Научная статья на тему 'Эффективное использования трудномелиоруемых земель орошаемых почв Сирдарьинской области'

Эффективное использования трудномелиоруемых земель орошаемых почв Сирдарьинской области Текст научной статьи по специальности «Сельское хозяйство, лесное хозяйство, рыбное хозяйство»

CC BY
61
16
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ПОЧВА / СОЛИ / МИЛИОРАЦИЯ / ЗАСОЛЕННЫЕ ЗЕМЛИ / ОРГАНИЧЕСКИХ И АЗОТНЫХ / ФОСФОРНЫХ / КАЛИЙНЫХ МИНЕРАЛЬНЫХ УДОБРЕНИЙ / ОТКРИТЫХ-ЗАКРЫТЫХ ДРЕНАЖИ / ДЕГРАДАЦИЯ / ТУПРОқ / ТУЗЛАР / МЕЛИОРЦИЯ / ШўРЛАНГАН ЕРЛАР / ОРГАНИК ВА АЗОТЛИ / ФОСФОРЛИ / КАЛИЙЛИ МИНЕРАЛ ўғИТЛАР / ЁТИқ-ЁПИқ ЗОВУР / SOIL / SALTS / LAND RECLAMATION / SALINE SOILS / ORGANIC AND NITROGEN / PHOSPHORUS / POTASSIUM MINERAL FERTILIZERS / BED DITCH / DEGRADATION

Аннотация научной статьи по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству, автор научной работы — Курвантаев Рахмонтой, Ботиров Шавкат, Жапоқов Норбой

В статьи излагаетя материалы о состояний трудномелиоруемых земель районов Сирдарьинской области, для повышения плодородия, водообспеченности и улучшения трудномелиоруемых земель разработана агромелиоративные рекомендации. Эффектиного применеиение для сельскохозяйственных растений минеральных и органических удобрений рекомендовано их сроки, нормы и способы внесения.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству , автор научной работы — Курвантаев Рахмонтой, Ботиров Шавкат, Жапоқов Норбой

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

EFFEKTIVE USE OF DIFFICULT LANDS OF IRRIGATED SOILS OF THE SIRDARYA REGION

The article presents matirials on the state of difficult-to-reclaimed lands in the Sirdarya region; agro -reclamation recommendations have been developed to increase fertility, water supply and improve difficult-to-reclaim lands. Effective use of mineral and organic fertilizers for agricultural plants is recommented for their terms, rates and methods of application.

Текст научной работы на тему «Эффективное использования трудномелиоруемых земель орошаемых почв Сирдарьинской области»

ЭФФЕКТИВНОЕ ИСПОЛЬЗОВАНИЯ ТРУДНОМЕЛИОРУЕМЫХ ЗЕМЕЛЬ ОРОШАЕМЫХ ПОЧВ СИРДАРЬИНСКОЙ ОБЛАСТИ

Курвантаев Рахмонтой Ботиров Шавкат Жапоцов Норбой

ТАИТИ, ТошДАУ, ГулДУ Тошкент - Гулистон

В статьи излагаетя материалы о состояний трудномелиоруемых земель районов Сирдарьинской области, для повышения плодородия, водообспеченности и улучшения трудномелиоруемых земель разработана агромелиоративные рекомендации. Эффектиного применеиение для сельскохозяйственных растений минеральных и органических удобрений рекомендовано их сроки, нормы и способы внесения.

Ключевые слово: почва, соли, милиорация, засоленные земли, органических и азотных, фосфорных, калийных минеральных удобрений, откритых-закрытых дренажи, деградация.

