Научная статья на тему 'ВОЗВРАЩЕНИЕ СУЛТАНА ДЖАЛАЛУДДИНА ИЗ ИНДИИ И ЕГО БОРЬБА ЗА ВОССТАНОВЛЕНИЕ ГОСУДАРСТВО ХОРЕЗМШАХОВ В ЗАПАДНОМ ИРАН'

ВОЗВРАЩЕНИЕ СУЛТАНА ДЖАЛАЛУДДИНА ИЗ ИНДИИ И ЕГО БОРЬБА ЗА ВОССТАНОВЛЕНИЕ ГОСУДАРСТВО ХОРЕЗМШАХОВ В ЗАПАДНОМ ИРАН Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
95
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ДЖАЛАЛУДДИН / ИНДИЯ / ГИЯСУДДИН / ВОЙСКА / КИРМАН / ИСФАХАН / ОМИД / МОНГОЛЫ / ПРОТИВОБОРСТВО / ПРАВЛЕНИЕ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Саидов Абдукахор

Султан Джалалуддин Манкубарни после своего поражения вблизи реки Синд сбежал в Индию. Население Индии приняло его нерадушно и в итоге он покинув Индию, вернулся в Кирман и предпринял ряд мероприятий для борьбы против монгольских войск. Он привлёк для этого своего брата Гиясуддина. Войска Джалалуддина в Исфахане нанесли монголам сокрушительный удар, завоевали Азербайджан и Грузию, после чего от него отрекся брат Гиясуддин. Впоследствии Джалалуддин отдалился от государственных дел и ушёл в запой и в итоге был убит. Таким образом, правление Хорезмшахов закончилось, а оставшиеся войскаушли со службы.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE RETURN OF SULTAN JALALUDDIN FROM INDIA AND HIS STRUGGLE FOR THE RESTORATION OF THE STATE OF KHOREZMSHAHS IN WESTERN IRAN

Sultan Jalaluddin Mankubarni fled to India after his defeat near the Sindh River. The population of India did not welcome him, and as a result, he left India, returned to Kirman and took a number of measures to fight against the Mongol troops. He brought in his brother Giyasuddin for this. Jalaluddin's troops in Isfahan dealt a crushing blow to the Mongols, conquered Azerbaijan and Georgia, after which his brother Giyasuddin disowned him. Subsequently, Jalaluddin retired from public affairs and went into a binge and was eventually killed. Thus, the rule of the Khorezmshahs ended, and the remaining troops withdrew from service.

Текст научной работы на тему «ВОЗВРАЩЕНИЕ СУЛТАНА ДЖАЛАЛУДДИНА ИЗ ИНДИИ И ЕГО БОРЬБА ЗА ВОССТАНОВЛЕНИЕ ГОСУДАРСТВО ХОРЕЗМШАХОВ В ЗАПАДНОМ ИРАН»

ТАЪРИХ ВА АРХЕОЛОГИЯ I ИСТОРИЯ И АРХЕОЛОГИЯ

БОЗГАШТИ СУЛТОН ЧАЛОЛУДДИН АЗ ХИНДУСТОН ВА МУБОРИЗА^ОИ У БАРОИ ИСТЩРОРИ ДАВЛАТИ ХОРАЗМШО^ИЁН ДАР ЭРОНИ FАРБЙ

Саидов А.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Султони xорaзмшохй Чалолуддин Манкубарнй cоли 1221 nac аз маглубият аз чониби мугулхо дар назди дарёи Синд ба cyи Хинду^тон фирор намуд. Вай бо лашкари xac^y логар ва начандон зиёди xyд ба Шимоли Хридуетон омад, ки ахолии он ба Хоразмшохиён руи xym надоданд. Волии нохияи Шатра, ки дар куххои Чудй вокеъ буд, дар иxтиёри xyд лашкари иборат аз хазор caвор ва панч хазор пиёда дошт, аз вазъи душвори Чалолуддин истифода бурда, бар зидди y бaрxоcт. Дар натича Чалолиддин волии Шатраро кушта, яроку аалиха ва амволи дигари уро мycодирa намуд [6, c.114]. Ин xaбaр дар худуди Хиндустани Шимолй зуд пахн гардид ва хокимони Синд, Уччй, Лохур, Пешовар ва гайрахо тобеияти xyдро ба y изхор намуданд.

Хангоми муборизаи cyдтон Чалолуддин бо мугулхо ва хиндухо чамъе аз лашкари Мухаммад Хоразмшох, ки дар бешахо ва чойхои дигар панох бурда буданд, бо бародари Чалолуддин - Fиёcиддин хамрох шуданд ва онхо ба Ирок (Эрони Faрбй) омада, Fиёcиддинро малик эълон карда, дар Хурошну Мозандарон ба номи y xyтбa xоидaид [6, c. 1З1].

