Научная статья на тему 'ВОЖАҲОИ ИФОДАГАРИ ХАЗАНДАҲО ДАР "ХАМСА"-И НИЗОМИИ ГАНҶАВӢ ВА ТАФСИРИ ОНҲО ДАР ФАРҲАНГҲО'

ВОЖАҲОИ ИФОДАГАРИ ХАЗАНДАҲО ДАР "ХАМСА"-И НИЗОМИИ ГАНҶАВӢ ВА ТАФСИРИ ОНҲО ДАР ФАРҲАНГҲО Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
207
15
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СЛОВА / WORDS / РЕПТИЛИИ / REPTILES / "ХАМСА" / "HAMSA" / НИЗОМИИ ГАНДЖАВИ / NIZAMI GANJAVI / ВИДЫ ЗМЕЙ / TYPES OF SNAKES / ТАДЖИКСКИЕ СЛОВА / TAJIK WORDS / ЖАБА / VAZAG / ГЮРЗА / GURZMOR (VIPER) / СКОРПИОН / SCORPION / ЛИЧИНКА / WORM

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Бобоҷонова Д.А.

В данной статье автор исследует слова, обозначающихся рептилий и обнаруживает в «Хамсе» 18 слов данного типа. Анализ показывает, что среди слов, которые существует в данной книге такие слова как жаба и ласка в таджикском литературном языке относятся в ряд устаревших слов, а слова гюрза, змея, скорпион, муравей, кокон, паук и другие относятся в ряд активной лексики. Также среди выражений по составу различаются простые (мор (змея), пила(кокон), мур (муравей) и др), составные (каждум (скорпион), гурзамор (гюрза), а третью группу составляют слова с изафетом «и» (муши даштӣ (ласка), мори афъӣ (гадюка) и др.)In this article which is devoted to the analysis of the words for reptiles, the author found 18 names of this group in Hamsa. The author's analysis shows that among them a group of nouns, including vazagh (a kind of frog), rosu (weasel) in the Tajik literary language today belong to the group of obsolete or archaic words, and another group, such as gurzmor (viper, kind of snake), scorpion, seal, cocoon, spider, and the the words like them are active words in our language. Among the nouns there are some in the form of simple nouns (snake, cocoon, seal, etc.), others in the form of complex (scorpion, viper) and the third in the form of possessive noun (steppe mouse, snake with the glass, etc.).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE WORDS EXPRESSING REPTILES IN "KHAMSA" OF NIZAMI GANJAVI AND THEIR INTERPRETATION IN DICTIONARIES

In this article which is devoted to the analysis of the words for reptiles, the author found 18 names of this group in Hamsa. The author's analysis shows that among them a group of nouns, including vazagh (a kind of frog), rosu (weasel) in the Tajik literary language today belong to the group of obsolete or archaic words, and another group, such as gurzmor (viper, kind of snake), scorpion, seal, cocoon, spider, and the the words like them are active words in our language. Among the nouns there are some in the form of simple nouns (snake, cocoon, seal, etc.), others in the form of complex (scorpion, viper) and the third in the form of possessive noun (steppe mouse, snake with the glass, etc.).

Текст научной работы на тему «ВОЖАҲОИ ИФОДАГАРИ ХАЗАНДАҲО ДАР "ХАМСА"-И НИЗОМИИ ГАНҶАВӢ ВА ТАФСИРИ ОНҲО ДАР ФАРҲАНГҲО»

ЗАБОНШИНОСЙ I ЯЗЫКОЗНАНИЕ

ВОЖАХ,ОИ ИФОДАГАРИ ХАЗАНДА^О ДАР «ХАМСА»-И НИЗОМИИ ГАНЧАВЙ ВА

ТАФСИРИ ОНХ,О ДАР ФАР^АНГ^О

Бобоцонова Д.А.

