Научная статья на тему 'Words designating birds in nizamigandzhavi's " Pentalogy" and their Interpretation in dictionaries'

Words designating birds in nizamigandzhavi's " Pentalogy" and their Interpretation in dictionaries Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
216
25
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
«ПЯТЕРИЦА» НИЗАМИ ГАНДЖЕВИ / ПТИЦЫ / ЗООНИМЫ / ОБОЗНАЧАЮЩИЕ ПТИЦ / СОЛОВЕЙ (ФИЛОМЕЛА) / СОКОЛ / ВОРОН / КЛАССИФИКАЦИЯ ЗООНИМОВ / ЛИНГВИСТИЧЕСКИЙ АНАЛИЗ СЛОВ / СЛОВАРИ / NIZAMI GANDZHAVI’S " PENTALOGY" / BIRDS / ZOONYMS DESIGNATING BIRDS / NIGHTINGALE (FILOMELA) / RAVEN / CLASSIFICATION OF ZOONYMS / LINGUISTIC ANALYSIS OF WORDS / DICTIONARIES / «ХАМСА»-И НИЗОМИИ ГАНҷАВӣ / ПАРАНДАҳО / ВОЖАҳОИ ИФОДАГАРИ ПАРАНДАҳО / БУЛБУЛ (АНДАЛЕБ) / БОЗӣ / КАЛОГ / ГУРӯҳБАНДИИ ВОЖАҳОИ ИФОДАГАРИ ПАРАНДАҳО / ҷАНБАИ ЛИНГВИСТИИ ТАҳЛИЛИ ВОЖАҳО / ФАРҳАНГҳО

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Бободжанова Дилбарджон Абдумуминовна

Впервые предпринята попытка проанализировать зоонимы, обозначающие птиц, в «Пятерице» Низами Ганджеви. Для разъяснения и анализа указанных зоонимов использованы средневековые («Бурхони коте'» (XVIIв.), «Гияс-ал-лугот» (ХХв.), «Фахри Каввос» (XIV в.) и современные словари: («Словарь поэзии Рудаки», «Толковый словарь таджикского языка», «Словарь произведений Джами», «Персидский словарь» Муина, «Словарь южных говоров таджикского языка», «Краткий толковый словарь таджикского литературного языка» C. Айни, «Краткий словарь «Шах-наме» Ализода И). Делается вывод, что 90% зоонимов, обозначающих птиц, использованных в «Пятерице» Низами, употребляются в современном таджикском языке. На основе данного факта сделано заключение, что язык «Пятерицы» и азербайджанский вариант персидско-таджикского языка ХП века очень близки к персидско-таджикскому языку Мавераннахра.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

СЛОВА, ОБОЗНАЧАЮЩИЕ ПТИЦ, В «ПЯТЕРИЦЕ» НИЗАМИ ГАНДЖЕВИ И ИХ ТОЛКОВАНИЕ В СЛОВАРЯХ

There is undertaken the first endeavour to analyze zoonyms designating birds in Nizami Gandzhavi’s "Pentalogy". For explication and analysis of the formers the following literature was used: mediaeval productions, such as "Burhoni Kote" (the XVIII-th century), "Ghiyas-al-Lugot" (the XlX-th century), "Fahri Kavvos" (the XlV-th century); modern dictionaries: " The Discitonary of Rudaki’s Poetry" , "Interpretation Dictionary of the Tajik Language", "The Dictionary of Djami’s Works", "Persian Dictionary" by Muin, "The Dictionary of the Tajik Language Southern Vernaculars", "Brief Interpretation Dictionary of Tajik Literary Language" by S. Aini, "Brief Glossary of "Shak-name". The conclusion is made that 90% of zoonyms designating birds mentioned in Nizami’s "Pentalogy" are used in Modern Tajik. Proceeding from this fact, the author asserts that the language of "Pentalogy" and the Azerbayjanian variant of the Persian-Tajik language of the XII-th century are very close to the Persian-Tajik language of Maverannakhr.

