Научная статья на тему 'ВОЖАҲОИ МАРБУТ БА ХӮРОК ДАР ЛУҒАТҲО ВА ПАРЕМИЯҲОИ ЗАБОНҲОИ ТОҶИКӢ, РУСӢ ВА АНГЛИСӢ'

ВОЖАҲОИ МАРБУТ БА ХӮРОК ДАР ЛУҒАТҲО ВА ПАРЕМИЯҲОИ ЗАБОНҲОИ ТОҶИКӢ, РУСӢ ВА АНГЛИСӢ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
271
12
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ХӯРОК / ғИЗО / ТАНОВУЛ / ИСТЕЪМОЛ / ПУХТАН / НӯШИДАН / МАВҲУМ / ВОЖА

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Асламов Инатулло Акбархонович

Муаллиф зимни таҳлилу таҳқиқи маводи омоданамуда кӯшиш ба харҷ додааст, то аз сарчашмаҳо ва бурҳонҳои амиқи илмӣ истифода намояд. Аксари зарбулмасалу мақол, воҳидҳои фразеологӣ дар илми забоншиносӣ бо гурӯҳе ифода ёфтаанд, ки мо онро «насл» меномем. Аз қадимулайём фарзандон як қисми муҳими (қариб маънои) ҳаёти тоҷикон буданд: зани бебача - дарахти бемева (бездетная женщина - бесплодное дерево), зеро оила ҷузъи таркибии он мебошад: оилаи бефарзанд - дарахти бемева - семья без детей - дерево без плодов. Ибораҳои зерин аз муносибати эҳтиромона ба фарзандон ва муҳаббати хоса нисбат ба наберагон сухан мегӯянд: асал ширин, аз асал ҳам бача ширин - сладок мёд, а дитя слаще мёда; бача - донак, набера- мағзи донак - дитя - косточка, внук/внучка - ядрышко в косточке. Дар раванди омӯзиш ва таҳлили мақолаи мазкур дарҷ гардидааст, ки мазмуни маъноии хӯрок наонқадар васеътар аст: ба ғайр аз хӯрок, таом, хӯроки тайёр, истеъмоли хӯрок он метавонад инчунин бо сифати хӯроки чорво низ кор фармуда шавад, хӯроки ширӣ, хушк, гуштӣ ҳамроҳ шуда, ба феъл мубаддал мешавад: хӯрок додан, хурдан, сер кардан. Инчунин аз хӯрок калимаҳои ҳосилшуда бештаранд. Воситаҳои хӯрок ва ғизо маънои хӯрок, таом ва ғизо доданро ба ҳам мепайвандад”.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

WORDS RELATED TO FOOD IN DICTIONARIES AND PAREMIAS OF TAJIK, RUSSIAN AND ENGLISH LANGUAGES

During the analysis and research of the prepared materials, the author made an effort to use deep scientific sources and proofs. Most proverbs and sayings, phraseological units in linguistic science are expressed by a group that we call «generation». From time immemorial, children have been an important part of Tajik life: a childless woman is a fruitless tree ( бездетная женщина - бесплодное дерево ), because the family is an integral part of it: a childless family is a fruitless tree - семья без детей - дерево без плодов . The following expressions run of respect for children and special love for grandchildren: honey is sweet, a child is sweeter than honey - сладок мёд, а дитя слаще мёда; ; child - seed, grandson - seed core - дитя - косточка, внук/внучка - ядрышко в косточке. In the process of study and analysis of this article, it is noted that the semantic content of food is a little wider: in addition to food, food, ready-made food, food consumption, it can also be used as animal feed, dairy food, dry food, meat becomes a verb: feed, eat, breed. There are also more derived words from food. Means of food and nutrition combine the meaning of food, meal and feeding.

