт. Сайб^они xopичй ва тaxкикoгчиëн аз он^о фapoвoн истифода мeбypдaнд [S].

Фаъодияти кишвapшинocии киroбxoнaxo нибат ба дигap муа^^а^о ва тaшкилaщoe, ки ба маcъалаxoи кишвapшинocй мaшFyлaнд, бapтapй аз он дopaд. ки дopoи фонди yнивepcaшии ашод мeбoшaд ва аз он^о, xaмaи ^у^ои иcгифoдa6apaндaгoн бapxypдopaнд.дacтpacй дopaнд. М^уз дap чyмxypй низоми киroбxoнaxoи дaвшaтй-oммaвй тамоми минтака^^ фapo гиpифтaacт, ки айни замон дap дexoт ягона мapкaзи дacтpacй пайдо намудан ба игтилооти кишвapшинocй бapoи а^одй мeбoшaд[S].

Kитoбxoнaxo xaмчyн инстигущои ичтимоии фapoxaмoвapй, xифзy нигoxдopй ва омузишу тapFиби игтилооти кишвapшинocй фаъодияги xyдpo ба тадаботи замони caxи6иcгикшoдй мувофику coзгap кapдa, чиxaти вycъaт бaxшидaн ба фаъодияги библиофафии xyд cax№ гиpифтaнд ва дap pyшди caйëxй накши caзгope мeгyзopaд.

Яге аз caмIxoи мyxим фаъодияги кигaбxoнaxoи вилоятй, шaxpй ва нoxиявй тapFиби тaъpиxy фapxaнг, xyнapxoи мapдyмй ва ypфy одати мapдyми минтака бapoи caйëxoни дoxишй ва xopичй ба шyмop pa^a, дap чалби caйëxoн накши бopиз дopaнд [2].

Kигaбxoнa дap заминаи xyд тамоми вазифадои муа^и^ои штимо^о фapoгиp мeбoшaд. flap он бapoи xифзy нигoxдopии мepocи бойи фapxaнгй дap ^амид^ои анъанавй ва эдeкгpoнй ^фз ва кopкapд кapдa шуда бapoи тapFи6 намудани он^о дap байни иcгифoдa6apaндaгoн ва caйëxoни мaвpиди истифода ^op мeгиpaнд. Kиroбxoнaxo дap оянда бояд бо xaмин paßrn фаъодияги xyдpo гyстapиш диxaнд. Kитoбxoнaxo бо истифода аз фаъодияги библиофафиятон имконияти вашьи тapFиби caйëxиpo дopaнд. Xycycan би6диoгpaфияи кишвapшинocй дap бapoбapи ташкили pyнaмoии capчamмaxoи инъикocкyнaндaи табиати бою pam^^ ëдгapиxoи тaъpиxию фapxaнгй, xyнapxoи мapдyмй ва Faйpaxo, ташкили нaмoиmxoи кигабй, а^ия^и тapFибoги оид ба минтак^о, тaxияи дaстypxoи библиофафй ва фexpисти адабиёти киmвapmинocй мeтaвoнaд мшни чoмea тapFиби o^opo ба pox монад. Баяд зи^ ^д, ки caйëxoни xopичa бemтap ба apзишxoи милдии xap як миллат тавачч^ дошта, вакте вopиди ^чик^гон мeгapдaнд, бemтap бapoи он^о та^^, фapxaнги милдй, ypфy одат, табиати зeбoи кишвap ва с^ишто^о чолиб мeбoтaд. Kигaбxoнaxo дap тapFи6и минтака ба тaxияи бyкдeгy pyнaмoиxo ва ташкили намоиш^ои кигабй, дaставapдxoи xyнapxoи мapдyмй мeтaвoнaнд, диккати caйëxoни дoxиливy xopичиpo ба анвана^ои мидлии мо чадб намоянд ва ба ин вашла тaъpиxy фapxaнги милдии мopo ба чaxoниëн мyappифй намоянд.