Текст научной работы на тему «Words designating birds in nizamigandzhavi's " Pentalogy" and their Interpretation in dictionaries»

УДК 80

ББК 81. 2 Тоц-4

ВОЖАХ^ОИ ИФОДАГАРИ ПАРАНДА ДАР «ХАМСА»-И НИЗОМИИ ГАНЧАВИ ВА ТАФСИРИ ОНХ^О ДАР ФАР^АНЩО

СЛОВА, ОБОЗНАЧАЮЩИЕ ПТИЦ, В «ПЯТЕРИЦЕ» НИЗАМИ ГАНДЖЕВИ И ИХ ТОЛКОВАНИЕ В СЛОВАРЯХ

WORDS DESIGNATING BIRDS IN NIZAMIGANDZHAVI'S " PENTALOGY" AND THEIR INTERPRETATION IN DICTIONARIES

Бобоцонова Дилбарцон Абдумуминовна, н.и. филол., дотсенти кафедраи умумидонишгоуии забони тоцикии МДТ "ДДХ ба номи акад. Б.Г.Гафуров" (Тоцикистон,Хуцанд)

Бободжанова Дилбарджон Абдумуминовна,

к.филол.н., доцент общеуниверситетской кафедры таджикского языка ГОУ «ХГУ им. акад. Б. Гафурова» (Таджикистан, Худжанд),

Bobodjanova Dilbarjohn Abdumuminovna, candidate of philological sciences, Associate Professor of the All-University department of the Tajik language under the SEI "KhSU named after acad. B. Gafurov» (Tajikistan, Khujand) E-MAIL: bobojonova1977@mail.ru

Калидвожа^о: «Хамса»-и Низомии Ганцави, парандауо, вожауои ифодагари парандауо: булбул (андалеб), боз, калог, гуруубандии вожауои ифодагари парандауо, цанбаи лингвистии таулили вожауо, фаруангуо.

Дар мацола бори нахуст дар бораи омузиш ва таулили вожауои ифодагари парандауо дар «Хамса»-и Хаким Низомии Ганцави ба риштаи таулил кашида шуда, шару ва маънидоди онуо дар заминаи фаруангуои гузашта - («Буруони цотеъ», «Гиёс-ул-лугот» ва г.) ва имруза ("Фаруанги забони тоцики", "Фаруанги тафсирии забони тоцики", "Фаруанги ашъори Рудаки", "Фаруанги ососри Цомй", "Фаруанги форси", "Фаруанги гуишуои цанубии забони тоцики ", "Лугати нимтафсили барои забони адабии тоцик"-и Айни, "Фаруанги мухтасари "Шоунома" ва г.) пешниуод шудааст. Таулили вожауои ифодагари парандауо (беш аз 60) нишон медиуанд, ки 90 фоизи он дар забони тоцикии муосир мустаъмал мебошанд ва ин муаллифро ба хулосае меорад, ки забони «Хамса» ва шакли озарбойцонии забони форсии тоцики (асри Х11) ба форсии тоцикии мовароуннаури царобати бештар дорад.

Ключевые слова: «Пятерица» Низами Ганджеви, птицы, зоонимы, обозначающие птиц, соловей (филомела), сокол, ворон, классификация зоонимов, лингвистический анализ слов, словари

Впервые предпринята попытка проанализировать зоонимы, обозначающие птиц, в «Пятерице» Низами Ганджеви. Для разъяснения и анализа указанных зоонимов использованы средневековые («Бурхони коте'» (XVIIв.), «Гияс-ал-лугот» (Х1Хв.), «Фахри Каввос» (XIV в.) и современные словари: («Словарь поэзии Рудаки», «Толковый словарь таджикского языка», «Словарь произведений Джами», «Персидский словарь» Муина, «Словарь южных говоров таджикского языка», «Краткий толковый словарь таджик-

ского литературного языка» C. Айни, «Краткий словарь «Шах-наме» Ализода И). Делается вывод, что 90% зоонимов, обозначающих птиц, использованных в «Пятерице» Низами, употребляются в современном таджикском языке. На основе данного факта сделано заключение, что язык «Пятерицы» и азербайджанский вариант персидско-таджикского языка XII века очень близки к персидско-таджикскому языку Мавераннахра.

Key-words: Nizami Gandzhavi's " Pentalogy", birds, zoonyms designating birds, nightingale

(filomela), raven, classification of zoonyms, linguistic analysis of words, dictionaries

There is undertaken the first endeavour to analyze zoonyms designating birds in Nizami Gandzhavi's "Pentalogy". For explication and analysis of the formers the following literature was used: mediaeval productions, such as "Burhoni Kote" (the XVIII-th century), "Ghiyas-al-Lugot" (the XIX-th century), "Fahri Kavvos" (the XIV-th century); modern dictionaries: " The Discitonary of Rudaki's Poetry" , "Interpretation Dictionary of the Tajik Language", "The Dictionary of Djami's Works", "Persian Dictionary" by Muin, "The Dictionary of the Tajik Language Southern Vernaculars", "Brief Interpretation Dictionary of Tajik Literary Language" by S. Aini, "Brief Glossary of "Shak-name". The conclusion is made that 90% of zoonyms designating birds mentioned in Nizami's "Pentalogy" are used in Modern Tajik. Proceeding from this fact, the author asserts that the language of "Pentalogy" and the Azerbayjanian variant of the Persian-Tajik language of the XII-th century are very close to the Persian-Tajik language of Maverannakhr.

