Научная статья на тему 'ЗНАЧЕНИЕ ЭЛЕКТРОННОГО ПРАВИТЕЛЬСТВА В РЕАЛИЗАЦИИ СТРАТЕГИИ ДЕСТВИЙ ПО ДАЛЬНЕЙШЕМУ РАЗВИТИЮ РЕСПУБЛИКИ УЗБЕКИСТАН'

ЗНАЧЕНИЕ ЭЛЕКТРОННОГО ПРАВИТЕЛЬСТВА В РЕАЛИЗАЦИИ СТРАТЕГИИ ДЕСТВИЙ ПО ДАЛЬНЕЙШЕМУ РАЗВИТИЮ РЕСПУБЛИКИ УЗБЕКИСТАН Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
49
20
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
информационно-коммуникационные технологии / электронное правительство / электронная демократия / изучения / электронная коммерция / должностное лицо / инспекция / автомотизированная информационная система. / information communication technology / electron government / electron democracy / learning / electron commerce / officer of inspectorate / automatic information system.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Э.Абдуллаев

в данной статье уделено особое внимание роли электронного правительства в Стратегии действий, а также особенности электронного правительства и его развития. Представлен опыт некоторых стран в этой сфере с юридической, научно-теоретической и практической точки зрения.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

VALUES OF E-GOVERNMENT IN IMPLEMENTATION OF THE STRATEGY OF ACTION FOR THE FURTHER DEVELOPMENT OF THE REPUBLIC OF UZBEKISTAN

in the article the author focuses on the role of electronic government in Strategy of actions, he also writes about special features of e-government, its development, and experience of other countries in this sphere and learns their practice on e-government from legal, scientific-theoretical and practical points of view.

Текст научной работы на тему «ЗНАЧЕНИЕ ЭЛЕКТРОННОГО ПРАВИТЕЛЬСТВА В РЕАЛИЗАЦИИ СТРАТЕГИИ ДЕСТВИЙ ПО ДАЛЬНЕЙШЕМУ РАЗВИТИЮ РЕСПУБЛИКИ УЗБЕКИСТАН»

Yuridik tanlar axborotnomasi-Вестник юридических наук-Review of Law Sciences

1 (2017) 51-55

VALUES OF E-GOVERNMENT IN IMPLEMENTATION OF THE STRATEGY OF ACTION FOR THE FURTHER DEVELOPMENT OF THE REPUBLIC OF

UZBEKISTAN

E.ABDULLAEVa Tashkent State University of Law, Tashkent, 100047, Uzbekistan a Tashkent State University of Law

ЗНАЧЕНИЕ ЭЛЕКТРОННОГО ПРАВИТЕЛЬСТВА В РЕАЛИЗАЦИИ СТРАТЕГИИ ДЕСТВИЙ ПО ДАЛЬНЕЙШЕМУ РАЗВИТИЮ РЕСПУБЛИКИ УЗБЕКИСТАН

Э.АБДУЛЛАЕВа Ташкентский государственный юридический университет, Ташкент, 100047, Узбекистан

"Ташкентского государственного юридического университета

УЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИНИ ЯНАДА РИВОЖЛАНТИРИШ БУЙИЧА ХДРАКАТЛАР СТРАТЕГИЯСИНИ АМАЛГА ОШИРИШДА ЭЛЕКТРОН

Х,УКУМАТНИНГ АХДМИЯТИ

Э.АБДУЛЛАЕВ" Тошкент давлат юридик университети, Тошкент, 100047, Узбекистон "Тошкент давлат юридик университети

Аннотация: мазкур мацолада мамлакатимизда Царакатлар стратегиясини амалга оширишда электрон уукуматнинг урни щмда ролини, шунингдек электрон уукуматнинг узига хос хусусиятларини, унинг бугунги кундаги тарацциётини щмда бу борада мазкур соуадаги хорижий давлатлар тажрибасининг циёсий ууцуций жщатларига илмий-назарий ва амалий жщатдан эътибор царатилган.

Калит сузлар: ахборот-коммуникация технологиялари, электрон уукумат, электрон демократия, урганиш, электрон тижорат, инспекциянинг мансабдор шахси, автоматлаштирилган ахборот тизими.

