Научная статья на тему 'Разработка конструкции комбинированной кукурузной сеялки работающей по технологии минимальной обработки почвы'

Разработка конструкции комбинированной кукурузной сеялки работающей по технологии минимальной обработки почвы Текст научной статьи по специальности «Технологии материалов»

CC BY
85
13
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
УРОЖАЙ ПШЕНИЦЫ / ПОСЕВНАЯ ПЛОЩАДЬ / ПЛОТНОСТЬ ПОЧВЫ / СЕЯЛКА ДЛЯ ПОСЕВА КУКУРУЗЫ / ОПОРНОЕ КОЛЕСО / УДОБРИТЕЛЬ / БОРОЗДОРЕЗ / ДИСКОВЫЙ РАСПРЕДЕЛИТЕЛЬ / НАПРАВЛЯЮЩАЯ ПЛАНКА / ҒАЛЛА ҳОСИЛИ / ЭКИН МАЙДОНИ / ТУПРОқ ЗИЧЛИГИ / МАККА ЭКИШ СЕЯЛКАСИ / ТАЯНЧ ғИЛДИРАК / ЭККИЧ / ўғИТЛАГИЧ / АРИқ ОЧГИЧ / ДИСКЛИ МИқДОРЛАГИЧ / ЙўНАЛТИРУВЧИ ПЛАНКА / WHEAT HARVEST / SOWING AREA / SOIL DENSITY / SEEDER FOR SOWING MAIZE / STABLE WHEEL / FERTILIZER / FURROW CUTTER / DISC DISTRIBUTOR / DIRECTING PLANK

Аннотация научной статьи по технологиям материалов, автор научной работы — Худойбердиев Т.С., Болтабоев Б.Р., Турсунов Б.Н., Абдуллаев О.

В последнее время в сельскохозяйственное производство широко внедряется технология минимальной обработки почвы. Особенно эта технология проявила свои положительные стороны при возделывании и получении высоких урожаев кукурузы, в качестве посева повторной культуры после уборки урожая пшеницы. Однако, из-за высокой плотности почвы после уборки пшеницы, при выборе рабочих органов посевного агрегата возникает необходимость уделения особого внимания их прочности и долговечности. В статье приведены результаты проведенных исследований по разработке комбинированной сеялки одновременно выполняющей посев зерен кукурузы, удобряющей почву и нарезающей оросительные борозды. Изготовлен лабораторный образец разработанной сеялки и проведены егопервичные полевые испытания. Результаты испытаний показали, что процесс посева полностью отвечает агротехническим требованиям а выбранные рабочие органы эффективно работают в условиях высокой плотности почвы.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

WORKING OUT THE CONSTRUCTION OF COMBINED MAIZE SOWER THAT WORKS BY TECHNOLOGIES OF MINIMAL SOIL PROCESSING

Over the past years technologies of minimal soil processing is widely being inserted into agricultural production. Especilaly, this technology showed its favorable results in cultivating and gaining high crop from maize as a second crop after gathering the wheat harvest. This article is focused on the results of carried researches on working out the combined seeder that accomplishes sowing maize grains, fertilizing the soil and cutting the irrigated furrows at the same time. A laboratory pattern of a seeder was worked out and its primary experiments were carried out. The results showed that the process of sowing meets agro technical requirements fully and the chosen working organs work effectively in conditions of high density of soil.

Текст научной работы на тему «Разработка конструкции комбинированной кукурузной сеялки работающей по технологии минимальной обработки почвы»

РАЗРАБОТКА КОНСТРУКЦИИ КОМБИНИРОВАННОЙ КУКУРУЗНОЙ СЕЯЛКИ РАБОТАЮЩЕЙ ПО ТЕХНОЛОГИИ МИНИМАЛЬНОЙ ОБРАБОТКИ ПОЧВЫ

Худойбердиев Т.С. Болтабоев Б.Р. Турсунов Б.Н. Абдуллаев О.