Дар забоншиносии точик омузиш ва тахлили лингвистии номи парандахо то ба дол мавриди тахкики хамачониба карор дода нашудааст. Бавижа, мавкеи ин аносири лугавй дар осори хаттй, аз чумла назму наср, ба таври бояду шояд таваччухи забон-шиносонро ба худ чалб накардааст. Аз ин ру, мо тасмим гирифтем, ки хини таснифи гуруххои маъноии таркиби лугавии «Хамса»-и безавол гурухеро ба ин навъи калимаю номхо тахсис дода, онхоро мавриди тахлилу баррасии лингвистй карор дихем.

Бояд эътироф намуд, ки як бахши таркиби лугавии осори гузаштагони моро хамин гурухи маъной - парандагон ташкил медиханд. Махсусан, дар осори бузург-хачми «Шохнома»-и Фирдавсй, «Хамса»-и Низомии Ганчавй, «Маснавии маънавй»-и Ч,алолиддини Балхй (Румй), «Х,афт авранг»-и Абдурахмони Ч,омй ва амсолашон номхои гуногуни парандагон ба чашм мерасанд. Омузиши бахши таркиби лугавии забони точикии марбут ба ин гурухи калимахо, умуман, ва боигарии лугавии осори хаттии бузургонамон дар гузаштаю имруз, махсусан, ахамияти вижаро доро мебо-шад. Баррасии ин гурухи маънои лугавй имкон медихад, ки мо тахаввулу такомули ин гурухи номхоро муайян намоем. Дар ин маврид чанбаи омузиши диахронию синхронй тавъам бояд сурат гирад.

Добили зикр аст, ки дар забоншиносии точик чанд тадкикоти кобили таваччух ва пайравй, аз кабили асари пурахамияти Д.Саймиддинов оид ба «Вожашиносии забони форсии миёна» арзи хастй намудааст, ки дар онхо гурухи мавзуии вожахои забони форсии миёна мавриди тахкик карор гирифтааст [18]. Вокеан, ин асар ба тадкики гуруххои мавзуии вожахо ва таснифи онхо рох кушод. Мухаккикони баъдина асосан ба ин асар такя намуда, ба омузиши пурвусъати ин проблема, яъне, таснифоти мавзуии вожахо дар заминаи осори хаттии гузаштагонамон - «Шохнома» (тадкикоти профессор ОДосимов), «Маснавии маънавй» (асархои профессор С.Сабзаев), Абдурахмони Ч,омй (тадкикоти Мехроб Ч,умъаев) ва гайрахо арзи вучуд намуданд. Инчу-

нин, дap лaдчaшиноcй низ як дacтa тaдкикотдои тозa дap боpaи гypyдбaндии мaвзyии вожaдо бa нaшp pacидaнд, ки пеш aз дaмa, зикpи тaдкикоти домaнaдоpи лaдчaшиноcи мaъpyфи мо, пpофеccоp F.^ypaeB [24] хеле бaмaвpид acr. Дap идомa Ba пaйpaвй бa тaдкикоти пypмyдтaвои «Шевaи чaнyбии зaбони точикй» Ba acapи «Сиcтемaи лексигаи лaдчaвии зaбони точикй»-и F.Ч,Уpaев тaдк,ик,оти кaлондaчми С.Хоpкaшев («Бappacии лингвистии гypУддои мaвзyии тapкиби лyгaти лaдчa») бa нaшp pacид, ки acоcи pиcолaи доктоpии мyaллифpо тaшкил медод [25; 24; 23]. Аз чyмлa, пpофеccоp Д.Сaймиддинов дини бappacии «frahangioim-ewaq» («Фapдaнги aвеcтой бa тадлaвй») мaвчyдияти 27 гypyди мaъноии лyгaвиpо нишон додa, вижaгидои ондоpо шapд додaacт [18, с.62-63]. Бapиловa, дap «Фapдaнги пaдлaвй» мaвчyдияти 31 бaхш гypyд-бaндии вожaдоpо кaшф нaмyдaacт, ки чaнд нaмyнaи онpо зикp нaмyдaн бaмaвpид мебошaд: 1) номи Яздону фapиштaгон Ba чaнд истилоди кaйдонй; 2) ^дон Ba мaънидои бум, зaмин, хок, шaдp, pycто, дед, хота Ba г.; 3) обдо; 4) дотадову мевaдо; 5) мypгон Ba пapaндaгон; 6) yзвдои бaдaн; 7) чaдоpпоён Ba гушту шиpи ондо Ba г. [18, с.66]. nac, мaълyм мегapдaд, ки мyaллиф гypyдбaндии мaъноии вожaдоpо дap мисоли мaводи зaбони пaдлaвй бa тapтиб Ba низоми кобили адбул пешнидод нaмyдaacт, ки мyдaккикони бaъдй aз он пaйpaвй Ba иcтифодa кapдaaнд.