Аннотация: в данной статье уделено особое внимание роли электронного правительства в Стратегии действий, а также особенности электронного правительства и его развития. Представлен опыт некоторых стран в этой сфере с юридической, научно-теоретической и практической точки зрения.

Ключевые слова: информационно-коммуникационные технологии, электронное правительство, электронная демократия, изучения, электронная коммерция, должностное лицо, инспекция, автомотизированная информационная система.

Annotation: in the article the author focuses on the role of electronic government in Strategy of actions, he also writes about special features of e-government, its development, and experience of other countries in this sphere and learns their practice on e-government from legal, scientific-theoretical and practical points of view.

Keywords: information communication technology, electron government, electron democracy, learning, electron commerce, officer of inspectorate, automatic information system.

Муста^иллик йилларида амалга оширилган ислох,отлар миллий давлатчилик ва суверенитетни мустах,камлаш, хавфсизлик ва ^у^у^-тартиботни, давлатимиз чегаралари дахлсизлигини, жамиятда ^онун устуворлигини, инсон ^у^у^ ва эркинликларини, миллатлараро

Yuridik taillai' axborotnomasi-Вестник юридических наук-Review of Law Sciences

1 (2017) 51-55

тотувлик ва диний багрикенглик мудитини таъминлаш учун мудим пойдевор булди, халкимизнинг муносиб даёт кечириши, фукароларимизнинг бунёдкорлик салодиятини руёбга чикариши учун зарур шарт-шароитлар яратилди.

Бугунги кунда жадон бозори коньюнктураси кескин узгариб, глобаллашув шароитида ракобат тобора кучайиб бораётгани сабабли давлатимизни янада баркарор ва жадал суръатлар билан ривожлантириш учун мутлако янгича ёндашув дамда тамойилларни ишлаб чикиш ва руёбга чикариш зарурати юзага келмокда.

Адоли ва тадбиркорларни уйлантираётган долзарб масалаларни дар томонлама урганиб, амалдаги конунчилик, дукукни куллаш амалиёти ва илгор хорижий тажрибани тадлил килиб, кенг жамоатчилик мудокамаси натижасида 2017 - 2021 йилларда Узбекистан Республикасини ривожлантиришнинг бешта устувор йуналиши буйича Хдракатлар стратегияси [1] ишлаб чикилди.

Хдракатлар стратегиясининг биринчи йуналиши давлат ва жамият курилишини такомиллаштиришга йуналтирилган булиб, бунда давлат хизматининг ташкилий-дукукий асосларини ривожлантириш, дусусан, "электрон дукумат" тизимини такомиллаштириш, давлат хизматлари сифати ва самарасини ошириш каби устувор вазифалар куйилган.

Мамлакатимизда олиб борилаётган конунчилик содасидаги ислодотлар, энг аввало, унда истикомат килаётган дар бир фукаронинг дукуклари ва конун билан курикланадиган манфаатларини димоя килишнинг самарали механизмларини яратишга каратилганлиги билан адамиятлидир.

Шахс дукуклари орасида унинг ахборот олишга булган дукуки дам етакчи уринга эга. Бундай дукук дар бир шахснинг конституциявий дукуки дисобланиб, узини демократик дукукий давлат деб эътироф этган мамлакатлар уз фукаролари учун бундай дукукни амалга оширишнинг кафолатини тулик таъминлаб бериши лозим. Худди шундай конституциявий тамойил Узбекистон Ресубликасининг Конституциясида дам белгиланган булиб, хусусан, унинг 29-моддасида дар ким узи истаган ахборотни излаш, олиш ва таркатиш дукукига эгалиги амалдаги конституциявий тузумга карши каратилган ахборот ва конун билан белгиланган бошка чеклашлар бундан мустасно эканлиги назарда тутилган [2].

Айнан ушбу конституциявий коидадан келиб чикиладиган булса, мамлакатимизда дам фукароларнинг ахборот излаш ва уни олиш дамда таркатиш дукуклари амалдаги конунлар ва бошка норматив дукукий дужжатлар билан кафолатланганлигининг гуводи буламиз.

Ривожланган демократик мамлакатларнинг давлат бошкарувида ахборот алмашиш, фукароларнинг ахборотга нисбатан дукуклари билан бир вактнинг узида давлат докимияти ва бошкаруви органлари тугрисидаги маълумотларнинг очиклигини таъминлаш, ахборотнинг шаффофлиги ва барча учун излаш, олиш ва таркатиш имкониятларининг эркинлиги билан боглик масалалар марказий уринни эгаллайди.

