Научная статья на тему 'КОНСТИТУЦИОННО-ПРАВОВЫЕ ОСНОВЫ ОТНОШЕНИЙ МЕЖДУ ПАРЛАМЕНТОМ И ВЛАСТЬЮ В РЕСПУБЛИКЕ УЗБЕКИСТАН'

КОНСТИТУЦИОННО-ПРАВОВЫЕ ОСНОВЫ ОТНОШЕНИЙ МЕЖДУ ПАРЛАМЕНТОМ И ВЛАСТЬЮ В РЕСПУБЛИКЕ УЗБЕКИСТАН Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
98
34
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
принцип разделения властей / парламент / правительство / парламентский контроль / вотум недоверия / правотворчество. / the principle of separation of powers / parliament / government / parliamentary control / no-confidence vote / lawmaking.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Х.Турдиев

в статье освещены и проанализированы основныезаконодательные акты, регулирующие взаимодействие парламента и правительства в Республике Узбекистан.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CONSTITUTIONAL AND LEGAL BASIS OF RELATIONS BETWEEN THE PARLIAMENT AND THE GOVERNMENT OF THE REPUBLIC OF UZBEKISTAN

this article highlights and analyzes the main legislative acts which regulates the interaction of parliament and government in the Republic of Uzbekistan.

Текст научной работы на тему «КОНСТИТУЦИОННО-ПРАВОВЫЕ ОСНОВЫ ОТНОШЕНИЙ МЕЖДУ ПАРЛАМЕНТОМ И ВЛАСТЬЮ В РЕСПУБЛИКЕ УЗБЕКИСТАН»

CONSTITUTIONAL AND LEGAL BASIS OF RELATIONS BETWEEN THE PARLIAMENT AND THE GOVERNMENT OF THE REPUBLIC OF

UZBEKISTAN

KH.TURDIEVa

Tashkent state University of law, Tashkent, 100047, Uzbekistan

КОНСТИТУЦИОННО-ПРАВОВЫЕ ОСНОВЫ ОТНОШЕНИЙ МЕЖДУ ПАРЛАМЕНТОМ И ВЛАСТЬЮ В РЕСПУБЛИКЕ УЗБЕКИСТАН

Х.ТУРДИЕВa

Ташкентский государственный юридический университет, Ташкент, 100047, Узбекистан

УЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИДА ПАРЛАМЕНТ ВА Х,УКУМАТ УРТАСИДАГИ МУНОСАБАТЛАРНИНГ КОНСТИТУЦИЯВИЙ-

ХУКУЦИЙ АСОСЛАРИ

Х.ТУРДИЕВ"

Тошкент давлат юридик университети, Тошкент, 100047, Узбекистон

Аннотация: мацолада Узбекистон Республикасида парламент ва уукумат уртасидаги муносабатларни тартибга солувчи асосий цонун уужжатлари ёритилган ва таулил этилган.

Калит сузлар: уокимиятлар булиниш принципи, парламент, уукумат, парламент назорати, ишончсизлик вотуми, ууцуц ижодкорлиги.

Аннотация: в статье освещены и проанализированы основные-законодательные акты, регулирующие взаимодействие парламента и правительства в Республике Узбекистан.

Ключевые слова: принцип разделения властей, парламент, правительство, парламентский контроль, вотум недоверия, правотворчество.

Abstract: this article highlights and analyzes the main legislative acts which regulates the interaction of parliament and government in the Republic of Uzbekistan.

Key words: the principle of separation of powers, parliament, government, parliamentary control,no-confidence vote, lawmaking.