Добили зикp acт, ки фapдaнгнигоpони гyзaштaи мо низ бa мacъaлaи гypyдбaндии мaъноии кaлимaдо, бaвижa исмдо (номдо), тaвaччyд зодиp кapдa бyдaнд Ba иддaе aз ондо фapдaнгдои хешpо aз pyи ин усул тaдия нaмyдaaнд. Яке aз чунин фapдaнгдо «Фapдaнги ^aввоc» мaдcyб меёбaд, ки бa кaлaми донaндaи мумтози зaбони фоpcии точикй Фaхpи K|aввоc мaнcyб мебошaд. Ин фapдaнг солдои 1290-1310 китобaт шyдaacт [22, с.5]. Сaбaби китобaти ин лyгaт, бa тaъкиди Мyбоpaки Faзнaвй aл-мaъpyф ^aввоc, дap «Шодномa» Ba оcоpи хaттии он дaвp кaлимaдои поpcй Ba пaдлaвй фapовон иcтифодa шyдaaнд, ки хонaндa ондоpо тaдaммyл Ba фaдмидa нaметaвониcт. Ba меcaзaд, ки ондоpо бa pиштaи тapчyмa Ba шapд кaшид, ки коpи caвобе ходaд шуд. «Нaхycт, - менaвиcaд ^aввоc дap дебочaи фapдaнг, - «Шодномa»-pо, ки шоди номa-дост, пеш овapдaм, aз cap то по бa хонa фypy хондaм. Он чй aз cyхaни пaдлaвй буд, дaмapо чудогота бa когaз бинвиштaм. Пac, он год ypо бинвиштaм, фapдaнгномaдои дигap, ки онpо фapдaнгномa нaбиштaaнд, дap зaбони тозй Ba TOprä тapчyмон кapдa, дaмapо фypy нигapиcтaм Ba ягон-ягон дap хотаи когaзнигоp овapдaм. Ba онpо бaхш-бaхш Ba гyнa-гyнa Ba бaдpa-бaдpa кapдaм бap ин динчоp шyдaacт» [22, с.29]. Фapдaнг-номaи ^aввоc вожaдоpо бa танч бaхш Ba чaндин гyнaдо тacниф нaмyдaacт. Аз чyмлa, бaхши чaдоpyм: Дap номи чонвapон aз пapaндa, хaзaндa Ba чyнбaндa Ba монaнди он утаон шyдa, танч гyнapо тaшкил медидaд. Гyнaи нaхycт: Дap нaхycт дap номи пapaндaгон дap ду бaдp. Бaдpи нaхycт - дap номи пapaндaгони бyзypг. Бaдpи дyвyм -дap номи пapaндaгони хypд, чун киpми вижa Ba монaнди он шyдaacт [22, с.29-30].

^aввоc дap гyнaи нaхycт (бaхши чaдоpyм) 38 номи пapaндaи бyзypгpо меоpaд, шapдy эзод Ba шодид пешнидод мекутад, ки дини тaдлили номдои пapaндaгони «Хaмca» нa дaмaи ондо мaвpиди иcтифодa кapоp гиpифтaaнд. Мо номи чaнд пapaндapо aз он чудо кapдем, ки ондо дap «Хaмca» иcтифодa шyдaaнд. Мacaлaн, зaгaн (галтаоз), чaковaк (cypхоб), Bapra4 ё вaлaч низ номи мypге acт, чypбyp, тaдapв Ba тypaнч (низ тaдapв) шyдaacт [22, с.76-81]. Умyмaн, «Фapдaнги ^aввоc» дap тacнифоти мaъноии вожaдо aз кaдaмдои aввaлин дap лугатшиносии фоpcии точик мaдcyб меёбaд Ba меcaзaд, ки мyдaккикон онpо мaвpиди иcтифодa кapоp дидaнд.