Дoнuшгo^u ôasmmuu Xyyatà 6a номы aкaôeмuк Б.F.Faфypoв

Низоми Ганчавй аз фиркаи он шоироне аст, ки бояд уро дар шумори аркони шеъри форcй ва аз устодони мycаллами банизабон карор дихем. Вай аз чумлаи cyханваронecт, ки монанди Фирдавcию Саъдй тавониcт ба эчоду такмили cабкy равиши xoc даcт занад. Низомии Ганчавй устоди шеъри гиноиву достонхои ошикона дар адаби форcй аcт. Гарчанде доcтонcарой дар забони форcй ба вашлаи Низомй ошз нашуда бошад хам, вай ягона шоире дар он даврон буд, ки шеъри тамшлиро ба хадди аъло раcонид. Дар интихоби калимахои мyноcиб ва эчоди таркиботи xоcи тозаву дорои маънй ва мазмунхои нави дилпиcанд, таcвири чузъиёти тахайюлот дар манзараву тавшфхои табиату ашxоc ба кор бурдани ташбехоту иcтиорот дар радифаш хамтое надошт.

Омузиш ва тадкики бахши таркиби лугавии забони точикй, умуман, бойигарии лугавии оcори хаттии бузургонамон дар гузаштаю имруз ахамияти вижаро дороcт. Тадкики гуруххо ва ташифоти мавзуии вожахо дар заминаи ошри хаттии гузаштагонамонро дар маърузахои каблй мавриди тахлил карор дода будем (2; 3; 4; 14). Барраши гурухи маъноии вожахои ифодагари хазандагон имкон медихад, ки мо тахаввулу такомули ин гурухи номхоро муайян намоем.

Маъмулан хазандахо чун зухуроти антонимй баъди парандагон зикр меёбанд ва маънии чонвароне, ки дар замин мехазанд, ифода мекунанд. Дар «Хамcа»-и Низомии Ганчавй як cилcила номи хазандахо зикр гардида, дар тархрезии cyжаи достонхо ширкат варзидаанд ва микдори онхо хеле махдуд мебошад. Як гурух вожахои ифодагари хазандахо баce машхур ва ceриcтифодаанд, аз кабили a^pa6, awôaxp, кaжôyм, к^м, мушм ôammu, мop, мopu aфъй, nrna, cycмop, cuящop, xopnymm ва гайра, ки то имруз онхо дар коранд ва гурухи дигар хеле камистеъмол ба назар мeраcанд, ба монанди вaзaг, гypзaмop, pocy.

Хазанда чун иcми маънй дар фархангхо ба таври зайл тафcир ëфтааcт, ки мо тафшри ду фархангро пешниход мекунем: Хазанда чонваре, ки шиками худро ба замин чашонда рох меравад ва заминро кофта зимиcтонхо дар он чо мехазад (мор, каждум ва монанди инхо)(1, c.423). Дар «Фарханги забони точикй» тафcири зайл пешниход гардидааст: 1. cифати феълии замони хозираи хазидан; 2. хайвоне, ки хазида-хазида меравад (16, ч.2, c.454).

Номвожахои ифодагари хазандахоро аз руи баромади забониашон ба гуруххои вожахои баромади точикидошта ва марбути забонхои дигар таcниф намудан мумкин аcт ва мо, аcоcан, дар аеоот номхои баромади точикидошта таваккуф мекунем:

Базаг - нивье as vyp6ov^a, гук [16, ц.1, c.221]:

Агap xyô шaвaô sap^ ôap 3ü%pu мop,

Haxoyaô Hax¡am a3 вaзaгsuH^op [9, c.92]

Ba3aF/^a3aF //¿j3 дар повараки «Бурхон» муарраби он Ba3aFa навъе аз чалпоcа омадааcт. Дар

аваcто vazaghâ_ vazagha ба маънии курбога, пахлавй vazagh, vazag, курдй vizáq (курбога), cимнонй varzogh, келтй gozka (курбога, гук) аcт (7, ч.4, c.2278). Мухаммад Fиëcyддин низ дар «Fиëc-yл-лyFOт» тафcири «Бурхон»-ро овардааcт (5, ч.2, c.371).

