Научная статья на тему 'Выбор способа и технического средства для послойного внесения удобрений в грядки'

Выбор способа и технического средства для послойного внесения удобрений в грядки Текст научной статьи по специальности «Сельское хозяйство, лесное хозяйство, рыбное хозяйство»

CC BY
44
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
FORMING THE BEDS / A RIBBON METHOD OF PUTTING FERTILIZERS / ARROWED SPADE / DIRECTING PLANK / FERTILIZER / FERTILIZER DISTRIBUTOR / ПУШТА ОЛИШ / ўғИТНИ ТАСМАСИМОН СОЛИШ / ўқ ЁЙЛИ ПАНЖА / ЙўНАЛТИРУВЧИ ПЛАНКА / ўғИТ ТУШИРГИЧ / ўғИТНИ ТАқСИМЛАГИЧ / ФОРМИРОВАНИЕ ГРЯДОК / ЛЕНТОЧНЫЙ СПОСОБ ВНЕСЕНИЯ УДОБРЕНИЙ / СТРЕЛЬЧАТАЯ ЛАПА / НАПРАВЛЯЮЩАЯ ПЛАНКА / УДОБРИТЕЛЬ / РАСПРЕДЕЛИТЕЛЬ УДОБРЕНИЙ

Аннотация научной статьи по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству, автор научной работы — Худойбердиев Т.С., Болтабоев Б.Р., Турсунов Б.Н., Раззақов Б.А.

Известно, что внесение фосфорных удобрений в необходимом количестве в сформированные грядки для посева семян хлопчатника, способствует раннему появлению всходов и ускорению развития растений, что позволяет более раннему созреванию и попышеню урожайности хлопчатника. В статье приведены результаты исследований по выбору способа внесения удобрений в два слоя в сформированные грядки и по разработке устройства со стрельчатой лапой обеспечивающее внесение удобрений ленточным способом по всей ширине обеих слоёв грядок.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству , автор научной работы — Худойбердиев Т.С., Болтабоев Б.Р., Турсунов Б.Н., Раззақов Б.А.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CHOICE OF WAYS AND TECHNICAL MEANS FOR PUTTING LAYERS OF FERTILIZERS INTO THE BEDS

We know that putting phosphorium fertilizers in a necessary amount into the formed beds for sowing cotton seeds enable to appear the plant ears early and to fasten the development of the plant that results in early ripening and increasing the fertility of cotton plants. The article is focused on the results of the research on choosing the ways of putting fertilizers in two layers into the formed beds and working out the equipment with a needle spade that provides putting fertilizers by a ribbon method along the whole width of both bed layers.

Текст научной работы на тему «Выбор способа и технического средства для послойного внесения удобрений в грядки»

ВЫБОР СПОСОБА И ТЕХНИЧЕСКОГО СРЕДСТВА ДЛЯ ПОСЛОЙНОГО ВНЕСЕНИЯ УДОБРЕНИЙ В ГРЯДКИ

Худойбердиев Т.С.

Болтабоев Б.Р.

Турсунов Б.Н.

Раззацов Б.А.

Андижанский институт сельского хозяйства и агротехнологий

Известно, что внесение фосфорных удобрений в необходимом количестве в сформированные грядки для посева семян хлопчатника, способствует раннему появлению всходов и ускорению развития растений, что позволяет более раннему созреванию и попышеню урожайности хлопчатника.

В статье приведены результаты исследований по выбору способа внесения удобрений в два слоя в сформированные грядки и по разработке устройства со стрельчатой лапой обеспечивающее внесение удобрений ленточным способом по всей ширине обеих слоёв грядок.

Ключевые слова. Формирование грядок, ленточный способ внесения удобрений, стрельчатая лапа, направляющая планка, удобритель, распределитель удобрений.