Мавзунинг долзарблиги. ^онун чщарувчи ва ижро этувчи х,окимият уртасидаги муносабатлар давлат бош^аруви жараёнида вужудга келувчи мамлакат хдётидаги энг мух,им муносабатларни тартибга солувчи узаро ало^алардир. Бугунги кунда х,ам Ш.Монтескье илгари сурган ^онун устуворлиги принципи асосидаги х,окимиятлар булиниши доктринаси уз долзарблигини йу^отмади [1]. ^онун чи^арувчи х,окимият ва ижро этувчи х,окимият уртасидаги о^илона нисбат муаммоси нафа^ат я^инда ташкил топган мамлакатлар давлатчилиги амалиёти муаммоси сифатида, балки гарб олимларининг жиддий илмий бах,слари объекти булиб келмовда [2].

Парламент ва ижро этувчи докимиятнинг алокалари давлат бошкарув шаклига сезиларли таъсир этади. Бу жараёнда давлат бошкаруви ваколатлари олий докимият органлари уртасида таксимланади. Крнун чикарувчи докимият ижро докимиятини шакллантиришда ва унинг конун лойидаларини кабул килишда асосий ролни бажаради [3]. Узбекистон Республикаси Олий Мажлиси ва Вазирлар Мадкамасининг узаро муносабатлари конунлар, Олий Мажлис карорлари, Узбекистон Республикаси Президентининг фармонлари, карорлари ва фармойишлари ижросини таъминлашда дамда мамлакатимизда самарали иктисодий, ижтимоий, молиявий сиёсат юритилишида ва фан, маданият, таълим, согликни саклаш, иктисодиётнинг ва ижтимоий соданинг бошка тармокларини бошкариш ва ривожлантиришда намоён булади.

Узбекистон Республикасининг Конституциясида давлат докимиятлар булиниши принципи асосида конун чикарувчи ва ижро этувчи докимият органларининг ташкил этилиши негизлари дамда фаолиятининг дукукий асослари, шунингдек парламент ва дукумат уртасидаги асосий муносабатлар белгиланган. Узбекистон Республикаси Конституциясининг 78-моддасида Узбекистон Республикаси Олий Мажлиси ^онунчилик палатаси ва Сенатининг биргаликдаги ваколатлари белгиланган булиб, улардан куйидагилар айнан Узбекистон Республикаси Олий Мажлиси ва Вазирлар Мадкамасининг узаро муносабатларини тартибга солади:

- Узбекистон Республикаси ички ва ташки сиёсатининг асосий йуналишларини белгилаш дамда давлат стратегик дастурларини кабул килиш;

- Узбекистон Республикаси конун чикарувчи, ижро этувчи дамда суд докимияти органларининг тизимини ва ваколатларини белгилаш;

- Узбекистон Республикаси Вазирлар Мадкамасининг такдимига биноан Узбекистон Республикасининг Давлат бюджетини кабул килиш ва унинг ижросини назорат этиш;

- Узбекистон Республикаси Президентининг вазирликлар, давлат кумиталари ва давлат бошкарувининг бошка органларини тузиш дамда тугатиш тугрисидаги фармонларини тасдиклаш;

- Узбекистон Республикаси Президентининг такдимига биноан Узбекистон Республикаси Бош вазири номзодини куриб чикиш ва тасдиклаш, шунингдек мамлакат ижтимоий-иктисодий ривожланишининг долзарб масалалари юзасидан Бош вазирнинг дисоботларини эшитиш ва мудокама килиш;

- парламент назоратини амалга ошириш [4].

Конституцияда назарда тутилган концептуал асослар конун дужжатларида кенг ифодасини топган. Мамлакат даётидаги ички ва ташки сиёсатнинг энг мудим йуналишларини белгилаш Узбекистон Республикаси Конституциясининг 98-моддасида Вазирлар Мадкамасининг Узбекистон Республикаси конунлари, Олий Мажлис карорлари, Узбекистон Республикаси Президентининг фармонлари, карорлари ва фармойишлари ижросини таъминлаши лозимлиги, Узбекистон Республикаси Олий Мажлисига дар йили мамлакат ижтимоий-иктисодий даётининг энг мудим масалалари юзасидан маърузалар такдим этишида намоён булади. Бу жараён икки докимият уртасидаги тугридан-тугри муносабатларни ифода этади. Яъни Вазирлар Мадкамаси уз фаолиятида Узбекистон Республикаси Олий Мажлиси ва Узбекистон Республикаси Президенти олдида жавобгарлиги кузга ташланади.