Давлат докимияти ва бошкаруви органлари томонидан ахборот таркатиш тизимининг мукаммаллигини таъминлаш борасида олиб борилаётган чора-тадбирлар мудим адамиятга эга дисобланади. Мазкур тизим мудим ижтимоий масалаларда тезкор жавоб олиш имконини берибгина колмасдан, давлат хизматчилари билан бевосита муносабатга киришишга имкон беради, шунингдек фукароларнинг зарур хизматлардан фойдаланиш дамда расмий маълумотларни олиш йулида маъмурий характердаги барча тусик ва говларни бартараф этишга замин яратади.

Ушбу уринда жисмоний ва юридик шахсларнинг мурожаатларини куриб чикиш масаласи алодида адамиятга эга. Шу максадни амалга ошириш учун 2016 йил 25 сентябрда Узбекистон Республикаси Бош вазирининг виртуал кабулхонаси иш бошлади. Узбекистон Республикаси Президентининг 2016 йил 28 декабрида эса "Жисмоний ва юридик шахсларнинг мурожаатлари билан ишлаш тизимини тубдан такомиллаштиришга доир чора-тадбирлар тугрисида"ги Фармони [3] кабул килинди. Ушбу Фармонга асосана Узбекистоннинг барча шадар ва туманларида Президентнинг халк кабулхоналари очилди. Халк кабулхоналарининг очилиши давлат бошкарувини оптималлаштиришда электрон дукумат тизимининг жорий этилиши учун катта кадам булди.

Узбекистон Республикасининг Президенти томонидан 2017 йил 19 сентябрдаги БМТ Бош Ассамблиясининг 72-сессиясида сузлаган нуткида, 2017 йил мамлакатимизда "Халк билан мулокот ва инсон манфаатлари йили" деб эълон килинди, бизнинг максадимиз -юртимизда халк докимиятини номига эмас, балки амалда жорий килиш механизмларини мустадкамлашдан иборат. Ишончимиз комил: халк давлат органларига эмас, балки давлат

органлари халкимизга хизмат килиши керак. Мамлакатимизнинг барча дудудларида Президентнинг Виртуал ва Халк кабулхоналари ташкил этилди. Хрзирги кунга кадар бир миллиондан ортик фукароларимиз бу кабулхоналар оркали узларининг долзарб муаммоларини дал килди" - деб таъкидлаб утдилар [4]. Бу дам электрон мурожаатнинг давлат адамиятига молик накадар мудум эканлигини курсатиб беради.

Тадбиркорлик субъектлари томонидан давлат бошкаруви органлари билан муносабатларда юзага келадиган айрим ижтимоий муносабатларни тартибга солишда электрон дукуматнинг жорий этилиши самарали воситалардан дисобланади. Айникса, кичик ва урта бизнес вакиллари ижтимоий даётдаги турли муаммоларни дал килишда мунтазам равишда мансабдор шахсларнинг бюрократик тусикларига тукнаш келганликлари боис, улар давлат бошкарувининг умумэътироф этилган институтларига ва давлат структурасига жиддий эътирозлари мавжудлигини таъкидлашади. Давлат бошкаруви органлари фаолиятида учрайдиган шундай камчиликлар натижаси электрон дукуматнинг канчалик зарурийлигини ва унинг дар томонлама адамиятли эканлигини ижтимоий даётнинг узи тасдикламокда.

Биз юкорида ахборот олишга булган дукук дар бир фукаронинг конституциявий дукуки эканлигини таъкидлаган эдик. Жумладан, бундай дукукнинг кафолатланиши мамлакатимизда узининг зарур дукукий асосларига эга булиб, хусусан, "Ахборотлаштириш тугрисида'ги [5], "Ахборот эркинлиги принциплари ва кафолатлари тугрисида"ги [6], "Оммавий ахборот воситалари тугрисида'ги [7] ва "Давлат докимияти ва бошкаруви органлари фаолиятининг очиклиги тугрисида'ги [8] Узбекистон Республикасининг конунлари дамда бошка конуности дужжатларини алодида таъкидлаш уринли булади.