СИРДАРЁ ВИЛОЯТИ СУГОРИЛАДИГАН ТУПРОЦЛАР Х.ОЛАТИ ОГИР МАЙДОНЛАРДАН

САМАРАЛИ ФОЙДАЛАНИШ

Мак;олада Сирдаё вилояти туманлари буйича мелиоратив огир ерлар майдонларининг холати х,ак;ида маълумот изохланган булиб, ушбу ерларни унумдорлигини, сув таъминоти огир ва мелиоратив нокулай ерларини яхшилаш учун агромелиоратив тавсиялар ишлаб чи;илган. ^ишлок; хужалик экинларига кулланилаётган минерал ва органик угитларнинг самарадорлигига эришиш учун уларнинг бериш муддатлари, усуллари ва меъёри буйича кулланмалар берилган.

Калит сузлар: тупро; тузлар, мелиорция, шурланган ерлар, органик ва азотли, фосфорли, калийли минерал угитлар, ётиц-ёпи; зовур, деградация.

EFFEKTIVE USE OF DIFFICULT LANDS OF IRRIGATED SOILS OF THE SIRDARYA REGION

The article presents matirials on the state of difficult-to-reclaimed lands in the Sirdarya region; agro -reclamation recommendations have been developed to increase fertility, water supply and improve difficult-to-reclaim lands. Effective use of mineral and organic fertilizers for agricultural plants is recommented for their terms, rates and methods of application.

Keywords: soil, salts, land reclamation, saline soils, organic and nitrogen, phosphorus, potassium mineral fertilizers, bed ditch, degradation.

DOI: 10.24411/2181-0761/2020-10104

Кириш. Кейинги йилларда шурланган тупро;ларни шурсизлантириш, сугориладиган шурланган ерларни мелиорациялаш ишларига катта маблаг ва мехнат сарфланаётганлигига карамасдан, асосий экин майдонларида шурланган тупро;лар майдони камайиши кузатилмаяпти, захарли тузларнинг меъёридан орти;ча тупланиши тупро; унумдорлиги ва ;ишло; хужалиги экинлари хосилини камайишига олиб келмокда. Мирзачул вохаси шу жумладан Сирдарё вилоятида таркалган тупро;ларининг хосса хусусиятлари ва уларни яхшилаш буйича купгина олимлар илмий тад;и;от ишлари олиб борилганлигига карамасдан ханузгача вилоятда ;ийин мелиорацияланадиган деградацияга учраган тупро;лар мавжуд [1; 17 б., 2; 192 с. 3; 44 б., 4; 59 б., 5; 266 б, 6; 42 б.].

Олинган натижалар.Сирдарё вилоятининг умумий ер майдони 286,9 минг гектар, экин ерлари 251,4 минг гектардан иборат булиб, 23,9 минг гектарини холати

огир ерлар ташкил этади. Шундан, ;ишло; хужалик экинлари экилмаслиги о;ибатида яро;сиз х,олатга келган ерлар - 1845,1 га, фойдаланмасдан буз х,олатига утган ерлар - 86,4 га, мелиоратив х,олати ёмон ерлар 14324,2 гектарни ташкил этади. Шундан, сизот сувлари ер юзасига я;ин кутарилиши натижасида бот;о;лашган ерлар 3276,0 га, кучли шурланган ерлар 11048,2 га, сув таъминоти етишмайдиган, сугориш иншоотлари яро;сиз х,олатга келган ерлар 7408,6 гектар, шундан сув таъминоти етишмайдиган ерлар 7246,5 га, лотоклари бузилиб кетган ерлар 146,89 га, ер ари;лари бузилган ерлар 8,6 га, насослари бузилиб фойдаланилмайдиган ерлар 6,7 га, коллектор ва дренаж тармо;лари ишдан чи;;ан ерлар 221,9 гектарни ташкил этади. Мелиоратив х,олати бюджет х,исобидан яхшиланган ерлар 129,0 гектардан иборат. Хозирда мелиоратив х,олати огир булишига ;арамасдан ;ишло; хужалик экинлари экилиб келинаётган ерлар 12759,3 га, сурункали равишда 2000 йилдан бери фойдаланилмай келинаётган ерлар майдони 11126,9 гектарга тенг. Холати огир ерларнинг туманлар буйича майдонлари Боёвут туманида 1600,4 га; Гулистонда 1731,3 га; Мирзаободда 5609,5 га; О;олтинда 3104,6 га; Сардобада 3525,0 га; Сайхунободда 797,3 га; Сирдарёда 750,7 га; Ховосда 6767,4 га, жами: 23886,2 гани ташкил этади.