Чанде аз амирони Fиёcиддин галабаи уро бар мугулхо шунида, бо ^пох^ни xyд ба чониби Чалолуддин гузаштанд. Дар ин муддат Чалолуддин шахри Кулот ва калъаи Тарнуро забт намуд [6, c. 11В]. Хокими Хиндустани Шимолй cyдтон Шaмcиддин Илтутмуш дар ташвиш афтода, xоcт бо 30 хазор лашкари caворa, caд хазор пиёда ва 300 фили чангй бар зидди Чалолуддин бaрxезaд, вале окибат байни онхо cyдх имзо гардид [6, c. 119-12G; В, c. 144].

Хангоми дар Хиндустон будани Чалолуддин дар он чо аз номи y cиккaхои нукра ва миc зарб зада, кариб дар хамаи мулкхои махаллии он ба номи y xyróa меxондaнд [2, c. 159].

Пуркувват гардидани иктидори Чалолуддин ва зертобеи y будан ба хокимони махаллии Хиндустани Шимолй xyrn наомад ва онхо карор доданд, ки хама якчоя шуда, Чалолуддинро аз худуди Хиидycтон берун кунанд. Дар чунин вазъият ду caрлaшкaри маъруфи Чалолуддин - Язидак Пахлавон ва Сункурчак Тоиcй лашкари Чалолуддинро тарк намуда, ба чониби Шaмcиддин Илтутмуш гузаштанд. Ин xaбaр ба Чалолуддин рacид ва y бо caрлaшкaрони xyд дар халли ин мушкилот машварат намуд. Дар халли ин маоъала байни амирон иктилоф ба вучуд омад. Гурухе, ки аз Fиёcиддин чудо шуда, ба Чалолуддин хамрох гашта буданд, пешниход намуданд, ки ба c^ Ирок (Эрони Faрбй) рафта, онро забт намоянд. Гурухи дигар, аз чумла Чахон Пахлавон чонибдори он буданд, ки аз Хиндустон берун нараванд. Чалолуддин пешниходи ба Ирок рафтанро кабул карда, Чахон Пахлавонро дар Хиндустон гузошта, Хacaнкyлиро, ки бо лакаби Вафомалик ном мебурданд, дар вилояти Fyр ва Faзнa, ки аз фочеаи мугул эмин бокй монда буд, хоким ва волй кард [6, c. 120-122].

üac аз он Чалолуддин бо лашкари xyд caхрохои беобу гершамоли байни Хиидycтон ва Кирмонро бо азобу машаккати зиёди гymноmyиид тай намуда, шли 621 / 1224 бо чор хазор лашкари бокимонда ба Кирмон рашд. Fиёcиддин кабл аз Кирмон ба Ирок рафтанаш Бурок хочибро дар Кирмон ба ниёбати xyд гузошт. Чалолуддин калъаи Гувошери Кирмонро кароргохи муваккатии xyд иитиxоб намуда, дyxтaри Бурок хочибро ба никохи xyд дароварда, rnc аз чанде ба чониби Шероз харакат кард [4, c.213-214; 1, с11З; 5, c.335] ва ба назди хокими Шероз атобек Саъд ибни Зангй рacyле фиристода, уро аз омадани xyд огох намуд. Саъд пдоари xyд Салфуршохро бо пaичcaд caвор ва тухфахои гаронбахо ба пешвози cyлтон Чалолуддин фиристод. Хокими Язд атобек Алоуддавла низ бо тухфахои гаронбахо ба xидмaти y омада, изхори итоат намуд ва Чалолудидин уро Aтоxон лакаб гузошт [6, c. 126127; 4, c.150; 7, c.54B-549; В, c.144].

Чалолуддин аз Шероз ба ^фа^он омад ва ахолии он бо caрвaрии козй Рукниддин Мааъуд ибни Соид уро бо xyшнyдй пазирой намуданд [6, 128].

Хангоми caрcонихои Чалолудин дар Хиидycтон бародараш Fиёcиддин лашкари бокимонда ва парокандаи Хоразмшохиёнро зери итоати xyд чамъ намуда, ба Ирок омада, он чоро мулки xyд эълон намуд ва дар Хурошну Мозандарон ба номи y xyтбa xоидaид. Fиёcиддин чун cyдтон cиёcaти побарчо надошт ва хокимони шахру вилоятхо ба y итоат накарда, аз додани бочу xироч caркaшй менамуданд. Ба кавли Нacaвй туркон cycтии уро дар cиёcaт мушохида намуда, ба фашду та^риби билод ва азоб додани ахолй машгул шуданд. Он чи ки аз шрати мугулон дар Ирок бокй монда буд, туркон ба оxир оварданд. Дар байни амирон ва caрлaшкaрон чангу xycyмaт caр зада, катлу ошубу фacод дар авч буд [6, 1З1-1ЗЗ].