Иcгикшoлияги давдатии Чyмxypии ToчикиcIaн, бaxycyc азму тaлomx,oи пaйгиpoнaи Пeшвoи миддат - Acocгyзopи cy.nxy ва^дати милдй Пpeзидeнти кишвap мyxтapaм Эмомалй Ра^мон ба китобу кигoбдopии точик такони бyзypг бaxшидaaнд. Tyди coшx,oи coxибиcгикшoдй ва вавдати милдй дap

кишвap як KaTOp конуну бapнoмaxoи дaвлaтй кaбyл шyдaaнд, ки дap p^^ нумуи сoxaи китoбдopй бaxyсyс библиoгpaфияи кишвapшинoсй нaкши бyзypг гyзoштaнд [7].

Дap мapxилaи нaвй тaъpиxй китoбдopивy китoбxoнии мо бa сypъaти rasa вa мaзмyнy мyxтaвoи нaв идoмa пaйдo кapд. Дap дaвpoни сoxибистиклoлии кишвap Xyкyмaти Чyмxypии ^чи^оток pyшди aнъaнaи китoбдopивy китoбxoниpo яке aB сaмтx,oи yмдaи сиëсaти фapxaнгии xеш Kapop дод^ дap ин poero xеле кopxopo бa сомон paсoнид.

Вaзифaи aсoсии фaъoлияти библиoгpaфияи кишвapшинoсии китoбxoнaxoи дaвлaтй-oммaвй, ин чaмъoвapии иттилоог, aшëи фapxaнги моддй, нaмyнaи сapвaтx,oи тaбий вa мaълyмaги дигapе мебoшaнд, ки бapoи мyкaммaл сoxтaни донишу тaсaввypaги oдaмoн, пеpoмyни pyшдy тaкoмyли икгисодиету фapxaнги он мaдaд меpaсoнaд. Инчунин, дap инкишофи омузиши кишвap, созмондщии мaчмyи низоми oсopxoнaxoи кишвapшинoсии мapкaзивy мaxaллй низ, мyсoидaт кapдa метaвoнaд[6].

Kишвapшинoсaн 6a oмyxтaн вa ^ифзи сapвaгxoи тaбий, кaшфи мaнбaъxoи KaßH amen xoм вa вaxиpaxoи илoвaгии тapaккй дoдaки иктисaдиëти диëpи Хочикисток мaшFyл буда, 6a ниëзмaндoни ин œxa кyмaк меpaсaкaкд га тaчpибaи пешкaдaми сoxaxoи сaкoaт, кишoвapзй, кaкдиëт вa сoxгмoкpo миëки киëзмaкдoк тapFи6y тaшвик мекмоякд. Бa xapF^y тaшвики aдa6иëти кишвapшикoсй, икчукик кaшpиëгxoи мaxaллй вa кигa6xoкaxo киз мaшFyл ме6oшaнд. Aммo дap ик боб кигa6xoкaxo шкоми xoссa дopaнд. Ощо мaвoди дap 6opaи кишвapи xya, икгишopëфгapo чaмъ меoвapaкд, феxpисгy кapгaтекaxoи кишвapшикoсй, дaсгypxoи гукогуки 6и6лиoгpaфй xax^ дод^ 6a xoкaндaгoк мaълyмoгy иттилооти вapypй медиxaнд. Aксapи xoкaндaгoк 6apoH гиpифтaки игтилоои вapypй дoиp 6a швзуи кишвapшикoсй мaxз 6a кигa6xoкaxo мypoчиaт мекyкaнд. Kигa6xoкaxo, ки pynxaiH aдaбиëти оид 6a кишвap, икчукик кapтoтекaи кaшpияxoи дaвpиpo xax^ шмуда, дapxoсти ниëзмaндoкpo зуд 6a чо orap4a, мaълyмoти мyшaxxaси пypмaзмyк дoдa метaвoкaнд. Aгap aз феxpисгy кapтoтекaxo, 6a дapxoсти истифoдaбapaндaгoк 4abo6 пaйдo кaшaвaд, яъке оиди ик мaвзyъ шводи 6и6лиoгpaфй 6aсaкдa кaбoшaд, ок rox киIa6дopoк бевосига 6a мaxвaки кишвapшикoсй мypoчиaт rap^ китобу мaчмyaxo, кaшpияxoи дaвpии мaxaллй вa дж-ap мaвoдpo aß кaзap гyзapoнидa, то ик ки aß он^о мaълyмoти вapypй 6a дaст opaкд. flap xa^m xaкгoм, oнxo xaмвaмoк, 6a xoкaкдaгoк poxy усул^ои истифoдaи зaxиpaи мaълyмoтй-библиoгpaфй, системaи феxpисгy кapгaтекaxoи шyъбa вa вaxиpaи мaълyмoгxoи ^porny^po тaвсия медиxaкд[3].