Каждум//гаждум fX-ß/I^ß 1.чонвари нешзани захрдор, акраб; 2.дар илми нучум бурчи хаштум аз дувозах бурчи фалак - Акраб (16, ч.1, c.250, 527):

Чу бо кaжôyмe гapмкuнй куни,

Мабин хурдаш, ар хурдабинй кунй (9, c.91). Номи хазандаи машхур буда, дар фархангхо тафшри хамачонибаро бархурдор аст. Аз чумла, дар фарханги «Бурхон» ба таври зер шарх ёфтааст: бо доли абчад бар вазни aнцyм, чонварест газанда ва онро ба арабй aypa6 гуянд. Ва номи яке аз дувоздах бурчи фалак хам хаcт ва он бурчи хаштум аcт. Дар пахлавй шакли gazhdum омадааcт (gazh+dum, калимаи мураккаб аcт ва дар он gazh (газидан) ва dum (dunb) иборат аcт (7, ч.3, c.1638). Дар оcори бадей ва забони точикй каждум//гаждум ба маънии мачозии инcони бад, бадкеш корбаcт мегардад.

Кирм:

Fmmuô, чунон кп мop smmaô,

Ё к^м, ш 3epu xop smmaô (8, c.305).

Дар повараки «Бурхон» Мухаммад Муин иброз мекунад, ки «кирмхо чонвароне хастанд Fайри зифакор, ки умуман бадани дароз ва нарм доранд ва бидуни по хастанд ва онхоро ба œ даcта: кирмхои халкавй, кирмхои пахн ва кирмхои гирд такcим мекунанд». Таърихи ин калима ба акидаи

решашиносон чунин аст: Кирм ^ ба касри аввал, пахлавй karm, санскрит krimi (крим), курдй kurum, астй kalm (мор), kalmita (кирмхо), булучй kirm, килкй kalm ва гайрахо (7, ч.3, с.1625).

Дар «Фарханги забони точикй» ин вожа шархи бештаре дорад: Кирм р/ 1. хашараи хазандае, ки баданаш нарму дарозу беустухон аст. 2. хашарае, ки аз луобаш тори абрешим пайдо мешавад; кирми абрешим, кирми пилла, кирми коз, кирмак (16, ч.1, с.554).

Пила дЬ - гузаи кирми абрешим, ки аз он торхои абрешим хосил мешавад (16, ч.2, с.60): Пила, ки бирешиминкулох аст, Аз ёрии хамдамони рох аст (11, с.40)

Дар «Фарханги форсй» пила абрешим, пила шарх ёфтааст (6, с.235). Мувофики шархи <^иёс-ул-лугот» пила кирме бошад, ки аз у абрешим хосил шавад (аз «Бурхон») ва дар «Сироч-ул-лугот», ки пила бар вазни уила ба маънии байзаи абрешим, ки кирми тананда дар он чой гирад ва ба маънии кирми тананда низ омада (5, ч.1, с. 173).

Мур ^ навъе аз хашароти майда, ки ба таври ичтимоъ зиндагй мекунад ва дорои хелхои гуногун аст (16, ч.1, с.808):

Аз шодии уамдамон кашад мур, Онро, ки аз у фузун бувад зур (8, с. 71)

Дар «Бурхон» маънидоди зерин пешниход шудааст: Мур маъруф аст, ки аз чумлаи хашаротуарз бошад. Ва мурча мусаггари он аст. Ва зарнигореро гуянд, ки дар чисми охан кор кунад ва ба сайкал кардан бартараф нашавад. Ва киноя аз хакир ва заиф хам хаст (7, ч.4, с.2049).