Андижанский институт сельского хозяйства и агротехнологий

В последнее время в сельскохозяйственное производство широко внедряется технология минимальной обработки почвы. Особенно эта технология проявила свои положительные стороны при возделывании и получении высоких урожаев кукурузы, в качестве посева повторной культуры после уборки урожая пшеницы. Однако, из-за высокой плотности почвы после уборки пшеницы, при выборе рабочих органов посевного агрегата возникает необходимость уделения особого внимания их прочности и долговечности. В статье приведены результаты проведенных исследований по разработке комбинированной сеялки одновременно выполняющей посев зерен кукурузы, удобряющей почву и нарезающей оросительные борозды. Изготовлен лабораторный образец разработанной сеялки и проведены егопервичные полевые испытания. Результаты испытаний показали, что процесс посева полностью отвечает агротехническим требованиям а выбранные рабочие органы эффективно работают в условиях высокой плотности почвы.

Кючевые слова.Урожай пшеницы, посевная площадь, плотность почвы, сеялка для посева кукурузы, опорное колесо, удобритель, бороздорез, дисковый распределитель, направляющая планка.

ТУПРОЦКД МИНИМАЛ ИШЛОВ БЕРИШ ТЕХНОЛОГИЯСИ БУЙИЧА ИШЛОВЧИ КОМБИНАЦИЯЛАШГАНМАККА СЕЯЛКАСИНИНГ КОНСТРУКЦИЯСИНИ ИШЛАБ ЧИЦИШ

Кейинги пайтларда кишлок; хужалик содасига тупрок;к;а минимал ишлов бериш технологияси кенг кириб келмокда. Бу технология, айни;са, галла досили йигиштириб олингандан сунг такрорий экин сифатида макка уругини экиб ундан ю;ори хосил олинишида узини ижобий томонларини курсатмокда. Лекин, галла йигиштириб олингандан сунг, тупро; зичлиги ута ю;орилиги учун, экиш агрегатининг тупро; билан муносабатда булувчи ишчи органларни танлашда уларнинг мустахкамликка булган чидамлилигига катта эътибор бериш керак булади. Ма;олада, галла йигиштириб олинган майдонларга бир ва;тнинг узида макка уругини экиб, тупро;ларни угитлаб ва сугориш аригини очиб кетувчи комбинациялашган сеялканинг конструкциясини ишлаб чи;иш буйича олиб борилган тад;и;отлар натижалари келтирилган. Ишлаб чи;илган сеялканинг тажриба нусхаси тайёрланиб бирламчи дала синовлари утказилди. Синовлар, таклиф этилаётган комбинациялашган макка экувчи сеялканинг барча танланган ишчи органлари, зичлиги ю;ори булган тупро;ларда самарали ишлашини ва экиш жараёни агротехник талабларга тула жавоб беришини курсатди.

Калитли сузлар.Галла досили, экин майдони, тупро; зичлиги, макка экиш сеялкаси, таянч гилдирак, эккич, угитлагич, ари; очгич, дискли микдорлагич, йуналтирувчи планка..

WORKING OUT THE CONSTRUCTION OF COMBINED MAIZE SOWER THAT WORKS BY TECHNOLOGIES

OF MINIMAL SOIL PROCESSING

Over the past years technologies of minimal soil processing is widely being inserted into agricultural production. Especilaly, this technology showed its favorable results in cultivating and gaining high crop from maize as a second crop after gathering the wheat harvest. This article is focused on the results of carried researches on working out the combined seeder that accomplishes sowing maize grains, fertilizing the soil and cutting the irrigated furrows at the same time. A laboratory pattern of a seeder was worked out and its primary experiments were carried out. The results showed that the process of sowing meets agro technical requirements fully and the chosen working organs work effectively in conditions of high density of soil.

Key words: wheat harvest, sowing area, soil density, seeder for sowing maize, stable wheel, fertilizer, furrow cutter, disc distributor, directing plank.

