Научная статья на тему 'ВЗАИМОДЕЙСТВИЕ ПАРЛАМЕНТА И ПРАВИТЕЛЬСТВА В ЗАКОНОДАТЕЛЬНОМ ПРОЦЕССЕ'

ВЗАИМОДЕЙСТВИЕ ПАРЛАМЕНТА И ПРАВИТЕЛЬСТВА В ЗАКОНОДАТЕЛЬНОМ ПРОЦЕССЕ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
200
58
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
разделение властей / парламент / правительство / законотворческий процесс / законодательная инициатива / полномочный представитель. / separation of powers / government / parliament / law-making process / legislative initiative / authorized representative.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Хайитжон Турдиев

в данной статье анализируется роль исполнительной власти в законотворческом процессе и вопросы обеспечения баланса интересов в системе разделения властей. Также исследованы взаимоотношения правительства с парламентом в законодательном процессе и функции по реализации норм, установленных законодательным органом. Автором предложены рекомендации по совершенствованию законодательства в данной сфере.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE INTERACTION OF THE PARLIAMENT AND GOVERNMENT IN THE LEGISLATIVE PROCESS

This article analyzes the role of the executive branch in the law-making process in the legislative activity and in ensuring the balance of interests in the system of separation of powers. The relationship of the government with the parliament in the legislative process and the functions of implementing the rules established by the legislature are also researched. The author, studying the best foreign experience, carried out proposals and recommendations for further improvement of these relations in Uzbekistan.

Текст научной работы на тему «ВЗАИМОДЕЙСТВИЕ ПАРЛАМЕНТА И ПРАВИТЕЛЬСТВА В ЗАКОНОДАТЕЛЬНОМ ПРОЦЕССЕ»

Review of law sciences

Q-------------- 1

- Д^

Khayitjon Turdiev,

Independent researcher of Tashkent state university of law

THE INTERACTION OF THE PARLIAMENT AND GOVERNMENT IN THE

LEGISLATIVE PROCESS

Abstract: This article analyzes the role of the executive branch in the law-making process in the legislative activity and in ensuring the balance of interests in the system of separation of powers. The relationship of the government with the parliament in the legislative process and the functions of implementing the rules established by the legislature are also researched. The author, studying the best foreign experience, carried out proposals and recommendations for further improvement of these relations in Uzbekistan.

Key words: separation ofpowers, government, parliament, law-making process, legislative initiative, authorized representative.

Хайитжон Турдиев,

самостоятельный соискатель Ташкентского государственного юридического университета

ВЗАИМОДЕЙСТВИЕ ПАРЛАМЕНТА И ПРАВИТЕЛЬСТВА В ЗАКОНОДАТЕЛЬНОМ ПРОЦЕССЕ

Аннотация: в данной статье анализируется роль исполнительной власти в законотворческом процессе и вопросы обеспечения баланса интересов в системе разделения властей. Также исследованы взаимоотношения правительства с парламентом в законодательном процессе и функции по реализации норм, установленных законодательным органом. Автором предложены рекомендации по совершенствованию законодательства в данной сфере.

Ключевые слова: разделение властей, парламент, правительство, законотворческий процесс, законодательная инициатива, полномочный представитель.

Хайитжон Турдиев,

Тошкент давлат юридик университети мустакил изланувчиси turdiyev x@mail.ru

ЦОНУН ИЖОДКОРЛИГИ ЖАРАЁНИДА ПАРЛАМЕНТ ВА ^УЦУМАТ

ХДМКОРЛИГИ

Аннотация: мазкур мацолада цонун ижодкорлиги жараёнида ижро этувчи %окимият органларининг цонун ижодкорлиги фаолияти %амда %окимиятлар булиниши тизимида узаро тийиб туриш ва манфаатлар мувозанатини таъминлашдаги роли та%лил этилган. Шунингдек, %укуматнинг цонун ижодкорлиги жараёнида парламент билан узаро муносабатлари %амда цонун чицарувчи %окимият томонидан урнатилган цоидаларни ижро этиш функциялари урганилган. Муаллиф томонидан илгор хорижий тажрибани урганган %олда Узбекистонда мазкур муносабатларни янада такомиллаштириш юзасидан таклиф ва тавсиялар илгари сурилган.