Узбекистонда дам давлат бошкарувининг очиклиги ва шаффофлигини таъминлаш борасида мамлакатимиз радбари ва дукуматимиз томонидан кенг куламли ислодотлар олиб борилмокда. Айникса, бу уринда Узбекистон Республикаси Олий Мажлиси томонидан кабул килиниб, даётга жорий этилаётган конунлар республикамизда электрон дукуматнинг боскичма-боскич тарзда йулга куйилаётганлигининг исботидир.

Илк маротаба мамлакатимизда "электрон дукумат" ибораси Узбекистон Республикасининг Биринчи Президенти Ислом Каримов томонидан 2013 йилнинг 18 январида Вазирлар Мадкамасининг мажлисида кулланилган. Хусусан, мамлакатимиз радбари уз сузида "электрон дукумат" тизимини, шу жумладан бошкарув жараёнлари, шунингдек бизнес содасига ва фукароларга давлат хизматлари курсатиш тизимини шакллантириш концепцияси ва комплекс дастурини ишлаб чикишни жадаллаштиришга, ахборот тизимларининг идоралараро ва идоравий комплексларни интеграция киладиган миллий тизимини яратишга алодида эътибор каратиш лозимлигини таъкидлаган эди [9].

Узбекистонда электрон дукуматнинг жорий этилишидан кузланган энг асосий максад, биринчи навбатда, давлат органлари томонидан фукаролар ва юридик шахсларга маълумотлар етказишнинг сифати ва тезлигини ошириш, фукароларнинг давлат органлари ахборот базасидан эркин фойдаланиш имкониятини таъминлаш ва шу оркали давлат органлари фаолиятини дамда давлат аппаратининг таркибини оптималлаштириш ва улар ишининг самарадорлигини ошириш истикболларини белгилашга каратилганлиги билан адамиятлидир.

Агар манбаларга эътибор каратадиган булсак, "электрон дукумат" ва "электрон демократия" каби тушунчалар биринчи булиб, АКШ ва Буюк Британия олимлари томонидан муомалага киритилган булиб, энг аввало, бу давлат органлари томонидан карорлар кабул килиш жараёнларида фукаролар иштирокини таъминлашга, янги ахборот технологияларидан фойдаланиш ва асосий демократик кадриятларни ривожлантириш ва димоя килишни назарда тутган [10].

Шу уринда мамлакатимиз томонидан жамият учун мудим карорларнинг кабул килинишида кенг жамоатчилик иштироки таъминланмокда. 2017 йил 23 - 27 январь кунлари Тошкент шадрида медиа-дафталик ва халкаро давра судбати ташкил этилиб, унда 1300 дан ортик мутахассис ва эксперт, жамоатчиликнинг, оммавий ахборот воситаларининг, дипломатик корпус ва халкаро ташкилотларнинг, шунингдек Узбекистонда фаолият юритаётган йирик хорижий инвесторларнинг вакиллари иштирок этишди.

"Конун дужжатлари таъсирини бадолаш тизими" порталида www.regulation.gov.uz йулга куйилган жамоатчилик мудокамаси натижалари буйича Узбекистон Республикаси Президентининг "Узбекистон Республикасини янада ривожлантириш буйича Хдракатлар стратегияси тугрисида"ги

Фармони, 2017 - 2021 йилларда Узбекистон Республикасини ривожлантиришнинг бешта устувор йуналиши буйича Хдракатлар стратегияси, Хдракатлар стратегиясини "Халк билан мулокот ва инсон манфаатлари" йилида амалга оширишга оид Давлат дастури юзасидан 1310 та таклиф ва мулохаза келиб тушиб, улар асосида Давлат дастурининг 41 та банди кайта куриб чикилди [12]. Айнан ушбу Хдракатлар стратегиясини электрон демократияга мисол булади, деб айтишимиз мумкин.

Электрон демократия хар бир шахсга мамлакатнинг сиёсий жараёнларида катнашиш имкониятини яратибгина колмасдан, бу жараёнда унинг уз харакатларини узи томонидан бахолаш имкониятларини хам яратади. Интернет ва унинг ахборот структуравий тузилиши хозирги вактда чекланмаган имкониятларни амалда таъминламокда. Бу биргина ахолининг сайлаб куйиладиган лавозимларга кимларнинг номзоди куйилганлигидан хабордор булишдан тортиб, бевосита фукаронинг электрон тарзда кимни сайлаш ва кимга овоз бериш масаласининг хал килинишигача хабардор булиш имкониятини камраб олади.