Хангоми ба ^фа^он омадан, Чалолуддин xaбaр ёфт, ки бародараш Fиёcиддин бо аркону аъёни лашкари xyд дар Рай аст ва меxохaд бо лашкари cихaзорнaфaрa бар зидди Чалолуддин хучум намояд.

Ч,aлoлyдцин дapxoд яке as aмиpoни coбикaдopи xyд Удaкpo бa нaзди Fиëcидцин фиpиcгoдa, пешни^^ нaмyд, ки бa тобеияти у дapoянд Ba a^oa бap зидци мyFyдoн мyбopизa бapaнд. Мoдapи Fиëcидцин низ пешни^^и Ч,aлoлyдцинpo чoнибдopй нaмyд [6, 128-130; l, 550; 1, 114]. X,aмин тapик, дap як мyдцaти кyтox aмиpoн Ba capдaшкapoни Fиëcидцин 6o лaшкapи Ч,aдoдyдцин пaйвacг Ba axoдии зepтoбeи Fиëëcидцин aз шyнидaни ин xaбap шoд шyдaнд, зepo aз aзoбy шикaнчaи Fиëëcидцин Ba дaшкapoни у paxo ëфтaнд.

nac Чaдoдyддин mox^ мyxappaми coди 622 / янвapи coди 1225 oзими Шyштap (Tycrap) шуд, вaдe ишFOди oн мyяccap нaгapдид Ba дaшкapи xyдpo бa БaFдoд фиpиcгoдa, бa xaдифa a^Horap мaктyб фиpиcгoд, ки дap мyбopизa бa мyкoбиди мyFyдoн ypo дacтгиpй нaмoяд. Хaдифa aн-Hocиp бa мaктyб 4aBo6 нaдoдa, бapъaкc дaшкapи 2o xaзopнaфapapo 6o capфapмoндexии ^ym Teмyp бap зидди у paвoн cox^ Дap шти^ дaшкapи ^уш Teмyp тopyмop гашт^ xyди у бa Kaxn pacид [7, 551]. Ч,aлoлyдцин бa БaFдoд paфтa nac aз чaндe oзими Озapбoйчoн гapдид. Дap oн 4o aтoбeк Узбек хщим 6уд, ки 6o дyxтapи cynTC^ TyFpyди ca-лчукй - Мaдикaxoтyн издивoч нaмyдa 6уд. У oмaдaни Ч,aлoлyдцинpo шунид^ 6a кaдъaи Алинчa фиpop нaмyд. Сyлгoн coди 622 / 1225 6a Taбpes oмaдa, o^o 6a мyxocиpa гиpифт. Дap oн 4o у xaмcapи aтoбeк Узбeкpo 6a никoxи xyд дapoвapд [4, 150-151; 5, c.552].

Ч,aдoдyдцин 6o лaшкapи 30 xaзopнaфapa 6a чoни6и Гypчиcтoн pax^nop гapдидa, Tифдиc Ba rna^pxo® дигapи ORpo зaбт шмуд. Хaмин тapик, Ч,aдoдyдцин дap як мyддaти кyтox aз Хyзиcтoн то Гypчиcтoн x,aMapo ишFOд кapд.

Хатами дap Taбpes бyдaни Ч,aдoдyдцин xa6ap pacид, ки дaшкapи мyFyд aз дapëи Ому y6yp шмуд^ 6a ^оди Чaдoдyддин шуд^ 6a Хypocoн oмaдaacт. Сyлтoн oзими Иcфaxoн шуд^ aз oн 4o 4op x^op caBopapo 6a чoниби Рaй Ba ДoмFOн фиpиcтoд. Сaфи дaшкapи мyFyл pyз aз pyз мeaфзyд.. _ Аз oмaдaни дaшкapи бemyмopи мyFyд, ки дap бaйни orao нушихри нoмцopи мyFyдй Бoчy, Бoйнoд, Ёку, Аcaн TyFOн, Ëcyp Ba дигapoн бyдaнд, axoM Ba capoни rnBox^y видoëт 6a дaxшaт oмaдa, бapoи 4opa^yn 6a нaзди Чaдoдyдцин paфтaнд. Ч,aдoдyдцин 6a caxни capoй бapoмaдa, вaзъи нoгyвopи onxopo мyшoxидa шмуд Ba бapoи тapcpo aз вyчyди orao дyp кapдaн, cyxaнpo aз мaвзyи дигap OFOз кapдa, чунин вoнaмyд, кapд, ки гуё oмaдaни мyFyлxo вoкeaи дyюмдapaчa бoшaд. nac мyшoвapaт кapдa, xaмapo caвгaнд дoд, ки мapгpo 6ap xaëт 6oлo гyзopaнд Ba poxи гypespo œrna нaгиpaнд. Худи y xaм caвгaнд xypд, ки тo чoн дopaд, мyбopизa мeбapaд [6, c.16l-168]. Ч,aдoдyдцин, ки дap мyбopизa 6ap зидци мугушэн тaчpибaи зиёд дomт, xy6 oгox буд, ки aгap мapдyм Ba cипoxиëн бе тapcy xapoc 6a мyкoбиди дyшмaн бapxesaнд, xaтмaн Faдaбa 6ap дacт мeopaнд. №po мyxopибaxoи пешин иcбaг кapдa бyдaнд. Аз ин ca6a6 y 6o xap вocитa кушиш нaмyд, ки тapcy xapoc Ba вoxимapo aз диди мapдyм дyp кyнaд. Бapoи 6a дyшмaн зapбa pacoнидaн Kapop дoд, ки ornopo 6o poxи фиpeб aз шaxp бepyн ^д^ дap дapaи тaнгe 6a мyxocиpa г^ифт^ нecт нaмoяд.