ПУШТА КАТЛАМЛАРИГА УГИТНИ солиш услуби ва ТЕХНИК ВОСИТАСИНИ ТАНЛАШ

Маълумки, пахта чигити экиладиган пушталарга етарли даражада фосфорли угитлар солинса, чигитнинг униб чи;иши ва ривожланиши тезлашиб, пахта эртарок; пишиб етилади ва хосилдорлик ортади. Кузда пушта олиш пайтида угитни пуштанинг ;айси катламига ва кандай усулда солиниши тугрисида хозирги кунда бир фикрга келингани йу;.

Ма;олада, пушта олиш пайтида унинг иккита катламига угитни солиш схемасини танлаш хамда уни таъминлайдиган, пушта катламларининг кенглиги буйича угитни тасмасимон усулда солиб кетувчи курилманинг у; ёйли ишчи органининг конструкциясини ишлаб чи;иш буйича олиб борилган тад;и;отларнинг натижаси келтирилган.

Калитли сузлар. Пушта олиш, угитни тасмасимон солиш, у; ёйли панжа, йуналтирувчи планка, угит туширгич, угитни та;симлагич.

CHOICE OF WAYS AND TECHNICAL MEANS FOR PUTTING LAYERS OF FERTILIZERS

INTO THE BEDS

We know that putting phosphorium fertilizers in a necessary amount into the formed beds for sowing cotton seeds enable to appear the plant ears early and to fasten the development of the plant that results in early ripening and increasing the fertility of cotton plants. The article is focused on the results of the research on choosing the ways of putting fertilizers in two layers into the formed beds and working out the equipment with a needle spade that provides putting fertilizers by a ribbon method along the whole width of both bed layers.

Key words. Forming the beds, a ribbon method of putting fertilizers, arrowed spade, directing plank, fertilizer, fertilizer distributor.

DOI: 10.24411/2181-0761/2020-10109

Умумий маълумотлар. Кишлоц хужалик экинларининг хосилдорлигини оширишда (айницса пахтачиликда) экин майдонларини тайёрлашда агротехника талабларида курсатилган жараёнларни уз вацтида ва сифатли бажариш, тупроцнинг намлиги ва хароратини сацлаш чораларини куриш каби омиллар мухим хисобланади. Агарда пахта чигитини пуштага экиш усулидан фойдаланилса, бу омилларнинг самараси янада юцорироц булади. Шунинг учун бу усулдан хозирда куп вилоятларда кенг фойдаланиш йулга цуйилган, чунки пушта олинганда, унинг икки томонида, юза купаяди. Катта юза купроц иссицлик оцимини цабул цилади ва ундаги харорат 3...5 градусга юцорироц булади. Натижада экилган чигит муддатидан илгарироц униб чицади ва хосилдорлик 4...5 центнерга купайишига олиб келади [1]. Агар пахта чигити экилаётган пушталарга етарли даражада угитлар солинса, чигитнинг униб чициши ва ривожланиши тезлашиб, хосил янада эртароц пишиб етилади ва хосилдорлик 10,0...11,0 % га ортади [1,2].

Угитлар хилма хил булганлиги учун уларнинг вазифаси хам хар хил булиб, усимликлар учун тупроцца керакли пайтда ва белгиланган мицдорда, самарали булган услуб ёрдамида, маълум чуцурликка берилади. Фосфорли угитларни, бошца угитлардан фарцли равишда, кузда пушта олиш даврида, берилишининг фойдали эканлиги узоц йиллик дехцончилик тажрибасидан маълум.

Шуни айтиш керакки, кузда пушта олиш пайтида фосфорли угитни пуштанинг цайси цатламига ва цандай усулда солиниши тугрисида хозирги кунда бир фикрга келингани йуц. Чунки угитни пуштанинг цайси цатламига ва цандай усулда солиниши шу вазифани бажарувчи техник воситани ишлаб чицишга асос булади.

^итни пушта цатламига солувчи услубни танлаш. Шу йуналишда бажарилган ишларнинг купчилигида [3,4] угитнинг пуштага тасмасимон шаклда солинишини самарали эканлиги тугрисида ижобий хулосалар келтирилган. Хацицатдан хам, тасмали усулда угитни маълум кенглик ва чуцурликда солиниши, тасмалар орасидаги масофани тугри белгиланиши, улардан самарали фойдаланишни белгилайди.