Ер ресурслари ва давлат кадастри бош;армасидан олинган маълумотларнинг тах,лилига кура, вилоятда ани;ланган х,олати ёмон ерлардаги (23886,2 га) жами 20 та тик куд,у;лардан 16 тасининг яъни 80 фоизи бутунлай ишдан чи;;ан. Умумий узунлиги 855,7 км булган хужаликлар х,исобидаги ёти;-ёпи; зовурларнинг 796,81 км (93,1%), бюджет х,исобидаги 288,23 км ёти;-ёпи; зовурларнинг 230,53 км (80%) носоз х,олга келиб ;олган, СИУлар х,исобидаги 371 км лоток тармо;ларининг 173,0 км (46,6%) йи;илиб тушганлиги ва синганлиги туфайли ишдан чи;;ан. Шунингдек мелиоратив х,олати огир ерлардаги умумий узунлиги 5902,0 км булган ички каналлардан 265,0 км (44,8%), хужаликлараро 628,1 км каналлардан 279,0 км (44,1%) носоз, таъмирлашга мух,тож. Вилоятдаги хужалик ички коллектор зовурларининг умумий узунлиги 1032,78 км дан иборат булиб, шундан 639,73 км (61,9%), 403,56 км хужаликлараро коллекторлардан 254,51 км (63,1%) ;они;арсиз х,олатда.

Вилоятдаги ;ишло; хужалик махсулотлари етказиб берувчилар (фермер хужаликлари) минерал угитлар билан режадагидан кам, жумладан азотли угитлар билан -96-98%, фосфорли угитлар билан 85-91%, калийли угитлар билан эса 66-72% ми;дорида таъминланган. Ю;орида келтирилиган бир ;атор салбий омиллар натижасида галла ва пахта х,осили вилоят буйича пасайиб кетган, галла х,осили уртача гектарига 41,9, пахта х,осили эса 21,2 центнерни ташкил этган булиб, республика уртача курсатгичларидан анча кам. Шунингдек вилоят сугориладиган ерларининг тупро;-мелиоратив шароитларини жойларда урганиш буйича дала-кузатув ишларида купгина майдонлар гузапоялардан тозаланмаганлиги, шудгорланмаганлиги, шури ювилмаганлиги, йулларнинг икки томонидаги зовурлар кумиб юборилганлиги, дала ари;ларига сув келмаслиги, далаларни бегона утлар босиб кетганлиги натижасида шурланганлиги ва сизот сувлари янада кутарилганлиги ани;ланди.

Боёвут туманининг 11 та массивида жойлашган 109 та феремер хужаликлари жойлашган 251 та контурнинг 238 тасининг, жами 1660,4 гектар ер майдонинг мелиоратив х,олати ёмон булиб, шундан 83,4 гектари фойдаланилмайдиган, 2,0 гектари ер ости сизот сувлари кутарилиб бот;о;лашган 1343,7 гектари кучли шурланган, 171,3 гектари сув таъминоти етишмайдиган ва сугориш иншоотлари яро;сиз х,олга келган ерлардир.