Мухаккики «Шохнома»-и Даким Фирдавсии Тусй профессор ОДосимов дар тадкикоти доманадори худ оид ба тахлили лексика ва калимасозии ин асари бехамто муваффак гардидааст, ки гуруххои лексикй-маъноии онро хеле дакик ба риштаи тадкик кашад. Бавижа, рисолаи «Тасвири дунёи чонварон дар «Шохнома»-и Абулкосим Фирдавсй» [6] ва асари чамъбастии муаллифи мазкур «Лексика ва калимасозй дар «Шохнома»-и Абулкосим Фирдавсй» дар омузиши гурухи вожахои ифодагари парандагону хазандагони «Шохнома», ки инъикоси вокеии таркиби лугавии забони форсии точикии асри XI махсуб меёбад ва ин асар намунаи бехамтои амалкарди ин забон дар минтакаи Форс мебошад, ба риштаи тахлил кашида шудааст [7]. Мо дар ин макола кушиш ба харч додем, ки дар мисоли «Хамса»-и Даким Низомии Ганчавй мавриди истифода карор доштани гурухи маъноии вожахои ифодагари парандагонро мавриди баррасй карор дода, нишон дихем, ки кадом вожахо дар минтакаи амалкарди забони форсии точикй дар Озарбойчон, ки асри XII бо услуби «озарбойчонй» ё «кавказй» маъруф буд, истифода шудаанд ва вожахои ин гурух чй вижагии маъноию функсионалй доранд. Ба идомаи тахлил мо бо усули мукоиса бо истифода аз маводи фархангхои гуногун («Фарханги забони точикй», «Фарханги тафсирии забони точикй», «Лугати нимтафсилй барои забони адабии точик", «Фарханги ашъори Рудакй», «Фарханги ^аввос», «Фарханги осори Ч,омй», «Фарханги осори Мавлавй», «Фарханги Муин», «Фарханги гуишхои чанубии забони точикй») нишон доданй хастем, ки ин вожахо баъдтар дар таркиби лугавии забони форсии точикй ба назар мерасанд ё не. Ин усул имкон медихад, ки ба баъзе нуктахои бахснок чавоби мукаддимотй дода шавад. Добили зикр аст, ки дар «Хамса» аз руи маводи чамъкардаи мо 62 номи паранда ба тасвир кашида шудааст, ки аксари онхо дар таркиби лугавии забони точикй аз номхои маъмули ифодагари парандахо махсуб меёбанд. Мо дар зер кушиш ба харч медихем, ки иддае аз онхоро мавриди тахлил карор дихем:

1. Андалеб - Андалеб аз навои тезоханг, Гашта борик чун бирешими чанг [13,423].

Низомии Ганчавй андалеб ва хониши як гурух парандахои хушовоз ва зеборо дар тасвири мухити гунбади сафед, ки марбут ба иклими хафтум мебошад ва аз духтари подшохи иклими хафтум дар вакти мехмонии он чо Бахром афсонаи маргуб мешунавад, тасвир кардааст.

1.1. Вожахои ифодагари «булбул». Булбул овоз баркашида чу кус, Дама шаб то вакти хурус [13,423]. Мувофики шархи «Фарханги забони точикй» «булбул» вожаи иктибосии арабй буда, шакли чамъаш балобил (чамъи булбул) [8, ч.1, с.141] мургаки хурдчуссаи хушовоз ва хушоханг, онро хазордастон, андалеб хам меноманд [20, ч.1, с.210]. Низомй дар «Хамса» муродифоти зикршудаи «булбул»-ро низ дар мавкеаш бо хунармандй ба маънии мазкур истифода карда, таркиби лугавии «Хамса»-ро рангин кардааст:

Андалеб - Андалеб аз навои тезоханг, Гашта борик чун бирешими чанг [13,423]. Вожаи андалеб ^^ аз чумлаи иктибосоти арабй буда, нисбат ба булбул дар услуби баланд, бадей (китобй) истифода мегардад. Булбул дар услубхои дигари забон серистеъмол буда, сарсилсилаи ин гурухи муродифхо (андалеб, хазордастон) махсуб меёбад. Дар «Фарханги забони точикй» вожаи андалеб ба таври зайл тафсир ёфтааст: 1. булбул, хазордастон, хазоровоз. 2. мач. сароянда, хушовоз, фигону нолакунанда [20, ч. 1, с. 72].

^азордастон - Гоме ду-се тохтй чу мacтон, Нолондaтap aз хазордастон [11,162]. Мyвофики шapди «Фapдaнги зaбони точикй», ки бaйте aз Рyдaкй меоpaд: Бaд-он зaмонa нaдидй, ки дap чaмaн paфтй, Сypyдгyён, гуфтй хазордастон буд [20, ч.2, с.717].

