Научная статья на тему 'ОСНОВНЫЕ ОСОБЕННОСТИ ДВИЖЕНИЯ МАЗДАКИЗМА В РАБОТАХ ТАДЖИКСКИХ СРЕДНЕВЕКОВЫХ УЧЕНЫХ'

ОСНОВНЫЕ ОСОБЕННОСТИ ДВИЖЕНИЯ МАЗДАКИЗМА В РАБОТАХ ТАДЖИКСКИХ СРЕДНЕВЕКОВЫХ УЧЕНЫХ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
187
34
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ДВИЖЕНИЯ МАЗДАКИЗМ / МОНИ / ВОСТОК / ЗАПАД / ИСТОЧНИК / КУБАД / ЗАРДУШТ / ШАХНАМЕ / ФАРС

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Муродов Назирмат

В этой статье автор пытается предоставить сравнительную информацию на основе исторических источников, особенно работ средневековых таджикских историков, об особенностях маздакского движения и его значении в истории таджикского народа. Анализ работ средневековых историков свидетельствует о том, что основанная в Маздаке религиозно-философская школа приобрела в свое время особое место и распространилась на восток Китая и на средиземноморское побережье на запад. В это время было бы невозможно реализовать эти идеи свободы, которые на практике требовали возвращения к первобытному обществу. Следует отметить, что образовательная доктрина с самого начала имеет религиозное измерение, и ее основателем действительно можно назвать человека, который был убежденным сторонником глубоких социально-экономических реформ в жизни широкого круга людей. У Маздака, по-видимому, не было конкретной программы реформ, и его сторонники понимали его учения в соответствии с их пониманием и интересами, а социальная и справедливая реформа проводилась с их пониманием и желанием. Учение, как и Монизм Луны, оспаривает связь между древним материалом, Светом и Тьмой. Разница между мнением Мони и Маздака заключалась в том, что Маздак сказал, что основное движение тьмы или тьмы было не в соответствии с волей и первоначальным планом, а в результате совпадения и противоречия первоначальному движению света в соответствии с волей и строить планы. Путаница и растерянность, вызванные материальным миром, вопреки доктрине Мони, были не результатом заранее определенных планов, а совпадением.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

HIGHLIGHTS OF SPECIAL FEATURES OF THE MOVEMENT MAZDAKIZM IN THE WORKS OF THE TAJIK MEDIEVAL SCHOLARS

In this article, the author tries to provide comparative information based on historical sources, especially the works of medieval Tajik historians on the peculiarities of the Mazdakian movement and its importance in the history of the Tajik people. An analysis of the works of medieval historians testify that the Mazdak-based religious and philosophical school has acquired a special place in its time and spread to the east of China and to the Mediterranean coast to the west. At this time, it would not have been possible to implement these ideas of freedom, which in practice required a return to the primitive society. It should be noted that the educational doctrine, at the outset, has a religious dimension, and its founder can truly be called a person who has been a devout advocate of deep socio-economic reforms in the lives of a wide range of people. Mazdak, apparently, did not have a specific reform agenda and his supporters understood his teachings in accordance with their understanding and interests, and social and justice reform was carried out on their understanding and willingness. The doctrine, like the Monism of the Moon, has disputed the connection between the ancient material, the Light and the Darkness. The difference between Moni's and Mazdak's view was that Mazdak said that the underlying movement of darkness or darkness was not according to the will and the original plan, but in the result of coincidence and contrary to the original movement of light according to the will and the plan. The confusion and confusion caused by the material world, contrary to the doctrine of Moni, was not the result of predetermined plans, but a coincidence.

Текст научной работы на тему «ОСНОВНЫЕ ОСОБЕННОСТИ ДВИЖЕНИЯ МАЗДАКИЗМА В РАБОТАХ ТАДЖИКСКИХ СРЕДНЕВЕКОВЫХ УЧЕНЫХ»

Мирзоев Хабибджон Табрикчонович- научный сотрудник Научно-исследовательского института Таджикского национального университета.

Адрес: Республика Таджикистан, г.Душанбе, пр. Рудаки 17.Телефон 933-60-94-94. Е -mail: diplomat. tj94@mail. ru

About the authors:

Mirzoev N. M- doctor of historical Sciences, Professor chief researcher of the Department of Social and Humanitarian and Economic Sciences of the Scientific Research Institute of TNU. Address: Tajikistan Dushanbe, Rudaki Avenue, 17E-mail: nmmirzoev@mail.ru Phone: (+992) 919-16-00-26 Mirzoev Habibjon - researcher of scientific research Institute of the Tajik national University.Address: Republic of Tajikistan, Dushanbe, Rudaki Avenue 17.Phone: 933-60-94-94. Е -mail: diplomat.tj94@mail.ru

ИНЪИКОСИ ХУСУСИЯТ^ОИ ХОСИ ^АРАКАТИ МАЗДАКИЯ ДАР ОСОРИ МУАРРИХОНИ АСРИМИЁНАГИИ ТО^ИК

Муродов Н. С.