Бapoи aмaлй нaмyдaни ин мaкcaд щзй Ba paиcи шaxppo дaъвaт шмуд^ фapмyд, ки пиëдaгoнpo 6o cидox тaъмин шмуд^ 6o дибocи paнгopaнг aз шaxp бepyн бapopaнд. Дyшмaн гyмoн кapд, ки 6a capи лaшкapи cyшгoн xaвфe oмaдaacт Ba ду xaзop дaшкappo aз пaи orno фиpиcтoд. Лaшкapи мyFyд кyxиcтoнpo зepy зaбap ^д^ 6a миëнaи кyx paфт. Ч,aдoдyддин ce xaзop ranox^o 6ap зидци onxo фиpиcтoд Ba дap oн дapaи тaнг 6a дyшмaн xyчyм шмуд^ Kap^ чopcaд нaфappo aз чyмдaи aмиpoнy мaъмypoн 6a acиpй гиpифтaнд. Сyлтoн чaмoaтepo aз oн acиpoн 6a щзй Ba paиc тaкcим кapд, то onxopo дap шoxpoxaxoи шaxp дap нaзди мapдyм cap зaнaнд. Мутуд^и бoкимoндapo cap зaдa, чacaди onxopo 6a caxpo пapтoфтaнд, тo ки xypom caгoн гapдaнд [6, c. 168-169]. Мapдyми Иcфaxoн aз ин Fana6a pyxбaдaнд гapдидa, тapcy вaxм aз вyчyди orao бepyн гamт.

Лaшкapи мyFyд aз Faдaбaи Ч,aдoдyдцин 6a тapc aфтoдa, тaмoми дaшкapи дap ин мига^ бyдapo дap Иcфaxoн oвapд. Ч,aдoдyддин дaшкapи xyдpo дap бepyни шaxp чaмъ шмуд^ 6ap зидци мyFyдoн бapxecт. Ч,aлoлyдцин cai^ra чaпи дaшкappo 6a бapoдapaш Fиëcиддин Ba caмти pocтpo 6a яке aз capдaшкapoн cyпopидa, xyдaш дap мapкaз бииcтoд Ba 6o дaшкpи мyFyд xyчyм нaмyдaнд. Дap paфти ин мyxopибa Fиëcидцин xaмpoxи ^ax^ naxHaBO^ ки caмти чaпи дaшкappo capвapй мeкapдaнд, 6o cипoxиëнaшoн aз мyxopибa дacт гашид^ 6a Лypиcтoн гypexтaнд. Ин фиpopи orao бapoи дaшкapи Ч,aдoдyдцин дaxшaтe буд Ba caбaби oн 6a нифoки пeшинaи бaйни бapoдapoн aдoкaмaндй дoшт. Дap ин acнo дaшкapи мyFyл aз xap чoниб 6a Имcфaxoн oмaдa, caфи onxopo зиёд мешмуд. Чун Ч,aдoдyддин фaxмид, ки шyмopaи дaшкapи у ниcбaт 6a лaшкapи дymмaн кaмтap acт, 6o мaкcaди нaчoт 6a xaшapиëни пиëдaгapди Иcфaxoн ичoзaт дoд, ки 6a rnaxp бapгapдaнд. Сaмти pocти дaшкapи cynTO^ aз caмти чaпи oн ^p шуд, вaшe orao aз вaзъи якдигap бexaбap бyдaнд [6, c. 169; 4, c. 168-169; l, c.554].