Текст научной работы на тему «ВОЖАҲОИ МАРБУТ БА ХӮРОК ДАР ЛУҒАТҲО ВА ПАРЕМИЯҲОИ ЗАБОНҲОИ ТОҶИКӢ, РУСӢ ВА АНГЛИСӢ»

ВОЖАХОИ МАРБУТ БА ХУРОК ДАР ЛУГАТ^О ВА ПАРЕМИЯ^ОИ ЗАБОЩОИ ТОНИКИ, РУСЙ ВА АНГЛИСЙ

Асламов И. А.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи Садриддин Айни

Маълум аст, ки гизо яке аз мафхумхои умумибашарист, ки дар хар фарханги забонй мавчуд аст. Аммо бояд гуфт, ки ин мафхум аз чихати хусусиятхои миллии худ дар хар забоне, ки мавриди тахкик карор дорад, хеле фарк мекунад. Хуришро фармоишхо ва анъанахои ичтимой муайян мекунанд. Дар бораи дарачаи моддию маданй ва ичтимоии зиндагонии намояндаи ин ё он миллат бахо додан мумкин аст, ки вай чй тавр, бо кадом низом ва чй мехурад. Номи гизо, синонимхои он, мувофикати калимахо бо ин мафхум метавонад зав; ва хусусиятхои миллии як халки муайян, инчунин зироатхои асосии дар минтакаи истикоматии он парваришшавандаро муайян кунад.

Дар рафти тавсифи объективикатсияи лексикй мо аз лугатхои англисй-русй-точикй хамаи калимахои мавзуъ ва маънои онхоро дида баромада; хамаи вохидхои муайяншударо тахлил намудем.

Мувофики лугати русй-точикй бо тахрири М. Осимов [1, с. 488] ва лугати электронй [13], хурок, "food" мувофики маънои аслй чунин мафхумхоро дар бар мегирад: 1) тановул, хурдан(и); х,ангоми тановул - дар вакти тановул, пеш аз тановул; бад аз тановул; 2) хурок, таом, гизо; таомхои болаззат — таоми лазиз.

Дар рафти омузиши маъхазхои лексикографй мо калимаи дигареро муайян намудем, ки маънои «хурок»-ро дорад [6, с. 197-198] - ош, бинобар ин мо онро дар баробари хдмаи вожахои дигар ба назар мегирем.

Тибки Фарханги точикй-русй [12]:

Тановул - хурдан; тановул- кардан хурдан- ро ифода мекунад [12, с. 602].

Хурдан 1. есть, кушать; 2. пить; 3. разъедать, точить; 4. присваивать; 5. в сл.глал.: афсус ~ жалеть, сожалеть, горевать; Fам ~ горевать, скорбеть; тосковать; дору ~ принимать лекарство; дулунча ~ разг. прост. есть за обе щеки; касам (савганд) ~ клясться; об ~ пить воду; офтоб ~ а) находиться под солнцем, просохнуть; б) загореть; загорать на солнце; пешпо ~ спотыкаться; хунук ~ есть, кушать; ба дарди касе, чизе ~ подходить кому-л., чему-л.; гордиться для кого-л., чего-л.; гушу майнаи касеро ~ изводить кого-л.; сари касеро ~ сжить со света кого-л. [12, с. 694].

Дар лугат вожахои хосилшуда, аз кабили хурокдщй - кормление, хурокпаз - повар, хуронидан - кормить, хурокнома - меню, хурокпази - приготовление еды, хуроки - еда, пища [12, с. 695-696].

Гизо - пища, еда; питание; "food" - и гуворо приятная на вкус пища; -и маънави духовная пища; - сабук лёгкая пища; - додан питать, кормить; - хурдан принимать пищу, есть, питаться [12, с. 169-170].

Дар лугат чунин вожахои хосилшуда аз мафхуми Fизо номбар шудааст: гизобахш дающий питание; гизобахшй - питательность; гизогири - получениепитания; гизодиханда -дающий питание; гизодщй - кормление, подкормка; гизодор - содержащий питательные вещества; гизодори - содержащий питательные вещества [12, с. 170-172]. Мо маънои асосии Fизоро —хамчун хурок ва хуриш дарк мекунем .

Мазмуни вожаи хурок "food" на он кадар васеътар аст: ба гайр аз хурок, таом, хуроки тайёр, истеъмоли хурок он метавонад инчунин бо сифати хуроки чорво низ кор фармуда шавад, хуроки ширй, хушк, гуштй масдар хамрох шуда, ба феъл мубаддал мешавад: хурок додан, хурдан, сер кардан. Аз вожаи хурок калимахои хосилшуда бештаранд. Воситахои хурок ва Fизо маънои хурок, таом ва гизо доданро ба хам мепайвандад [12, с. 693-694].

