Научная статья на тему 'СООБЩЕНИЯ МАХМУДА ИБН ВАЛИ ОБ ИСТОРИИ АШТАРХАНИДОВ В ПЕРВОЙ ПОЛОВИНЕ XVII В.'

СООБЩЕНИЯ МАХМУДА ИБН ВАЛИ ОБ ИСТОРИИ АШТАРХАНИДОВ В ПЕРВОЙ ПОЛОВИНЕ XVII В. Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
122
21
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
АШТАРХАНИДЫ / МАХМУД ИБН ВАЛИ / СЕФЕВИДЫ / БУХАРА / МАВЕРАННАХР / ШАХ АББАС / БАЛХ / МУХАММАДИБРАХИМ / ИРАН / МУХАММАДЮСУФ МУНШИ / ВАЛИМУХАММАДХАН / ИСКАНДАРБЕКИ ТУРКМОН / НАДИРМУХАММАДХАН / ИМОМКУЛИХАН

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Саидов Фаридун Абдукаххорович

Балхский историк XVII в. Махмуд ибн Вали в своём труде «Бахр ал-асрар» о политическом положении Мавераннахра первой половины XVII в. приводит много сведений, которое необходимо анализировать. Автор был современником и очевидцем происшедших событий, описываемых в сочинении поэтому они имеют особую историческую ценность. В начале XVII в. правление Мавераннахра перешло в руки Аштарханидов. О жизни и деятельности представителей этой династии только в сочинении Махмуда ибн Вали можно найти отдельные сведения. В этот период Бухара являлась столицей, а Балх считался вторым крупным городом государства. При приходе к власти Аштарханидов Балхом управлял ставленник Сефевидов Мухаммадибрахим, притеснявший местное население. Правитель Ирана шах Аббас при поддержке Мухаммадибрахима намеревался овладеть Балхом. Аштарханиды с целью подчинения Балха под свои владения отправили туда войско под командованием Бакимухаммада и Валимухаммада, которым удалось убить Мухаммадибрахима и захватить Балх. Сафевиды с целью возврата Балха совершили туда поход, который не увенчался успехом. После Бакимухаммадхана правителем государства стал его брат Валимухаммадхан и сразу же отправил сыновей своега брата Имамкули и Надирмухаммад султанов в Балх и отношение между ними охладились. Имамкули и Надирмухаммад укрепили свои позиции в Балхе. Валимухаммадхан для их усмирения совершил поход в сторону Балха, где потерпел поражение и убежал в Иран и шах Аббас встретил его с почестью. В 1611 г. Валимухаммадхан при поддержке Сефевидских войск совершил поход в Мавераннахр, но в итоге потерпев поражение был убит. Правителем Мавераннахра стал Имамкулихан, который назначил Надирмухаммада правителем Балха. Надирмухаммад постепенно подчинил себе территорию Бадахшана.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

INFORMATION OF MAHMUD IBN WALI ABOUT THE HISTORY OF THE FIRST HALF OF ASHTARKHANIDS AT THE XVII CENTURY

Balkh historian of the 17th century Mahmoud ibn Wali in his work “Bahr al-asrar” on the political situation of Maverannahr in the first half of the 17th century. gives a lot of information that needs to be analyzed. The author was a contemporary and an eyewitness to the events that are described in the work, therefore they have special historical value. At the beginning of the XVII century. the reign of Maverannahr passed into the hands of the Ashtarkhanids. Separate information can be found about the life and work of representatives of this dynasty only in the work of Mahmoud ibn Wali. During this period, Bukhara was the capital, and Balkh was considered the second largest city in the state. When the Ashtarhanids came to power, Balkh was ruled by the protege of the Safavids, Muhammadibrahim, who oppressed the local population. The ruler of Iran, Shah Abbas, with the support of Muhammadibrahim, intended to seize Balkh. The Ashtarhanids, with the aim of subjugating Balkh, sent troops under their command under the command of Bakimuhammad and Valimuhammad, who managed to kill Muhammadibrahim and capture Balkh. Safevids in order to return Balkh made a campaign there, which was unsuccessful. After Bakimuhammadkhan, his brother Valimuhammadkhan became the ruler of the state and immediately sent the sons of his brother Imamkuli and Nadirmuhammad Sultans to Balkh and the relationship between them cooled. Imamkuli and Nadirmuhammad strengthened their positions in Balkh. Valimuhammadhan, to pacify them, made a campaign towards Balkh, where he was defeated and fled to Iran and Shah Abbas met him with honor. In 1611, Valimuhammadkhan, with the support of the Safavid troops, made a campaign in Maverannahr, but was eventually killed. The ruler of Maverannahr was Imamkulikhan, who appointed Nadirmuhammad the ruler of Balkh. Nadirmuhammad gradually subjugated the territory of Badakhshan.

Текст научной работы на тему «СООБЩЕНИЯ МАХМУДА ИБН ВАЛИ ОБ ИСТОРИИ АШТАРХАНИДОВ В ПЕРВОЙ ПОЛОВИНЕ XVII В.»

14. Раджабов С. Борьба народов Мовераннахра и Хорасана за независимость (VII - первая половина VIII вв.). Автореферат дисертатции на соискание ученой степени кандидата исторических наук Д., 2010. - 24 с.