Бaйни Чaдoдyдцин Ba дaшкapи мyFyд зaдyxypди шaдид 6a aмaд oмaд. Дap oxиpи py гypyxи caмти pocrn дaшкapи cyлтoн 6ap гypyxи K^ora чaпи дaшкapи мyFyд xaмдa oвapдa, ornopo тo нaздикии Кoшoн тaъкиб нaмyдaнд. Сипoxиëни caмги pocти лaшкapи Чaдoдyдцин гyмoн дomтaнд, гypyxи 4an низ 6o caмти pocrn дyшмaн чунин aмaд кapдaaнд [6, c.169-1l0; 4, c.169]. Ин Faдaбaи лaшкapи Ч,aдoдyдцин дap Иcфaxoн 6ap мyFyшxo мapдoнгивy мaтoнaти мapдyми Иcфaxoнpo дap мyбopизa 6ap зидци дymмaн нишoн дoдa, aз кopдoнивy 4acopara cynTO^ Ч,aдoдyдцин дaдoдaт мeкapд.

Чун Fиёcиццин дар ин мухорибаи мухим ниcбaт ба бародараш xиёнaт карда, майдони чангро тарк намуда буд, окибат Чaдoлyццин бо лашкари марказй дар мухояра монд, вале дар чунин вазъияти душвор низ аз мубориза даст намекашид. Амирону маликони Чaдoлyццин то катраи oxири x^ бар душман муковимат намуданд. Яке аз хaмcaфoни Чалолуддин А^фаш малик бо душман чунон чангид, ки аз тирхои бар вай зада y миcли xoрпymт шуд ва окибат кушта гардид [6, c. 17G].

Хамин тарик, дар натичаи муборизаи кахрамонона ва бе миcлy монанд Чалолуддин тавонист, ки аз мухошраи душман берун равад. Лашкари бокимондаи Чaдoлyццин низ бо душман муборизаи беамон бурда, окибат ба хар тараф пароканда шуданд. Лашкари мyFyл низ ба мaFлyбият дучор гардид ва бокимондахо фирор намуданд. Ба кавли Нacaвй «sac нишони чунин машфе нaцoдaacт, ки инчунин ду лашкари азимро аз тарафайн инхизом бувад ва умарои чонибайн хама халок шуданд ва бакоёи хар ду лашкар ба атрофу актори олам афтод. Хар як ба тарафи диёри xyд гyреxт» [6, c. 171].

Аз ин вокеахо хашт руз cипaрй гашт, вале аз cyлтoн Чалолуддин xaбaре набуд. Уро дар байни фавтидагон чустучу карданд, вале натича надод. Ин вокеа 23 рамазони coли 625 / 26 августи coли 1228 руй дода буд. Крзй ва бокй арбоби давлат карор доданд, ки агар то рузи ид xaбaри cyдтoн зохир нашавад, баъд аз намози ид атобек Ятон Тоишро бар тает менишонанд. Рузи ид хангоме ки мардум ба намози ид омаданд, ногох cyдтoн Чалолуддин ба намоз омада рacид. Мардум баргаштани уро иди бузург шумориданд. У чанд руз он чо монда, бокимондаи лашкари парокандаи xyдрo чамъ намуд. Хангоми аз ^фа^он баргаштани бокимондаи лашкари мугул дар хар чое, ки онхоро медиданд, катл менамуданд ва шумораи xеле ками ощо тaвoниcтaиц, ки caлoмaт аз дарёи Ому убур намоянд [6, c. 171172]. Ин вокеахо бори дигар аз иcтеъдoди баланди лашкаркашии Чaдoлyццин ва кахрамониву чашрати y гувохй дода, мартабаи уро дар минтака xеле баланд бардошт. Чалолуддин мaкcaц дошт, ки дар киcмaти Эрони Faрбй ба мyFyлхo зарбаи катъй рacoицa, давлати Хоразмшохиёнро баркарор намояд. Аз ин муваффакиятхои Чалолуддин хокимони махаллй дар хaрoc афтоданд ва нaмеxocтaиц, ки тобеи y гарданд ва аз ичрои амрхои y caркaшй мекарданд. Чалолуддин чунин вазъиятро мушохида намуда, ба cai^ra Озарбойчону Гyрчиcтoн лашкар кашида, бо cyдтoни Рум мухориба намуд ва дар баъзе минтакахо бо мyFyлoнхo чангид.

Хангоми дар Озарбойчон будан Чaдoлyццин дид, ки мyFyлoн дар шахрхо ба xaрoбкoривy катлу Foрaт мaшFyлaиц ва тacмим гирифтаанд, ки уро дacтгир намоянд. У cycrn ва нотавонии xyдрo эх^х намуда, Озарбойчонро тарк намуда, c^ Хилот рaхcипoр гардид ва баробари ба ин чо омадан, фахмид, ки мугулон уро чустучу доранд ва аз паи y мешитобанд. Аз ин ру озими шахри Омид гардид ва аз бими хучуми ногахонии мyFyлoн пешравон ва поодорони лашкари xyдрo дар чанд чо мурокиб монд [З, c.l47-m].