DOI: 10.24411/2181-0761/2020-10110

Маълумки,галла х,осили йигиштириб олингандан сунг майдонлар такрорий экинларни етиштириш учун х,айдалади, кесаклари майдаланади ва текислаш жараёнлари бажарилади, бу эса, фермерларга орти;ча х,аражат х,исобланади. Кейинги пайтларда цишло; хужалик сох,асига тупроцца минимал ишлов бериш технологияси кенг кириб келмо;да.Бу технология, айни;са, галла х,осили йигиштириб олингандан сунг,;ис;а ва;тни ичида, чорвачилик сох,асига ем-х,ашак етиштириш учун такрорий экин сифатида макка уругиниэкиб ундан ю;ори хосил олинишида узини ижобий томонларини курсатмо;да. Унинг афзалликлари:

-галлани х,осилини йигиштиргандан сунг макка уруги этраро; экилишида ва униб чи;;ан макка усимлигини вегетация даврини 10...15 кунга узайтирлишида - бу эса, маккани туларо;ривожланишига ва эртаро; етилишига имконият яратилади;

- галла учун берилган угитларни узлаштирилмай ;олган ;исмидан фойдаланиш мумкинлигида;

- галладан сунг ерни хайдаш, тупро;ни майдалаш ва текислаш ишлари бажариб майдонларни экишга тайёрлашга сарфланадиган харажатларни и;тисод

;илинишида.

Лекин, галла х,осили йигиштириб олингандан сунг, тупро;;а алохида ишлов бермасдан макка уруги экишнинг ;ийинлаштирувчи асосий омил булиб тупро; зичлигининг ута ю;орилигидир.

Маълумки, тупро;нинг зичланиши куп омилларга богли; булиб, унинг курсатгичи 1,1...1,2 г/см3 га тенг булгандаусимликларни яхши ривожланиши учун меъёр х,исобланади.Кузда, гузапоя йигиб олинган пахта далаларининг майдонларидаги эгат, пушта ва чок ;атор уртасидаги тупро;нинг зичлиги, ;атти;лиги тугрисидаги маълумотларни [1] тахлил ;илсак, тупро;нинг зичлиги ва ;атти;лиги меъёрий курсаткичлардан анча ю;орилигини курсатади (1-жадвал).

1-жадвал

Fy3anoH йиFиштириб олинган майдонлар тупроFининг зичлиги ва каттиклиги тyFрисида маълумотлар

Намуна олинган жой Тупро; ;атлами, см

0-10 10-20 20-30 30-40

Тупро;нинг зичлиги, г/см3

Эгат 1,38...1,45 1,43...1,48 1,47...1,53 1,48...1,54

Пушта 1,33...1,36 1,34...1,38 1,41...1,45 1,43...1,51

Чок ;атор уртаси 1,35...1,39 1,38...1,42 1,37...1,51 1,39...1,50

Тупро;нинг ;атти;лиги, МПа

Эгат 2,89...3,41 4,06...4,21 5,01...5,21 4,58...4,89

Пушта 0,92...1,42 1,42...2,89 3,12...3,34 3,29...3,74

Чок ;атор уртаси 1,33...2,08 3,18...3,78 4,07...4,48 3,89...4,22

Галла хосили йигиштириб олинган майдонлардаги бу ;атталиклар эса ю;оридагилардан кам булмаслиги ани; чунки бу давр йилнинг энг исси; пайтларига тугри келади.

Утказилган тад;и;отлар натижасида хосили йигиштириб олинган майдонлар юзасидан 2...3 см чукурликкача тупро;нинг майдаланиши,ундан20...30 см гача пастки ;исмида тупро; зичлашибмерч булиб кетиши,хамда трактор ва комбайн

гилдираклари юрганэгатларнингюзасидан то 25...30 см чукурликгачаута к;атиб кетгани аницланди.

Бугдой хосили йигиштирилган майдонлар тупрогининг холати 1-расмда курсатилган.

а-бугдой экилган пуштанинг холати, б-трактор гилдирагиутган юзалар.

1-расм. БуFдой х;осили йиFиштирилган майдонларнинг холати.

Шунинг учун, бундай майдонларда, тупрок;к;а минимал ишлов бериш технологиясини куллаб, ;иск;а ва;т ичидамакка уругини мавжуд сеялкалар билан экиш маълум кийинчиликларни келтириб чи;аради. Бу муаммони хал килишда, энг асосийси, экиш агрегатининг тупрок; билан муносабатда булувчи ишчи органларни танлашда уларнинг мустахкамликка булган чидамлилигига катта эътибор бериш керак булади. Шунингдек, бугдой х,осили йигиштирилгандан сунг, йил давомида тупро;;а ишлов бериш ва сугоришлар натижасида майдонларнинг рельефи нотекис булиб колгани учун сеялканинг бункерига жойлашган микдорлагичлар х,аракатни таянч гилдиракдан эмас, балки тракторнинг кувват олиш валидан ёки бош;а х,аракат берувчи манбаидан олиши керак булади.