15. Сайнаков С. П., Мирзоев Ф., Начмуддинов Т. Нахустин кафедраи таърихи умумй дар чумхурй //Омузгори чавон. №14 (1001). 9.05.2019. - С. 14

16. Сайнаков С., Мирзоев Ф., Начмуддинов Т., Гадоев F., Исматов Ф. Таърихи Россия (охири асри XVIII - ибтидои асри XX). Курси лексия (бо тахриру иловахо). Душанбе, 2014. - 259 с.

17. Сайнаков С., Садиров Ш., Азизов С. Таърихнигории давраи нави мамлакатхои Европа ва Америка. Курси лексияхо. Душанбе, 2018 - 180 с.

18. Хакназаров А., Хусайнов А., Мусоев А. Вахшская долина жемчужина Советского союза (1924 - 1991). Душанбе. 2017. - 312 с.

19. Шарофова М. Истилохоти таърихи. Душанбе: Эр-граф, 2018. - 120 с.

20. Шарофова М. История развития професионально-технического образование в Таджикистане (вторая половина 40-х гг. XX в - начало XXI в). Автореферат дисертатции на соискание ученой степени кандидата исторических наук. Душанбе, 2010 - 24 с.; Шарофова М. История развития професионально-технического образование в Таджикистане (вторая половина 40-х гг. XX в - начало XXI в). Душанбе, 2019. - 162 с.

21. Шарофова М. Таърихи наву навтарини давлатхои чахон. Душанбе, Эр- граф, 2018. - 196 с.

22. Шергозиев М. Пайванди ачдодй. Фаъолияти омузгории зодагони шахрхои кадимаи точикон - Самарканду Бухоро дар Донишгохи давлатии омузгории Точикистон ба номи Садриддин Айнй //Паёми Душанбе. № 47 (1697). 4 июли соли 2012. С. 3.

ИЗ ИСТОРИИ КАФЕДРЫ ВСЕОБЩЕЙ ИСТОРИИ ТГПУ ИМЕНИ С. АЙНИ

В статье отражена истории кафедры всеобщей истории ТГПУ им С. Айни. В ней сперва коротко освещается создание исторического факультета ТГПУ имени Садриддина Айни и далее рассмотрено предпосилки и создании кафедры всеобщей истории названного вуза. Особое внимание уделено роль кафедры в учебном процессе и подготовки кадров, а ткаже в научно-исследовательских работ в период независимости Республики Таджикистан.

Таким образом, автор впервые среди иследователей в таком объеме рассматривает истории одного из первых кафедр ТГПУ им. С. Айни.

Ключевые слова: ТГПУ им. САйни, вуз, исторический факультет, кафедра, история, всеобшая история.

FROM THE HISTORY OF THE WORLD HISTORY DEPARTMENT OF TSPU NAMED AFTER S. AYNI

In this article, the history of Words history Department of TSPU named after S. Aini, reflected. Firstly, the article shortly covers the creation of historical faculty of TSPU named after S. Aini, and further examines prerequisites and creation of World history Department of the named about institute Special attention is paid to the educational process and personnel training, and also research work in the period of Independence of the Republic of Tajikistan.

In His way, authorfor the first time among other researchers in such volume analyzes the history of one of the first departments of TSPU named after S. Aini.

Keywords: TSPU named after S. Aini, university, historical faculty, department, history, world history.

Сведения об авторе:

Шахлои Шариф - ассистент кафедры всеобщая история исторического факультета Таджикского государственного педагогического университета имени С. Айни, тел.: (+992) 981051455;

About the autor:

Shahloi Sharif-Assistatant, of faculty of the Deportment history nation in the Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini, phone: (+992) 981051455;

МАЪЛУМОТИ МАХМУД ИБНИ ВАЛЙ ДАР БОРАИ ТАЪРИХИ АШТАРХОНЩО ДАР НИМАИ АВВАЛИ АСРИ XVII

Саидов Ф.А.

Институты таърих, бостоншиноси ва мардумшиносии ба номи А. Дониши АИ ЦТ

Муаррихи ибтидои асри XVII Махмуд ибни Валй дар асари худ «Бахр ал асрор» доир ба вазъи сиёсии Мовароуннахр маълумоти зиёд ва нодир овардааст. Ахамияти маълумоти муаллиф доир ба ин давра пеш аз хама дар он аст, ки у хамзамони во^еахои тасвиршуда буда аз хаводиси он давр огохии хуб дошт ва худи у шохиди бевоситаи баъзе аз во^еоти дар асар

инъикоcгapдидa 6УД.

Ибтидои acpи XVII дaвpae буд, ки нaмояндaгони xонaдони Aштapxонй дap Мовapоyннaxp бa capи ку^ат омaдa бyдaнд. Тибки мaълyмоти cиккaxо xокими aввaлини Aштapxониxо Ч,онибeк cym^ бa шyмоp мepaвaд, ки cолxои 1600-1603 дap Бyxоpо, Сaмapкaнд Ba Тошкaнд as номи у cиккaxо зaдa шyдa бyдaнд [2, 309; 3, 243-244]. Дap мaъxaзxои xarm низ ин мaълyмот тaъкид rap^^acr [1, c. 97].

Дap боpaи xaëт Ba фaъолияти нaмояндaгони aввaли ин xонaдон дap мaъxaзxои xarm кapиб, ки мaълyмот вучуд нaдоpaд. Тaнxо аз acapи Мaxмyд ибни Вaлй <^axp aл-acpоp» дap боpaи онxо мaълyмоти пapокaндa пaйдо кapдaн мумкин acт. Муаллиф мeнaвиcaд, ки пaдapи Ч,онибeк cyлтон Ёpмyxaммaд ном дошт Ba у дap мaзоpи xaзpaти Хочаи Бyзypги Бyxоpо дафн гapдидaacт [5, 38б-42а].