Донишгоуи миллии Тоцикистон

Дар таърихи мардуми точик Маздак яке аз симохои дурахшоне махсуб меёбад, ки номи худро дар сахфхахои харакати озодфикрии чахон ба таври абадй сабт намудааст. Бо вучуди он ки ин мазхаб дар охири давраи сулолаи сосонй ба вучуд омада, номи Хусрави Анушервонро дар Шарк маъруфу маъмул гардонид, неруи таълимоти у рохи муборизаи озодихохонаи мардуми моро бар мукобили истисморгарони ачнабй равшан намуда, баъдан яке аз омилхои ташаккули давлатхои форсизабон - Саффориён, Тохирихо ва Сомониён гардид. Дар зери таъсири таълимоти Маздак дар асрхои миёна дар дини ислом даххо чараёну фиркахо зухур намуда, фаъолияти бисёр гуруххои динй ва фиркахои ифротй аз кабили исмоилия, хашишия, афридия, абумуслимия, хуррамия, бобакия, бобия аз он сарчашма гирифтаанд [3, с. 164].

Мувофики нишондоди мухаккикони точик Маздак дар соли 460 мелодй ба таваллуд шудааст. Муаррихи асримиёнагй Мухаммад Ч,арири Табарй зодгохи уро Нисо (чануби Ашкободи кунунй) номидааст [2, с. 36]. Ин аз он чихат хам дуруст мебошад, ки аксар муаррихон падари у Бомдодро яке аз мубадони номдори Нишопур нишон додаанд. Муаррихони дигар ватани уро Истахр, Табрез, Мадария вокеъ дар сохили шаркии дарёи Дачла ва гайра донистаанд. Муаррихи дигари асримиёнагии точик Низомулмулк номи зани уро Хуррама овардааст. Дар асоси маълумоти Ибн-ал-Асир, худи Маздак хам дар аввал мубади пархезкору гушанишине будааст. Мувоифки маълумоти муаррихони асримиёнагй Маздак китобе бо номи «Диснод» ва ё «Занд» навиштааст, ки онро Ибни Мукаффаъ ба арабй тарчума намудааст. Шахобуддин Ахмади Хаффочй дар бораи ин китоб чунин навиштааст: «Занд касеро мегуфтанд, ки пайрави китоби Маздак буда ва арабишудааш зиндикро барои пайравони Монй ва Маздак ба кор мебурданд» [9, с. 825].

Бояд кайд намуд, ки харакати маздакия, ки дар охири садаи V ва аввали VI империяи бузурги сосониро ба ларза дароварда, императорони гирду атроф, аз чумла Руму Юнонро ба вохима оварда буд, нахустин харакати васли ичтимоию динй ва хатто мардумй мебошад, ки мушкилии нобаробарии ичтимой ва роххои халли онро дар миён гузошт ва барои халли он амалан чахду талош кард.

Дар асоси маълумотхои мухаккикони точик кайд намудан чоиз аст, ки тахкурсии чомеаи эронии даврони сосониро ду рукни асосй ташкил медод: моликият ва хун. Тибки ахбори «Номаи Тансар», дар ахди поягузории давлати сосонй Ардашери Бобакон миёни ашроф ва авом масофаи зиёде вучуд дошт. Ба таври дигар гуем, дар Эроншахри бостон мавкеи табака ва дарачахои ичтимоъ аз бисёр чихат ба кастахои хиндуён монандй дошт. Табакахои поёнй, бахусус дехконон ва косибон аз хукукхои оддй махрум буда, дар зери истисмори чандчониба карор доштанд. Табакаи баландтарини ашроф, ки наздикону атрофиёни шох, марзбонон ва шохзодагони сосонй буданд, барои худ расму анъанахои махсусро доштанд.

Дар хусуси хифзи хуни хонадони салтанатй «Форснома»-и Ибн Балхй чунин менависад: «Одати мулуки Форс ва акосира он будй, ки аз хама мулуки атроф чун Син, Рум, Турк ва Динд духтарон ситодандй ва пайванд сохтандй ва харгиз духтаре ба эшон надодандй. Духтаронро чуз ба касоне, ки аз ахли байти эшон будандй, мувосилат накардандй» [1, с. 32].

Синфи хоким, бaxycyc aшpофи cоcонй гз тaмоми тaбaкaхои дигap дyxтap мeгиpифтaнд, вaлe бa ягон тaбaкaи roërâ дyxтap нaмeдодaнд. Крнуни дaвлaт -m^pa™ aмволи aшpофpо бa тaбaкaи поëн мaнъ нaмyдa буд. Apap ^ce тacодyфaн чизe aз моли тaбaкaи aшpофpо xapидоpй нaмояд, мол nac гиpифтa шyдa, шaxcи xapидa бa мaхкaмa кaшидa мeшyд [4, c. 331].