Янги технологияни амалиётга кенг тадби; килиниши учун ю;оридаги шартларга жавоб берувчи сеялкани яратилиши ва уни кулланилиши, бизнинг фикримизча, макка х,осилдорлигини талаб даражасида булишлигини таъминлайди. Мазкур ишнинг ма;сади хам шундай саялкани яратиш ва амалиётда синашга ;аратилган.

Мавжуд сеялкаларнинг тахлили.Хозирги кунда, ривожланган давлатлардаги кузга куринган фирма ва компаниялари макка уругини экувчи сеялкаларни ишлаб чи;ариш билан шугулланади.

Булардан Австриянинг "Wentersteiger AG"кампаниясининг Dynamic Disc сеялкаси Monoseed B/G/DT [2], Россияда ишлаб чи;арилаётган СТВ-8К, СТВ-8КУ, СТВ-12, СТВ-12У сеялкалари [3], шунингдек механикавий сеялка КС[4], агрегат СУПН-8[5], ва СКНК-6 сеялкалари [6], Германиянинг Амазона фирмасининг EDX-60000-Т ва ЕДХ-9000-Т сеялкалари[7], АКШ нинг John Deere DB, Франциянинг Monosem фирмаси NC сеялкасининг NC classic ва NC Technic вариантлари [8], Белоруссиянинг ангизга экувчи сеялкалари[9] шулар жумласидандир.

Ю;оридаги сеялкаар икки гурухга-механикавий ва пневматик юритгичлар ёрдамида экувчи сеялкаларга булиб урганилди. Сеялкаларнинг конструкциялари илгор технологиялар асосида яратилган булиб, олдиларига куйилган вазифаларни, яъни экиш сифатини аъло даражада бажаради. Бунинг учун макка уругини экиш майдонларининг текислиги ва тупро;нинг фракцион таркиби талаб даражасида тайёрланади.

Бу сеялкалар конструкцияларининг тахлили, уларни мукаммал булишига карамай, Белоруссияда хамда Россияда ишлаб чи;илган ангизда ишловчи ЛитКульт [И^икт^сеялкаларидан таш;ари, биронтаси хам ангизда ишлайолмаслигини курсатди. Бугдой х,осили йигиштириб олингандан сунг макка уругини экиш ва бир

вацтда угитлаш сеялкаси Бразилияда ишлаб чицарилган, лекин унинг конструкцияси хам мураккаб ва нархи эса жуда юцори.

Таклиф этилаётган сеялка конструкциясиясининг схемаси.Макка уругини экиш учун цуйидаги цисмлардан иборат булган сеялканинг конструкцияси ишлаб чицилди: сеялканинг рамаси -1, тупроц юмшатгичи ва эккич-2, планкалар - 3 ва 6, тупроц юмшатгичи ва угитлагич-5, сугориш аригини очувчи ишчи орган -7, зичловчи гилдирак-8, зичловчи гилдиракни тупроцца булган босимини ростловчипружина - 9, таянч гилдирак-10, угит мицдорлагичи - 11, угит бункери -12, макка уругини бункери - 13, макка уругини мицдорлагичи -14 ва осиш цурилмаси - 15 (2-расм).

2-расм.Галла хосилидан сунг макка уругини экувчи сеялканинг схемаси.

Ишлаб

чицилган сеялка бир вацтнинг узида

тупроцни юмшатиб макка уругини экади ва угитлаб кетади. Бунинг учун

юмшатгич-эккичдан 8-10 см масофада юмшатгич-угитлагич урнатилган.