Баъдан, лексемаи таомро аз назар гузаронида ба чунин хулоса хохем омад - таом - это еда, пища, кушанье; - и гарм горячая пища; -и пар^езй диетическая пища, диетическое питание; - и чошт обед; - додан подавать еду; кормить; - хурдан есть, принимать пищу.

Мувофик Фарханги точикй-русй тахти тахрири Д.Саймиддинва таом дорои хосилахои зерин аст: таомнома - меню; таомпази - приготовление пищи, таомфуруш - продавец

готовой еды, таомфурушй - продажа готовой еды; таомхона - столовая; таомхури - еда, принятие пищи» [12, с. 602-603].

Ош: 1) пища (варёная); кушанье; 2) плов; ~ дампухт паровое блюдо; ~ кашк похлёбка; ~и кух,надам перепревший плов; ~и суюк; ~и харифона вечеринка вскладчину; ~ додан давать угощение; ~ пухтан а) варить пищу; б) готовить плов; ~ шавад приятного аппетита! На здоровье! [12, с. 459-460]. Лексемаи «Ош» низ бо кубидан ба пушти одами нафасгиранда хамзамон истифода мешавад.

Ба калимахои як реша ошпаз — повар; ошпазй - приготовление пищи, профессия повара; ошомидан - пить, выпить, поглощать; ошхона -столовая, кухня; ошй -употребляемый в пищу, съедобный дохил мешаванд [12, с. 461-462]. Тавре мебинем, вохиди семантикии аввалин дар лугат ош аст, ки хурок (чушида) мешавад; ва танхо баъд палав мегардад. Ош, барои мардуми точик мисли хуроки биринчй барои дастархон пешкаш карда мешавад [2, с. 68-69]. Палав точи таомхои точикон аст, зеро дар тули садсолахо форсхо оши палав мехурданд (он дар кишвархои эронизабон, ба мисли Эрон, Афгонистон пешниход карда мешаванд) ва муродифи аслии вожаи "хурок" рушд кардааст.

Мархилаи навбатии тадкикот муайян кардани маълумоти лугати тафсирии забони точикй мебошад [10, с. 198-200]:

Тановул - хамчун нушидан ё хурдани хурок истифода мешавад [10, с. 308-309].

Хурдан - истеъмол кардан; нон хурдан, палав хурдан. 2. хурдан, нушидан; 3. сарф кардан (пул ва моли одамони дигар); 4. феъли ёридиханда дар предикатхои номии мураккаб: дашном додан, маглуб шудан, фирефта шудан, хато кардан [10, с. 470-471].

Хурок - "food" - таом, хурданй, гизо пища, то, что едят: хуроки нимрузй обед, хуроки пагох,онй завтрак, хуроки шом ужин.

Лугати тафсирй хосилахои зерини хурокро муайян мекунад:

Хурокворй - "food" - озукаворй, таом, хурокворй, маводи гизой; хурон(и)дан гизо додан, гапро хуронидан - дар вакташ гуфтани чизе [10, с. 472-473].

Мувофики Фарханги англисй-точикй тахти тахрири А.Махмадназаров хурок дорои хосилахои зерин аст: food [fu:d] п 1) хурок, гизо, таом, кут, ризк, хуриш; bad food- хуроки камгизо; mental food- гизои маънавй; food for mediation- гизо барои мулохиза; 2) хурданй: tinned/ preserved food- махсулоти консервшуда; processed food- махсулоти бакколй; infants' food- хуроки кудакон; 3) attr гизодор, сергизо;

food-stuff ['fu:dsUf| п 1) озука, моддахои гизой, хурокворй; 2) хурданй;

There was planty o f food and drink - Хурданй ва нушиданй фаровон буд. frosen foods-хурокихои яхкарда; health foods- хурокихои сергизо/солим [9, с. 345-346].