Дap замони ба capи кyдpaт омадани Aштapxониxо Бyxоpо мapкaзи дзвлзт буд Ba шaxpи дуюми бyзypги он Бaлx ба шyмоp мepaфт, ки одатан воpиcи тaxти Бyxоpо дap он чо xyкмpонй мeкapд. Дангоми ба дacти Aштapxониxо гузаштани xокимият дap Бaлx Мyxaммaдибpоxим ном шaxc xоким буд, ки он дacтпapвapи Сaфaвиxо буд Ba бо aмpи ощо амал мeкapд. Тибки axбоpи Max^yA ибни Валй Мyxaммaдибpоxим дap Бaлx ниcбaт ба axолии он mëcairc зулму бeдодгapиpо пeшa гиpифтa буд. Aзбacки у дap дapбоpи шоx Aббоc тapбия ëфтa буд, ypфy одати онxоpо кабул намуда, ба тaвpи пинxонй ба мaзxaби шиа пaйpaвй мeкapд [5, б2б]. Муаллифи «Тaзкиpaи Мукд^^нИ» Myxaммaдюcyфи Муншй низ и^о таъкид мeнaмояд Ba мeнaвиcaд, ки «Ибpоxимxон аз xaнгоми туфулият дap миëни он мapдyм (Сaфaвиëн) бyзypг шуда, мaзxaб Ba оину aвзои он тоифаи золлapо г^ифта, a3 мapдyм ниxон мeдоштaacт, дap андак фypcaт, ки кам a3 ду моx бошад у шeвae пeш гиpифтa, мycyлмононpо шaбxо дap куча Ba бозоp ба дapaчaи шaxодaт мepacонидa Ba xap pyз кyштaxо дap pоxxо мeëфтaнд Ba котили эшон маълум набуд. Ин маънй 63p xaiwa мyшaxxac шуд, ки он 63^^33x36 бо чaмъe as мaxpaмони cоxибacpоpи xyд ба ин афъол киëм мeнaмyдaacт» [7, c. 124-125; 9, 75]. Иcкaндapбeки Тypкмон низ инpо тacдик мeнaмояд [4, c.605-606].

Дap боpaи ба Бaлx омадани Myxaммaдибpоxим муаллифи acapи «Mycaxxиpy-л-билод» Myxaммaдëp ибни Apaби Кзтаган низ маълумот мeдиxaд Ba мeнaвиcaд, ки Myxaммaдибpоxим ибни Сyюнчмyxaммaд дap назди шоx Aббоc буд Ba бо маш^ата якe аз aмиpони Пиpмyxaммaдxон, ки Хyдойнaзap кyнгypот ном дошт, ба Бaлx фиpиcтодa шуд Ba дap cоли 1008 / 1599-1600 у xокими Бaлx тайин rap^n, [6, c. 175-177].

Шоx Aббоc мaкcaд дошт, ки бо ëpm Myxaммaдибpоxим cоxиби xокимияти Бaлx гapдaд. Aштapxониxо дap Mовapоyннaxp cоxиби ку^ат гapдидa бapои xокимияти xyдpо дap Бaлx бapкapоp намудан кушиш ба xap4 доданд. Бо aмpи Ч,онибeк Myxaммaд Бокимyxaммaд Ba Вaлимyxaммaд бapои ичpои ин мacъaлa ба Бaлx лaшкap кашиданд. Лaшкapкaшии онxо ба ин минтака ce моx тул кашида, аз моxи июл то моxи ceнтябpи cоли 1601 дaвом кapд. Дангоми лaшкapкaшй дap pоx пиcapони Пиpмyxaммaдxон - Myxaммaдcaлим еултон Ba Ибодyллоx cyлтон, ки aввaлй xокими Чaгониëн Ba дигape xокими Диcоpи Шодмон буданд, мyковимaт намуданд. Диcоpи Шодмонpо бо оcонй ос^б гаштанд. Myxaммaдcaлим cyлтон бо xaмpоxии пиcapонaш Aбдyллоx Убaйдyллоx ба c^ Бaлx фиpоp намуда, ба лaшкapи Myxaммaдибpоxим xaмpоx шуданд. Ибодyллоx cyлтон бошад, дap ин муддат дap Чaгониëн кapоp гиpифтa, дap калъаи Дexи HaB бо xaмpоxии xокими калъаи Тиpмиз Одилбий ба мукобили Aштapxониxо мукобилияти caxт нишон дод. Дap чунин вaзъият Бокимyxaммaд мaчбyp гapдид, ки дap Чaгониëн монад Ba Вaлимyxaммaд xapaкaти xyдpо ба чониби Бaлx дaвом дод [5, а63а-63б].