Зикp бояд тамуд, ки ин бaйт дap ду чой [20, ч.2, c.717] Ba [16, c.302] бо ду тapз мaнзyp шyдaacт: яке: Бад-он зaмонa нaдидй, ки дap чaмaн paфтй, Сypyдгyён, гуФтй дaзоpдacтон буд [20, ч.2, c.717] Ba дга^е: Буд он зaмонa нaдидй, ки дap чaмaн paфтй, Сypyдгyён, гуй дaзоpдacтон буд [16, с.302]. Дap «Оcоpи Рyдaкй» бaйти боло чунин caдо медидaд: Бaд-он зaмонa тадидй, ки дap чахон paфтй, Сypyдгyён гуй дaзоpдacтон буд [17, с.21]. Пac, мaълyм мешaвaд, ки мypaттибони «ФЗТ» Ba «ФАР» шояд aз capчaшмaдои гуногун иcтифодa кapдaaнд, ки дap хондaни ин бaйт тaфовyт бa нaзap меpacaд (ниг.: бaд-он; буд он; гуфтй; гуй). Ин чо дaхолaти мaтншиноc хеле зapyp acт.

Дap бaйтдои боло вожaдои ифодaгapи пapaндaгони хyшовозy хyшaндом бa pиштaи нaзм кaшидa шyдa, тaвaccyти дap яки ондо мaънй Ba долaтдои кaдpaмонони ин бaхши мaнзyмaи «Хaмca»-pо шоиpи мaъниофapин тacвиp нaмyдaacт.

Хдмин тaвp, aз бaйни cилcилaи мypодифдои булбул, андалеб Ba хазордастон булбул capcилcилa бyдa, дap дap долaт метaвонaд мypодифоти хyдpо ивaз кyнaд, андалеб хоси услуби бaлaнд бyдa, бештap дap нaзм иcтифодa бypдa мешaвaд. %азор-дастон бошaд, хоси нaзм бyдa, нолaю хониши булбул Ba ошикpо бештap дap нaзм инъикос мекyнaд.

2. Боз, у^об, чуррабоз вожaдоеaнд, ки ифодaкyнaндaи пapaндaдои кaвй Ba шикоpй мебошaнд. Ондо бо cифaти шикоpкyнии худ aз пapaндaгони дигapи «Хaмca» Ba, yмyмaн, зaбони точикй тaфовyт доpaнд.

2.1. Боз. Зи aдлaш боз бо теду шyдa хеш, Бa як чо об хypдa гypг бо меш [12,25B]. Тaвpе мебинем, шоиp бa иcтифодaи caнъaти мacaл бозpо бо теду Ba гypгpо бо меш дap сулду caлод тacвиp мекyнaд Ba ин дap дaвpaи подшодии Шиpин pyх медидaд. Боз -мyвофики тaфcиpи лyгaтнигоpон бap вaзни коз, пapaндaи мaшдyp Ba мaъpyф, ки caлотин Ba aкобиp шикоp фapмоянд [10, ч.1, с.317]. Мyaллифи «Fиёc-yл-лyгот» тaкя бa «Бypдон», «Ч,aдонгиpй» Ba «Рaшидй» мaънидои «боз»-pо бa тaвpи зеp шapд медидaд: «боз jW ... номи тоири шикорй...» [B, ч.1, с.111]. Устод Айнй дар лyгaти хеш ин вожаро номи як парандаи шикорй хондааст [1, с.55].

Дар «Хамса» як навъи «боз», яъне чуррабоз низ истифода шyдaaст. Дар бораи Чyррaбоз тафсири зер дода шyдaaст: Шикастадил омад ба майдон фароз, Вале кабк бишкаст бо чуррабоз [14,123]. Дар «ФЗТ» «чyррa» чун моддаи лyгaвй чунин шард ёфтааст: наринаи дар чонвари чаранда ва паранда, махсусан бози нар: Даромад шад аз медри он нушу ноз, Бад-он чурраи кабк чун чуррабоз (Низомй). Чуррабоз - бози нар; Зи як су чуррабозони сабукхез, Ба хуни сайд карда чангро тез «Анвори Судайлй» [20, ч.2, c.79B]. Дap «Лyгaтномa»-и Дедхудо [4, ч.21] низ дaмин тaфcиp омaдaacт.