Таърихи татаввури вожаи мур аз назари Мухаммад Муин чунин аст: авесто maoiri (мур), пахлавй mor, булучй mor, mark (мур), юдго murghah, арманй mrjimm, mrjium, астй muljug, maljig (мур)(7, ч.4, с.2049). Муши даштй:

Муши даштй, нигар, зи токи баланд, Дида бад охта кадуе чанд (11, с.416)

Дар «Бурхон» шарх ёфтааст, ки муш ^«чонварест, ки ба арабй фора (0jli) мегуянд (7, ч.4, с.2052-2053). «Риёс» низ як моддаи лугавиро бо ташрехи муши кур ва мушаки кур бахшида, чунин менависад: муши кур ва мушаки кур кисме аз муш, ки ба руз кур ва ба шаб бино (5, ч.2, с.315). Изофа бояд намуд, ки муши кур хамрадифи куршапарак мебошад, ки намуди зохириаш ба муш хамшабех аст.

Зикр бояд намуд, ки дар осори бокияи устод Рудакй ин вожа - муш ба назар расида, муаллифи «Фарханги ашъори Рудакй» онро ба таври зер тавзех медихад: муш чонвари хурдчуссаи зараррасон аз оилаи хайвони ширхур - хояндахо: Андар он шахре, ки муш охан хурад, Боз паррад дар хаво, кудак барад (12, с.157). Шархи устод С.Айнй як сифати дигари мушро ошкор менамояд: муш чонвари маълуми заминкан, вайронкор. Ба маънии мачозй муши мурда одами бадкирдорро дар зохир худро ором ва бечора нишондиханда (1, с.239).

Мухаммад Муин таърихи баромади вожаи мушро ба таври зайл нишон додааст: хинди бостон mush, санскрит mushaka, mushika (муш, муши сахрой), арманй mukn (муш), афгонй maghak, magha (муши сахрой), magha, kurai (муш, муши сахроии чавон), астй miste, mist, балучй mushk, mushk, курдй myshk (муш), mesck, mishk, зозо mush, килкй ва натанзй mush, фаризандй mush, дазфулй moshk (7, ч.4, с.2053). Мор:

Хрр ганц, ки дар даруни горест, Бар домани у нишаста морест. Ман мор, к-аз ошён ба ранцам, Бар хоки ту посбони ганцам [8, с.258]

Мувофики шархи «Фарханги забони точикй» мор jl« калимаи точикй буда, хазандаи маъруфест, ки навъхои гуногун дорад ва маъмулан ба захрдору безахр чудо мешаванд. Намуди аз хама хавфноки мор мори гурза (ё горза) махсуб меёбад ва захри он марговар мебошад [16, ч.1, с.701].

Дар повараки «Бурхон» таърихи баромади мор ба таври зер муайян шудааст: пахлавй mar, санскрит mara, маънояш дар санскрит ба маънии миронанда ва кушанда аст, бинобар ин, бо калимаи авестоии mairya ба маънии зиёнкор ва табохкунанда яке аст, аз масдари mar-и авестой ва порсии бостон ба маънии мурдан; курдй mar [7, ч.4, с.1934].

Дар табиат анвои зерини мор маъруф аст: мори гурза, мори афъй, мори обй, курмор ва гайрахо. Умуман, морхои зерин маъмуланд: мори чипарй, амурй, тирмор, мори печони регй, мори обии мукаррарй, мори печони турнакш, анакондра. Дар Точикистон панч намуди морхои захрдор (гурза, куброи осиёимиёнагй, афъии регй, сипарсар (сагмор), тирмор) мавчуданд. Дар сарзамини мо, умуман, 15 навъи морхо: гурза, кубро, афъии регй, сипарсар, тирмор, мори печон, мори обй ва гайраро дучор шудан мумкин аст [15, с.72].