Kишвapшинoсй, вoкеaк, дap инкишофи дониш, тaбиaтшинoсй, сaйëxй, мaъpифaт, зебоишиносй вa xиссиëги мaънaвии чзвонон тaъсиpи мyсбaт меpaсoнaд. Дap xaлли вaзифaxoи зеpин, дap кaтopи тaшкилoтy мyaссисaxoи истеxсoлй, мyaссисaxoи фapxaкгй, бaxyсyс, китoбxoнaxo вa мyaссисaxoи библиoгpaфй мyсoидaт мекapдaнд. Яке aз усули aсoсии кopи кишвapшинoсй чaмъoвapни иттилоот ad вa бapoи бой гapдoнидaни донишу тaсaввypaги oдaмoн оид 6a кишвap, pyшди xoчaгии xanK, 8з чyмлa фapxaнги он кyмaк меpaсoнaкд. ^мин вaзифaи чaмъoвapии иттилoaгpo дap ^тс^и дигap тaшкилaгxo оид 6a омузиши кишвap кигoбxoнaxoи дaвлaтй-oммaвй дap минтaкaxo ичpo менaмoяд. Зеpo, бисëp мaъxaзxoи нoдиp, китобу мaчaллaxo дap ин кигoбxoнaxo мaxфyзaнд.

Сaйëxии миктaкaвй метaвoнaд яке aз сaмгx,oи aфзaлиятнoки кopи китoбxoнaxoи вилоягй, шaxpй вa нoxиявй дap чyмxypй гapдaд. Зaxиpaxoи чопй вa электpoнй дap мaxзaнxoи китoбxoнaxo мaвчyд буд^ метaвoнaнд китoбxoнaxopo 6a яке 8з мyaссисaxoи фaъoли œx^ сaйëxй тaбдил диxaнд [2].

Дap мaxзaкxoи китoбxoнaxoи дaвлaтй-oммaвй мaвoди здеде оид 6a тaъpиxy фapxaкг, тaбиaт вa дигap сoxaxoи xoчaгии xara^ миктaкa мaвчyд xad, ки мегавошнд 6a мapкaзxoи мyxими сaйëxй бapoи тaшкили нaмoиши китобй оид 6a мaвзеъxoи тaъpиxию фapxaкгй вa тaбиaт, тaxияи сaйpxaтx,oи сaйëxии микгaкa вa тaxияи мaвoди икгишopии тaблиFOтй тaбдил ëбaкд. Яъне, китoбxoнapo метaвoн xaчyн мapкaзи иттилоогй дap инфpaсoxтopи сaйëxй apзëбй кapд.