Дap «Fиёc-yл-лyгот» тaфcиpи комили вожaи чурра овapдa шyдaacт: «Dj^ ба маънии далер ва шучоъ; ва ба маънии асп, ки ба он сувор шаванд; ва ба маънии нар ва фадл мутлакан; ва ба маънии нари боз хусусан, яъне, чурра нар аст. Ва ба нисбати боз хусусан, яъне чурра нар аст ва боз модаи он аст. Ва ба нисбати боз чурра кучак ва камшикор ва заиф мебошад ва ба ин маънй туркист (аз «Бадори Ачам» ва «Мадор» ва «Бурдон» ва «Чддонгирй» ва «Сироч» ва «Рашидй») [B, ч.1, с.232]. Дар «Бурдон» кариб айни дамин тафсири ин вожа омадааст [10, ч.2, с.569]. Вале дар мавриди туркй будани ин вожа (чурра, ба маънии «нисбати боз чурра кучак ва камшикор ва заиф мебошад ва ба ин маънй туркист») дарфе зада нашудааст [10, ч.2, с.569]. Инчунин, дар «Фарданги форсй»-и

gyKTyp MyxaMMag Мунн (aK^unga) gap xycycn TypKH 6ygaHH hh Bo^a MatnyMoT goga Hamyga, TaHxo MatHHH oh MaH3yp rapgugaacr: 6o3H Hap, 6o3H ca^egu Hap Ba ranpaxo [9, c.366]. flap «03T» hh KanuMa HyH Bo^au to^hkh mapx e^Taacr [20, ^.2, c.795].

k^o6h.i 6a TatKHg acT, kh hh BO^a - ^yppa gap 3a6oHH Myocupu to^hkh a3 HCTH^oga xopu^ mygaacT.

flap pagu^H y^o6, 603 ^onry3HH HaMygaHH 6yM, Kaprac, mo^HH, .nomaxop 6a MaK,cag MyBO^HK, acT, 3epo ohxo 6at3e cu^aTxoepo gopo Me6omaHg, kh oHxopo 6a rypyxu 6o3y y^o6 Ha3guK MeHaMoag. A3 ^yMna, moxHH: rax ryag HoMy HaHr: «6uHmuH, K-a3 Ka6K KaBHTap acT moxuH» [11,202].

flap «Fuec-yn-nyroT», «OapxaHra amtopu PygaKH» Ba «OapxaHru 3a6oHH to^hkh» hh Bo^a 6a MatHHH 6o3H muKopH mapx e^Ta, KanuMau to^hkh 3HKp e^TaacT [20, ^.2, c.601; 8, ^.1, c.452-453; 16, c.287].

Kaprac - A3 nappu yKo6 coa6oHam, flap coau Kaprac ycTyxoHam [11,187]. EapoMagu to^hkh gopag Ba th6kh «Fuec-yn-nyroT» HyHHH mapx goga mygaacT: ToupecT Matpy^u Mypgapxop, kh 6a xuHgH s^y ryaHg (6a Kacpu ko$h $opcH); aKcap napu y gap Tup 6a Kop 6apaHg; Ba Ma^o3aH napxou Tuppo HH3 Kaprac ryaHg; Ba KapracoHH rapgyH gy curopaaHg 6a cypaTH Kaprac; aKepo Hacpu Toup Ba gurapepo Hacpu BoKet ryaHg (a3 «.HaTou^» Ba ranpu oh) [8, ^.2, c.165]. fflapxH «^yra™ HHMTa^cu.™ 6apou 3a6oHH aga6uu to^hk»-h Ahhh HxnaMTap acT: 1. nappaHgaecT gapo36onu nomaxyp. 2. Tupu KaMoHH KaguMH [1, c.150]. YMyMaH, Kaprac gap TacBupu ocopu xaTTHH ry3amTaroHaMoH 6emTap 6a MatHHH MaH^H Kop6ypg Merapgag. Ban napaHgaecT, kh 6a cu^ara nyKMau xypoKam nacMoHgaxou muKopu xaHBoHxou gag Ba napaHgaxou MyanaHH HaHronTe3po ucra^oga Me6apag. KanuMau To^HKuacn Me6omag.