Парламент ва дукумат уртасидаги муносабатларнинг илмий ва амалий урганиб, куйида уларнинг асосий шаклларини тадлил киламиз.

Биринчидан, парламент ва дукуматнинг узаро муносабатларида асосий уринни Узбекистон Республикаси Олий Мажлисининг Вазирлар Мадкамасини шакллантиришдаги иштироки эгаллайди. Сунгги йилларда мамлакатимизда амалга оширилган демократик ислодотлар натижасида Узбекистон Республикаси Вазирлар Мадкамасини шакллантириш тартиби дам узгарди. Хусусан, Узбекистон Республикаси Конституциясининг 98-моддаси дамда Узбекистон Республикасининг "Узбекистон Республикаси Вазирлар Мадкамаси тугрисида"ги ^онунининг 4-моддасига мувофик Узбекистон Республикаси Бош вазири номзоди Узбекистон Республикаси Олий Мажлисининг Крнунчилик палатасига сайловда энг куп депутатлик уринларини олган сиёсий партия ёки тенг микдордаги энг куп депутатлик уринларини кулга киритган бир нечта сиёсий партия томонидан таклиф этилиши белгиланган. Шундан сунг Узбекистон Республикаси Президенти такдим этилган Бош вазир лавозимига номзодни куриб чикканидан сунг уни Узбекистон Республикаси Олий Мажлиси палаталарининг куриб чикиши ва тасдиклаши учун таклиф этиши жорий этилди. Куриниб турибдики, бу узгариш билан парламентар демократиянинг асоси дисобланган парламентнинг ижро докимиятини шакллантиришдаги иштироки ва унинг фаолиятини назорат килиш механизми бевосита таъминланди [5].

Бунинг исботи сифатида Бош вазир номзоди учун Узбекистон Республикаси Олий Мажлисининг Конунчилик палатаси депутатлари ва Сенати аъзолари умумий сонининг ярмидан купи томонидан овоз берилган такдирда тасдикланиши коидаси киритилганлигини таъкидлаш мумкин.

Шу билан бирга, Бош вазир лавозимига номзод Узбекистон Республикаси Олий Мажлисида унинг номзоди куриб чикилаётганда ва тасдикланаётганда Вазирлар Мадкамасининг якин муддатга ва узок истикболга мулжалланган даракат дастурини такдим этиши амалиёти жорий этилди. Мазкур дастурдан янги дукуматнинг асосий вазифалари мазмун-модияти ва уларни амалга ошириш механизмлари жой олади.

Иккинчидан, Узбекистон Республикасининг "Узбекистон Республикаси Вазирлар Мадкамаси тугрисида'ги Конунининг 4-моддасида белгиланганидек, Вазирлар Мадкамаси давлат бошкаруви органлари, яъни ижро докимияти тизимига бошчилик килади. Шу жидатдан Вазирлар Мадкамаси уз фаолиятида Узбекистон Республикаси Олий Мажлиси ва Узбекистон Республикаси Президенти олдида жавобгар дисобланади. Узбекистон Республикаси Конституциясининг 98-моддасида дукуматнинг парламент олдидаги жавобгарлиги сифатида дукуматга нисбатан ишончсизлик вотуми институти белгиланган. Олимларнинг фикрича, дукуматга нисбатан ишончсизлик вотумининг адамияти икки жидатни узида камраб олади. Биринчидан, дукуматнинг парламент олдида дисобдорлигининг механизми амалга ошади. Иккинчидан, конституциявий принциплар асосида докимият парламентдаги купчилик кулида сакланиши таъминланади [6].