Х,ангоми омузиши вохиди навбатии таом, ки маънои «хурок»-ро дорад, мо ба чунин таъриф дучор шудем, хама гуна хурок, Fизо - food - бо вожахое ба мисли «хуроки гарм», "хамаи намуди хурок ва нушокй" истифода мешавад.

Калимахои хосилшуда аз таом чунинанд: таомнома - номгуи таомхое, ки дар як ошхона пешниход мешаванд, меню [10, с. 309-310]; таомхона - чое, ки дар ончо хурок истеъмол мешавад; таомхури - хурдани хурок.

Ош — 1. хуроки пухта, таом, хуроки гарм; 2. оши палав; бо калимахои ба маънои «хурок бе иловаи гушт» истифода мешавад; «палави пухтаро ба табакхо гузоред»; «хурондан ба касе, сер шудан, таъмин кардани касе, гизои харруза, нозу неъмат тартиб додан» [10, с. 4849].

Ба гайр аз калимахои боло боз як лексемаи дигарро махсус кайд хохем кард, ки он хам маънои «хурок - "food"»-ро дорад, вале чун коида дар гуфтори гуфтугуй авкот истифода мешавад. Тибки лугати точикй-русй: авкот - 1. вакт (аз вакт); 2. хурок, таом: авкотвори (хурокворй), авкотпазй (хурокпазй), авкотхурй (хурокхурй) [12, с. 25-26].

Гизо -"food" катори пурраи калимахои якрешагиро доро мебошад: гизой 2376, гизои 1782, гизо^ои 394, гизоии 375, гизоро 202 сергизо 190, гизоиро 187, гизову 126, гизое 116, гизо^о 83, гизодщии 45, гизохури 40, гизо^ое 36. Микдори умумии исиифодаи калимахои яктаркиба 3108 вохидро дар бар мегирад.

Лексемаи хурдан 2736 корбаст дорад, аз кабили калимахои якрешагй ба мисли хурдани 2024, мехурдаанд 449, хурдану 432, хурданаш 125, хурданро 78. Микдори умумии истеъмоли калимахои якрешагй 3108 вохидро ташкил медихад.

Лексемаи дигаре, ки доираи вожахои хосилавй дорад, ин таом мебошад: таоми 542, таом%ои 394, таомро 137, таоме 125, таому 86, таом%о 83, таомхурй 37. Микдори умумии истеъмоли калимахои якрешагй 1404 адад аст.

Лексемаи ош 770 корбаст дорад, калимахои якрешагии ошхона 1072, ошомидани 857, яъне, шумораи умумии истифодабарии калимахои якрешагй 1929 вохидро ташкил медихад.

Лексемаи тановул 357 маротиба вомехурад, калимаи якрешагии тановули 162 калимаи истифодашаванда дорад дорад.

Дар нутки гуфтугуй авкот 226 калимаи истифодашаванда дорад, авцоти 100, авцотро 6, авцоташ 4, авцоташро 3.

Еизои аслии точикон биринц аст. Ба ин мафхуми муайяншудаи ош, ки маънояш «хурок» ва оши палав мебошад, шаходат медихад. Ин таом ба зиндагии рузмарраи забони модарй чунон одат кардааст, ки он тадричан на танхо номи таоми болаззат, балки ба муродифи лексемаи «хурок» низ табдил ёфтааст.

Ба акидаи З.Д.Попова ва И.А.Стернин, «объекти забонии мафхум тавассути лексема, таркиби устувор, вохидхои фразеологй, номгуи силсилаи синонимхо ба амал меояд» [11, с. 42-43], бинобар ин мо тасмим гирифтем, ки фразахо (иборахоро) дар забони точикй бо маънои «хурок» чамъ намуда, онхоро ба гуруххо чудо кунем. Фразеологизмхо ва зарбулмасалхо оинаи хиради халк буда, расму оин ва одатхои онро ба таври комил баён намуда, асоси тахкики забонро аз нуктаи назари забоншиносии маърифатй ифшо менамоянд [4, 88-90].