Тибки axбоpи Maxмyд ибни Валй xapaкaти Вaлимyxaммaд ба c^ Бaлx aмиpони Шaйбониpо, ки чонибдоpи ин xонaдон буданд, ба воxимa aндоxт. Онxо xоcтaнд, ки ба чои Myxaммaдибpоxим, ки он замон дap Чоpбоги Сиëxчapд буд, ба тaxти Бaлx пиcapи Пиpмyxaммaдxон Myxaммaдcaлимpо шинонанд. Aкcapи axолии Бaлx Ba Сиëxчapд Myxaммaдибpоxимpо чашми дидан надоштанд. Дангоми ба Бaлx наздин шудани Myxaммaдcaлим бо наздиконаш дap назди дapвозaи Уштypxоpa онxоpо дacтгиp намуда, x36c кapдaнд. Дангоми cap задании ин вокeaxо Бокимyxaммaд аз Чагонжн ба ëpии онxо омада pacид Ba aмиpони бaлxй Haзapбий Ba Шyкypбий калиди дapвозaxои Бaлxpо ба дасти Aштapxониxо cyпоpидaнд. Дамин тapик, моxи ноябpи cоли 1601 Бaлx ба тобeияти Aштapxониxо гузашт. Дap xyтбa номи Ч,онимyxaммaд зикp гapдид Ba Вaлимyxaммaд xокими он тайин шуд [5, а64б-65а].

Myxaммaдюcyфи Муншй низ дap ин боpa мeнaвиcaд, ки axолии Бaлx аз омадани лaшкapи Вaлимyxaммaд огоx гapдидa, тобeияти xyдpо ба у изxоp намуданд Ba ба Myxaммaдибpоxим вaъдa доданд, ки arap ба Бaлx ояд, ypо дacтгиpй мeнaмоянд. Дap натича онxо Myxaммaдибpоxимpо дacттиp кapдa, capaшpо аз тан чудо намуда, зepи пои acпи Вaлимyxaммaд пapтофтaнд [7, c. 125-126].

Дамин тapик, axбоpи Maxмyд ибни Валй оид ба тacappyфи Бaлx аз чониби Aштapxониxоpо

Myxaммaдюcyфи Муншй таодик мeнaмояд.

nac аз анчоми ин aмaлиëт Бокимyxaммaд ба cyM Mовapyннaxp xapaкaт намуда, бaxоpи cоли 1602 Чaгонмëн Ba TMpM^ropc ба 3epM тacappyфи xyд мeдapоpaд [5, c.666].

Maxмyд ибнм Валй мeнaвиcaд, км xокмми Caфaвмxо шоx Aббоc аз мapги дacтнмшондaи xyд Myxaммaдмбpоxим огоx гapдмдa, ба газаб омад Ba бо макали caprni^ намуданм Aштapxонмxо Ba тaxти Mовapоyннaxp шмнонданм Myxaммaдcaлим бо лaшкapи cepшyмоp ба cyM Бaлx xapaкaт намуд Ba ба aмиpонм Бyxоpо нома иpcол намуда, онxоpо аз ин мaкcaдм xyд боxaбap кapд. Ч,онимyxaммaдxон Ba Бокммyxaммaдxон аз ин огоx гapдмдa, ба cyM Бaлx paвонa шуданд. Caфaвиëн дap миëнaxои моxи aвгycти cоли 1602 ба xy^y.^M Лидами pacидaнд, км xокмми он Муъминбий ба ощо муковимати raxr нишон дод, вaлe бaъзe ai^MpOT xиëнaт намуда, ypо дacтгмp кapдaнд ва ба дacти Caфaвмxо cyпоpидaнд. Дap натича Caфaвмxо калъаи Aндxyйpо забт намуда [5, 66б], аз он чо ба чонмби Пули Хатоб xapaкaт кapдaнд. Вaлимyxaммaдxон ба тaxкими Бaлx машгул шуда, гоши pоxи Caфaвмxоpо гиpифт. Дap ин вакт лaшкapи Бокимyxaммaдxон pacидa, ба лaшкapи Вaлммyxaммaдxон xaмpоx шуд. Дap наздм Пули Хатоб байнм лaшкapи Caфaвй ва Aштapxонй мyxоpибaи шадид cap зад, км дap натича Caфaвиxо маглуб гapдмдa, ба cyM Эpон фиpоp намуданд [5, c.67a-68a].

Ин гyфтaxои Maxмyд ибнм Вал^о Myxaммaдюcyфи Муншй нмз таодик мeкyнaд ва млова мeнaмояд, км rnc аз анчоми мн во^а Бокимyxaммaдxон ба Бyxоpо бapгaшт [7, c.127; 9, c.77-78].

Бокммyxaммaдxон дap cини 50-cолaгй аз бeмоpй вафот кapд ва ба чои у бapодapaш Вaлимyxaммaдxон ба тaxти Бyxоpо нишаст. A3 номи у дap Caмapкaндy Бyxоpо шкка зада шудаанд [3, c.18-20]. Дангоми ба Бyxоpо омадан Вaлимyxaммaдxон пиcapонм Бокммyxaммaдxон - Имомкулй cyлтон ва Haдмpмyxaммaд cyлтонpо ба Бaлx фиpиcтод. Вaлимyxaммaдxон ба коpxои давлатй кам эътибоp дода, arcapM вaктaшpо ба маегиву коpxои ranp мeгyзapонд. Докммонм мaxaллй аз ин истифода бypдa, аз итоат ба xокимияти мapкaзй capкaшй мeкapдaнд.

Дap cолxои ммнбаъда мав^и Имомкулй cyлтон ва Haдмpмyxaммaд cyлтон дap коpxои давлатй мycтaxкaм гapдмд ва дap байнм aшxоcи мaъpyфи Бyxоpо ва pyxониëн aкмдae ба миëн омад, км дap оянда MxrnëpM давлат ба дасти онxо мeгyзapaд. Ин гап ба гуши Вaлимyxaммaд pacид ва у дap xapоc афтода, кapоp дод, км ин ду бapодappо, км мулкашон xaмчaвоp буд, аз xaм чудо кунад ва xaмин тaвp xaм кapд [5, c.1666-1673]. Пac пиcapи xyд Рустам cyлтонpо аз Кундуз бозxондa, xокими Дмcоp таймн намуд ва Haдиpмyxaммaд cyлтонpо ба Бaлx фиpиcтод [5, c.87a].