Бояд тaзaккyp дод, ки xонaводaи cоcонй aз шоxaхои здад ибоpaт буд вa дap x,ap якe дaххо шохзодaгон тapбия мeшyдaнд, дap дaвpони x,ap^y мapч вa бa xycyc, дap вaкти интихоби шох aкcapи онхо довтaлaби точу тaxт мeгapдидaнд. nac aз мapги Яздигypди 2 дap cоли 457 нооpомихо вa зaъфy cycтии хуку^™ мapкaзй боло гиpифтa, то шли 488, яънe то бa тaxт нишacтaни Кубод чaхоp подшох шш хaм хyкyмpонй кapдaaнд. Чднгхои тулонии Фиpyз (459484) вa шикacтхои пaй дap пaйи вaй aз эфтaлитхо, зaдyxypдхо дap capхaдоти Рум вaзъияти xоpичии мaмлaкaтpо низ бeш aз пeш бaдтap кapдa буд.

Яте aз caбaбхоe, ки гypyххои мapдyмиpо тaкони чиддй додa, оно^о бa мyбоpизa дaъвaт нaмyд вa вaзъияти вокeaн инкилобй пaдид овapд, дap оxиpи cолхои 80-ум вa aввaли cолхои 90-уми caдaи V бa capи Эpон фypyд омaдaни xyшкcолихои чaндинcолaи пaй дap пaй мaхcyб мeëфт. Тибки axбоpи мyaллифи «Тaъpиxи aдëн вa мвзохиби чaхон», cоли 491, ки шли зyхypи Мaздaк кaлaмдод шyдaacт, шли хaфтyми xyшкcолй бyдaacт. Хyшкcолихои дaвpони Кубод дap «Шохномa» низ ëд шyдaacт.

Идeология вa инкилоби ичтимоии Мaздaк aввaлин хapaкaти мapдyмиe мeбошaд, ки бapобapй вa мycовоти тaмоми одaмонpо хaдaфy мapоми xeш Ka^p додa, мyддaтe онpо дap хaëти ичтимой aмaлй нaмyд, бинобap хaмин дap тaъpиxи мyбоpизaи cиëcии ижоният мaвкeи xоcce доpaд. Хycpaви I (531-579), ки дap тaъpиxи мapдyми мо хaмчyн Aнyшepвони Одил мaъpyф acт вa дap боpaи aAny инcофaш хикояту aфcонaхои бeшyмоpe нaвиштa шyдaacт, шaxcecт, ки Мaздaк вa хaзоpон идeологхои мaздaкиpо дap як шaб cap бypидa, дap мудаки кyтохe дaххо хaзоp тapaфдоpони ин чyнбишpо нecт нaмyд. У дap мyддaти шохaншохии бeш aз 40-cолaи xeш тaлош нaмyд, ки дap Эpон ягон чизe ëдовapи номи Мaздaк вa тapaфдоpони y нaбошaд. Ин кинa чунон шaдид буд, ки оcоpи мaздaкия вa ишохоти ичтимоии вaй комилaн aз мдан бypдa шуд. Хдмчунин дap он capчaшмaхоe, ки номи y зи^ шyдaacт, бa тaхкиp вa aкcapaн бо тух^т ëдовapй гapдидaacт.

Мyхaммaд ибни Aбдyлкapими Шaхpиcтонй дap «MK^an в-aн-нихaл», Aбyмaнcyp Aбдyлкохиpи Бaгдодй дap «Aл-фapк бaйн-aл-фиpaк», Ибн Нaдим дap «Aл-фeхpacт», Ибн Хypдодбeх дap «Aл-мacолик-вa-л-мaмолик», Aбy X,aнифaи Динaвpй дap «Axбоp-yл-тaвол», Тaбapй, Aшъapй, Иcтaxpй, Яъкубй, Сaолaбй вa диpapон дap оcоpи xyд пиpомyни ин чунбиш вa мохияти он мaълyмоти ночизe додa, бeштap бa пaхлyхои мaнфии он тaвaччyх, нaмyдaaнд.

Якe as хaмзaмонони Maздaк Стилит as фи^^и илходй дap доxили дини мaздaяcно ëдовapй кapдa, онpо бо иcми зapдyштaкон ном мeбapaд. Вaй ходиcaхои cолхои aввaли нaвaдyми caдaи 5 мeлодиpо тacвиp кapдa, дap фacлхои 23-25 мeнaвиcaд: «Кубоди зиндикди пaлид, мугони зapдyштaкониpо, ки шиоpaш мyштapaк бyдaни зaнон буд вa бa хap мapдe ичозaт мeдод то бо хap зaнe, ки мaвpиди нaзapaш acr, pобитaи чинш бapкapоp кyнaд, эхë кapд. Дepe нaгyзaшт, ки тaмоми мaшоиxи эpонй 8з Кубод мyтaнaффиp шyдaнд, зepо бa ин тapтиб подшох бa зaнони онон ичозaти зино додa буд>>.