Калит сузлар: %окимиятлар булиниши, парламент, %укумат, цонунчилик жараёни, цонунчилик ташаббуси, ваколатли вакил.

Кириш. Цонун ижодкорлиги фаолиятини амалга ошириш парламентнинг асосий функцияси хисобланади. Цонунлар ижросини амалга оширувчи хукумат конун ижодкорлигининг фаол иштирокчисидир. Мазкур жараён давлат ва жамият хаётини тартибга солувчи муносабатларнинг хукукий негизига асос булади. Х.Т. Одилкориевнинг фикрича, конунчилик жараёни - давлат олий вакиллик органининг Конституцияда белгиланган тартибда янги конунлар яратишга, амалдаги конунларга кушимча ва узгартириш киритишга каратилган, шунингдек эскирган конунларни бекор килиш борасидаги харакатлари йигиндиси булиб, у конун билан тартибга солиниши зарур булган муносабатларни аниклаш, конун лойихасини тайёрлаш, уни мухокама этиш ва кабул килишни уз ичига олади [1]. М. Нажимов ва Ш. Сайдуллаевнинг фикрича, "конун ижодкорлиги хукук ижодкорлигининг таркибий кисми сифатида давлатнинг олий конунчилик хокимияти органи ёки умумхалк референдуми асосида амалга ошириладиган мураккаб жараён сифатида намоён булади" [2].

Конституцияда белгиланган ваколатли органлар томонидан муайян конун кабул килиш тугрисида, шунингдек амалдаги конунни узгартириш ёки уни бекор килиш тугрисидаги таклифлар парламентга доимий равишда такдим этилади. Бундай хукук асосан парламентга ва хукуматга берилади. Дунё констуциялари конунчилик ташаббуси хукукига эга субъектлар доирасини турлича белгилайди.

Цонунчилик тах,лили. Узбекистон Республикаси Конституциясининг 83 хамда 98-моддаларига мувофик Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамаси конунчилик ташаббуси хукукига эга. Шунингдек, Узбекистон Республикасининг "Норматив-хукукий хужжатлар тугрисида"ги Цонунининг 4-моддасига мувофик Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамаси норматив-хукукий хужатлар кабул килиш хукукига эга булган орган хисобланади деб белгиланган [3]. Узбекистон Республикасининг "Цонунлар лойихаларини тайёрлаш ва Цонунчилик палатасига киритиш тартиби тугрисида"ги Цонунида хам Вазирлар Махкамасининг конунчилик фаолияти асослари белгиланган.

Давлат хокимияти тизимида ижро хокимиятининг ролини белгилашда хукуматнинг конун ижодкорлиги фаолиятига оид муносабатларини тахлил килиш мухим ахамият касб этади. А.Хошимхоновнинг фикрича, ижро этувчи хокимият органлари хукук ижодкорлиги фаолиятини амалга ошириш оркали хокимиятлар булиниши тизимида узаро тийиб туриш ва манфаатлар мувозанатини таъминлайди хамда конун чикарувчи хокимият томонидан урнатилган коидаларни ижро этилишини амалда таъминлайди. Шу боис Вазирлар Махкамаси олий вакиллик органи булмиш Олий Мажлис билан конун ижодкорлиги жараёнида доимий равишда алокада булади. Бу алока биринчидан, конун лойихаларини

конунчилик ташаббуси тартибида киритиш оркали амалга оширилса, иккинчидан, парламент томонидан кабул килинган конунлар ижросини таъминлаш оркали узига хос муносабат вужудга келади [4].

Хукуматнинг конунчилик ваколати модели. Хукуматнинг конунчилик ваколатлари турли вариант ва узига хос моделларга эга. Давлат хокимиятида тизимида хар бир хокимият тармогининг конунчилик ваколатлари давлат бошкаруви шаклига боглик. Парламентар республикаларда хукуматнинг конунчилик ваколатлари анча кенг булиб, парламент томонидан кабул килинадиган конунлар учун хукуматнинг розлиги талаб этилади. Президентлик бошкарувида эса давлат бошлиги ижро хокимиятига тизимига кириши хукуматнинг мустакил конунчилик функцияларини амалга оширишга тускинлик килмайди. Бунда одатда президент вето хукукига эга булади хамда муайян конунларни кабул килиш таклифи парламентга мурожаатлар шаклида амалга оширилади. Бошкарувнинг аралаш шакли одатда президентнинг хокимият тармоклари кирмаслигини билан характерланади. Бундай вазиятда хукумат хам конституцияга мувофик конунчилик ташаббуси хукукига эга булгани холда, мазкур фаолиятни мустакил амалга оширади (Масалан, Франция, Узбекистон).