Бундан ташцари, бугдой досили йигиштириб олингандан сунг, макка уруги зичланган долатга келган ерга экилади. Юмшатгичлар таъсирида тупроцнинг уваланиш даражаси етарли булмасакесакларни кучиши содир булиб, уруг ваугит атрофини тупроц билан цопланиши цийилашади. Шу додисани таъсирини камайтириш учун, сугориш жараёни бошлангунча уругни униб чицишини тезлаштириш мацсадида, юмшатгич-эккичнинг уруг тушургичига махсус урнатилган идишдан сувни тушиб туриши дам кузда тутилган. Шунингдек, сугриш арикчаларини очиш учун махсус ишчи органлари урнатилади.

Сеялкани ишлаб чицишда, унинг асосий цисмлари булган юмшатгич -эккич, юмшатгич-угитлагич, сув аригини очгич ва бункердаги мицдорлагичларни конструкцияларини асосли танлашга эътибор берилди.

Юмшатгич-эккич ва юмшатгич-угитлагичларни танлаш. Эккич ва угитлагични уларни зичланганлиги юцори булган тупроцга ботириш нуцтаи назаридан царалиб,анкер типидагилартанланди. Танланган юмшатгич-эккич ва юмшатгич-у^итлагичларнинг конструкцияси, уларга урнатилган уруг ва угит утказгичларнинг урнатилиш улчамлари унифицациялашган. Бу эса уларни тайёрлашда ва фойдаланишда цулайлик яратади.

Kyfiuga (3-pacM), ro;opu 3HH^aHraH Tynpo;HH Kecuö yTum ^apaëHHHH x,ucoöra o^raH x,o.flga, y^apHHHr TaH^aHraH hkkh xh^h Ke^THpu^raH:

а.HaÜ3ajiu H)MiuamFUH-3KKUH.

1-WMwameuH^KKUHHUHe ycmyHU, 2-HaÜ3acUMoH

HapaAHUK, 3-ypyF ymKa33UH, 4-nAaHKa.

б. TUFAU mмmатгиц-эккиц. 1-WMmameuH^KKUHHUHe

ycmyHU, 2-HapaAHUK, 3-HapaAHUKKa ypHamUAeaH mUF, 4-ypyFymKa3FUH, 5-nAaHKa.

3-pacM. Fa^a x,ocH^HgaH cyHr MaKKa

ypyFHHH экувнн cen^KaHHHr WMrnairHH-эккнн^ap ^^^y^HA-TOpH.

EUpUHHUCUda,HapaAHHKHH HaH3acuMoH maK^u (1a-pacM), UKKUHHUCUdasca, Hapa^HHKHHHr ypTacura Ma^yM ^a^HH^HKga yTKup^araH thf ypHaTH^raH maK^u (16-pacM) K;a6yfl ^h^hh^h.

Y^apHH um^amgaru caMapagop^uruHH Ba arperaTHHHr ëHH^ru cap^HHH KaMaHTupum yHyH roMmaTruH-sKKHH Ba yruT^amHHHr napaMeTp^apu yTKa3H^raH Tag;u;oT^apga [10]^uco6^aHraH. YHga Tynpo;;a öoTum öypHaru-a, HaH3acuMOH Ba thf^h nuHo;^apHHHr yTKup^aHum öypnaru-yBa cygpamra öy^raH ;apmu^HK^apuHH aHu;^aHraH Ba 6omKa myHra yxmam roMmaTruH^ap 6u^aH ;uëc^aHraH.

Cea-fi^HH^ MHKgop.rarhh.flapHHH iaH^am.Mu;gop^arHH^ap hkkh ;ucMgaH uöopaT 6y^raH öyHKepga ypHaTH^raH (4-pacM): öupu yFHT yHyH 2, hkkhhhhch sea MaKKa ypyFH yHyH 1. YFHT^ap yHyH Mu;gop^aruHHHHr 9 Kyn $ofiga.flaHH.flagHraH mTH^T-Fa^TaK^u Tunu TaH^aHgu.

MaKKa ypyFH goHa^aö sKH^raHu yHyH, Mu;gop^aruHHHHr BepTHKa^ afi^aHyBHH gucKgaH uöopaT öy^raH xh^h TaH^aHgu. YHHHr цн^ннgpснмoн Tam;u cupTuga, ypyF^HK MaKKaHH y^HaM^apuHH x,ucoöra o^raH ^o^ga, yfiHK^ap (HHefiKa^ap) nca^raH.