Узбекистон Республикаси Конституциясининг 98-моддасига кура Узбекистон Республикаси Бош вазири ва Узбекистон Республикаси Олий Мажлисининг Конунчилик палатаси уртасида зиддиятлар доимий тус олган долда Конунчилик палатаси депутатлари томонидан Узбекистон Республикаси Президентига киритилган таклиф буйича Узбекистон Республикаси Олий Мажлиси палаталарининг кушма мажлиси мудокамасига Бош вазирга нисбатан ишончсизлик вотуми билдириш дакидаги масала киритиш мумкинлиги белгиланганлиги парламентар демократиянинг мудим шаклларидан бири дисобланади.

Учинчидан, дукумат фаолияти борасида парламент назоратини амалга ошириш масаласи ута адамиятлидир. Дукукшунос олимлар Б.Страшун ва В.Рыжовнинг фикрига кура, парламент назорати институти объекти сифатида куп долатда ижро докимияти майдонга чикади. Айрим вазиятларда парламент назорати давлат радбари, суд докимияти ва мадаллий докимият органларига нисбатан кулланилиши мумкин. Парламент назорати институти дукуматга нисбатан сиёсий, бошка давлат органларига эса дукукий жидатдан амалга оширилади [7]. Узбекистон Республикасининг "Парламент назорати тугрисида'ги Конунининг 4-моддасида парламент назорати шакллари сифатида Узбекистон Республикаси Вазирлар Мадкамасининг мамлакат даётининг энг мудим масалалари юзасидан дар йилги маърузасини куриб чикиш, Бош вазирнинг мамлакат ижтимоий-иктисодий ривожланишининг айрим долзарб масалалари юзасидан дисоботини эшитиш, палаталар мажлисларида дукумат аъзоларнинг уз фаолиятига доир масалалар юзасидан ахборотни ва депутатларнинг саволларига жавобларни эшитиш, парламент текшируви кабилар белгиланган. Докимиятлар булиниш принципида конун чикарувчи докимият томонидан кабул килинган конун дужжатларининг ижроси долатини назорат килиш ва ижро докимияти фаолияти самарадорлигини бадолашда бу жараён мудим адамиятга эга. Куплаб хорижий мамлакатларда парламент фаолиятида парламент назорат функцияларига эътибор каратилиб, бу долат ижро докимияти тармогининг кучайиб кетишининг олдини олишда хизмат килади [8].

Туртинчидан, парламентнинг конун ижодкорлиги фаолиятида дукуматнинг тутган урнини тадлил килиш долзарб масаладир. Профессор Х.Т.Одилкориев фикрига кура дукук ижодкорлиги давлатнинг юридик нормалар яратишга каратилган махсус фаолиятидир. Давлат мазкур фаолият оркали халкнинг иродасини конун даражасида ифода этади, ижтимоий бошкарув ва сиёсий радбарликни амалга оширади [9]. Кабул килинаётган конун дужжатлари ижроси сифатида дукумат амалдаги конунчиликни амалга оширилиши механизмини кай даражада ишлаётгани ва ундаги бушликлар дамда янги нормалар кабул килиш заруриятини бошка конунчилик ташаббуси субъектларига караганда купрок амалиётда тукнаш келади. Шу сабабдан жадон амалиётида дам парламентга киритиладиган конун лойидаларининг аксарият кисми дукумат томонидан киритилиши кузатилади.