Cоли 1607 Вaлимyxaммaдxон Шоxбeк кyкaлтошpо атоликм Бaлx тайин намуд, км у дap он чо ниcбaт ба мapдyми мaxaллй бeдодгapиpо пeшa гиpифт, км ин боиш ноpозигии axолй гapдмд [5, c.84a].

Myxaммaдюcyфи Муншй нмз чунмн гyфтaxои Maxмyд ибнм Вaлиpо тacдмк мeнaмояд [7, c. 132-134; 9, 80].

Тиpaмоxи cоли 1017 / 1608 63p зиддм Шоxбeк кукалтош cyмкacд ташкил кapдa шуд. У аз ин огоx гapдидa, pоxи фиpоp гоша намуд ва дap мaдpacaи Aбдyллоxxон пинxон гapдид ва ниxоят дacгтмp шуда, ба катл pacид [5, c.84a].

Вaлимyxaммaдxон аз ин xaбapдоp гашта, xaшмгин гapдмд ва ба cyM Бaлx лaшкap кашмд. Бaxоpи cоли 1020 / 1611 байнм Вaлимyxaммaдxон бо Имомкулй cyлтонy Haдиpмyxaммaд мyбоpизaи шадид огоз гapдид, км дap натича Вaлимyxaммaдxон маглуб rap^na, бо ^pyxM aмиpон ва axnM оилааш ба воcитaи Ч^чум ба Эpон фиpоp намуд [5, 89а-90а]. Чунмн маълумот дap acapM Иcкaндapбeки Тypкмон нмз чой дода шудааст [4, c.832-835].

Maxмyд ибнм Валй мeнaвиcaд, км пac аз ба Эpон фиpоp намуданм Вaлимyxaммaдxон пeшвоëни дин, аз кабили Хоча Дошим, Cолexxочa, мавлоно Cокии Замонй, мавлоно Юcyфи Kзpобогй, aмиpон Поянда атолик, Чуман бий, Тоxиpбий, Шyкypбий, Myxaммaд Бокмбий ва Ялаштушбий дap оxиpи cоли 1019 / фeвpaли ооли 1611 Имомкулй cyлтонpо ба тaxт шинонда, xонм олй эълон намуданд [5,c. 92а-92б].

Дангоми ба Эpон омаданм Вaлимyxaммaдxон шоx Aббоc ypо бо эxтиpоми зиëд пaзиpой намуд ва ба xyлоcae омад, км бapои ба коpxои Mовapоyннaxp дaxолaт намудан, ин бexтapин фypcaт аст [5, c.966].

Aзбacки Maxмyд ибнм Валй xaмзaмони ин вокeaxо буд, ба Эpон омаданм Вaлимyxaммaдxонpо бо тафил бaëн мeнaмояд. У мeгyяд, км Вaлимyxaммaдxон пac аз Бyxоpо фиpоp намудан ба MapB мeояд. Волии Caфaвиxо ypо бо эxтиpом кабул намуд. Вaлимyxaммaдxон пиcapи xyд Рycтaм cyлтонpо аз MapB ба cyM Диpот фиpиcтод, то км дap Fapчиcтон бapои 63p зиддм Имомкулй ва Haдиpмyxaммaд мyбоpизa бypдaн лaшкap чамъ намояд. Худи у бо наздиконаш ба воcитaи Maшxaд ва Кдзвин ба Иcфaxон омад. Дap ин чо у аз чонмби шоx Aббоc бо ифтиxоpи зиëд пeшвоз гиpифтa шуд. Па€ шоx Aббоc ypо бо лaшкapи зиëд ва тaчxизоти чангии 3apypï таъмин намуда, ба чонмби Mовapоyннaxp иpcол намуд. Докими MapB бо aмpи шоx Aббоc ^pyxM тyпчиëнpо бо capдоpии Чинбудог тупчй бошй ба у xaмpоx

намуд. Гуруди дидбонони ощо шабона ба Чорчуй расида, xокими он Назар кукалтошро ба катд расонданд ва Чорчуйро забт намуданд. Докими Карокуд Хусрав кушчй ба ощо мукобилияти сaxт нишон дод, вале дар оxир магдуб гардид. Вaлимyxaммaдxон аз Карокуд ба амирони букорой, ки барои баргардонидани xокимияти аз даст рафта ба ëрии ощо умеди зиëд дошт, мактуб фиристод [5, с.96б-98а].

Тибки axбори Myxaммaдюсyфи Myншй пас аз ба Эрон омадани Вaлимyxaммaдxон ва аз чониби шоx Аббос боифтиxор пешвоз гирифтани у, шоxи Эрон уро бо лашкари 80 xaзор нафараи мyсaдлax бар зидди Имомкyдиxон ба Mовaроyннaxр фиристод [7, с.136; 9, 81].