Дap шapoити имpyз китoбxoнaxo дap тaшкили зaxиpaxoи электpoнии xyд бapoи иттилoъpaсoнй вa pyшди сaйëxй як KaTOp кopxopo aнчoм дoдaaнд. Дap ин зaxиpaxoи электpoнй мaвoд оид 6a тaъpиxy фapxaнг, xyкapxoи мapдyмй, oлaми нaбoтогy xaйвoнaг вa вaзъи имpyзaи кишвap иникос ëфтaaнд, ки дap тapFиби pyшди сoxaи сaйëxй дap чyмxypй мyxим aCT[9].

Kитoбxoнaи миллии ^чи^оток яке aз мapкaзxoи мyxимми иттилooтй-фapxaнгй дap чyмxypй 6a Xисoб paфтa, дap тapFиби тaъpиx, илму фapxaнг, xyнapxoи мapдyмй вa paсмy оини милтати точик вa бapдoштaки имичи кишвap дap apсaи чaxoн сaxми бoсaзo мегyзopaд. Шyъбaxoи гукогуни Kитoбxoнa дaсгypxoи гуногуки библиoгpaфй, ки мaзмyни кишвapшинoсй дopaнд, aз 4ywna «Taквими сaнaxoи чaшнии Чyмxypии Toчикистoк», «Aдaбиëт до^ 6a фapxaнг вa сaнъaти Чyмxypии Toчикистoн», «^лоби босгонй», «Toчикистoн дap aдaбиëти xop^K», дaстypxoи мaвзyи вa фapдй тaxия мекyкaнд, ки дap мyappифй бapoи сaйëxoн xеле мyxим ad. Дap ин сaмт фaъoлияти Шyъбaи библиoгpaфияи миллии Kитoбxoнa нaзappaс ad, ки вaзифaи aсoсии он чaмъoвapй, кopкapд, нигoxдopй вa дap aсoси oкxo тaxия нaмyдaни феxpистy кapтогекaxo вa дaстypxoи библиoгpaфияи кишвapшинoсй, ки 6a Toчикистoн бaxшидa шyдaaст, 6a xисoб меpaвaд [б].

Нишoндиxaндaxoи тapчеии шapxиxoлию библиoгpaфй «Эмoмaлй Рaxмoн: Kитобнoмaи шapxиxoлй» (2013 6a зaбoнxoи точикй, pyсй, yзбекй, aкглисй), «Oсopнoмaи пpoфессop Хyдoйнaзap Aсoзoдa: [Нишoндиxaкдaи rnapx^oraK» библиoгpaфй] (2014), «Oсopнoмaи Сoxиб Taбapoв: [Нишoндиxaндaи шapxиxoлию библиoгpaфй]» (2014), «Kapoмaтyллo Oлимoв: Узви вoбaстaи AM 4T,

д^и илми фaлcaфa, пpoф.: Kитoбнoмaи rnapx^xoM (2014), «Гyднaзap Ke^a». Kитoбнoмaи rnapx,MxA™ (2020)), «Боккй Ра^^^ода» (2020) ва Faйpa та^ия ва мaвpиди истифода rçapop гиpифтaaнд. Хангоми та^ияи кдоми зиСди нишoндиxaндax,oи замони coxибиcгикшoдй, аз навгоншаи тaчx,изагивy тexнoдoгии замони мyocиp истифода шудваст. Aз чумда, як кдоми адабиети нишoндиxандаxoи мaзкyp аз бойгоншаи эдeктpoнй, cas^aso® фeйcбyк, шмона ва кигoбxoнax,oи мачозй дapëфт ва xaiwpox кapдa шудаанд. Faйp аз ин матни эдeктpoнии нишoндиxaндaxo дap coмoнaи KMT мaвpиди истифодаи мyштapиëн мaнзyp гapдидaaст, ки аз он на тащо шaxpвaндoни чyмxypй, балки xoнaндaгoни кишвapxoи xopичй низ истифода xoxaнд намуд. Дap нишoндиx,aндax,oи coлx,oи oxиp нaвгoниx,oи зиëдe тачагсум ëфтaaнд. Aз чумда, дap oraa coxтopи мypaккaби ба гypyxдapopии мавод, истифодаи xaдцaшимкoн вaceи ташифаги бибдиoгpaфй бо фacлx,oю зepфacлx,oи зиСд, pиoяи тacвиpи capчaшмax,o тибки стaндapтx,oи давдатии бибдиoгpaфй, дaсттaxи мукаммали илмй-ëpиpаcoн (пeшгyфтop, кyмaкфexpистx,oи мавзуй ва arnxoc) ва Faйpa [4].