Омузиши фразеологияи забони точикй дар солхои 50-60 огоз гардидааст. Олимон аз чумла, Н.Маъсумй [Маъсумй, 1959], М.Фозилов (1963-1964), Р.Гафаров (1966) (Г.Б. Баракаева (1968), А. Ахметжанова (1970) ва дигарон тадкикотхои худро оид ба масъалахои мукоисавии вохидхои фразеологии забонхои точикй, русй, узбекй, англисй гузаронидаанд [5, с. 91-93].

Аксари зарбулмасалу макол, вохидхои фразеологй дар илми забоншиносй бо гурухе ифода ёфтаанд, ки мо онро «насл» меномем. Аз кадимулайём фарзандон як кисми мухими (кариб маънои) хаёти точикон буданд: зани бебача - дарахти бемева (бездетная женщина -бесплодное дерево), зеро оила чузъи таркибии он мебошад: оилаи бефарзанд - дарахти бемева - семья без детей - дерево без плодов. Иборахои зерин аз муносибати эхтиромона ба фарзандон ва мухаббати хоса нисбат ба наберагон сухан мегуянд: асал ширин, аз асал %ам бача ширин - сладок мёд, а дитя слаще мёда; бача - донак, набера- магзи донак - дитя -косточка, внук/внучка - ядрышко в косточке. Фарзандон ба волидайн монанд мебошанд, баъзе аз чихати зохирй, дигарон бо хислат, зеро бехуда нагуфтаанд, ки «яблоко от яблони недалеко падает»: гандум аз гандум барояд, цав зи цав - посеешь пшеницу - вырастет пшеница, посеешь ячмень - вырастет ячмень; аз шири нагз цурготи нагз - из хорошего молока хорошая простокваша; аз тухми пуч %осили баланд умед накун - от худого семени не жди доброго племени; гандум аз гандум барояд, цав зи цав - посеешь пшеницу - вырастет пшеница, посеешь ячмень - вырастет ячмень [6, с. 234-235];

Зи як падар ду писар, неку бад ацаб набувад,

Ки аз дарахте пайдо шудаст минбару дор (Асадии Тусй).

Ничего удивительного в том, что от одного отца два сына: один - хороший, другой -плохой.

Дар чои дуюм аз чихати истифода гурухи «дустй-душманй» бар меояд, ки бо 22 вохиди паремиологй ифода ёфтааст. Ба интихоби дустон бояд хеле чиддй муносибат кард, онхо дар фарханги точикон ба шумор меравд, зеро «с кем поведёшься, от того и наберёшься»: ангур ангурро дида ранг мегирад - виноград глядя на виноград цвет принимает (т.е. поспевает); олу зи олу гирад ранг, %амсоя зи %амсоя панд - слива от сливы цвет перенимает, сосед от соседа наставление (перенимает). Дустй бояд бо принсипи имону хакикат хамрох бошад, нисбат ба одамоне, ки танхо ба хотири «нон» дустй доранд, муносибати нафратангез нишон дода шудааст: бо дустон нону пиёз - с друзьями хлеб с луком (и то сладок) [6, с. 111-112]; бегона хеш намешавад, ишкамба - гушт - чужой не станет родным, требуха - мясом;

Талаб кун ёри цонй, то тавонй,

Гурезон бош аз ёрони нонй (Бедил)

Душевной дружбы требуя от неба,

Беги от друзей, чья дружба ради хлеба (Бедил).

Мулло ва Хоча шахсиятхои бахилтарин дар НЗ буданд: дандони мулло аз минцори Хумо тезтар аст - зубы муллы острее клюва белого орла; шиками мулло (дарвеш) - тагораи Худо - брюхо муллы (дарвеша) - божье корыто; шиками уоца - анбори Худо - брюхо хаджи -божий анбар. Хоксорй дар миёни точикон хамеша зебу зинати инсон дониста шудааст: дарахти пурмева доимо сар ба таъзим аст - дерево, изобилующее плодами, всегда наклонено; сари дарахти мевадор хам аст - у дерева, изобилующего плодами, верхушка наклонена.