Указилган тадцицотларда [5,6] угитни пуштанинг пастки цисмига битта цатламга, яъни 25...30 см чуцурликка солиш, экиш билан бир вацтда уругдан 5...10 см масофада ва 15 см чуцурликка юцоридаги цатламга солишда ижобий натижалар олинган хамда угитни чигит цаторидан икки томонлама 10 см узоцликда 18...20 см чуцурликка солинганда пахтанинг хосили ортганлиги кузатилган. Лекин, хозирда угитни тасмасимон солиниш усулини афзаллигига царамай, тадцицотчилар томонидан ягона фикрга хали келингани йуц.

Н.М.Комилов томонидан утказилган тадцицотларда хам [7] угитни пуштанинг икки цатламига тасмасимон усулда солинган холати урганилган (1-расм). Кабул цилинган шаклда экилаётган пахта чигитининг икки томонига тасмасимон усулда, пуштанинг пастига эса угит чизицли солинган. Бу ишда хам угитни тасмасимон усул билан солишни афзаллиги курсатилган.

Юцоридаги тахлил цилинган ишларда хар хил угит солиш схемалари куриб чицилган, лекин уларнинг биронтасида хам пушта олиш пайтида икки цатламига унинг кенглиги буйича угитни солиш схемаси хамда бу схема буйича угитлашнинг гузанинг ривожланишига ва пахта хосилдорлигига таъсири урганилмаган.

Шунинг учун, пушта олиш пайтида унинг иккита цатламига кенглиги буйича угитни солиш схемаси (2-расм) танланиб, уни таъминлайдиган ишчи органининг конструкциясини ишлаб чициш мазкур илмий ишнинг вазифаси этиб белгиланди.

1-pacM. nymTa o^urn öunaH 6upra Tyra yFHT co^Hm cxeMacH

1-acocuü Mu^dopdaeuyrum; 2^Kum OAdu Mu^dopdaeuyrum; 3^KuAeaH naxma Hueumu.

2-pacM. Eaxoprana nymTa 6a^aHg^uruHHHr y3rapumu Ba ^aT^aM^ap 6yfiHHa

yFHTHH co^um maH^u.

1-Ky3daH öaxopeaHa nymma 6aAaHdAueuHuHe HyKumu (1...2 cm); 2^kuw OAdudaH 6opoHaAamdaeu nymma 6aAaHdAueuHuHe nacaüumu (2...3 cm); 3^Kum naümudaeu эккuн cupnaHHuruHuHe 6ocumu ocmuda 6aAaHdAueuHuHe nacaüumu (1...2 cm);

h^Kum HyKypAueu (3...5 cm).

EyHga, naxTa hhththhh экнm Hy^yp^HrHHH nymTaHHHr Ky3ga maK^aHraH öa^aHg^urugaH эмaс, 6a^KH öaxopga экнm o^gu öa^aHg^urugaH xurnö^aHumu KepaK öy^agu. HyHKH, TaH^aHraH cxeMa (2-pacM) 6yHHHa ^fhthh KaTflaM^apra co^um ycy^u rorçopuga Tax^u^ ^H^HHraH ycy^apgaH KyHugaru^ap 6u^aH ^u^agu: 6upuHHudaH - nymTa acocura 6up öupugaH 7...8 cm Maco^aga ^ofi^amraH y^Ta TacMacuMOH ycy^ga yFuTHuHr co^uHumuga; uKKuHHudaH - экнm HyKyp^uru nymTaHuHr öa^aHg^uruHu öaxoprana HyKumuHu, экнm o^gu 6opoHa^amgaH Ba экнm naHTugaru эккнн cupnaHHuru 6ocumu ocraga nymTa öa^aHg^uru 4...5 cm ra KaMaHumuHu xucoöra o^uHumuga; yHuHHudaH - roKopugaru KaT^aMra 6e^ru^aHraH yFuT MuKgopuHu y^gaH

икки цисми 2-та тасмасимон куринишда, угитнинг учдан бир цисми эса пушта олиш пайтида иккинчи цатламни юцорисидаги тупроц билан аралаштириб юборилишида. Келтирилган шакл буйича ишлайдиган цурилма бир вацтнинг узида учта вазифани бажариши, яъни, угитни пуштанинг икки цатламига кенгайтирилган тасмали усулда солиб бир цисмини тупроцца аралаштириб кетиши керак булади.