Электрон хукуматнинг конституциявий-хукукий гояси фукароларга жамият ва давлат ишларини бошкаришда бевосита хамда уз вакиллари оркали иштирок этиш хукукини таъминлаш оркали амалга ошади. Бундай иштирок этиш узини узи бошкариш, референдумлар утказиш ва давлат органларини демократик тарзда ташкил этиш, шунингдек давлат органларининг фаолияти устидан жамоатчилик назоратини ривожлантириш ва такомиллаштириш йули билан амалга оширилади. Бунинг асосида фукароларнинг давлат иктисодий ва сиёсий хаётига интернет воситасида таъсир утказиш имконияти яратилади, ахолининг сиёсий фаоллиги ошади, шунингдек сиёсий сайтлар ва порталлар оркали давлат хокимиятига таъсири хам ошиб боради.

Техникавий тараккий этган мамлакатларда бошкарув органлари томонидан интернетдан фойдаланиш масаласига давлат хокимияти бошкарувининг самарадорлигини оширишда стратегик мухим йуналиш сифатида каралмокда.

Бугунги кунда ахборот технологиялари давлат аппарати тизимида ишнинг самарадорлигини оширишда нисбатан таъсирли инструмент хисобланиб, у жамиятда давлат хокимияти тугрисидаги маълумотларнинг шаффофлигини таъминлаш хисобига хукумат нуфузини янада мустахкамлашга, шунингдек хокимият фаолиятидаги ортикча сарф-харажатларнинг камайишига олиб келади. Айнан шунинг учун купчилик тараккий топган мамлакатлар жамият олдида хисобдорлик ва масъулиятлилик тамойилларига асосланган давлат бошкарувининг янги моделларини жорий этмокда.

Шу максадда Хдракатлар стратегиясининг ижроси сифатида 2017 йил 8 август куни ПФ -5139-сон билан кабул килинган "Узбекистон Республикаси Президенти хузуридаги давлат бошкаруви академиясида бошкарув кадрларини тайёрлаш, кайта тайёрлаш ва уларнинг малакасини оширишнинг самарали тизимини янада ривожлантириш чора-тадбирлари тугрисида'ги Узбекистон Республикаси Президентининг Фармонида хам академия тингловчилари давлат бошкарувини ташкил этиш, ахборот-коммуникация ва "электрон хукумат" сохаларида мустахкам билимларни эгаллашларини таъминлаш таъкидланган [11].

Бундан ташкари, Хдракатлар стратегиясида Узбекистон Республикаси Президентининг "2018 - 2021 йилларда "электрон хукумат" тизимини янада ривожлантириш буйича чора-тадбирлар тугрисида'ги карори лойихасини ишлаб чикиш назарда тутилган. Карорда 2021 йилгача

электрон шаклга утказиладиган асосий давлат хизматларни ва давлат органлари функцияларини хатловдан утказиш, давлат хизматларини курсатишда идоралараро электрон хамкорлик ёрдамида жунатиладиган маълумотлар руйхатини белгилаш, давлат органлари томонидан кабул килинадиган ва юбориладиган маълумотларни тахлил килиш, давлат хизматларини курсатиш тартиботини такомиллаштириш, ахборот тизимлари ва улар уртасида узатиладиган маълумотлар руйхатини хамда электрон шаклга утказиладиган давлат хизматлари руйхатини уз ичига олган "электрон хукумат" тизимини янада ривожлантириш буйича йул харитасининг тасдиклаш масалалари уз аксини топиши кузда тутилмокда.

Электрон хукуматни ахборот хавфсизлигини таъминламасдан туриб жорий килиб булмаслиги бизга маълум. Хдракатлар стратегиясида "электрон хукумат" тизими доирасида ишлаб чикилаётган ахборот тизимларининг ахборот хавфсизлиги юзасидан мониторинг килиш тизимини яратиш хам кузда тутилган.