Myхaккики эpонй Aббоcи K^ëra, ки дap ин мaвзyъ шжухиш aнчом додaacт, дap боpaи 8з чониби Кубод кдбул шyдaни мaзхaби Maздaк aкддaи .n^ape доpaд, ки бa хaкикaт нaздиктap acт. У мeнaвиcaд; «Кубод толиби иcлохотe дap yмypи ичтимоии Эpон буд вa 8з биму тapcи мyбaдон вa aшpофи кишвap чypъaти икдом бa ин коppо нaмeкapд. Дap ин зaмон xyдxохии динии мугон бa хaдди xyдcapии динй pacидa буд. Чунин вaзъиятe бa хeч вaчх бa acолaти оини Зapдyшт тaaллyк нaдошт. Кубод вучуди мapди cyxaнвapepо миcли Maздaк, ки хaвоxохони биcëpe aз мapдyми мycтaмaнд дошт, гaнимaт шyмypдa, бap он шуд, ки бa дacти вaй иcлохотe дap capвaти умумй бa aмaл овapaд вa бa ишохоти ичтимой бипapдозaд. Aммо ин икдомот бapои чомeaи он pyз биcëp зуд буд>>.

Мувофики aкидaи Maздaк, чун caбaби acоcии кинa вa ноcозгоpй нобapобapии мapдyмон acт, nac ноилоч ин нобapобapй бояд 8з миëн бapдоштa шaвaд. Нобapобapии ичтимой caбaби он гapдидaacт, ки ишонхо бa якдиpap эхcоcоти шaдиди мaнфй нишон дихaнд, хaмдиpappо бaд бишнд, дyшмaнй вapзaнд вa боиcи шдид омaдaни ходиcaхои ногyвоp шaвaнд.

Maздaк кайд нaмyдa буд: миcлe ки Aхypaмaздо xyдовaнди бyзypг, чоp yнcypи му^де^ -об, xок хaво вa отaшpо бa вучуд овapдa, онpо моли хaмaгон хиcобид вa онхоpо миëни одaмон та^им нaкapд, он нишонaи мycовоти одaмон дap бapобapи xyдо вa тaбиaт мeбошaд. Ибни Бaлxй, дap «Фоpcномa»-aш овapдaacт, ки дap зaмони Кубод «Maздaки зиндик пaдид омaд вa aбохaт пaдид овapд вa онpо «мaзхaби адл» ном ниход вa ибодaти эзиди aззa вa зикpa аз мapдyм бapдошт вa гуфт: «Бaнй одaм хaмa aз як пaдap вa як модapaнд вa моли чaхон миëнaи эшон мepоc aCT, aммо бa фaзлy куввату зулм кaвмe бapмeдоpaнд вa диpapонpо мaхpyм мeгyзоpaнд вa мaн омaдaм, то бa вочиб оpaм». Aз нaвиштaхои «Фоpcномa» бapмeояд, фaзлy кувват бa гypyхe имкон фapохaм мeдоpaд, ки бa гypyхи диpap зулм paво доштa, моли чaхонpо cохибй кунанд. Мувофики акидаи Maздaк, нобapобapии ичтимой боиш пaдид омaдaни пaнч эхгоот бaдтapини инcон гapдидa, мycовот вa бapобapию бapодapиpо дap хaм мeшикaнaд вa бaйни одaмон фоcилaхо бapкapоp мeнaмояд.

Бa акидаи Maздaк arap бapобapии ичтимой pиоят гapдaд, ин панч дeв aз миëн paфтa, бapобapию мycовотpо чоpй мeнaмояд.

Бa тaвpи дигap, xyдовaнд тaмоми вacоили мaишaтpо дap p^ зaмин дap дacтpacи мapдyмон кapоp додaacт, то aфpоди бaшap aз он дap мycовотy бapобapй иcтифодa нaмоянд, тaвpe ки кace бeш aз дигap хaмнaвъони xyд чизe нaдоштa бошaд. nac бояд aз тaвонгapон г^ифт вa бa кaмбизоaтон та^им намуд вa миëни эшон бapобapиpо бapкapоp кapд. Aз p^ нaвиштaи Шaхpиcтонй, бa акидаи Maздaк «ин aмaл xaйp бyдa, yчpy подоши азим доpaд вa дap ин бapобap аз тамоми инхо, дacтгиpии мapдyмон аз якдиpap aмaлecт, ки xyшнyдии xyдовaндpо фapохaм мeдоpaд» [4, c. 367].