Шу вазифаларни бажараолиши нуцтаи назаридан мавжуд пушта олгич-угитлагичлар пуштага куп цаватлаб угит солувчи ишчи органларнинг конструкциялари тахлил цилинди ва натижада, уларнинг барчасининг олдига цуйилган вазифалари хар хил булишига царамай, пуштанинг икки цатламига угитни кенгайтирилган тасмали усулда солишга ва унинг бир цисмини тупроцца аралаштириб кетишга мулжалланмаганлиги аницланди. Бундан ташцари уларда, угитни пуштага тасмалаб солишда бункердан тушаётган угитлар хар бир тасма учун угит утказгичда тацсимланиши белгиланган - бу эса иш жараёнида угитларнинг тацсимланиш мицдорини назорат цилиш цийинлашади.

Шуларни хисобга олиб, угитни цатламлаб пушта кенглиги буйича соладиган ишчи орган (цурилма) цуйидаги талаблар асосида ишлаб чицилиши белгиланди:

- пуштанинг асос цисмига угитни солувчи иш органининг (цурилманинг) конструкцияси содда, угитни солиш билан бирга тупроцни хам юмшатиб кетишини таъминлаши керак;

- угит утказгич тупроцни юмшатиб кетувчи иш органига (цурилмага) урнатилиши ва у пушта олгичнинг олдига маълум масофада жойлаштирилиши керак;

- угитни цатламларга тацсимоти угит утказгичда эмас, балки бункерда урнатилган мицдорлагич ёрдамида амалга оширилиши керак.

Юцоридаги талабларга жавоб берувчи, пушта олинадиган кенгликка угитларни солиш учун кетига угит утказгич урнатилган наралникли юмшатгичнинг тажриба нусхаси ишлаб чицилди ва дастлабки синовдан утказилди [8]. Каршилиги кам булиши учун наралник устунининг кенглиги билан угит утказгичнинг кенглиги бир хил цилиб ясалди. Пушта асосининг кенглиги буйича бир биридан 5 см узоцликда, текис юзадан 12...13 см чуцурликда ишлаши учун 5-та юмшатгич-угитлагич урнатилди ва тушаётган угитнинг мицдори бункердаги мицдорлагич орцали амалга оширилди. Утказилган синовлар цурилмани асосан талаб даражасида ишлашини курсатди. Лекин, шу билан биргаликда, тупроц таркибидаги бегона утларнинг цолдицлари ва улчами каттароц булган кесаклар йигилиб кетилиши хам кузатилди. Демак, уларни ишлатишда маълум чекловлар борлиги маълум булди. Бу муаммони хал цилиш учун махсус юмшатувчи - уц ёй шаклда панжа тайёрланди ва унинг устуни ортига угит утказгич урнатилди (3-расм). Ушбу цурилманинг асосий цисмлари цуйидагилар: устун 1, уц ёйли панжа 2 ва унинг олдига урнатилган наралник 3, таглик 4, йуналтирувчи пластина 5, угит утказгич 6 ва тацсимлагич 7 лардан иборат. Баъзи улчовлар расмда курсатилган.

Угит утказгич 6 дан йуналтирувчи пластина 5 га тушаётган угитлар 130...140 мм кенгликка тарцалиши кузда тутилган. Белгиланган кенгликка угитларнинг ёйилиши цулай булиши учун йуналтирувчи пластина 5 нинг юзаси цабариц шаклда тайёрланган ва цушимча равишда тацсимлагичлар 7 хам урнатилган.