Сатрхои маъруфи «аз хурдани хамаи чиз (пурхурй) гурусна мемонй», ки ба Умари Хайём тааллук дорад, муносибати мардуми точикро ба пурхурй (9) тавсиф мекунад ва бесабаб нест, ки рузадорй яке аз фарзхои асосии хар як мусалмон аст. Ба гайр аз файласуф-шоири зикршудаи точику форс, шахсиятхои барчаста ба мисли Ибни Сино, Низомй, Х,илолй, Бедил, Тусй ва дигарон низ ба хамин акида пойбанд буданд. Муътадилй дар гизо ва шароб, на танхо, калиди саломатй, чавонй ва дарозумрй хисобида мешуд: Бода дар уар саре, ки цо гирад, Ацл аз у пои во гирад Вино входит, ум выходит, Кто вино любит, тот сам себя губит; Хец чиз бар сщати инсон бештар аз он садама намезанад, Ки гизо бар руи гизо тановул намояд (Ибни Сино)

Самое вредное для здоровья человека -

Это поглощать одно кушанье за другим (Ибн Сина).

Fизои кам шифоангез бошад,

Бале, асли даво паруез бошад (Хилоли).

Умеренное питание приносит излечение,

Да, основа лечения - воздержание от еды (Хилоли);

Хама дарди тан дар фузун хурдан аст (Асадии Туси).

Все телесные недуги приходят от изобильной еды (Асади Туси);

Тандурусти агар уавас бошад,

Андаке аз таом бас бошад (Бинои).

Если хочешь быть здоровым,

Будь умерен в пище (Бинои);

Об гарчи уама зулол хезад,

Аз хурдани беш малол хезад (Низоми).

Хоть и прозрачная вода,

Выпьешь много - принесёшь беду (Низоми);

Точикон бар ин боваранд, ки агар инсон ба истеъмоли муътадили гизо ва пархез одат кунад, метавонад ба мушкилихои гуногуни зиндагй оромона тоб оварад: Чу кам хурдан табиат шуд касеро, Чу сахти пешаш ояд, саут гирад. В-агар танпарвар аст андар фарохи, Чу танги бинад, аз сахти бимирад (Саъдй). У кого умеренность в еде станет натурой, Тот легко и перенесёт все трудности, А тот, кто в достатке стал чревоугодником,

Как только столкнётся с трудностями и недостатками, умрёт (Саади/ Гурухи «камбагалй — сарватмандй» (6) аз чумлаи зарбулмасалу мадолхои забони точикй, ки мавриди тахкик карор додем, дар 8 вохид ифода меёбанд. Зарбулмасалхои ин гурух проблемахои актуалии тамоми чахон ва халкхоро ба миён мегузоранд: бойуо кабоб хуранд, камбагалон буяшро - богач ест мясо, а бедняк может слышать лишь запах; цамбагал гуфт: «гурба цигарпораро хурдааст» - бовар накарданд, бой гуфт: «муш оуанро хурдааст» - бовар карданд - бедняк сказал: «кошка съела кусок печени» - не поверили. Богач сказал: «мышь съела железо» - поверили.

Муносибати мусбй ба мехнат зохир мегардад: танхо бо мехнати сахт, хурок хурдан мумкин аст:

Нон он хурад, цони бародар, ки кор кунад (Саъдй) Хлеб ест тот, дорогой брат, кто работает (Саади); кор накунй - намехурй - не потрудишься - не поешь; корй, медаравй - посеешь, пожнёшь; аз ту уаракат, аз ман баракат - где труды - там плоды; кор кунй, нон мехурй - поработаешь, хлеб поешь. Бо ками худ каноат кардан бехтар аст аз бисёри дигарон: аз думбаи насия шуши нацд беу - лучше лёгкие в наличии, чем курдюк в долг; сиркои нацд беу аз уалвои насия - наличный уксус лучше обещанной халвы; як мург дар даст беу аз уазор гунцишки дар дарахт - одна птица в руках лучше, чем тысяча воробьёв на дереве;

цаламфури нацд бех аз халвои насия - лучше лёгкие в наличии, чем курдюк в долг; аз гандуми насия коуи науд беутар - ближняя солома лучше дальнего сенца; аз гандуми дур цави наздик беу - лучше голубь в тарелке, чем глухарь на току; нацд асал, насия - касал - лучше синица в руке, чем журавль в небе; нони хурданаш несту номи кучукаш Марцон - ему есть нечего, зато имя его собаки -Марчон (букв. коралловый);

нимто нон - роуати цон, якто нон - балои цон - лучше хлеб с водою, чем пирог с бедою.