Шapиaти Маздак на танхо катл, балки озоpи мapдyмонpо мамнуъ эълон намуда буд. Meхмонpо новобаста аз тоифа ë миллат эхт^ом мeкapд ва чунин мeшyмоpид, ки набояд аз y чизepо дapeг дошт. Ба нaзapи онхо, хатто ниcбaт ба душманон хам бояд бо мeхpyбонию шафкат paфтоp намоянд. Maздaкиëн покию нaчобaтpо дap макоми аввал гузошта, монанди монавихо катли хaйвонpо хapом мeдониcтaнд. Aз ин чихат мaздaкиëн аз xypдaни гушт xyддоpй манамуданд.

Ма^а,^ мapоми таълимоти Маздак аз ду кдомат ибоpaт буд: к^мата аввал бeхбyдй бaxшидaн ба ахволи табакахои вaceи захматкашон ва эхëи хукуки моддию маънавии эшон дap ЧOмeaи cоcонй ва кимата дуюм интишоpи таълими axлокии маздакия, ки acоcи он 6bp p^ caнaвият, дyгонaпapacтй ва зухду таквои монавй ycтyвоp буд. Рeшaи cyxaни Маздак ва чaвхapи инкилоби у дap иштиpоки моликият мeбошaд, ки аз фикpи хукумати иштиpокй ва шиpкarи хамагон дap хокимияти миллй маншаъ гиpифтaacт. Шояд хамин чихати таълимоти бaшapдycтонaи Маздак аст, ки Мухаммад Икбол - шоиp ва фaйлacyфи мaъpyфи покиcтонй ypо пaëмбapи мapдyмдycти Эpони боcтон ба калам додааст.

Таълимоти мaзкyp хам монанди оини Монй мacъaлaи pобитaи моддаи acлии кадимй, яънe ^py зyлмaтpо мaвpиди бaхcy мyнозapa кapоp додaacт. Фapкият миëни акидаи Монй ва Маздак ибоpaт аз он буд, ки Маздак мeгyфт: хapaкaти acлии зулмат ë тоpикй аз p^ иpодa ва накщаи каблй набуда, дap acapи тacодyфy иттифок ва 6bp xилофи он, хapaкaти acлии нyp мутобики иpодa ва накшаи пeшaкй cypaт мeгиpaд. Омeзишy иxтилоти тиpaгию pyшной, ки аз он олами мaхcycи моддй пайдо шyдaacт, 6bp xилофи таълимоти Монй, натичаи накшаю тapхи пeшaкй набуда, аз p^ тacодyф ба вучуд омадааст. Дap оини Маздак нжбат ба Монй, хapaкaти нyp доpои мaкcaдy мapоми муайян буда, бapтapии аклонй доpaд. Ин cyxaнон бо гуфтахои Maлaлac, ки дap ин ^pa акидаи Бyндоc - поягyзоpи нaзapиявии мaздaкияpо овapдaacт, мувофикат мeнaмояд. У кайд нaмyдaacт: эътикоди Бyндоc дap ин acоc ëфтa буд, ки xyдои xaйp (нyp) 6bp xyдои шapp (зулмат) галаба кapдaacт, аз ин py голибpо бояд штоиш намуд. Bane ин хануз пиpyзии комил нecт, зepо олами моддй, ки хануз омexтa аз ду аши кадим acт, бокй мондaacт. Дадафи оxиpини такомули олами моддй, начоти зappaхои нyp аст, ки хануз бо зappaхои TOp^ñ омexтa acт. Бaxши оxиpини акидаи маздакжн бо cyxaнони Монй мувофикат мeнaмояд. Маздак дap мукобили Монй, ки нyppо аз панч к^мат мeдониcт, аз ce бaxш мeдонaд; об, оташ, xок. Ба акидаи маздакжн xyдои нyp хам аз ин ce yroyp ба вучуд омадааст.

Дap айни хол чахон дap дaвpони омeзиши нypy зулмот кapоp доpaд. Мувофики акидаи Шaхpиcтонй, мaздaкиëн чунин мeшyмоpидaнд: чун омeзиши нypy зулмат аз pyи иттифок ва

тасодуфй ба амал омадааст, чудоию имтизочи нур аз зyлмaт низ 6идуни кacдy иxтиëp тасодуфан сурат xохaд гирифт. Бояд кайд намуд, ки дар ин чо маздакия роху равиши пешкадами xyдpо дигаргун cоxтa, боз ба огуши монавия меояд ва рохи начоти инсонро монанди монавия дар он мебинад, ки инсон пайвастагии xyдpо аз моддиëт ва зиндагии моддй кам кунад. Ба акидаи онхо канорагирй аз хар чизе, ки пояи моддии зиндагиро мустахкам менамояд, инсонро ба хадаф наздиктар месозад [4, с. 365].

Кайд намудан ба маврид аст, ки Зардушт - пaëмбapи дини маздаясно ва Маздак, харду дар таълимоти динию фалсафии xeш инсонро дар маркази кайхон карор дода, таъкид намудаанд, ки вай аз руи табиати xyд унсури фаъол буда, зиндагй ва сарнавишти xyдpо xyдaш муайян менамояд. Дамин аст, ки пайравони оини Маздак на танхо катл, балки зарар ба шaxcи дигарро мучоз намешуморанд.