Мазкур мавзуда тадкикот олиб борган россиялик хукукшунос олим В.В.Мозолевнинг фикрича, хукумат конун ижодкорлиги жараёнида алохида узига хос ва стандарт ваколатларга эга булиб, хокимиятлар булиниши принципида хукуматнинг конунчилик ваколатлари шартли равишда процедурали, ташкилий ва ваколатли каби гурухларга булинади. Тадкикотчининг фикрича, конун ижодкорлиги жараёнида конун чикарувчи ёки ижро этувчи хокимиятнинг сиёсий устунлиги мезонлари буйича хукуматнинг бу жараёндаги иштироки моделлари куйидагилардан иборат: кучли хукумат, кучсиз хукумат модели ва тенг кучли ваколатли ("чекловлар ва карама-каршиликлар" тизими ) хукумат модели [5].

Фикримизча, Узбекистон Республикаси Конституцияси ва конунларига кура, Вазирлар Махкамасининг конун ижодкорлиги жараёнидаги иштирокининг модели - кучсиз хукумат модели ва айрим холатларда тенг кучли ваколатли ("чекловлар ва карама-каршиликлар" тизими) хукумат модели элементларини мос келади.

Юкоридагилардан хулоса килган холда, амалдаги конунчиликка кура Олий Мажлис ва Вазирлар Махкамасининг конун ижодкорлиги жараёнида узаро муносабати икки шаклда намоён булади. 1) конунчилик ташаббуси субъекти сифатида конунлар лойихаларини ишлаб чикади хамда конунчилик палатасига куриб чикиш учун киритади; 2) Вазирлар Махкамаси парламентга конунчилик ташаббусининг бошка субъектлари томонидан киритиладиган конун лойихалари асосан молиявий лойихаларга (давлат даромадларини камайтириш ёки давлат харажатларини купайтиришни, шунингдек давлат бюджети буйича узгартиришларни назарда тутувчи конунларнинг лойихалари юзасидан) хулосалар беради.

Хукумат конунчилик ташаббуси субъекти. Хукуматнинг конунчилик ташаббуси субъекти сифатида конун ижодкорлиги фаолияти хукук ижодкорлиги сохасида мухим ахамият касб этади. Жахон амалиётида парламентга киритиладиган конун лойихаларининг катта улуши айнан хукуматга тугри келади. Мисол сифатида, Германия амалиётига кура федерал хукумат парламентга куп микдорда конун лойихаларини киритади. Федерал хукумат томонидан илгари сурилган конун лойихаларини федерал канцлер дастлаб Бундесратга киритади. ^оида тарикасида олти хафта ичида Бундесрат конун лойихасига

шарх беради. Кейинги боскичда канцлер конун лойихасини Бундесрат шархлари билан бирга Бундестагга такдим этади [6].

М.Ахмедшаеванинг фикрича, ижро хокимияти тизимига кирадиган давлат бошкаруви органлари ижтимоий хаётнинг мухим сохалари ёки масалалари буйича давлат бошкарувини олиб боради. Мазкур давлат органлари узлари масъул булган соха ва масала юзасидан хукукий тартибга солиниши лозим булган ижтимоий муносабатларга кундалик бошкарув фаолиятига дуч келишади. Шу боис хам хукумат турли сохаларга оид купчилик конун лойихаларининг ташаббускори сифатида узини курсатади [7].