Гурзамор:

3u ман бшзар, ш ман xyд гyрзaмoрaм, Бале морам, ш чун у му:ра дорам (10, с.419)

Дaр «Фарханги зaбони точикй» чунин шарх омaдaacт: Гурза//гарза нaвъe as мори кадони захрдор (16, ч.1, c.296). Устод С.Aйнй ташрехи зерро caдох дониcтaacт: Гурза ^ß кафчамори кадон (нaвъe аз мори захрдор)(1, c.80). Дар «Бурхон» низ тафшри гурза омaдaacт: ба фатхи аввад бар вазни харза, навъе аз мор аст ва баъзе гуянд море бошад caрбyзyрг ва пyрxaтгy xод ва захри y зиёда аз морхои дигар acт ва хеч бокй бар захри y муковимат накунад. Инчунин, гурза ба маънии муш меояд (7, ч.3, c.l794). Мори афъи:

Цауон чун мврfu афъи печ-печ œm,

Туро он бе:, к-аз у дар дacm :ец аcm (10, с.422)

Мори афъи навъе аз морхои захрнок ба хишб меравад ва дар «Фарханги забони точикй» моддаи мaxcycи афъи омадааст ва шархи зерин оварда шудааст: Афъи//афъо (кадимаи шт^бо^) як навъи мори кадони захрнок мебошад (16, ч.1, c.103). Дар лyFaти устод Aйнй чунин шарх ёфтааст: Афъи - мори cиёхи захдор (1, c.37). Сиях,мор:

X¡uзaбрu жаён кай шавад coüáu гур, ^ящор кайруй moбaд su мур? (9, c. 78).

Ин вожа дар фархангхои дacтрac ташрех наёфтааст ва зикр бояд кард, ки дар забони точикй аз кабиди вожахоест, ки аз руи ажт мураккаб буда, аз ду чузъ иборат acт: cиях+мор. Ин кабид кадимахо дар оcори шоирони гузашта зиёданд. Мacaлaн, дар оcори Ч,омй cияхбодом, cияхгидeмй, cияхкор, cияхкорй, cияхниход, cияхпyш, cияхрyз, cияхрyй, cияхфом, cияхчyрдa, cияхчaшмй (13, ч.2, c.135-136). Росу:

Бе: ар бар узрu он зощд куни пушш, Kuрocyu амтро бегуна: кушш (10, c.417)

Дар «Бурхон» шархи зерин пешниход гардидааст: бар вазни мозу, чонваре аст, ки онро муши xyрмо гуянд ва ба арабй ибни aрac xонaнд. Aгaр даруни вайро пур аз кашниз кунанд ва xyшк cозaнд xyрдaни кадре аз он газандагии чонварони захрдорро нафъ бошад. Гуянд агар каъб онро ба вакте ки зинда бошад берун оваранд ва бар пойи рости зан банданд ва ба y чимоъ кунанд обacтaн гардад. Ва гуянд таоме, ки захр дошта бошад хамин ки бубинад муйхои xyдро роет кунад ва ба фарёд ояд (7, ч.2, c.929).

Мухаммад Муин чунин шархи росуро пешкаш овардааст: росу чонвари пистондоре аст аз рacтaи гуштаурон чузви тираи caмyриён, ва он чонвари кучаке acт пузаи борике дорад ва дорои муйхои caфeд ё зардранг acт. Чашмхояш кирмиз ва зери шикамаш caфeдтaр аз к^ма^ои дигари баданаш мебошад; муши xyрмо, ибни aрac (6, c.491).

Шархи «Фарханги забони точикй» ба назар cas^ ва нишонрac аст: Росу ^ хaйвонecт кадонтар аз муши xонaгй, рангаш xокиcтaрин, зардчатоб, ки мор ва муши оддиро мexyрaд; онро мири мушон ё муши xyрмо меноманд (16, ч.2, c.145).

Хорпушт - чонвари ширxори майда, ки пушташ пур аз xор acт (16, ч.2, c.494):

Каое, к-у бад-он nywmüu xoрпyшm Бaрaндoxmй цон ба чанголу мушш (9, c.399).