Дамин тавар, муаллифони хамасри Кубод ва мyappиxони вопасин хамакида мебошанд, ки Кубод бо сабабхое дини Маздакро кабул кард. Баъзехо кайд намудаанд, ки вай дини навро аз руи эътикод кабул кард ва ба ин васила барои бехбуди зиндагии тудахои васеи мардум даст ба ислохоти часурона зад. Дигарон боварии комил доранд, ки Кубод таълимоти навро дар зери фишори тудахои мардум пазируфт. Aммо Нëлдeкe - яке аз авестошиносони маъруфи немис акидаи дигаре дорад. Ба фикри y Кубод, ки ду маротиба тaxти аз даст рафтаи xyдpо бо часорату диловарй ба даст оварда, лaшкapиëни Рум (Византия)-ро борхо шикаст додааст, яке аз подшохони неруманди сосонй мебошад. Ба назари y, Кубод таълимоти Маздакро аз он чихат кабул намуд, ки мexоcт аз зуру фишори табакаи олияи дарбори сосонй, лaчомгycexтaгии онхо, аз уламои зардуштй, аз дастдарозии эшон ба тaxти подшохй шона xолй кунад [4, с. 368].

Назари Нлдекеро такрият дода ба гуфтахои y илова кардан ба маврид аст, ки Кубод хамчун cиëcaтмaдоpи хассос, бо фаро расидани xyшкcолихои пай дар пай ва кахтй аз вазъи фалокатбори мардум огахй ëфтa, xоcтaacт тавассути ин рох вазъи оммаро xyб намояд. Дакикати xyлоcaи моро ин нукта тасдик менамояд, ки Кубод дар оxиp ба xотиpи бехбуди ахволи тудахои васеи мардум ба як силсила ислохот даст зад, вале дар зиндагии xyд онро амалй карда натавонист. Раванди амалй намудани онро писараш Хусрави Aнyшepвон ба поëн расонд.

Муносибати конунхои чадид (агар мавчуд бошад) бо никох чй гуна будааст, хамчунин маълум нест. Aммо дакикан маълум аст, ки подшох никохро бекор накарда буд. Ба акидаи Apтyp Кристенсен «шояд y (Кубод) бо вазъи кавонини чадид як навъ издивочи озодтаре баркарор намуда бошад»-

Дар хеч як аз сарчашмахои марбут ба давраи хукумронии Кубод дар бораи ислохот дар умури моликият ë конунхое дар боби умумй ва муштарак будани амвол cyxaн нарафтааст. Танхо дар «Худойномак» ба он ишораи номyшaxxace шудааст. Ин бaëнгapи он аст, ки агар ислохоте хам дар ин замина сурат гирифта бошад, чандон амикк набудааст ва он дар зиндагии ичтимой таъсири мухим надоштааст. Мyappиxи олмонй О. Клима чунин акида дорад, ки агар дар ин бора конунхое хам бароварда шуда бошад, иборат аз андоз ва молжтхои фавкулодда бар сарватмандон ва тавонгарон барои бехбуди вазъи фукарою тихидастон будааст [2, с. 172].

Вокеахое, ки дар боло кайд карда шуд, дар мдани солхои 90-уми асри V ба амал омаданд. Aшpофи бузурги сосонй ва уламои зардуштй аз иттиходи Кубоду Зардушт, бaxycyc аз тагйироти куллй дар хaëти ичтимоию иктисодии мамлакат ба ташвиш афтода, соли 496 ë 497 Кубодро аз тaxти шохии Эрон барканор карданд. Ба тaxти подшохй бародари вай Ч,омосп чулус кард. Кубод аз зиндон ба кумаки xохap ва зани xyд фирор карда, ба назди подшохи эфталитхо дар Осдаи Миëнa панох бурд. Дар соли 498 ë 499 вай бо кумаки сипохи эфталитхо ба Тайсафун бозгашта, тaxти шохиро дубора тacxиp намуд. Apap аксари муарр^он то сарнагун шудан аз тaxти подшохй чидду чахд, сарсупурдагй ва садокати Кубодро ба таълимоти Маздак таъкид намуда бошанд, пас аз бозгашти дубора камахамиятй ва бетаваччухии уро ба ин харакат нишон додаанд. Чун xyди подшох пайрави таълимоти Маздак шуда буд, микдори фаровони ашроф низ аз y пайравй карда буданд. Бо вучуди он, ки Кубод пас аз ба хокимият сохиб шудан нисбат ба ин харакат бетафовут гардид, идеологияи маздакй тамоми зинахои хaëти ичтимоиро фаро гирифта, тарафдорони он дар саросари мамлакат ислохот мегузаронданд.