Чaдoлyццин меxocт, ки аз Омид озими ^фа^он гардад. Хангоми ба Омид омадан, хокими он малик aд-Мacъyд xocт, ки дар муборизахои xyд бар зидди душманонаш Чалолуддинро иcтифoдa барад. Чалолудин ба пешниходи aд-Мacъyд розй шуда, аз рафтан ба ^фа^он дacт кашид [6, c.274-275]. Aзбacки аз набарду кашмакашихо xacтa гардида буд, ру ба ишрату мaйпaрacтй овард.

Дар ин миён бародараш Fиёcиццин, ки ба y xиёнaт карда, аз мухорибаи зидди мугулон гyреxтa буд, ба Хузистон, ки каламрави xaлифaи Aббocй буд, рафт ва аз он чо ба вocитaи вазири xyд ба xaдифa аз-Зохир (1225-1226) мактуб навишта, уро ба БaFдoд фириcтoд. Дар мактубаш аз xa-шфа xoхиш намуд, ки барои бар зидди бародараш Чалолуддин мубориза бурдан, ба y ёрй рacoнaц. Халифа ваъда дод, ки xoхиши уро ба чо меорад ва вазирро бо инъоми зиёд ва 30 хазор динор ба назди Fиёcиццин фириcтoд, вале xaдифa ин корро ичро накард [6, c. 174; З, c.9l].

Fиёcиццин аз тaрcи бародараш ба калъаи Аламут ба назди иcмoилихo рафта, панох бурд. Чалолуддин инро шунида, ба cyи шахри иcмoилиён равон шуд ва ба пешвои иcмoилиён паём фириcтoд, ки бародарашро ба y тacлим кунанд. Дар aкcи хол y ба торочи шахрхои иcмoидиён мепардозад. Пешвои домога^н Алоуддин Мухаммад чунин rocyx гуфт: «бародари ту тоза пеши мо омадааст, y cyдтoн ва cyлтoнзoдa acт, ки ба мо панох оварда ва раво нест, ки тастим кунем. Аммо уро дар пеши xyд нигох медорем ва намегузорем, ки хеч як аз шахрхои туро бигирад. Аз ту xoхиш мекунем, ки шафоати моро пазирй ва ба он чи гуфтем, эътимод кунй. Албатта хар гох аз y коре caр зад, ки xидoфи майли ту буд, ё ба шахрхои ту огебе рacoнaц, он шахрхо дар и^тёри тycт ва метавонй хар коре, ки дилат xocr, бо y бикунй» [З, с91-9З]. ЧaДoлyццин cyxaихoи Алоуддин Мухаммадро пазируфт ва озими Хилот гардид.

Fиёcидцин пac аз он xocт, ки Аламутро тарк намуда, ба Кирмон, ба назди Бурок хочиб равад ва дар он чо пинхон шавад. Бурок хочиб, ки каблан ноиби y буда, холо мустакил гашта буд, Fиёcиццинрo дар калъа хaбc намуда, окибат уро кушт. Аз руи ривояти дигар занони калъа шабона уро аз хaбc xaдoc карданд ва y ба ^фа^он рафт, вале бо амри Чалолуддин кушта шуд [6, c. 176; 4, c.2G4-2G6].

Чaдoлyццин хангоми дар Омид будан, шабе мачл^ ороста, ба ишрат мaшFyл буд, ки лашкари мyFyл омада, онхоро ихота намуд. Яке аз амирони cymm Урxoн уро аз ихотаи мyFyлoн баровард ва мyFyлoн онхоро пайгирй намуданд. Чaдoлyццин ба Урxoн фармуд, ки бо лашкар аз вай чудо шавад, то мyFyлoн аз паи лашкар раванд ва y рахо ёбад. Урxoн гуфтаи уро ичро намуд. Нихоят Чaдoлyццин аз

пайгирии мугулон рах,о ёфта, бо х,амрох,онаш дар хирмани яке аз дех,ах,ои дурдаст карор гирифт. Мугулх,о нимашаб ба ин чо расида, онхоро ихота намуданд ва касе ба мугулх,о гуфт, ки султон ин аст ва 15 нафар саворахои мугул дар паи у шуданд. Ду савор ба вай расиданд ва х,ар дуи онх,о аз дасти султон кушта шуданд. Бокимондахо ноумед шуда, ба кафо баргаштанд. Султон ба суи кух равон шуд ва курдон уро дастгир намуда, хостанд, ки бикушанд. У ба сардори курдхо гуфт, ки ман султонам, ба куштани ман шитоб макун. Агар маро ба назди малик Музаффар Шахобиддини Гозй ё ба баъзе аз шахрхои ман бирасонй, ба ту чоизаи шоистае медиханд, ё ин ки малик таъйин менамоянд. Он мард уро пеши кавми кабилаи худ бурда дар назди занаш гузошт ва барои овардани аспонаш ба кух рафт. Дар ин хангом курди пасттинате бо найзаи кутох дар даст ба назди зан омада, гуфт, ки ин хоразмй кист? Чаро уро намекушед? Зан чавоб дод, ки у султон аст ва шавхараш уро амон додааст. Курд гуфт, ки бародари ман дар Хилот кушта шуд, ки аз вай бехтар буд ва бо найза ба руи султон зада уро кушт [6, с.278-279].