Хамзамон, яте аз нaвгoниxoи замони Истикшoдияг дap фаъодияти бибдиoгpaфии KMT ин та^ия ва нaшpи pиcoдaи библиoгpaфй дap мавзуи «Гочикистон дap coлxoи Чанги Бyзypги Ватанй» (Бибдиoгpaфичecкaя мoнoгpaфия «Гаджикистан в гады Вeдиoй Oтeчeствeннoй Войны») мeбoшaд, ки дap он маълумаги мyxтacap оид ба ^а^амогони Иттифокки Совстй ва aдaбиëг дoиp ба он^о маъдумаг фapoxaм мeopaд.

Бapoи caйëxoни дoxишй ва xopичй дap Kитoбxoнaи миддии Toчикистoн xaтcaйp омода кapдa шудваст, ки оид ба Iapx^ бино, TOnopxa, тушами адабиети кишвapxoи гуногун, нaмoишгaxи кигoбxoи кадима ва мyocиp ва coxтopи он аз таpафи poxбaшaдoн маъдумаг дода мeшaвaнд. Хамзамон дap coмoнaи E^EO^orn www.kmt.tj маводи зиëдe оид ба тaъpиx, фapxaнг, табиати зeбoи кишвap, xyнapxoи мapдyмй, pacмy оини мapдyми точик ба чоп мepacaд, ки дap тapFиби cox^ caйëxй cax^ калон мeгyзopaд.

TapFи6и coxaH caйëxй дap дигap кигaбxoнaxoи чyмxypй низ ба pox монда myдaacт, ки фаъодияти он^о бemтap дap чaмъoвapй, кopкapд ва нигoxдopй ва xизмaтpacoнй ба xoнaндaгoн pabona бошад, xaмзaмoн caмIи дигpaи фаБодияташон ин ташкиди фexpиcгy кapгaтeкaи киmвapmинocй ва тaxияи дacгypxoи гуногуни би6диoгpaфй оид ба минтака мeбomaд.

Kигaбxoнaи вигоягии ба номи A Рудакии ш. XopyF, Kигaбxoнaи вигоягии ба номи С. Aйнии ш. Еудоб, KиIaбxoнaи вигоятии ба номи Ш. Шо^ини ш. Бoxтap ва KиIaбxoнaи мapкaзии шaxpии ба номи A. Лoxyгии ш. Дymaн6e дap тapFиби coxaM caйëxй xy6 ба pox монда шудааст, ки дap ин caмги фаъолият дap киIaбxoнaxoи мaзкyp фexpиcгy кapгaтeкaxo, дacгypxoи гуногуни мeтодию би6диoгpaфй ва вapaкaxoи иттидоотию тa6диFOтй тaxия мeкyнaнд. Иттигооти чopии бибдиoгpaфи aдa6иëт до^ ба caxaxoи мyxтaшифи дониш бeштap тaвaccyги pyйxaгxoи aдa6иëт, нишoндиxaндaxoи библиографй, вapaк;axoи игIишooтй ва дигap намудаои мaxcyдoги би6диoгpaфй пemниxoд мeгapдaнд. Aз чумда, KиIaбxoнaи оммавии вигоягии ба номи Toшxoчaи Acиpии ш. Хучанд, «Гакрими caнaxoи xyмoюнй», «Pax^^ Чалил дap caxнфaxoи матбуотии Лeнинoбoд», «^exp^ra ocapи Haвиcaндaи xaшкни Toчикиcгaн Myxнддин Хочазод», «Hypи cyxани офтобй» ( фexpacги ocopи Hypaшй Hypзoд ), «Ёдгopиxoи мeъмopию xyнapxoи мapдyмй - бозгуии тaъpиxy фapxaнги мишдaт» ^ap минтакаи Kyдoб)-и KиIaбxoнaи вигоягии ба номи С. Aйнии ш. Худоб, ««fl^a^e - пoйгaxги Ч,yмxypии Toчикиcгaн»-и Kигaбxoнaи мapкaзии maxpи Дyтaн6e ба номи A. Лoxyтй тaxия ва rarnp намудаанд.