Искандарбеки Туркмон низ доир ба ин мавзуъ маъдумоти чодиб оварда, мегуяд, ки то ба Исфaxон расидани Вaлимyxaммaдxон xокимони шaxрxо ба истикболи у чорабиншои бошyкyx ташкил намуданд. Дангоми ба суи Бyxоро омадани дашкари Вaлимyxaммaдxон Имомкудй Бyxороро тарк намуда, ба Каршй фирор намуд. Вaлимyxaммaдxон дар миëнaи моxи чумодиюссонии соди 1020/маи соди 1611 вориди Бyxоро гардида, аз нав ба тaxт соxиб гашт [4, с.836-842].

Maxмyд ибни Валй менависад, ки сабаби фирори Имомкудй аз Бyxоро дар он буд, ки Поянда атолики туркман бо амри Вaлимyxaммaдxон бар зидди у суикасд ташкил карда буд [5, с.96б].

Тибки маъдумоти Maxмyд ибни Валй моxи августи соди 1611 Вaлимyxaммaдxон бо дастгирии чангжни Сафавй бо максади дубора ба даст гирифтани xокимияти аздастрафта ба суи Бyxоро дашкар кашид [5, с.99б].

Имокyдиxон аз дашкаркашии Вaлимyxaммaдxон огоx гардида барои ëрй ба Haдирмyxaммaд, ки дар Бaлx буд, намояндаи xyдро фиристод. Дар айни замон у аз амирони Самарканд ва пешвоëни казовдо Ишим султон ëрй пурсид. Байни дашкари Вaлимyxaммaдxон ва Имомкyдиxон дар Боги Шамол мyxорибaи сангин сар зад, ки дар он Вaлимyxaммaд шикаст шикаст xyрдa, асир афтод ва ба катд расонда шуд [5, с.97а].

Чунин маъдумот дар aсaрxои Myxaммaдюсyфи Myншй [7, с.136-137; 9, 81-82], Искандарбеки Туркмон [4, 843-847] ва Myxaммaдшaриф ибни Myxaммaднaкй [8, с.81а-82а] низ оварда шудааст.

Пас аз галаба бар Сафавшо ва чонибдорони Вaлимyxaммaдxон соди 1611 Имомкyдиxон XOкими Mовaроyннaxр интиxоб гардид. У бародари xyд Haдирмyxaммaдро водии Бaлx тайин карда, ба у унвони xонро дод [7, с. 137; 9, 82].

Имом^-л^он ва Haдирмyxaммaдxон пас аз тaxкими мавкеашон дар xyкyмaт ба максади васеъ намудани каламрави xyд ба чониби xaмсояxо дашкаркаширо огоз намуданд [5, с.101б-102б].

Соди 1033/1623-1624 Имом^-л^он бо xоxиши писари султони кaзокxо Кеддимyxaммaд, ки Хонзода ном дошт ва дар дарбори Имом^-л^он xизмaт мекард, бо сардории Ялангтушбий атолик ба водии Фаргона xy4y^ намуд, вале он бенатича анчом ëфт. Бyxороиëн дар ин мyxорибa зиëдa аз 20 xaзор нафарро талаф доданд. Тaнxо бо дaxолaти шaйx Доши^очаи Чуйборй бyxороиxо имконият пайдо намуданд, ки бо казовдо сyлx банданд [5, с.103а-107б].

Дар аксари мaъxaзxои xaxm, аз чумла дар «Бaxр ал-асрор», доир ба баъзе номуваффакдаои Имомкyдиxон дар набардао маъдумот оварда нашудааст. Чунин маълмотро аз кaйдxои сафирон ва сaйëxони аврупой, ки дар ин замон ба Бyxоро омада буданд, метавон пайдо кард. Maсaлaн, тибки маъдумоти сафири рус Иван Xоxлов, ки соди 1620 дар Бyxоро якчанд моx икомат дошт, фазои сиëсии Бyxоро ноором буда, Имомкyдиxон ба вазъияти ногувор гирифтор буд. Баъди он ки Имомкyдиxон барои интикоми марги писараш бо axодии Тошканд муносибати берaxмонa намуд, бо максади аз байн бурдани Имомкyдиxон бар зидди у суикасд ташкил карда шуд. Maрдyм боисрор талаб дошт, ки Имом^-л^он шaxси котил Mирзобекро, ки xyни одамони бегyноxро р^та буд, ба дасти онxо супорад. Имомкyдиxон аз тарс Самаркандро тарк намуда, ба Балта, ба назди бародараш фирор намуд [10, с.422].

Соди 1628 пас аз марги султони казок Ишимxон писараш Абулай судтон, ки xокими Андичон буд, баТошканд омад ва ба номи у xyтбa xондa шуд. Имомкyлиxон дар xaрос афтода, бар зидди у дашкари сершумори Бyxоровy Бaлxро фиристод. Дар натича Абудай судтон ба суи M^^eira ру ба гурез овард [5, с.112а].

Абудай судтон барои баргардондани xокимияти аздастрафтааш борxо кушиш намуд, вале ощо бенатича анчом ëфтaнд ва нш,оят соди 1040/1630-1631 у аз чониби тарафдорони Имомкyдиxон кушта шуд [5, с. 114б-115а].