Адабиёт

1. Асимов, М.С. Русско-таджикский словарь /М.С. Асимов. -М.: Русский язык: 1985. - 1280 с.

2. Ахмедова, Д.Х. Национальная специфика концепта «еда» в китайском языковом сознании: дис.... магистр. филол. наук: 45.04.02/Д. Х. Ахмедова. - Душанбе, 2018. - 119 с.

3. Бегматова, С.Фаруанги зарбулмасал, мацолуо ва афоризмуои тоцикй-англисй-русй. - Хуцанд: Наби Фахрй, 2016. - 734 с.

4. Гулова, З.А. Национальная ментальность сквозь призму фразеологических единиц (на материале русских ФЕ с концептом «еда») / З.А. Гулова //Исследования по когнитивной лингвистике. - 2013. -С. 105-109.

5. Имомзода, М.М. Национальная специфика языковой объективации концепта «семья» в лексико-фразеологической и паремилогической системах таджикиского и китайского языков: дис.... канд. филол. наук: 10.02.20 /Махина Мухаммадюсуф Имомзода. - Душанбе, 2017. - 192 с.

6. Калонтаров, Я.И. Мудрость трёх народов /Я.И. Калонтаров. - Душанбе: Издательство «Адиб», 1989. - 432 с.

7. Маджидов, Х. Фразеологическая система современного таджикского литературного языка/ Х. Маджидов. - Душанбе, 2006. - 409 с.

8. Мухаммадиев, М. Лугати синонищои забони тоцикй /М. Мухаммадиев. - Душанбе: Маориф, 1993.

9. Маумадназаров А. Фаруанги забони англисй - тоцикй. - Душанбе: 2015 - ЭР-граф. - 1025 с.

10. Назарзода, С. Фарханги тафсирии забони точикй. - Душанбе: 2008 - Т. 2. - 945 с.

11. Попова, З.Д., Стернин И.А, Очерки по когнитивной лингвистике /З.Д.Попова, И.А.Стернин. -Воронеж, 2003. - 193 с.

12. Саймиддинов, Д. Фаруанги точикй-русй /Д. Саймиддинов. - Душанбе, 2006 - 813 с.

13. Фаруанги точикй-русй [Электронный ресурс]. - Режим доступа: www.sahifa.tj

ВОЖАХРИ МАРБУТ БА ХУРОК ДАР ЛУГАТХР ВА ПАРЕМИЯХОИ ЗАБОНХОИ ТОЦИКЙ, РУСЙ ВА АНГЛИСЙ

Муаллиф зимни тахлилу тахкики маводи омоданамуда кушиш ба харч додааст, то аз сарчашмахо ва бурхонхои амики илмй истифода намояд. Аксари зарбулмасалу макол, вохидхои фразеологй дар илми забоншиносй бо гурухе ифода ёфтаанд, ки мо онро «насл» меномем. Аз кадимулайём фарзандон як кисми мухими (кариб маънои) хаёти точикон буданд: зани бебача - дарахти бемева (бездетная женщина -бесплодное дерево), зеро оила чузъи таркибии он мебошад: оилаи бефарзанд - дарахти бемева - семья без детей - дерево без плодов. Иборахои зерин аз муносибати эхтиромона ба фарзандон ва мухаббати хоса нисбат ба наберагон сухан мегуянд: асал ширин, аз асал уам бача ширин - сладок мёд, а дитя слаще мёда; бача -донак, набера- магзи донак - дитя - косточка, внук/внучка - ядрышко в косточке. Дар раванди омузиш ва тахлили маколаи мазкур дарч гардидааст, ки мазмуни маъноии хурок наонкадар васеътар аст: ба гайр аз хурок, таом, хуроки тайёр, истеъмоли хурок он метавонад инчунин бо сифати хуроки чорво низ кор фармуда шавад, хуроки ширй, хушк, гуштй хамрох шуда, ба феъл мубаддал мешавад: хурок додан, хурдан, сер кардан. Инчунин аз хурок калимахои хосилшуда бештаранд. Воситахои хурок ва Fизо маънои хурок, таом ва гизо доданро ба хам мепайвандад".