Таълимоти маздакй дар огоз чанбаи динй дошта, бунёдгузори онро дар хакикат метавон шахсе номид, ки хомии содику сарсупурдаи ислохоти амики ичтимоию иктисодй дар зиндагии тудахои васеи мардум будааст. Таълимоти динию фалсафии Маздак дар мархилаи аввал самимй ва холй аз гараз буда, толиби бехбуди ахволи зиндагии табакаи захматкаш будааст. Ба таври дигар А. Кристенсен кайд намудааст, ки «афкори коммунистии ин фирка дар омма рафта-рафта русухе пайдо кард ва дар огоз ба охистагй ва пас аз чанде бо суръат интишор пайдо кард. Сипас мубаллигин ва сардастахое киём карданд, ки на имон доштанд ва на худотарс буданд ва на мисли Маздак бегаразу ислохотталаб хисоб мешуданд...» [4, с. 362].

Маздак зохиран, барномаи мушаххаси ислохот надошт ва тарафдоронаш таълимоти уро мутобики фахмиш ва манфиати худ дарк мекарданд, ислохоти ичтимой ва адолату баробарй аз руи фахмишу дониш ва бо майлу хохиши онхо гузаронида мешуд. Муаррихони асримиёнагии араб доманаи харобии кишварро, ки баъдан Хусрави Анушервон ба ислохи он даст зад, хеле васеъ тавсиф намудаанд. Кубод соли 519 Хусрав - писари сеюми худро меросбари тахти шохй эълон намуда, охиста-охиста рохи ба хам омадан бо уламои дини зардуштиро пеша кард. Дар интихои соли 528 ё аввали 529 Хусрав тамоми сардорону фаъолони чунбиши васеи ичтимоии маздакияро аз саросари мамлакат чамъ оварда, хамаашонро cap бурид.

Ба тарзи дигар, таълимоти Маздак ва татбики амалии он замони тулоние (аз миёнахои солхои 90-уми асри V то соли 529) идома пайдо намуда, дар таърих ва зиндагии мардуми империяи сосонй ва мардуми чахон осор ва хотирахои фаровон бокй гузоштааст. Макому мартабаи ин харакат бо хучуми арабхо бештар гардида, дар рафти муборизахои озодихохонаи мардуми ориёй ва сарчашмаи дар дини ислом падидор гардидани даххо фиркахои мухолиф шуд.

АДАБИЁТ

1 Ибни Балхй. Форснома / Ибни Балхй. - Душанбе, 1989. - с. 374.

2 Балъамй А. Таърихи Табарй / А. Балъамй. - Душанбе, 1992. - с. 518.

3 Клима О. Таърихчаи мактаби Маздак / О. Клима. - Техрон, 1372. - с. 164.

4 Кристенсен А. Эрон дар замони Сосониён/ А. Кристенсен. Техрон, 1389. - с. 197.

5 Машкур М. Эрон дар ахди бостон/ М. Машкур. - Техрон, 1343. -с 183.

6 Низомулмулк. Сиёсатнома. Монография /Низомулмулк. - Душанбе, 1989 -с. 146.

7 Рахмонов Э. Ниго^е ба таърих ва тамаддуни ориёй / Э. Рахмонов.-Душанбе: Ирфон, 2006. -374 с.

8 Рахмонов Э. Ориёихо ва шинохти тамаддуни ориёй/ Э. Рахмонов.-Душанбе: Ирфон, 2006. -367 с.

9 Ризой А. Таърихи тамаддун ва фарханги Эрон / А. Ризой. - с. 825.

10 Рахмонов Э. Чехрахои мондагор / Э. Рахмонов.-Душанбе: Эр-граф, 2016.-361 с.

ОСНОВНЫЕ ОСОБЕННОСТИ ДВИЖЕНИЯ МАЗДАКИЗМА В РАБОТАХ ТАДЖИКСКИХ СРЕДНЕВЕКОВЫХ УЧЕНЫХ

В этой статье автор пытается предоставить сравнительную информацию на основе исторических источников, особенно работ средневековых таджикских историков, об особенностях маздакского движения и его значении в истории таджикского народа. Анализ работ средневековых историков свидетельствует о том, что основанная в Маздаке религиозно-философская школа приобрела в свое время особое место и распространилась на восток Китая и на средиземноморское побережье на запад. В это время было бы невозможно реализовать эти идеи свободы, которые на практике требовали возвращения к первобытному обществу.