«F^c» тафшр мекунад, ки <«орпушт чонвaрecт мисти рубох, ки дар замин cyроx карда мемонад ва бар пушту дум мисти дук xорхо бошанд, ба хиндй caхй номанд» (5, ч.1, c.290). Дар «Бурхони котеъ» чонвaрecт маъруф, гуянд мори афъиро мегирад ва ба xyд фуру мекашад ва мор чандон бар xорхои пушти y мезанад, ки хадок мешавад; ва номи мевае аст, ки ба хиндй катхамаду пaхнac мегуянд. Ин кадима мyрaккaбcоxт acт: xор+пyшт. Кадимаи точикиcт. Дар пахдавй xорпушт ба маънии чонваре, ки пушти y xор дорад (7, ч.2, c.697). Анкабут:

Он xoнau анкабуш бошад,

Га: бандад зату гщ xaрoшaд (8, c. 71)

Дар «Fиёc-yл-лyFOт» шархи зер пешниход гардидааст: Анкабут с^ь номи кирми маъруф ва номи табакае аз табакахои ycтyрдоб, ки он мушаббак бошад (5, ч.2, c.79). Дар «Фарханги оcори Ч,омй» ва «Фарханги забони точикй» анкабут кадимаи арабй буда, moрmaнaк шарх дода шудааст ва мувофики маъдумоти решашиношн moрmaнaк аз ce чузъ таркиб ёфтaacт: тор+тан (танидан)+ак (пacвaнд) (13, ч.1, c.42; 16, ч.1, c.77; 7, ч.1, c.456).

Умуман, дар достонхои «Хaмca» Низомии Ганчавй номвожахои ифодагари xaзaндaхоро мавриди иcтифодa карор додaacт, ки аз онхо дар «Иcкaндaрномa» - мур, cycмор, xорпyшт, вaзaF,

сияхмор; дар «Лайлй ва Мачнун» - мор, кирм, акраб, аждахо, мурча, мур, анкабут; дар «Махзан-ул-асрор» - мур; дар «Хусраву Ширин» - росу ва гайрахо корбаст шудаанд.

Дар байни достонхои «Хамса» бештар дар «Лайлй ва Мачнун» тасвири бештари хазандахо ба назар мерасанд ва онхо баёнгари мавзеи тасвири достон (сахрохои араб) ва мавзеи сайру гузори Мачнун ба ёди Лайлй дар биёбону дашт, ки макони зиндагии хазандахост, сурат гирифтааст.

АДАБИЁТ

1. Айнй С. Лугати нимтафсилй барои забони адабии точик//Куллиёт. Чилди 12.- Душанбе: Ирфон, 1976. - 566 с.

2. Бобочонова Д. Номвожахои ифодагари хайвоноту махлукоти дигар дар «Лайлй ва Мачнун»-и Низомии Ганчавй// Номаи Донишгох, .№3(44). - Хучанд, 2015. - С. 194-198.

3. Бобочонова Д. Рочеъ ба этимологияи чанд вожаи ифодагари чонварони домй дар «Хамса»-и Низомии Ганчавй// Ахбори ДДХРСГ, №>1(78), 2019. - Хучанд, 2019. - С.127-135.

4. Бобочонова Д. Вожахои ифодагари паранда дар «Хамса»-и Низомии Ганчавй ва тафсири онхо дар фархангхо// Ахбори ДДХБСГ, .№4(81), 2019. - Хучанд, 2019. - С.85-95.

5. Мухаммад Fиёсуддин. Fиёс-ул-луFOт (тахиияи матн бо пешгуфтор, тавзехот ва фехристи А.Нуров)/ Fиёсуддин М. - Душанбе: Адиб, ч.1, 1987.- 480 с.; ч.2, 1988. - 416 с.; ч.3, 1989. - 304 с.

6. Мухаммад Муин. Фарханги форсй (якчилда). - Техрон, 2001. - 1240 с.

7. Мухаммадхусайн, Бурхон. Бурхони котеъ. Дар панч чилд. - Техрон: Амири Кабир, 1391. - 2470с.