Гулистон туманининг 15 та массивидаги 109 та фермер хужаликлари жойлашган жами 194 та контурнинг 137 тасида жами 1731,0 гектар ер майдонининг

мелиоратив холати ёмон булиб, шундан 3,0 гектари кишлок хужалик экинлари экилмасдан яроксиз холатга келган, 545,1 гектари ер ости сизот сувлари кутарилиб боткоклашган, 558,8 гектари кучли шурланган, 624,1 гектари сув таъминоти етишмайдиган ва сугориш иншоотлари яроксиз холга келган ерлар хисобланади. Массивлар мисолида "Ишонч" массивининг тахлил киладиган булсак, умумий сугориладиган ер майдони 170,8 га булиб, шундан мелиоратив холати ёмон ерлар 71,3 гани ташкил килади. Бу ерлар 8 та контурда (17,64,60,4,5,87,83,48) булиб, 5 та фермер хужалигида жойлашган. Кучли шурланган ерлар майдони 68,3 гектарни ва сув таъминоти етишмайдиган ерлар майдони 3 гектарни ташкил ;илади.

Мирзаобод туманининг 18 та массивидаги 174 та фермер хужаликлари 578 та контурда жойлашган булиб, шундан 432 та контурдаги жами 5609,5 гектар ерларнинг мелиоратив холати ёмон булиб, шундан 418,6 гектари кишлок хужалик экинлари экилмайдиган ерлар, 123,9 гектари ер ости сизот сувлари кутарилиб боткоклашган, 3722,0 гектари кучли шурланган, 1345,0 гектари сув таъминоти ёмон ва сугориш иншшотлари яроксиз холга келган. Бундан таш;ари 1341,0 гектари фойданилмай келаётган ерлар.

О;олтин туманининг 9 та массивида жойлашган 215 та фермер хужаликларининг жами 344 та контуридаги ер майдонлари 9530,3 гани ташкил ;илиб, шундан мелиоратив холати ёмон ерлар 3104,6 гани ташкил этади. Ушбу ер майдонларидан 207,4 га га сув таъминоти етишмайди, 544,7 га да ер ости сизот сувлари я;ин жойлашган, 814,1 га ер майдони яроксиз холатга келган, 1538,4 гектари кучли шурланган. Бундан таш;ари туманда 171,1 га мелиоратив курилиш бос;ичидаги ерлар мавжуд булиб, шундан 47,0 гадан кишлок хужалигида фойдаланилади, 124,1 гектаридан фойдаланилмайди.

Сардоба туманининг 10 та массивидаги 161 та фермер хужаликларининг ер майдонлари 311 та контурда жойлашган. Унинг умумий майдони 8464,9 гектар булиб, шундан 3525 га мелиоратив холати ёмон ерлар. Ушбу экин ер майдонларининг 1230,3 га га сув таъминоти етишмайди, 499,8 га да ер ости сизот сувлари я;ин жойлашган, 1734,2 га кучли шурланган, 60,7 гектарида коллектор ва зовурлар ишдан чи;;ан.

Сайхунобод туманининг сугориладиган ер майдони жами 2243,1 га. Бу ерлардаги 123 та контурда 102 та фермер хужаликлари жойлашган. Шундан, мелиоратив холати ёмон ерлар 797,3 га ни ташкил килади, жумладан 491,6 гектари ер ости сизот сувлари кутарилиши натижасида боткоклашган, 263,7 га кучли шурланган, 42,0 гада сув таъминоти ёмон ва сугориш иншоатлари яроксиз холга келган. Бундан таш;ари 77,0 га мелиоратив курилиш холатидаги ерлар мавжуд булиб, шундан 39,0 га дан фойдаланилади.

Сирдарё туманининг 14 та массивида 60 та фермер хужаликлари жами 2108,4 га ер майдонида жойлашган булиб, мелиоратив холати ёмон ерлар 750,7 га ни ташкил килади. Бу ерлар 113 та контурда жойлашган булиб, шундан 165,0 га ер ости сизот сувлари кутарилиб боткоклашган ерлар, 328,0 га кучли шурланган, 257,0 га да сув таъминоти етишмайди ва сугориш иншоатлари яроксиз холга келган. Бундан таш;ари 740,3 га ерлар мелиоратив курилиш холатида булиб, улардан фойдаланилмайди.