Храмин тарик, хукуматдории сулолаи Хоразмшохиён ба охир расид ва кисмате аз лашкари онхо, ки бокй монда буданд, дар гушаю канори мамлакатхои мухталиф ба хотири рузгузаронй умр ба сар бурданд. Мугулон дар худуди Эронзамин ба чуз аз доираи хукмронии исмоилиён дигар хамаро тобеъ намуданд.

АДАБИЁТ

1. Аббос Икболи Оштиёнй. Таърихи муул ва авоили айёми темурй. -Техрон, 1386 х.

2. Буниятов З.М. Государство Хорезмшахов-Ануштегинидов (1097-1231).-Москва: Наука, 1986.

3. Ибн ал-Асир, Иззадин Алй. Таърихи комили бузурги ислом ва Эрон. Аз арабй тарчумаи Алй Хршимии Хрирй. Чилди 33. -Техрон: Муассисаи матбуоти илмй, 1371 х.ш.

4. Чувайнй, Атомалик Мухаммад. Таърихи Чахонкушой. Ба саъй, эхтимом ва тасхехи аллома Мухаммад Абдулваххоби Казвинй. Чилди 2. Матни асосй 293 сах. -Лейден, 1916 / Чопи литографй. -Техрон: Дунёи китоб, 1385 х. Чопи чахорум.

5. Чузчонй, Минхочиддин ибни Сирочиддин. Табакоти Носирй. Чопи сеюм. -Кобул: Бунёди фархангии чахондорони Гурй, 1391 х.

6. Насавй, Шихобиддин Мухаммад Хурандизй. Сирати Чалолиддини Манкубарнй. Тарчумаи форсй аз асли арабй аз мутарчими мачхул дар карни хафтуми хичрй. Бо тасхех ва мукаддимаи Мучтабеи Минавй. -Техрон: Ширкати интишороти илмй ва фархангй, 1986.

7. Рашидуддин Фазуллохи Хамадонй. Чомеъу-т-таворих. Ба тасхех ва тахшияи Мухаммад Равшан. Мустафо Мусавй. Чилди I. -Техрон: Албурз, 1373 х.

8. Шабонкорай, Мухаммад ибни Алй ибни Мухаммад. Мачмаъу-л-ансоб. Ба тасхехи Мир Хршими Мухаддис. -Техрон: Амири кабир, 1363 х.

ВОЗВРАЩЕНИЕ СУЛТАНА ДЖАЛАЛУДДИНА ИЗ ИНДИИ И ЕГО БОРЬБА ЗА ВОССТАНОВЛЕНИЕ государство ХОРЕЗМШАХОВ В ЗАПАДНОМ ИРАН

Султан Джалалуддин Манкубарни после своего поражения вблизи реки Синд сбежал в Индию. Население Индии приняло его нерадушно и в итоге он покинув Индию, вернулся в Кирман и предпринял ряд мероприятий для борьбы против монгольских войск. Он привлёк для этого своего брата Гиясуддина. Войска Джалалуддина в Исфахане нанесли монголам сокрушительный удар, завоевали Азербайджан и Грузию, после чего от него отрекся брат Гиясуддин. Впоследствии Джалалуддин отдалился от государственных дел и ушёл в запой и в итоге был убит. Таким образом, правление Хорезмшахов закончилось, а оставшиеся войскаушли со службы.

Ключевые слова: Джалалуддин, Индия, Гиясуддин, войска, Кирман, Исфахан, Омид, монголы, противоборство, правление.

THE RETURN OF SULTAN JALALUDDIN FROM INDIA AND HIS STRUGGLE FOR THE RESTORATION OF THE STATE OF KHOREZMSHAHS IN WESTERN IRAN

Sultan Jalaluddin Mankubarni fled to India after his defeat near the Sindh River. The population of India did not welcome him, and as a result, he left India, returned to Kirman and took a number ofmeasures to fight against the Mongol troops. He brought in his brother Giyasuddin for this. Jalaluddin's troops in Isfahan dealt a crushing blow to the Mongols, conquered Azerbaijan and Georgia, after which his brother Giyasuddin disowned him. Subsequently, Jalaluddin retired from public affairs and went into a binge and was eventually killed. Thus, the rule of the Khorezmshahs ended, and the remaining troops withdrew from service.

Key words: Jalaluddin, India, Giyasuddin, troops, Kirman, Isfahan, Omid, Mongols, confrontation, rule.