Узбекистон Республикасининг Конституцияси ва Узбекистон Республикасининг "Норматив-дукукий дужжатлар тугрисида"ги Конунига мувофик, Вазирлар Мадкамаси конунчилик ташаббуси дукукига эга. "Дукумат узи утказаётган сиёсат учун кандай конунчилик таъминоти зарурлигини ва конунларни узгартиришда кандай эдтиёжлар мавжудлигини докимиятнинг бошка

субъектларига Караганда яхширок билади. Ижро хокимияти сифатли конун лойихаларини ишлаб чикиш учун купрок имконият ва ресурсларга эга. Шу сабабли бошка хорижий давлатлар сингари Узбекистонда хам конун ижодкорлиги борасидаги ишларда хукумат фаол иштирок этиши табиий" [10]. Юкоридаги фикрлардан ижро хокимиятининг конун ижодкорлиги жараёнидаги ролини юкори бахолаш мумкин. Шу боис Вазирлар Махкамаси томонидан такдим этилаётган конун лойихаларининг сифатини, юридик техника жихатдан мукаммалигини ва амалга оширишнинг аник механизмларини белгилаш уларнинг ижросини таъминлашда асосий мезондир.

Хорижий мамлакатлар тажрибаси. Хорижий мамлакатларнинг парламент ва хукумат муносабатлари сохадаги тажрибасини киёсий тахлил килиш келгусида миллий конунчилик тизимига жорий этишга асос булади. Биринчидан, хукумат куплаб парламентар республикаларда (Германия, Швеция, Япония) конун чикарувчи орган, президентлик бошкаруви давлатларида (АКШ, Португалия, Лотин Америкасининг бир катор мамлакатлари) эса президент томонидан парламент билан келишилган холатда шакллантирилади. Иккинчидан, дунёнинг аксарият давлатларида хукуматнинг парламент олдидаги жавобгарлиги масаласи (ишончсизлик вотуми) хам умумий хукумат таркиби доирасида ёки унинг алохида вакилига нисбатан кулланилиши мумкин. Мисол сифатида, Франция Конституциясиянинг 49-моддасида Миллий мажлис хукуматга нисбатан ишончсизлик билдириши мумкинлиги, бунга асос булиб, камида ундан бир кисм Мажлис аъзоларининг овози кераклиги белгиланган. Учинчидан, парламент назорати институти объекти сифатида куп холатда ижро хокимияти намоён булади. Туртинчидан, жахон амалиётида парламентга киритиладиган конун лойихаларининг катта улуши айнан хукуматга тугри келади. Мисол сифатида, Германия амалиётига кура федерал хукумат парламентга куп микдорда конун лойихаларини киритади. Федерал хукумат томонидан илгари сурилган конун лойихаларини федерал канцлер дастлаб Бундесратга киритади. Коида тарикасида олти хафта ичида Бундесрат конун лойихасига шарх беради. Кейинги боскичда канцлер конун лойихасини Бундесрат шархлари билан бирга Бундестагга такдим этади.

Таклиф ва тавсиялар. Юкорида келтирилган илмий ва амалий хулосалардан келиб чиккан холда Узбекистонда парламент ва хукумат уртасидаги муносабатлар хукукий асосларини такомиллаштириш максадида куйидагилар таклиф этилади.

Биринчидан, парламент ва хукуматнинг узаро муносабатларида асосий уринни эгалловчи Узбекистон Республикаси Олий Мажлисининг Вазирлар Махкамасини шакллантиришдаги тугридан-тугри иштирокини парламент куйи палатаси сиёсий партиялари ролини ошириш механизмлари билан таъминлаш ва унинг хукукий асосларини такомиллаштириш лозим.

Иккинчидан, хокимиятлар булиниш принципини таъминлаш учун парламент назорати субъектлари ваколатларидан келиб чикиб, парламент назорати шаклларини куллашнинг аник тартиб-таомилларини ривожлантириш максадга мувофик.

Учинчидан, ижро хокимияти томонидан такдим этилаётган конун лойихаларининг сифатини, юридик техника жихатдан мукаммаллиги ва амалга оширишнинг аник механизмларини белгилашда замонавий-инновацион усулларни жорий этиш лозим.