Дар нимаи авали асри XVII Бaлx истикдодияти xyдро мyстaxкaм намуда буд. Тибки маъдумоти Maxмyд ибни Валй xокими Бaлx Haдирмyxaммaдxон тaxти роxбaрии амирон Сокибий парвоначй, Оддоxбердй бий ва Xочaм атодик соди 1043/1633 ба чониби Дарвоз дашкар кашид. Докими он Шоx Faриб ба бaлxиxо муковимати сaxт нишон дод, вале аз сабаби норасоии маводи гизой ва xyроки чорво у мачбур шуд, ки бо онxо сута, бандад. Тибки он бояд

барои чор соли гузашта андоз супорида ба номи Надирмухаммадхон хутба хонда мешуд. Яке аз писарони Шщ Еариб хамчун гаравгон ба дарбори Надирмухаммадхон фиристода шуд. Соли 1044/1634-1635 балхихо Рушонро зери тасарруфи худ дароварда, хокими онро катл намуданд. Мохи шавволи соли 1044 / март-апрели соли 1635 Дарвоз тобеи Надирмухаммадхон гардид [5, с.232б-233б, 276б].

Дамин тарик, аз гуфтахои фавкуззикр ба чунин хулоса омадан мумкин аст, ки Махмуд ибни Валй дар асари худ «Бахр ал-асрор» доир ба нимаи аввали асри XVII-и Мовароуннахр маълумоти чолибе овардааст, ки дар мукоиса бо маъхазхои дигар сахехии онхо тасдик гардиданд. Ахамияти таърихии маълумоти ин муаллиф пеш аз хама дар он аст, ки худи у шохиди аксар вокеахои дар асар инъикосгардида мебошад.

АДАБИЁТ

1. Ахмедов Б.А. История Балха (XVII - первая половина ХУШ в.). - Ташкент, 1982. -296 с.

2. Гафуров Б.Г. Таджики. Древнейшая, древняя и средневековая история. / 2-е изд. Книга 2. Душанбе: Ирфон, 1989. -480 с.

3. Давидович Е.А. История монетного дела Средней Азии XVII - XVII1 вв. (золотые и серебряные монеты Джанидов). -Душанбе: Изд-во Акад. наук Таджик. ССР, 1964. -320 с.

4. Искандарбеки Туркмон. Таърихи оламорои Аббосй. Ч,. II. -Техрон, 1387. -635 с.

5. Махмуд ибни Валй. Бахр ал-асрор // Фотонусхаи дастхати раками 575, китобхонаи Индиа Оффиси Лондон. -420 варак.

6. Мухаммадёр ибни Араб Катаган. Мусаххиру-л-билод. Бо эхтимоми Надираи Чдлолй. Техрон, 1385. -482 с.

7. Мухаммадфсуфи Муншй. Тазкираи Мукимхонй. Пешгуфтор ва тавзехоти Фариштаи Саррофон. -Техрон: Мероси мактуб, 1370. -358 с.

8. Мухаммадшариф ибни Мухаммаднакй. Точу-т-таворих // Дастхати Мероси хаттии назди Президиуми Академияи илмхои Чумхурии Точикистон, № 2282.

9. Мухаммад Юсуф мунши. Муким-ханская история. Перевод с таджикского, предисловие, примечания и указатели профессора А.А. Семенова. -Ташкент, 1956. -333 с.

10. Сборник князя Хилкова. Сборник документальных материалов по истории России 1493-1743 гг. - СПб., 1879. -629 с.

СООБЩЕНИЯ МАХМУДА ИБН ВАЛИ ОБ ИСТОРИИ АШТАРХАНИДОВ В

ПЕРВОЙ ПОЛОВИНЕ XVII в.

Балхский историк XVII в. Махмуд ибн Вали в своём труде «Бахр ал-асрар» о политическом положении Мавераннахра первой половины XVII в. приводит много сведений, которое необходимо анализировать. Автор был современником и очевидцем происшедших событий, описываемых в сочинении поэтому они имеют особую историческую ценность. В начале XVII в. правление Мавераннахра перешло в руки Аштарханидов. О жизни и деятельности представителей этой династии только в сочинении Махмуда ибн Вали можно найти отдельные сведения. В этот период Бухара являлась столицей, а Балх считался вторым крупным городом государства. При приходе к власти Аштарханидов Балхом управлял ставленник Сефевидов Мухаммадибрахим, притеснявший местное население. Правитель Ирана шах Аббас при поддержке Мухаммадибрахима намеревался овладеть Балхом. Аштарханиды с целью подчинения Балха под свои владения отправили туда войско под командованием Бакимухаммада и Валимухаммада, которым удалось убить Мухаммадибрахима и захватить Балх. Сафевиды с целью возврата Балха совершили туда поход, который не увенчался успехом. После Бакимухаммадхана правителем государства стал его брат Валимухаммадхан и сразу же отправил сыновей своега брата Имамкули и Надирмухаммад султанов в Балх и отношение между ними охладились. Имамкули и Надирмухаммад укрепили свои позиции в Балхе. Валимухаммадхан для их усмирения совершил поход в сторону Балха, где потерпел поражение и убежал в Иран и шах Аббас встретил его с почестью. В 1611 г. Валимухаммадхан при поддержке Сефевидских войск совершил поход в Мавераннахр, но в итоге потерпев поражение был убит. Правителем Мавераннахра стал Имамкулихан, который назначил Надирмухаммада правителем Балха. Надирмухаммад постепенно подчинил себе территорию Бадахшана.