Ховос тумани 14 та массивларининг умумий майдони 1024,3 га ни ташкил килади. Бу ерларда 150 та фермер хужаликлари 404 та контурда жойлашган. Шундан, мелиоратив холати ёмон ерлар 6767,4 га. Шундан, 609,4 га кишлок хужалик экинлари экилмайдиган ерлар, 3,0 га мелиоратив курилиш холатида, 903,6 га да ер ости сизот сувлари кутарилиб боткоклашган, 1558,5 кучли шурланган, 3531,5 га сув таъминоти етишмайдиган ва сугориш иншоатлари яроксиз холга келган ва 161,2 га мелиорация тизими ишламаслиги окибатида ишдан чиккан ерлар. Бундан ташкари

503,7 reKTap мeflнopaцнfl ^pu^umu öocKunugaru ^ofigaflaHu^Mafi KefluHaëTraH epflap MaB^yg.

BH^OHTHHHr cyB Ta^MHHOTH oFup Ba MefluopaTuB HOKy^aH epflapuga KyHugaru Hopa-TagÖHp^apHH aMaflra omupum TaBcuH этнflagн:

1. CH3OT cyBflapu ep ra3acura hkuh KyTapuflumu caöaöflu opTurçna HaMflaHum Hara^acuga 6oTKOK^amraH epflapga 3apypuH TagöupflapHu - ep octh cyBflapu okhmhhh TaiMHH^am, 142,6 reKTap MaHgoHflapga HHru 3oBypflap onum, MaB^yg 645,7 km xy^a^HK hhkh 3OByp TapMOK^apuHH Ta^Mup^aö umnu xoflaTra KeflTupum 3apyp.

2. ËTuK-ënuK 3OByp^apHu Ta^Mup^am (934,2 km) opKaflu ^ofiga^u um кoэ$$нцнeнтннн omupum, 13784,5 reKTap ep MaHgoHflapga ^opufi, fla3epflu, KanuTafl TeKucflam umflapuHu aMaflra omupum KepaK.

3. TynpoKHuHr ycTKu xaHgaflMa Ba xaHgaflMa octu KaTflaMflapu oFup MexaHuK TapKuöflu Ba runcflamraH xaMga y3orç HuflflapgaH öepu экнн экнflмaëтгaн 23585,3 reKTap ep MaHgoHflapga Hyrçyp WMmaTum Taflaö этнflagн.

4. fflyp raBum umflapuHu TynpoK^apHuHr xocca Ba xycycuflTflapu x,aMga mypflaHum gapa^acuHu xucoöra oflraH xp^ga 14729,3 ra ep MaHgoHuga yTKa3um 3apyp.

5. OpraHuK Ba MuHepafl yFuTflap Me^p^apuHu aгpoкнмëвнн xapuTorpaMMaflap Ba ycuMfluKflap TaflaöugaH Kefluö hukk^h xoflga öe^ru^am KepaK.

6. MefluopaTuB xoflaTu ëMoH epflapgaH caMapaflu ^ofiga^aHumga, rçum^oK; xy^a^uK экннflapнgaн ap3oH, cu^aTflu, öapKapop Ba rorçopu xocufl oflum ynyH KoMnfleKc arpoTexHuK Tagöupflapra nymTaga Tynporçra MyflHaflaö KaM umfloB öepyBHu rçum^oK; xy^a^uK экннflapннн HaBÖaTflaö Ba TaKpopuH экннflap экнm тнзнмннн ^opufi Kuflum KepaK.

7. CyFopuflaguraH MefluopaTuB xoflaTu ëMoH epflapga fla3epflu TeKucflam umflapuHu öa^apumga Tynporç зннflнгннннг opTumura Hyfl KyHMacfluK ynyH, TexHuKaflapHuHr öup ^ofigaH KaHTa-KaHTa rapumuHu KaMaHTupum Marçcaguga MaHgoHHu öup Hena öyflaKflapra a^paraö TeKucflam Ba xap 4-5 Huflga ymöy TagöupHu aMaflra omupum öuflaH öupra, TeKucflamga MaHgoH ra3acu KecuflraH ^ofiflapra opraHuK Ba MuHepafl yFuTflapHu HucöaTaH Kyn Kyflflam 3apyp.