Олий Мажлиснинг статистик маълумотларига кура, 2015-2019 йиллар оралигида Цонунчилик палатасига конунчилик ташаббуси хукуки субъектлари томонидан киритилган конун лойихаларининг умумий сони 525 тани ташкил килди. Депутатлар томонидан шу вакт оралигида 88 та (умумий сонга нисбатан 16,8 фоиз) конун лойихаси киритилди. Цонунчилик палатасига конунчилик ташаббуси хукуки субъектлари ичида табиийки, Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамаси томонидан киритилган конун лойихалари энг куп микдорни, яъни 288 тани (умумий сонга нисбатан 54,9 фоиз) ташкил этди [8]. Аксарият ривожланган хорижий давлатларда хукумат бу борадаги улуши 80-90 фоизга якин.

Мамлакатимизда хукуматнинг конун ижодкорлиги фалиятини хукукий асосларини такомиллаштириш максадида биринчидан, конун ижодкорлиги фаолиятида эксперт гурухлари билан хамкорлиги ва конун лойихаларини ишлаб чикиш дастурини тайёрлашдан бошлаб конун лойихасини тайёрлашнинг барча боскичларида илмий экспертиза механизмларини белгилаш, иккинчидан, хар чоракда хукуматнинг парламент олдида Вазирлар Махкамасининг конун ижодкорлиги фаолияти натижалари ва истикболлари юзасидан хар йили маъзура такдим килиши хамда бунда хукумат фаолиятини бахолаш таклиф этилади.

Узбекистон Республикасининг "Цонунлар лойихаларини тайёрлаш ва Цонунчилик палатасига киритиш тартиби тугрисида"ги Цонунининг 25-моддасига мувофик давлат даромадларини камайтириш ёки давлат харажатларини купайтиришни, шунингдек Узбекистон Республикаси Давлат бюджети моддалари буйича узгартиришларни назарда тутувчи конунларнинг лойихалари юзасидан Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг хулосаси булиши зарур. Хулоса Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасига тегишли ёзма мурожаат келиб тушган санадан эътиборан уттиз кундан кечиктирмай конунчилик ташаббуси хукуки субъектига юборилиши керак. Бундай холатни куплаб хорижий мамлакатлар конунчилигиа куриш мумкин. Масалан, Россия Федерацияси Конституциясининг 104-моддасига кура, федерал бюджет харажатлари хисобидан копланадиган барча конун лойихалари парламентга Хукуматнинг хулосаси мавжуд булганда киритилади [9].

Демак, конун лойихаси Цонунчилик палатасига киритилаётганда конунчилик ташаббуси хукуки субъекти томонидан юкоридаги асослар мавжуд булганда Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг хулосаси такдим этиши керак. Хокимиятлар булиниши назариясида хукуматнинг бундай хукуки "узаро мувозанат ва тийиб туриш" принципига мос келади. Чунки давлат даромадлари ва харажатлари, бюджет сиёсати айнан хукумат зиммасида булиб, Вазирлар Махкамаси Узбекистон Республикаси Олий Мажлиси ва Президенти олдида жавобгардир.

Шу сабабли конунчиликни янада такомиллаштириш хамда Вазирлар Махкамасининг давлат хокимияти тизимидаги хукукий макомини ошириш максадида давлатнинг молиявий холати билан боглик конун лойихалари хукуматнинг ижобий хулосаси Цонунчилик палатасига киритилиши мумкинлигини белгилаш максадга мувофик.

Таклиф ва тавсиялар. Чет эл мамлакатлари тажрибаси ва миллий конунчиликнинг илмий-назарий тахлилига натижасида конун ижодкорлиги жараёнида парламент ва хукумат муносабатларини такомиллаштиришнинг куйидаги йуналишларга эътибор каратиш максадга мувофик:

- Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг цонун ижодкорлиги жараёнидаги мацоми ва позициясини кучайтириш;

- Хукуматга айрим сиёсий-ижтиомий масалаларда цонун кучига тенг булган норматив-хуцуций хужжатлар цабул цилиш ваколатини (ваколатли цонунчилик амалиёти) тацдим этиш;

- Хукуматнинг хар йилги цонун лойщаларини ишлаб чициш дастурини тайёрлаш жараёнида Узбекистон Республикаси Олий Мажлиси Крнунчилик палатаси иштирокининг хуцуций асосларини такомиллаштириш.