8. Низомии Ганчавй. Куллиёт. Чилди 2. Лайлй ва Мачнун. - Душанбе: Ирфон, 1982. - 368 с.

9. Низомии Ганчавй. Хамса. Искандарнома. - Душанбе: Адиб, 2012. - 480 с.

10. Низомии Ганчавй. Хамса. Хусраву Ширин. - Душанбе: Адиб, 2012. - 480 с.

11. Низомии Ганчавй. Хамса. Хафт пайкар. - Душанбе: Адиб, 2012. - 480 с.

12. Нуров А. Фарханги ашъори Рудакй. - Душанбе: Маориф, 1990. - 368 с.

13. Нуров А. Фарханги осори Ч,омй. Дар ду чилд. - Душанбе, 1983, чилди 1. - 536 с.; - Душанбе, 1984, чилди 2. - 608 с.

14. Саймиддинов Д. Вожашиносии забони форсии миёна. - Душанбе: Пажухишгохи фарханги форсй-точикй, 2001. -

310с.

15. Сатторов Г. Зоология (китоби дарсй барои синфи 8). - Душанбе: Шарки озод, 2013. - 168с.

16. Фарханги забони точикй. Дар ду чилд. - М.: Советская энциклопедия, 1969, чилди 1. - 952 с.; чилди 2. - 952 с.

СЛОВА ВЫРАЖАЮЩИЕ ПРЕСМЫКАЮЩИХСЯ В «ХАМСЕ» НИЗАМИ ГЯНДЖЕВИ, И ИХ

ИНТЕРПРЕТАЦИЯ В СЛОВАРЯХ

В данной статье автор исследует слова, обозначающихся рептилий и обнаруживает в «Хамсе» 18 слов данного типа. Анализ показывает, что среди слов, которые существует в данной книге такие слова как жаба и ласка в таджикском литературном языке относятся в ряд устаревших слов, а слова гюрза, змея, скорпион, муравей, кокон, паук и другие относятся в ряд активной лексики. Также среди выражений по составу различаются простые (мор (змея), пила(кокон), мур (муравей) и др), составные (каждум (скорпион), гурзамор (гюрза), а третью группу составляют слова с изафетом «и» (муши дашти (ласка), мори афъи (гадюка) и др.)

Ключевые слова: слова, рептилии, «Хамса», Низомии Ганджави, виды змей, таджикские слова, жаба, гюрза, скорпион, личинка.

THE WORDS EXPRESSING REPTILES IN «KHAMSA» OF NIZAMI GANJAVI AND THEIR INTERPRETATION IN DICTIONARIES

In this article which is devoted to the analysis of the words for reptiles, the author found 18 names of this group in Hamsa. The author's analysis shows that among them a group of nouns, including vazagh (a kind offrog), rosu (weasel) in the Tajik literary language today belong to the group of obsolete or archaic words, and another group, such as gurzmor (viper, kind of snake), scorpion, seal, cocoon, spider, and the the words like them are active words in our language. Among the nouns there are some in the form of simple nouns (snake, cocoon, seal, etc.), others in the form of complex (scorpion, viper) and the third in the form of possessive noun (steppe mouse, snake with the glass, etc.).

Keywords: words, reptiles, «Hamsa», Nizami Ganjavi, types of snakes, Tajik words, vazag, gurzmor (viper), scorpion, worm.

Сведения об авторе:

Бободжанова Дилбарджон Абдумуминовна, кандидат филологических наук, доцент общеуниверситетской кафедры таджикского языка ГОУ «Худжандский государственный университет имени академика Б.Г.Гафурова» (Республика Таджикистан, г.Худжанд), E-mail: bobojonova1977@mail.ru

About the author:

Bobozhanova Dilbarjon Abdumuminovna, Candidate of Philology, Associate Professor of the University-wide Department of Tajik Language, State Educational Institution «Khujand State University named after academician B. G. Gafurov» (Republic of Tajikistan, Khujand), E-mail: bobojonova1977@mail.ru

АНГЛИЙСКИЕ ТЕРМИНЫ, ОТНОСЯЩИЕСЯ К КОНСОНАНТИЗМУ И ИХ АНАЛОГИ В ТАДЖИКСКОМ И РУССКОМ ЯЗЫКАХ

Каримова Д., Джаматов С.