Хулоса. Хркимиятлар булиниш принципида конун чикарувчи ва ижро этувчи хокимият уртасидаги муносабатлар ва алокалар ягона давлат сиёсатини амалга оширишни кузлайди. Парламент ва хукуматнинг узаро муносабатларига оид конунчиликни такомиллаштириш хокимиятлар булиниши конституциявий принципини амалга оширишда, улар уртасида узаро тийиб туриш ва мувозанат тизимини такомиллаштиришда узига хос ахамият касб этади. Бу, уз навбатида, хар бир хокимият тармогининг давлат хокимияти органлари тизимидаги ролини кучайтиришга, конун устуворлигини, конунийликни, Узбекистон Республикасининг Конституцияси ва конунлари ижросини таъминлашда, давлат хокимияти ва бошкарув органлари зиммасига юклатилган вазифаларни ижро этиш учун уларнинг масъулиятини оширишга хизмат килади.

References:

1. OlteanuS.Relations between the Parliament and the Government in the Romanian Constitutional Law // 1st World Congress of Administrative & Political Sciences (ADPOL-2012) // Procedia - Social and Behavioral Sciences 81 (2013) 246-249 // https://www.sciencedirect.com.

2. Axmedshayeva M.A. Ijro hokimiyat: nazariy-huquqiy masalalar. - Toshkent: TDYuI, 2011. - B.24.

3. Konstitutsionnoye pravo zarubejnix stran. Uchebnik dlyavuzov / Pod obsh. red. chl.-korr. RAN, prof. M.V.Baglaya,d.yu.n., prof. Yu.I.Leybo i d.yu.n., prof. L.M.Entina. - M.: Norma, 2004. - 237 s. http ://krasinskiy. ru/B aglai. pdf.

4. O'zbekiston Respublikasining Konstitutsiyasi. - Toshkent: "O'zbekiston" NMIU, 2018. - B.75.

5. Izoh: parlamentar demokratiya termini g'arb mamlakatlari olimlari tomonidan qo'llaniladi. Milliy huquq va siyosatshunoslik tizimida esa parlamentar respublika tushunchasi qo'llanilishi kuzatiladi. Mazkur ikki tushuncha bir xil ma'noga ega. Parlamentar demokratiyani prezidentlik demokratiyasi bilan o'zaro qiyoslaganda uning elementlari hukumatning vakillik organlari tomonidan shakllantirilishida hamda javobgar bo'lishi (ishonchsizlik votumi)da yaqqol namoyon bo'ladi.

6. Venter R. Motions of no confidence: parliament's executive check and checkmate // Journal of South African Law 2014/1/1 Pages 407-418 / https://ujcontent.uj.ac.za/vital/access/manager/Repository/uj:5497.

7. Guseva D. Sovremennie instituti parlamentskogo kontrolya yevropeyskix gosudarstv (Germaniya, Fransiya, Velikobritaniya, Rossiya) // PolitBook - 2016 - №3 // file://C:/Users/Pc/Downloads/sovremennye -instituty -parlamentskogo-kontrolya-evropeyskih-gosudarstv-germaniya-frantsiya-velikobritaniya rossiya.pdf. - S.12.

8. Litvinova O.S. Ponyatiye "effektivnost" i yego kriterii v parlamentskoy deyatelnosti // Istoricheskiye, filosofskiye, politicheskiye i yuridicheskiye nauki, kulturologiya i iskusstvovedeniye. Voprosi teorii i praktiki - Tambov: Gramota, 2013. - №5 (31): v 2-x ch. - C.101-107. // http://scjournal.ru/articles/issn 1997-292 X_2013_5-2_27.pdf.

9. X.T.Odilqoriyev, I.T.Tulteyev va boshq. Davlat va huquq nazariyasi. Darslik./ prof. X.T.Odilqoriyev tahriri ostida. -Toshkent: O'zbekiston Respublikasi IIV Akademiyasi, 2009. - B.233.

10. Jabborov S. Ikki palatali parlament sharoitida qonunchilik tashabbusi huquqini amalga oshirishning o'ziga xos jihatlari // Demokratlashtirish va inson huquqlari. - 2006. - №2. - B.7-8.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.