Следует отметить, что образовательная доктрина с самого начала имеет религиозное измерение, и ее основателем действительно можно назвать человека, который был убежденным сторонником глубоких социально-экономических реформ в жизни широкого круга людей. У Маздака, по-видимому, не было конкретной программы реформ, и его сторонники понимали его учения в соответствии с их пониманием и интересами, а социальная и справедливая реформа проводилась с их пониманием и желанием. Учение, как и Монизм Луны, оспаривает связь между древним материалом, Светом и Тьмой. Разница между мнением Мони и Маздака заключалась в том, что Маздак сказал, что основное движение тьмы или тьмы было не в соответствии с волей и первоначальным планом, а в результате совпадения и противоречия первоначальному движению света в соответствии с волей и строить планы. Путаница и растерянность, вызванные материальным миром, вопреки доктрине Мони, были не результатом заранее определенных планов, а совпадением.

Ключевые слова: Движения Маздакизм, Мони, Восток, Запад, источник, Кубад, Зардушт, Шахнаме, Фарс.

HIGHLIGHTS OF SPECIAL FEATURES OF THE MOVEMENT MAZDAKIZM IN THE WORKS OF THE TAJIK MEDIEVAL SCHOLARS

In this article, the author tries to provide comparative information based on historical sources, especially the works of medieval Tajik historians on the peculiarities of the Mazdakian movement and its importance in the history of the Tajik people. An analysis of the works of medieval historians testify that the Mazdak-based religious and philosophical school has acquired a special place in its time and spread to the east of China and to the Mediterranean coast to the west. At this time, it would not have been possible to implement these ideas of freedom, which in practice required a return to the primitive society.

It should be noted that the educational doctrine, at the outset, has a religious dimension, and its founder can truly be called a person who has been a devout advocate of deep socio-economic reforms in the lives of a wide range of people. Mazdak, apparently, did not have a specific reform agenda and his supporters understood his teachings in accordance with their understanding and interests, and social and justice reform was carried out on their understanding and willingness. The doctrine, like the Monism of the Moon, has disputed the connection between the ancient material, the Light and the Darkness. The difference between Moni's and Mazdak's view was that Mazdak said that the underlying movement of darkness or darkness was not according to the will and the original plan, but in the result of coincidence and contrary to the original movement of light according to the will and the plan. The confusion and confusion caused by the material world, contrary to the doctrine of Moni, was not the result of predetermined plans, but a coincidence.

Keywords: Mazdakism, Moni, East, West, source, Kubad, Zardusht, Shahnameh, Fars.

Сведения об авторе:

Муродов Назирмат - ассистент кафедры истории таджикского народа, Таджикского националного универистета. Адрес: Таджикистан, 119454, г. Душанбе, проспект Рудаки, 17. E-mail: Н.hnt.r@mail.ru. Телефон. 901660003

About the author:

Murodov Nazirmat - asisstent of the Department of history tajik national, Tajik National University. Address: Prospect Rudaki. E-mail: н.hnt.r@mail.ru. Tеll. 901660003.

ТАДЛИЛ ВА БАРРАСИИ ЧАНБАДОИ ТАЪРИХИЮ СИЁСИИ

хизмати давЛатй

Носирова Ф.И.

Донишкадаи идоракунии давлатии назди Президенты Цумщурж Тоцикистон

Давлат хамчун сохтори сиёсй, ки вазифаи он танзими муносибатхо дар чомеа, ташаккули муносибатхои созанда байни аъзои чомеа, ташаккули ниходхои сиёсй, ки бахри таъмини хокимият заруранд ба хисоб рафта, хамчун механизми таъминкунандаи иродаи як чониб аз болои чониби дигар доимо ба фаъолияти мунтазам, максаднок ва фарогири ниходхо ва субъектхое ниёз дорад, ки онхо тавассути ба амал баровардани функсияхои муайяншуда метавонанд дар амалинамоии иродаи хокимият накши мухим дошта бошанд. Вобаста ба ин, низоми муайяни идоракунй ташаккул ёфта, вазифахои он муайян шудаанд, ки таърихи беш аз хазорсола дошта, дар хар давру замон бо назардошти талаботи мавчуда, то ба имруз амал намуда истодааст. Ин навъи фаъолиятро дар давлат хамчун «хизмати давлатй» маънидод менамоянд.

Тахлилгарони сохаи идоракунии давлатй ва хизмати давлатй чунин мехисобанд, ки хизмати давлатй дар баробари чунин зухурот ба монанди давлат, хокимияти давлатй, дастгохи давлатй, идоракунии давлатй карор дошта, бо онхо алокаманд мебошад[1, с.199]. Масъалаи бахсноке, ки дар доирахои гуногуни илмй мавчуданд ин масъалаи ташаккул ва истифодаи мафхуми "хизмат" мебошад, ки махз вобаста ба фаъолият дар сохаи идоракунии давлатй истифода бурда мешавад. Мафхуми хизмат яке аз намуди фаъолияти инсон бо мазмунхои гуногун: хамчун падидаи ичтимой-хукукй, ба сифати низоми махсуси макоми давлатй, фаъолияти маънавй ва гайра истифода бурда мешавад. Дар муносибат ба идоракунии давлатй ва фаъолияти ниходхои давлатй мафхуми "хизмати

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.