Биринчидан, хорижий мамлакатлар тажрибасида хукумат конунчилик ташаббусининг бошка субъектларининг конун лойихаларига расмий такризлар бериши одатга айланган. Хокимият тармоклари орасида конунлар ижросини амалга оширувчи хукуматнинг конун лойихаларига муносабати мухим ахамиятга эга. Шу сабабли, конунчиликни такомиллаштиришда хукуматнинг парламент палаталаридаги конун лойихаларига расмий такризлар бериши ва унинг эълон килиниши амалиётини ривожлантириш максадга мувофик.

Иккинчидан, хукумат дунё ва миллий конунчилик амалиётида энг фаол конунчилик ташаббуси субъекти сифатида унинг бу ишини мувофиклаштириш учун парламентда уз вакилига эга булади. Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг Узбекистон Республикаси Олий Мажлисидаги ваколатли вакили шу фаолиятни амалга оширади [10]. Шу билан бирга, ваколатли конунчилик институти бир катор ривожланган демократик давлатларда самарали куллаб келинмокда. Давлат бошкарувига оид хукукий хужжатларни кабул килишда хам осон, хам самара жихатдан хукумат хукукий хужжатлари мухим урин тутади. Мамлакатимизда ваколатли конунчилик институтини илмий-назарий жихатдан чукур тахлил этиш хамда миллий конунчилигимизда жорий этиш масалалари келажакда долзарб ахамият касб этади.

Учинчидан, Вазирлар Махкамасининг Регламентига мувофик Хукуматнинг конун ижодкорлиги фаолияти хар йили Вазирлар Махкамасининг карори билан тасдикланадиган "Цонун лойихаларини ишлаб чикиш дастури" асосида амалга оширилади. Вазирлар Махкамасининг конун ижодкорлиги фаолиятини куриб чикиш, конун ижодкорлиги фаолиятининг устувор йуналишларини белгилаш, режалаштирилаётган лойихалар буйича хукумат позициясини шакллантириш максадида мазкур дастурни кабул килиш жараёнида Узбекистон Республикаси Олий Мажлиси Цонунчилик палатаси билан келишиш учун юборилиши максадга мувофик.

Хулоса. Юкоридаги фикрлардан Узбекистон Республикаси Олий Мажлиси ва Вазирлар Махкамасининг конун ижодкорлиги жараёнидаги узаро хамкорлигини хукукий ва сиёсий тахлил килиш куйидаги илмий назарий ва амалий хулосаларни шакллантиришга асос булди.

enphhhhgah, gaB.naT x,okhmhath TH3HMuga KOHyH H^ogKop^uru «apeHHga nap.naMeHT

Ba xyKyMaTHHHr MyHOca6axnapu y3apo 6up-6upHra Typ^H xyKyKHH Bocma.nap op^a^H aMa^ra

omupu^agu. ^OHyHHH.nHK Tama66ycu cyöteKT^apu opacuga KOHyH ,noHHx,a.napH TaK^H^napHHHHr энг KaTTa ynymu aHHaH Ba3up.nap MaxKaMacura Tyrpu Ke^MOKfla. hkkiihmiigah, KOHyH H^ogKop^uru $ao.nHATHHH pe^a^amTupum Ma3Kyp ^aonu^THHHr энг acocuH öyrHHH x,uco6.naHagH. yhhhhhgah, ^OHyHHH.nHK na^aTacuga Myx,OKaMa KH-naHaeTraH aKcapH^T KOHyH ,noHHx,a.napH W3acugaH TamKH^ этн.пraн umnu rypyxgap TapKH6Hra H^po x,okhmhhth opraanapu BaKH^^apH MyHTa3aM HmTHpoK этн6 Ke^MOKfla. EupoK MaB^yg HMKOHH^T^apHH HHo6aTra o^raH x,o.nga x,aMga xopu^HH Ta^pH6a acocuga KOHyH H^ogKop^uru ^ao^HATuga nap^aMeHT Ba xyKyMaT xaMKop^uru MexaHH3MHga Ba3up.nap MaxKaMacuHHHr MaKOMHHH KynaHTHpHm, x,ap 6Hp KOHyH ,noHHx,acH 6yHHna xyKyMaTHHHr xynoca Ba TaKpH3^apHHH 6epHm aMa^ueTHHu «opuH этнm MaKcagra MyBO^HK.