Ключевые слова: Аштарханиды, Махмуд ибн Вали, Сефевиды, Бухара, Мавераннахр, шах Аббас, Балх, Мухаммадибрахим, Иран, Мухаммадюсуф Мунши, Валимухаммадхан, Искандарбеки Туркмон, Надирмухаммадхан, Имомкулихан

INFORMATION OF MAHMUD IBN WALI ABOUT THE HISTORY OF THE FIRST HALF OF ASHTARKHANIDS AT THE XVII CENTURY

Balkh historian of the 17th century Mahmoud ibn Wali in his work "Bahr al-asrar" on the political

situation of Maverannahr in the first half of the 17th century. gives a lot of information that needs to be analyzed. The author was a contemporary and an eyewitness to the events that are described in the work, therefore they have special historical value. At the beginning of the XVII century. the reign of Maverannahr passed into the hands of the Ashtarkhanids. Separate information can be found about the life and work of representatives of this dynasty only in the work of Mahmoud ibn Wali. During this period, Bukhara was the capital, and Balkh was considered the second largest city in the state. When the Ashtarhanids came to power, Balkh was ruled by the protege of the Safavids, Muhammadibrahim, who oppressed the local population. The ruler of Iran, Shah Abbas, with the support of Muhammadibrahim, intended to seize Balkh. The Ashtarhanids, with the aim of subjugating Balkh, sent troops under their command under the command of Bakimuhammad and Valimuhammad, who managed to kill Muhammadibrahim and capture Balkh. Safevids in order to return Balkh made a campaign there, which was unsuccessful. After Bakimuhammadkhan, his brother Valimuhammadkhan became the ruler of the state and immediately sent the sons of his brother Imamkuli and Nadirmuhammad Sultans to Balkh and the relationship between them cooled. Imamkuli and Nadirmuhammad strengthened their positions in Balkh. Valimuhammadhan, to pacify them, made a campaign towards Balkh, where he was defeated and fled to Iran and Shah Abbas met him with honor. In 1611, Valimuhammadkhan, with the support of the Safavid troops, made a campaign in Maverannahr, but was eventually killed. The ruler of Maverannahr was Imamkulikhan, who appointed Nadirmuhammad the ruler of Balkh. Nadirmuhammad gradually subjugated the territory of Badakhshan.

Keywords: Ashtarkhanids, Mahmud ibn Wali, Safavids, Bukhara, Maverannahr, Shah Abbas, Balkh, Muhammadibrahim, Iran, Muhammadusuf Munshi, Valimuhammadkhan, Iskandarbeki Turkmon, Nadirmuhammadkhan, Imomkulkhan

Сведения об авторе:

Саидов Фаридун Абдукаххорович - Институт истории, археологии и этнографии АН РТ, соискатель. Адрес: 734025, Республика Таджикистан, г. Душанбе, пр. Рудак, 33. Телефон: (+992)915 451000

About the author:

Saidov Faridun Abdukahhorovitch - Institute of History, Archaeology and Ethnography named after A. Donish of the Academy of Sciences of the Republic of Tajikistan, competitor. Address: 734025, Republic of Tajikistan, Dushanbe, Rudaki Ave 33. Phone: (+992)915 451000

ДАВЛАТИ СОМОНИЁН ВА ИНЪИКОСИ ОН ДАР САРЧАШМАХ,ОИ ТАЪРИХИ

Шоназаров Ш.

Худжандский государственный университета имени Б. Гафурова

Муносибати нав ба таърих, ба мероси илмй, адабй, динй ва фархангии халки точик, кабл аз хама, дар китобхо, маколахо ва суханронихои Эмомалй Рахмон зухур карданд, ки аз маърузаи эшон ба муносибати тачлили 1100 -солагии Давлати Сомониён ибтидо ёфта буд. Сипас муаррихон, файласуфон ва адабиётшиносон ба таърих ва тамаддуну фарханги кадима ва асримиёнагии точикон тачдиди назар карданд, хакикати таърихро ошкор сохтанд. Ин гуна тозаназарй ба умки таъриху тамаддуни маънавй ахли адабро низ фаро гирифт. Онхо бо чиддияти тамом ба тадкики бадеии таърихи гании халк ва хаёти шахсиятхои сиёсй, илмй, фархангй ва мазхабй шуруъ намуданд ва романхои таърихии нав ба майдон гузоштанд.

Асархои Президента Точикистон Эмомалй Рахмон «Точикон дар оинаи таърих. Аз Ориён то Сомониён» (иборат аз се китоб), «Нигохе ба таърихи тамаддуни ориёй» (2006), тадкикоти академик Н.Неъматов «Хорикаи точикй: назария ва таърих» (1997), «Нахустмехани ориён» (2005), асархои илмии Х,.Х,.Муъминчонов «Турон - гавхораи тамаддуни ориёй» (2004), «Масоили фалсафии Зардуштия» (2000), пажухишхои профессор С.Абдуллоев «Исмоили Сомонй» (1998), «Амирони Сомонй» (1999) ва дигархо далели ба таври нав аз назари тадкик гузаронидани таърих ва бегаразонаву одилона равшан намудани зиндагиномаи шахсиятхои таърихй мебошанд. Бисёр кутуби таърихй хастанд, ки дар таълифи асархои таърихии давраи истиклолияти миллии Точикистон хамчун сарчашмаи муътамад хизмат кардаанд.

Фаъолияти давлатдорй ва лашкаркашии Исмоили Сомонй нависандагонро ба таълифи киссаву романхои таърихй илхом мебахшанд.

Ч,илди якуми мачмуаи «Сомониён дар оинаи таърих» (Хучанд, 1998) низ намунахои 21 асари муаррихони асримиёнагии форс-точикро дарбар мегирад. «Донишномаи Сомониён» дар

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.