^yflflaHuflaëTraH MuHepafl yFuTflapHuHr caMapagopflurura эpнmнm ynyH yflapHuHr öepum MyggaTflapu, ycyflflapu Ba Me^ëpu öyHuHa Ky^^aHMa^apra puoH Kuflum ao3um. EyHga cepra^uKaTflapga KypcaTuflraH TyKflapHuHr $u3uk xyycycuHTflapu, yflapgaru o3urça Moggaflap MuKgopuHu Ba TyKflap Ky^^aHu^aguraH epflapga MaB^yg TaflaÖHu xucoöra oflraH xoflga öepum KepaK. Fy3a, öyFgoH Ba öomKa KumfloK xy^a^uK экннflapннн MuHepafl Ba opraHuK yFuTflap öuflaH oзнкflaнтнpнm öapKapop rorçopu xocufl oflumHu Ta^MuHflafigu.

Fy3a yHuö HuKumugaH moHaflam gaBpuraHa ceKuH ycagu - öy gaBpga ycuMfluK opraHuK MoggaHuHr MaKcuMafl TynflaHaguraH MuKgopuHuHr öop HyFu 4-5% maKflflaHagu. ffloHa^amgaH To ry^^amrana öyflraH gaBpga KypyK Maccacu Ba opraHuK Moga xocufl öyflumu ^agafl cyp^aT^ap öuflaH Kenagu. Ey gaBpga opraHuK MoggaHuHr 25-30% xocufl öyflagu. Fy3a ToMoHugaH o3uKa MoggaflapuHuHr yзflamтнpнflнmн KypyK Mogga TynflaHumu öuflaH öofauk öyfluö öup TeKuc KeHMaHgu. EomKa ycuMfluKflap cuHrapu Fy3a xaM ycum Ba puBo^^aHumuHuHr gacTflaöKu gaBpflapuga ^oc^op Ba a3oT eTumMacflurura ^yga ce3yBHaH, rapnu yHuö HuKum Ba moHaflam gaBpflapu opafluFuga a3oT Ba ^oc^opHuHr yзflamтнpнflгaн MuKgopu xocufl öuflaH ofluö hukuö KeTuflaguraH MuKgopuHuHr öop HyFu 8-10% hu TamKufl этagн. 03uKa MoggaflapuHu энг Kyn Murçgopu Fy3a ToMoHugaH ryflflam öomflaHraHgaH To xocufl eTuflumu gaBpu opafluruga yзflamтнpнflagн.

^um^oK xy^a^uK экннflapннннг xocнflgopflнгннн KynaHumuga a3oTflu Ba ^oc^op^u yFuTflapHuHr axaMunra ^yga KaTTa. EupoK myHu xaM Ta^Kug^am ^ou3Ku oxupru Huflflapga ofluHraH Ma^^yMoT^apra KaparaHga Bu^oHTHuHr cyFopuflaguraH

тупро;ларида усимлик узлаштираоладиган калий ва фосфор микдори камайиб бормокда. Азотли угитларни хаммаси (гектарга 100 кг N гача меъёрда) ёки уларнинг катта ;исми (ю;орирок; меъёрларда булса) гузага сугориш билан уйгунлашган холда ;атор орасига ишлов бериш даврида ози;лантиришда берилади. Экишдан олдин, одатда, азотнинг умумий меъёрининг 1-3 кисмидан куп булмаган микдори берилади.Азот билан ози;лантириш гуллаш давригача олиб борилади, бундан кейинги куллаш пахтанинг пишиш муддатларини кечи;тиради. Ози;лантиришлар сони экишдан олдин берилган азот ми;дорини хисобга олган холда уларнинг умумий меъёри ва усимлик холатидан келиб чи;иб белгиланади.