И^уз кигaбxoнaxoи оммавии дap мaxaшлxo мавчудбуда ниc6aт ба дигap мyaccиcaxoи фapxaнгию иттигоотй pyшдëфтa мeбomaд, зepo ки бapoи мyappифии минтака ва кoнeъ намудани эxтиëчoтxo к;иmpxoи гуногуни axoдй ва xaмзaмoн caйëxoн мaxзaни бойи игтишooгиpo дopo мeбomaд.

Хамин тaвp, киmвapmинocй дap инкишофи дониш, тaбиaгтинocй, caйëxй, мaъpифaт, зeбoиmинocй ва xнccиëги маънавии мapдyм тaъcиpи мyc6aт pacoнидa, дap амати намудани вaзифaxoи зepин, дap кaгopи дигap тamкитoгy мyaccиcaxo, кигaбxoнaxo ва мyaccиcaxoи би6диoгpaфй мaдaдгopи xy6 мeбoшaнд. Oнxo дap чaмъoвapии игтитooт ва бой ^дон^ца™ донишу тacaввypoги одамон оид ба киmвap кумак мepacoнaнд.

Aз ин чост, ки бapoи боз жам xyбтap ба pox мондани фaБOдияти киIaбxoнaxo caKm pymди caйëxй зapyp)aти чунин ropxopo poxaндoзй намудан ба миСн омадааст:

-вopид намудани кигaбxoнaxoи вигоягн ба xaгcaйpи caйëxaтй мингaкaxo;

-®p назди кигaxoнaxoи видалятй, шaxpй ва нoxиявй кушодани ocopxoнaxo бoйгoниxo оид 6bp тaъpиxи мaxaд, зepo маводи здади чопй мавчуд xacI

-®p назди кигaбxoнaxoи вщюятй тaБCиc додани бaxши гapFи6oтй ва <^ëxB;

-омода ва интишopи маводи игтидоогн ва таблиготй дф бopaи имкoниятxoи бoзopи <^ëxB;

-гаъмини capивaктй кигaбxoнaxoи шафати moxpoxxoи вoeкeбyдa бо магбуоти дафии навин;

-омода намудани poxбaлaдoн бapoи кигaбxoнaxoи минтака;

-Iai^m мaxзaни маъдумот бopaи шиpкaтxoи caйëxй ва xaгcaйpxo;

-тaБCиcи гушаи xyнapxoи мapдyмй кигaбxoнaxoи минтака.

АДАБИЁТ

1. Айнй, С. Кишваршиносй[Ма1н]//Айнй С. Куллиёт. 4,9. - С 223-225.

2. Библиотека и краеведческий туризм [Текст]: сборник материалов /Состовители И.Н. Скробот, А.Р. Сунякина. -Оренбург, 2017. - 66 с.

3. Библиотечное краеведение России: динамика последного десятилетия[Текст]: Материалы Х Всероссийского семинара. Красноярск 11-14 ноября 2008 г. - Красноярск, 2009. - 214 с.

4. Буриев, К. Сахми Китобхонаи миллии Точикистон дар рушди библиографияи точикМаводи конференсияи илмй-амалии чумхуриявй. Душанбе, 03 сентябри с. 2018/Мураттиб ва муаллифи пешгуфтор Г. Махмудов. -Душанбе, 2018. - С. 26-38.