3-pacM. yrç-ëH-flH naH^a MMmaTrHH-yFHTrarHHHHHr cxeMacH

1-ycmyH; 2-yK, ëÛAu naHwa; 3-HapaAHuK; 4-maeAuK; 5-üyHaAmupyenu nAacmuHa;

6-yrum ymKa33UH; 7-ma^cuMAaeun.

XapaKaT naHTHga WMmaTrHH ocTHgaru Tynpo; KyTapu^HÖ, yFHTHHHr Tymumura Tyc^HH^HK ;H^Hm эхтнмо^ннн HeK^am Ma;caguga y; ëfi^H naH^a octh Ma^yM ;HH^HKga ^»H^amraH Tar^HK 4 ÖH^aH 6epKHTH^raH. Ey maeAuK mynpo^Hu yrum mymaëmeaH opaAu^Hu nacmudaH ymuö KemumuHu ma^MuHAaüdu. Y;-ëH naH^a^H yFHT^^arHH nymTaHHHr acocura (76 cm) yFHTHH Tap;aTHm yHyH öup öupura HHeöaTaH 5...6 cm Maœ^aga 3-Ta ypHara^raH.

Тупрок; каналида утказилган бирламчи синовлар янги ишлаб чи;илган у;-ёй панжали юмшатгич-угитлагични тажриба нусхаси талаб даражасида ишлашини курсатди.

Хулоса ;илиб шуни айтиш мукинки, пушта олиш пайтида катламларнинг кенглиги буйича угитни тасмали усулда солинишини тадкик; ;илиш ва угитларни солиш усуллари тугрисидаги маълумотларнинг куламини кенгайтириш -мутахассислар томонидан энг ма;бул угит солиш усулларини танлашни осонлаштирди.

Адабиётлар:

1. Ф.Хасанова. Пушта олиш технологияси. //Узбекистон ;ишло; хужалиги журнали. -Тошкент:2009-№12-65.

2. Х.Шукуруллаев. Пахтачиликда техникадан унумли фойдаланиш ва гуза парваришининг кушимча имкониятлари.-Тошкент: Нихол-2008-Б 50-53.

3. Изучение приемов локального внесения основных доз удобрений под различные сельскохозяйственные культуры: Отчет НИР/Всесоюз.НИИ удобрений и агропочвовед (ВИУА).-№ГР801041826; Инв №2880019935.-М.:1987.-С 13-25.

4. Рекомендации по локальному внесению минеральных удобрений под основные сельскохозяйственные культуры. Рекомендации. /Всесоюзное ПНО Союзсельхозхимии.-М.:Колос,1981-31 с.

5. П.Б.Протасов, Ф.К.Кодирходжаев. Применение удобрений в хлопководстве.-Ташкент:Узбекистан, 1980. -144 б.

6. У.Рахматхонов Влияние локальных способов внесения фосфорных удобрений на уражайность тонковолокнистого хлопчатника: Авт.дис.канд. с/х наук.-Душанбе, 1967.-30 с.

7. Н.М.Комилов Пушта олгич-угитлагичнинг ишчи кисмларини такомил-лаштириш ва параметрларини асослаш. Фалсафа доктори (PhD) диссертацияси-Тошкент-2018-127 б.

8. Т.С.Худойбердиев, А.Н.Худоёров, Б.Р.Болтабоев, Б.А.Разза;ов. Пуштага угит солишни такомиллашган технологияси ва уни амалга оширувчи курилма конструкцияси. "Агросаноат мажмуаси учун фан, таълим ва инновация, муаммолар ва исти;боллар" хал;аро илмий-амалий анжуман материаллари,1-;исм. Тошкент-2019-79-82 бетлар.

9. Т.С.Худойбердиев, А.Н.Худоёров, Б.Р.Болтабоев, Б.А.Раззаков. Пушта олгич-угитлагич курилмасининг тузилиши ва ишлаши. "Агросаноат мажмуаси учун фан, таълим ва инновация муаммолари ва истикболлар" мавз. илмий-амалий анжуман туплами 1-кисм.-Тошкент,-2019.- 82-85 б.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.