Калидвожахо: хурок, гизо, таом, тановул, истеъмол, пухтан, хурдан, нушидан, мавхум, вожа.

СЛОВА ОТНОСЯЩИЕСЯ К ЕДЕ В СЛОВАРЯХ И ПАРЕМИЯХ ТАДЖИКСКОГО, РУССКОГО И АНГЛИЙСКОГО ЯЗЫКОВ

При анализе и исследовании подготовленных материалов автор постарался использовать глубокие научные источники и доказательства. Больше всего пословиц и поговорок, фразеологизмов в ТЯ представлена группой, которую мы назвали «потомство». Дети испокон веков были важной частью (чуть ли не смыслом) жизни таджиков: зани бебача - дарахти бемева (бездетная женщина - бесплодное дерево), ведь семья - это её неотъемлемая часть: оилаи бефарзанд - дарахти бемева - семья без детей - дерево без плодов. Отрепетном отношении к детям и особенной любви к внукам говорят следующие выражения: асал ширин, аз асал уам бача ширин - сладок мёд, а дитя слаще мёда; бача - донак, набера- магзи донак - дитя - косточка, внук/внучка -ядрышко в косточке. В процессе изучения и анализа данной статьи отмечается, что семантическое наполнение пищи несколько шире: кроме пищи, пищи, готовой пищи, потребления пищи, она может использоваться и в качестве корма для животных, молочная пища, сухая пища, мясо становится глаголом: кормить, есть, наполнять. Есть также более производные слова от еды. Средства пищи и питания сочетают в себе значение пищи, еды и кормления.

Ключевые слова: еда, пища, трапеза, потребление, приготовление пищи, еда, питье, понятие, лексика.

WORDS RELATED TO FOOD IN DICTIONARIES AND PAREMIAS OF TAJIK, RUSSIAN AND ENGLISH LANGUAGES

During the analysis and research of the prepared materials, the author made an effort to use deep scientific sources and proofs. Most proverbs and sayings, phraseological units in linguistic science are expressed by a group that we call «generation». From time immemorial, children have been an important part of Tajik life: a childless woman is a fruitless tree (бездетная женщина - бесплодное дерево), because the family is an integral part of it: a childless family is a fruitless tree - семья без детей - дерево без плодов. The following expressions run of respect for children and special love for grandchildren: honey is sweet, a child is sweeter than honey - сладок мёд, а дитя слаще мёда;; child - seed, grandson - seed core - дитя - косточка, внук/внучка - ядрышко в косточке. In the process of study and analysis of this article, it is noted that the semantic content of food is a little wider: in addition to food, food, ready-made food, food consumption, it can also be used as animal feed, dairy food, dry food, meat becomes a verb: feed, eat, breed. There are also more derived words from food. Means of food and nutrition combine the meaning of food, meal and feeding.

Keywords: food, nutrition, food, consumption, cooking, eating, drinking, concept, vocabulary.

Дар бораи муаллиф

Асламов Инатулло Акбархонович

Ассистенти кафедраи забонхои хоричии умумидонишгохй

Донишгохи давлатии омузгории Точикистон ба номи С. Айнй

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

734003, Чумхурии Точикистон, ш. Душанбе, х. Рудакй, 121 Тел.: (+992) 985 24 25 23 E-mail: inat1993@mail.ru

Об авторе

Асламов Инатулло Акбархонович

Ассистент общеуниверситетской кафедры иностранных языков

Таджикский государственный педагогический

университет имени С. Айни

734003, Республика Таджикистан, г. Душанбе,

пр. Рудаки, 121

Тел.: (+992) 985 24 25 23

E-mail: inat1993@mail.ru

About the author

Aslamov Inatullo Akbarkhonovich

Assistant at the All-University Department of Foreign Languages Tajik State Pedagogical University named after S. Ayni

734003, Republic of Tajikistan, Dushanbe, Rudaki Ave., 121 Ph.: (+992) 985 24 25 23 E-mail: inat1993@mail.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.