Фосфорли угитлар йиллик меъёрининг 3 дан 1 кисмини кузги шудгорга бериш лозим. Угит бериш чукурлиги фосфорли угитлар самарадорлиги учун катта ахамиятга эга. Гуза униб чи;;андан сунг 2 хафта утгач унинг илдизи 40-50 см чукурликгача етиб боради. Фосфорни энг куп узлаштириладиган даври гуллашдан мева хосил булишигачадир.

Калийли угитларнинг самарадорлиги азот ва фосфорнинг ю;ори меъёрлари фонида пахта хосилининг ошиши билан хамда алмашлаб экишда кутарилади. Калийли угитларни чегараланган меъёрларда 5-6 барг даврида, шоналаш ва гуллашнинг бошланишида азотли ва фосфорли угитлар билан биргаликда берилади. Катта меъёрларда эса калийнинг йиллик меъёрининг ярми кузги шудгорга берилади.

Органик угитлар узида барча асосий ози;а элементларини са;лайди. Ярим чириган гунг таркибида 0,4% азот; 0,25% фосфор ва 0,5% калий булади. Гунг ва махаллий угитларнинг бош;а турларини ;уллаш натижасида тупро;нинг структура ва агрегатлилик холати, сув-хаво тартиби яхшиланади, буферлик хусусияти ошади хамда эрта бахорда тупро; харорати кутарилади. Органик угитлар, кузги шудгорга, 10-20 т/га микдорда биринчи навбатда эскитдан хайдаладиган ва капитал планировка ;илинган ерларга хамда узлаштирилаётган шурхокларга ювилгандан сунг берилади. Куру; гунг, парранда ;ийи ва ипак курти чи;индисини гузани ози;лантириш даврида минерал угитларга органик кушимча сифатида ;уллаш ма;садга мувофи;дир. Х,ар бир алохида хайвон учун тушаладиган тушама микдори бир суткада куйидагича булиши лозим: корамол ва отлар учун 3-6 кг, куй ва эчкилар учун 0,5-1 кг сифатида сомон, ем-хашак ;олди;лари, тугралган ;амиш, дарахт барглари ва ;ириндиси, гуза кусаги чаноги ишлатилиши мумкин. Са;лашга куйиладиган гунгга 2-4% суперфосфат кушилса органик угитнинг ;иймати ошади.

Адабиётлар:

1.Курвантоев Р.К., Тургунов М.М. Кишло; хужалиги ерларидан самарали фойдаланиш, лазерли текислаш оркали тупро; хоссаларини яхшилаш буйича тавсиянома. Тошкент, 2019.17 б.

2.Курвантаев Р., Каримов А., Солиева Н. Влияние выращивание лакрицы на водно-физические и химические свойства низко плодородных почв Сырдарьинской области.// Мелиорация засоленных земель и лакрица - Ташкент: "Университет", 2015. - 192 с.

3.Мусурмонов А.А. Мирзачул вохаси сугориладиган тупро;ларининг унумдорлигини мульчалаш ва кам ишлов бериш оркали ошириш. Автореферат дисс. ;.х.ф.ф.д (PhD).-Тошкент. 2019. - 44 б.

4.Норкулов У. Тупро;ни шурини ювишда сувни тежаш технологияларининг илмий ва амалий асослари.Автореферат дисс. ;.х.ф.д. (DSc). Тошкент, 2018, 60 б.

5.Сирдарё ва Жиззах вилоятларининг сугориладиган тупро;лари -Тошкент: УзРФА "Фан", 2005. 266 б.

б.Тургунов М.М. Мирзачул вохаси сугориладиган тупро;лари хоссаларини лазерли текислаш таъсирида узгариши. Автореферат дисс. ;.х.ф. ф. д. (PhD)- Тошкент, 2019.- 46 б.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.