1-MaKKa ypyFU 6yHKepU, 2-yFUm 6yHKepU, 3-MaKKaypyFU, 4-mëmKa, 5-dUCKAU MU^dopAaeUH, 6-3UdpoMomopHUH3 mUmAU FUAdUpaeU, 7-ypyFymKa33UH, 8-yeUm ymKa33UH, 9-mmU$m-FaAmaKAU MU^dopAaeUH, 10-yFUm, 11-üyHaAmUpeUHAap.

4-pacM. Fa^a x,ocH^HgaH cyHr Ma^a ypyFHHH экувнн cea-fi^HH^ MH^gop^arHH^apH.

Диск уйицларида иккита уруг цисилиб цолмаслиги учун унинг юцорисида щётка 4 урнатилган ва у уругнинг бирини ушлаб цолади.

Экиш ва угитлаш агротехника талабларига жавоб бериши учун дискларнинг айланишлар сони, ундаги уйицларнинг дисц айланаси буйича жойланиши агрегатнинг х,аракатини х,исобга олган х,олда хисобланади. Мицдорлагичтракторнинг цувват олиш валидан ёки махсус урнатилган гидромотор 6 дан харакат олади. Унинг айланишлар сони хам дискларнинг айланишлр сонига мос равишда хисобланади.

СуFориш ардоини олувчи ишчи органини танлаш. Ушбу ишчи органининг вазифаси сув аригини цабул цилинган улчамлари буйича олишдан иборатдир. Арицнинг улчамлари,бугдой х,осили йигиштирилган майдон тупрогининг зичлиги

В-арицни юцори цисмининг кенглиги, Н-арицнинг чуцурлиги, Ь-ариц тубининг кенглиги. 5-расм. БуFдой ;осили йиFиштирилган майдонга макка уруFини экишда олинадиган суFориш ариFининг шакли ва улчамлари.

Арицнинг улчамлари одатдаги улчамлардан каттароц цилиб белгиланди, чунки тупроцнинг зичлиги юцорилиги ва унданамликнинг тарцалиши секинлиги х,исобга олинади.

Юцорида келтирилган тадцицотлар натижаларига асосланиб сеялканинг синов нусхаси тайёрланди (6-расм) ва бугдой х,осили йигиштирилган майдонда бирламчи дала синовлари утказилди.

Синовлар, таклиф этилаётган комбинациялашган макка экувчи сеялканинг барча танланган ишчи органлари, зичлиги юцори булган тупроцларда самарали ишлашини ва экиш жараёни агротехник талабларга тула жавоб беришини курсатди.

Хулоса. Тупроцца минимал ишлов бериш технологияси буйича ишлайдиган,галла х,осили йигиштирилган майдонларга таклиф этилаётган макка уругини экувчи комбинациялашган сеялканинг амалиётда цулланиши, майдонларни экишга тайёрлашдахайдов, кесакларни майдалаш ва текислаш жараёнлари учун ортицча харажатларни ицтисод цилишга олиб келади.

Адабиётлар:

1. М.Х.Мамадалиев. Тупрокда минимал ишлов берувчи

комбинациялашган агрегат юмшатгичнинг параметрларини асослаш. Дисс.техн.фанл.номзоди. Янги Йул-130 бет. 66-бетлар.

2. Т.С.Худойбердиев, А.Н.Худоёров, Б.Р.Болтабоев, Б.А.Раззацов. Пуштага угит солишни такомиллашган технологияси ва уни амалга оширувчи курилма конструкцияси. "Агросаноат мажмуаси учун фан, таълим ва инновация: муаммолар ва истицболлар", Халцаро илмий-амалий анжуман материаллари,1-к;исм. Тошкент-2019.-79-82 бетлар.

3. Т.С.Худойбердиев, А.Н.Худоёров, Б.Р.Болтабоев, Б.А.Раззацов. Пушта олгич-угитлагич курилмасининг тузилиши ва ишлаши. "Агросаноат мажмуаси учун фан, таълим ва инновация: муаммолар ва истик;боллар",Халк;аро илмий-амалий анжуман материаллари,1-цисм. Тошкент-2019.-82-85 бетлар.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.