roKopHga caHa6 yra^raH aMa^HH TaK^H^nap Y36eKHCTOH Pecny6^HKacH o^hh Ma^^HCH Ba Ba3up^ap MaxKaMacuHHHr KOHyH H^ogKop^uru «apaeHugaru xaMKop^urura oug KOHyHHH^HKHH TaKOMH^^amTupum Ba hkkh x,okhmhat TapMOFH ypTacuga y3apo thhh6 Typum Ba MyBO3aHaT th3hmhhh puBO^^aHTupum acocugup. Ma3Kyp y3rapum^ap Y36eKHCTOH Pecny6^HKacH Кoнcтнтyцнacн Ba KOHyH^apu H^pocuHH TatMHH^amga, KOHyH ycTyBop^uruHH, xa^KHMH3HH TamBHm^aHTupaeTraH go.raap6 Maca.na.nap 6yHHna o^hh Ma^nucu na^aTa^apura Ba XyKyMaTra Terum^H HopMaTHB-xyKyKHH xy^^araapHH um^a6 HHKum 6yHHna TaK^H^nap um^a6 HHKHm x,aMga TaKgHM этнmнн, gaB^aT MexaHH3MHga nap^aMeHT Ba xyKyMaT 3HMMacura WK^aTH^raH Ba3H$a.napHH H«po этнmнн caMapa^H 6a«apumra xH3MaT KH^agu.

References:

1. Odilqoriyev H.T. Konstitutsiya va fuqarolik jamiyati. - T.: Sharq, 2002. - B. 250.

2. Najimov M.K., Saydullayev Sh.A. Qonunchilik texnikasi. O'quv qo'llanma. Qayta ishlangan va to'ldirilgan 2-nashr. - T.: TDYuI, 2009. - B. 34.

3. O'zbekiston Respublikasi qonun hujjatlari to'plami, 2012 y., 52-son, 583-modda; 2014 y., 50-son, 588-modda; 2015 y., 32-son, 425-modda; 2016 y., 39-son, 457-modda; 2017 y., 37-son, 978-modda, Qonun hujjatlari ma'lumotlari milliy bazasi, 05.01.2018 y., 03/18/456/0512-son, 10.01.2018 y., 03/18/459/0536-son, 19.04.2018 y., 03/18/476/1087-son, 09.01.2019 y., 03/19/512/2435-son.

4. Xoshimxonov A.M. O'zbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasining huquq ijodkorlik faoliyati: nazariya va amaliyot masalalari. Yurid. fan. nomz. ... diss. - Toshkent, 2008. - B.

5. V.V.Mozolev Uchastiye Pravitelstva Rossiyskoy Federatsii v zakonotvorcheskom protsesse: konstitutsionno-pravovie i organizatsionnie aspekti - Avtoref.diss. ...kand. yurid. nauk. - Moskva, 2008. - S. 12.

6. Turdiyev X.U. O'zbekiston Respublikasida parlament va hukumat o'rtasidagi munosabatlarning konstitutsiyaviy-huquqiy asoslari. // Yuridik fanlar axborotnomasi -Vestnik yuridicheskix nauk - Review of law sciences. 2018. - № 3, -B. 49.

7. Axmedshayeva M.A. Davlat hokimiyat tizimida ijro hokimiyati. Yurid. fan. dokt. ... dis. - Toshkent, 2010. - B. 261.

8. Uchinchi chaqiriq O'zbekiston Respublikasi Oliy Majlisi Qonunchilik palatasining faoliyati to'g'risida Axboroti // parliament.gov.uz > analytics

9. Konstitutsiya Rossiyskoy Federatsii // http://www.constitution.ru/10003000/10003000-7.htm

10. O'zbekiston Respublikasi Prezidentining "O'zbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasining O'zbekiston Respublikasi Oliy Majlisidagi vakolatli vakili lavozimini joriy etish to'g'risida"gi PQ-3294-son qarori // Qonun hujjatlari ma'lumotlari milliy bazasi, 29.09.2017 y., 07/17/3294/0030-son.

127.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.