Хулоса килиб айтганда, Хдракатлар стратегиясида кузда тутилган максадларни амалга ошириш мамлакатимизда электрон хукуматни жорий этиш ва уни ривожлантиришда, энг аввало,

Yuridik fanlar axborotnomasi-BeeTHHK ropHgHHecKHX HayK-Review of Law Sciences

1 (2017) 51-55

^y^aponapHHHr ax6opoT TexHonoruanapugaH caMapanu ^oMganaHumuHH Mynra Kynum no3HM 6ynagu. Ey эca эnектpoн TapMO^ op^anu gaBnaT opraHnapu TOMOHugaH axpnura Tynu^ Ba umoHnnu ax6opoTnapHH y3 Ba^Tuga eTKa3u6 6epumHH TatMHHna6rHHa ^onMacgaH, ^y^aponap Ba ropuguK maxcnapHHHr gaBnaT 6om^apyBH opraHnapuHHHr h^THMOHH ^aMga gaBnaT xu3MaTnapugaH ^oMganaHum HMKOHuaraapuHH x,aM KeHrafrrapHmra epgaM 6epagu. EyHgaH KypuHaguKH, MaMnaKaTHMH3ga gaBnaT 6om^apyBuga эnектpoн ^yKyMaT HuxpaTga My^HM ax,aMH3Tra эгa.

References:

1. O'zbekiston Respublikasining Konstitutsiyasi // - T.: O'zbekiston, 2014. - B.24.

2. "2017-2021 yillarda O'zbekiston Respublikasini rivojlantirishning beshta ustuvor yo'nalishi bo'yicha Harakatlar strategiyasi", O'zbekiston Respublikasi qonun hujjatlari to'plami, 2017 y., 6-son, 70-modda, 20-son, 354-modda, 23-son, 448-modda.

3. "Jismoniy va yuridik shaxslarning murojaatlari bilan ishlash tizimini tubdan takomillashtirishga doir chora-tadbirlar to'g'risida"gi O'zbekiston Respublikasi Prezidentining Farmoni, 2016-yil 28-dekabr. O'zbekiston Respublikasi qonun hujjatlar to'plami, 2017 y. 1(761)-son

4. O'zbekiston Respublikasi Prezidenti Shavkat Mirziyoyev 19-sentyabr kuni Birlashgan Millatlar Tashkiloti Bosh Assambleyasining 72-sessiyasida nutqi.

5. O'zbekiston Respublikasining "Axborotlashtirish to'g'risida"gi Qonuni, O'zbekiston Respublikasi Oliy Majlisining Axborotnomasi, 2004 y., 1-2-son, 10-modda; O'zbekiston Respublikasi qonun hujjatlari to'plami, 2014 y., 36-son, 452-modda.

6. O'zbekiston Respublikasining "Axborot erkinligi prinsiplari va kafolatlari to'g'risida"gi Qonuni, O'zbekiston Respublikasi Oliy Majlisining Axborotnomasi, 2003 y., 1-son, 2-modda.

7. O'zbekiston Respublikasining "Ommaviy axborot vositalari to'g'risida"gi Qonuni, O'zbekiston Respublikasi qonun hujjatlari to'plami, 2007 y., 3-son, 20-modda.

8. O'zbekiston Respublikasining "Davlat hokimiyati va boshqaruvi organlari faoliyatining ochiqligi to'g'risida"gi Qonuni, O'zbekiston Respublikasi qonun hujjatlari to'plami, 2014 y., 19-son, 209-modda.

9. O'zbekiston Respublikasining Birinchi Prezidenti Islom Karimovning 2012-yilda mamlakatimizni ijtimoiy-iqtisodiy rivojlantirish yakunlari hamda 2013-yilga mo'ljallangan iqtisodiy dasturning eng muhim ustuvor yo'nalishlariga bag'ishlangan Vazirlar Mahkamasining majlisidagi ma'ruzasi. http://uza.uz.

10. L.Prixodko. "Elektronnoye pravitelstvo kak razvitiye idey elektronnoy demokratii" izvlecheno iz register. h10.ru/g/cw.gif?disser7, 20 avgusta 2008 g.

11. "O'zbekiston Respublikasi Prezidenti huzuridagi davlat boshqaruvi akademiyasida boshqaruv kadrlarini tayyorlash, qayta tayyorlash va ularning malakasini oshirishning samarali tizimini yanada rivojlantirish chora-tadbirlari to'g'risida"gi O'zbekiston Respublikasi Prezidentining Farmoni, Sobraniye zakonodatelstva Respubliki Uzbekistan, 2017 g., № 32, - S.795.

12. www.uza.uz<http://www.uza.uz>.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.