Сведения об авторе:

Саидов Абдукахор - доктор исторических наук, профессор Таджикского государственного университета имени Садриддиниа Айни, e-mail: saidov.45@mail.ru

About the author:

Saidov Abdukahor - Doctor of historical professor of the Tajik State Pedagogical University namedafter SadriddinAini, e-mail: saidov.45@mail.ru

250 ЛЕТ ПЕРВОМУ НАУЧНОМУ ИЗДАНИЮ «АВЕСТЫ»

Ходжаева Н.Дж

Таджикский государственный педагогический университет им. С. Айни

В этом году исполняется 250 лет первому научному изданию «Авесты», священных текстов зороастризма - религии древних иранских народов, в том числе и предков таджиков. Этот древнейший памятник литературы и письменности был переведен на французский язык лингвистом А.-Г. Анкютиль-Дюперроном (1731-1805) и был издан в Париже в 1771 г. [73] «Авеста» вышла в трех томах и содержала собрание священных текстов зороастризма, жизнеописание Зороастра и фрагменты произведений, приписываемых этому лицу. Уникальность данного издания состоит в том, что впервые тексты «Авесты» сопровождались научными комментариями. С изданием «Авесты» А.-Г. Анкетиль-Дюперроном наука получила доступ к сведениям по древнейшей истории иранских народов. Тем самым было положено начало развитию одному из направлений востоковедения -иранистике. Перевод «Авесты» был по времени и по значению первым из трех «открытий», которыми знаменуется оформление иранистики как науки на рубеже XVIII и XIX вв. Следующими по времени были расшифровка древнеперсидской клинописи и исследование классической поэзии на фарси [15, с.58].

«Авеста» признана одним из древнейших в мире духовно-литературных, религиозно-философских и письменных памятников. Являясь важнейшим историческим источником по изучению древнейшей истории и культуры, традиций и быта иранских народов, социальных, политических и правовых институтов общества древних иранцев, а также исторической географии Центральной Азии, «Авеста» представляет собой уникальный документ, который можно использовать как ключ в решении многих вопросов древнейшей истории иранских народов, в том числе и их этногенеза. Этот древнейший памятник позволяет также проследить этнические и миграционные процессы, происходившие на территории Центральной Азии в эпоху бронзы.

«Авеста» и другие зороастрийские источники, а именно среднеперсидская литература, написанная на языке пехлеви, являются местными письменными источниками, содержащие важную информацию по древнейшей истории таджикского народа.

Слово «Авеста» восходит к принятому у зороастрийцев перс. »b-.3i» (совр. произношение svesta); тадж. «авесто», авасто; англ. «avesta». Его значение интерпретируется, либо как «знание» от корня «вид», либо как «основание» представляющее собой особое, «пазендское» произношение пехлевийского слова «упаста» - «'pst'k» (aßastäy) < apastak в значении «установление», «закон». В самих сохранившихся авестийских текстах это слово не встречается, остаётся лишь предполагать его древнеиранский прототип в виде «*upa-sta-ka-» «установленное», «уложение», «основа», то есть «канон» или, что менее вероятно, «*upa-stavaka-» - «восхваление» [69, с.35]. В пехлевийской литературе существует также второе и весьма распространённое обозначение «Авесты», отмеченное в «Бундахишне» как «ден» - dyn' [den] - «вера», «религия», «религиозное установление», «религиозная книга». По отношению к авестийским текстам слово часто переводится как «откровение (Заратуштры)» [14, с. 192].

Первые упоминания о существовании письменного текста «Авесты» относятся к античным авторам. Самое раннее свидетельство об этом литературном памятнике принадлежит жившему приблизительно в 500-440 гг. до н. э. Ксанфу Лидийскому [53, с.хи-xiii; 29, р. 126], автору сочинения «Лидийская история», от которого сохранились 27 отрывков [25, с.19].

Плиний Старший (между 22 и 24 - 79 гг. н.э.), ссылаясь на Гермиппа (2-я пол. Ш в. до н.э.) , в «Historia naturalis» - «Естественной истории» (XXX. 2.4.) [см.: 7, с.29] отмечает, что писания магов включали два миллиона стихов, содержание которых изложено Гермиппом. М. Бойс и Ф. Грене ставят

* В настоящее время зороастризм исповедуют парсы и иранские зороастрийцы. В мире проживает от около 125000 - до более чем 300000 последователей зороастризма. Большинство зороастрийцев живут в местах своего традиционного расселения: Индия, Пакистан, Иран, Афганистан и Азербайджан. Зороастрийские общины имеются также в Северной Америке, Великобритании, странах Персидского залива, Сингапуре, в Западной Европе, Австралии и Новой Зеландии.

** Гермипп - историк греческой философии. В трактате «О магах» (Пepí Мауюу) связывает возникновение греческой философии с восточной традицией, то есть зороастрийской.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.