5. Кишваршиносй [Матн] //Энсиклопедияи советии точик - Душанбе, 1981. - 4. 3. - С. 345.

6. Комилзода, Ш. Китобхонаи миллии Точикистон: дируз ва имруз [Матн] Дастури таълимй. -. Душанбе: Ирфон, 2015. - 160 с.

7. Махмудов, Г.Б. Фаъолияти библиографии кишваршиносии китобхонахои оммавии Чумхурии Точикистон: вазъ ва тамоюли рушд. [Матн] //Фаъолияти китобдорй дар Точикистон: Мачмуаи мавдлахо. Китоби 1Х / Мураттиб ва муаллифи пешгуфтор К. Буризода - Душанбе: Аржанг, 2020. - С. 281 - 292.

8. Мухиддинов, Р. Библиографияи кишваршиносии Точикистон (замони шуравй) [Матн]:Китоби дарсй /Мухаррир К. Буриев. - Душанбе: Аржанг, 2015. - 160 с.

9. Опыт работы российских библиотек в сфере туризма [Текст]: дайджест /Состовитель М.Ю. Семин, редактор И.В. Валиулина. - Магнитогорск, 2019. - 26 с.

КРАЕВЕДЧЕСКАЯ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ ГОСУДАРСТВЕННЫХ И ПУБЛИЧНЫХ БИБЛИОТЕК В

ПРОПАГАНДЕ ТУРИЗМА

В данной статье автор анализирует краеведческую деятельност государственных массовых библиотек в пропаганде и развитии туризма.

Автор отражает основные направления краеведческой деятельности государственных массовых библиотек страны по продвижению туризма, отмечая, что сегодня в библиотеках региона имеется больше материалов по истории, культуре, народным промыслам и природе, чем в других культурно-информационных учреждениях.

Роль региональных библиотек в информировании туристов с помощью каталогов и картотек, библиографических пособиях, а также в развитии региональных маршрутов возрастает.

В то же время автор внес интересные предложения по улучшение организации краеведческой деятельности библиотек региона для развития и популяризации туризма.

Ключевые слова: Библиотеки, библиография, краеведения, туризм, регион, каталоги, картотеки, библиографические пособия.

REGINAL STUDIES ACTIVITIES OF STATE AND PUBLIC LIBRARIES IN TOURISM PROMOTION

In this article, the author considers the reginal studies activities of state and public libraries in tourism promotion and development.

The author discusses the main reginal studies activities of state and public libraries of the country to promote tourism, noting that today the libraries of the region have more materials regarding history, culture, folk crafts and nature than in other cultural and information institutions.

The role of regional libraries is increasing in informing tourists with the help of catalogues and card files, bibliographic aids, as well as in the development of regional routes.

At the same time, the author offered interestingfacts for improving the organizing process ofreginal studies activities of libraries in the region for tourism development andpromotion.

Key words: libraries, bibliography, reginal studies, tourism, region, catalogues, card indexes, bibliographic aids. Сведения об авторе:

Мухидинов Сайдали Раджабович Российско-Таджикский (Славянский) университет. Доктор исторических наук, профессор кафедры общей и отечественной истории. Телефон 935219274. Email: raja1956@mail.ru

Махмудов Гадобег Заместитель директора Государственного учреждение «Национального библиотеки Таджикистана». Телефон:918-75-15-83. E-mail: makhmudov60@list.ru About the author:

Muhidinov Saidali Rajabovich. Russian-Tajik (Slavic) University. Doctor of Historical Sciences, Professor of the Department of General andNationalHistory. Phone 935219274. E-mail: raja1956@mail.ru Mahmudov Gadobeg. Deputy Director of the State Institution «National Library of Tajikistan». Phone: 918-75-15-83. E-mail: makhmudov60@list.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.