Таджикский государственный педагогический университет имени С. Айни

В современной лингвистике можно выделить несколько подходов к определению термина как основной единицей языка для профессиональных целей: с точки зрения критической науки -логического определения термина.

Логика рассматривает в качестве термина любое слово, любое понятие, соотнесенное с любым словом, если последнему дана строгая дефиниция. Такое понимание термина зародилось еще в древнегреческой науке во времена Платона и сохранилось до наших дней [2, c.11].

В философии слово «terminus» проникло из религии и означало и земельную границу, и решение. Собственно философское понимание слова «термин» введено великим философом Аристотелем. «Термином» /terminus/, суждением у него называются подлежащее и сказуемое -логический субъект и логический предикат [2, с. 110].

В литературном языке слово термин общеизвестно и можно предположить, что первоначально оно было понятием лексикологии, а затем - терминологии. Рассмотрим описание значения этого слова в различных словарях.

В «Логическом словаре - справочнике» Н. И. Кондакова термин трактуется как слово или словосочетание, являющееся точным названием строго определенного понятия [2, с.594].

В современной лингвистической литературе понятие «термин» обычно определяется по семантическим признакам, в зависимости от значения или функции соответствующих языковых единиц. К терминологической лексике принято относить «слова специальные, ограниченные своим особым назначением» [3, 80], или «с особой функцией» [5, с.29]. Ср. также более пространные определения понятия «термин» на основе семантических признаков: «Термином, как известно, называется такое слово, которому соответствует одно какое-либо точно определенное понятие из области науки, техники, искусства [4, с.66]; к терминологической лексике относятся слова, точно обозначающие определенные понятия какой-нибудь области науки, техники, производства, сельского хозяйства, экономической и общественной жизни, литературы и искусства» [5, c.13]; «...слово в составе терминологической лексики - это слово, соотносимое со специфическим объектом. Следовательно, «терминологическая лексика - это словарный запас, используемый в той или иной отрасли материального производства или науки для обозначения специфических объектов» [3, c.145].

В последнее время при дефиниции понятия «термин» учитывается возможность терминологического использования словосочетаний (наряду с отдельными словами).

Обобщая вышеупомянутые мнения относительно понятия термина, можно отметить следующее: «Термин - это, слово или словосочетание, независимо от принадлежности к той или иной части речи, обладая самостоятельным лексическим значением, применяется в определенной или конкретной отрасли науки». В течение времени новый термин меняет старый из-за того, что общество продвигается вперед и это значительно влияет на развитие и обогащение словарного состава каждого языка.

Консонантизм наряду с другими терминами составляет одно из ключевых терминополе фонетики и в английском и в таджикском и русском языках. Прежде чем приступить к толкованию терминов консонантизма, считаем необходимым интерпретировать, само понятие «consonant» в лингвистике. Английский термин «consonant» и его эквивалент в таджикском языке «хамсадо или овози хамсадо» и в русском «согласный звук» употребляется со значением «система согласных звуков какого-либо языка» в большинство словарей и глоссарий. Если мы обращаем внимание этимологию самого термина «consonant», то его появление относится к средневековом периоде со значением «letter representing a consonant (буква, представляющие согласного»), и он проник в лексическом составе английского языка через старофранцузский язык из латинской в форме «consonare 'soundtogether', fromcon- 'with' + sonare 'tosound' (fromsonus 'sound')».

В «New Oxford American Dictionary», один из оксфордских словарей, которые являются ведущим среди словарей американского варианта английского языка, предлагается следующее дефиниции термина «consonant»: «basic speech sound in which the breath is at least partly obstructed and

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.