3araH - rax umK gunaM guxag, kh 6apxe3, 3-hh 3ory 3araH Hy Ka6K 6urpe3 [11,202]. MyBo^HKH Ta^cupu «OapxaHru amtopu PygaKH» 3araH napaHgau KanorMoHaHgu rymTpa6o, ny^arupaK Ba Mympa6o Me6omag [16, c.113]. flap 6at3e ^apxaHrxo «3araH HyH 3oru KanoHH Mypgopxyp» [1, c.121], «napaHgau KanorMoHaHgu aHgaKe a3 Ban xypg, raneBo^ [15, ^.1, c.262], «3araH - raneBo3» [8, ^.1, c.394], «3araH - rymTpa6o Ba reneBoH» [10, ^.2, c.1023], «3araH, raneBo^, nappaHgau KanorMoHaHgu aHgaKe a3 Ban xypg» [20, ^.1, c.445], «napaHgae a3 ^hhch Kanor, Bane aHgaKe xypgTap a3 oh, raneBo^» [21, ^.1, c.522]. A3 mapxy MatHugogu ^apxaHrHuropoH 6apMeoag, kh 3araH napaHgae 6ygaacT Ba oh 6a Kynor ma6ex Me6omag, Bane ^ucMaH a3 oh xypgTap 6a Ha3ap Mepacag. Ba ronu6aH oHpo 6a raneBo^//ra.neBoH, ra^eB03 MoHaHg 6a KanaM MeguxaHg. nac, Ky^or Ba ra-neBo^po 6a Tampex MeKameM: Ka^or - napaHgae 6o MHHKopu Huc6aTaH 6anaHgy KaBH, noxo Ba 6onxou HepyMaHg, gypnapBo3 Ba 6a napy 6onu cuex [21, ^.1, c.607]. «OapxaHru 3a6oHH to^hkh» Ka^orpo 3oru ano, Kan3or mapx Meguxag [20, ^.1, c.531], «Fuec-yn-nyroT» Ky^or/Ka^orpo TaKa 6a «EypxoH» 3oru gamTH MeHoMag [8, ^.2, c.174]. X,aMHH TaBp, Ka^or e Ky^or Mypogu^u 3or 6yga, aK HaBtu oh - 3oru anopo HumoH Meguxag.

Fa^eBo^//ra^Bo^//ra^Bo^//ra^HBo^ aK xen 3oru KanoH [1, c.498]. flap «OapxaHru 3a6oHH to^hkh» naHg cu^aTH ra^eBo^//ra^eBo^ Ta^cup goga mygaacT, atHe Mypru rymTpa6o, ny^arupaK, ny^a6apaK; Mympa6o; 3araH: Fa^eBo^po 6a Ka6yTap hh Kop, Ea 6o3H ManuK gapxyp acT hh muKop (Hh3omh) [20, ^.2, c.644].

AKHyH Me6uHeM, kh Texy (Taflxy), kh Hh3omh oHpo 6a 6o3 gap aK pagu^ hom 6ypgaacT, hh MatHupo H^oga MeKyHag Ba nyrarauropoH oHpo hh xen mapxy MatHH gogaaHg.

Тайху//теху - Зи рашки он хуруси оташинточ, Гаде тайху бар оташ, год дурроч [12,205]; Зи адлаш боз бо теху шуда хеш, Ба як чо об хурда гург бо меш [12,25B].

Тайху дар «Бурдони котеъ» (ч.1) ба таври зер тафсир ёфтааст: бо до бар вазни лиму, парандаест шабед ба кабк, лекин аз кабк кучактар аст ва маъруфи он тайдуч fcjfc^) бошад...[10, с.547]. Мудаммад Муин дар «Фарданги форсй» худ тайхуро аз хайли кабк шард додааст: «jfcii (тайду) «tîhû» (tehy-) парандае аз дастаи кабкдо, ки каме аз кабки маъмулй кучактар аст, вале гушташ ба маротиб хушмазатар ва матбуътар аз кабк аст. Ранги пардояш хокистарй, моил ба зард ва зери болдояш сиёд аст» [9, с.329]. Дар шарди мазкур номи бедона зикр наёфтааст. Ба хулоса омадан мумкин аст, ки дар забони форсии пешин калимаи «бедона» мавриди истифода карор надоштааст. Ин вожа дар «Фарданги забони точикй» (ч.1, с.367) ба таври зер шард ёфта, байте аз Абушакури Балхй барои исботи истифодаи ин вожа дар осори дамасрони Рудакй оварда шудааст: тиху//теху бедона, вартишк: Ман бачаи фарфураму y бози сапед аст, Бо боз кучо тоб барад баччаи тиху. Дар «Фарданги осори Ч,омй» низ ин вожа дар шакли теху//тиху омада, бедона, вартишк шард ёфтааст ва муаллифи он А.Нуров ба «Фарданги забони точикй» такя намудааст [15, ч.2, с.196]. Устод Айнй низ дap лyгaти хеш моддaеpо бa шapди вожaи тиху бaхшидa, шapди зеpинpо пешнидод мекyнaд: Тиху паррандае аз чинси кабк, лекин аз кабкдои оддй хурдтар [1, с.393], вале аз ин шард бармеояд, ки устод С. Айнй онро муодили бедона зикр накардааст. Бедона дар тафсири устод чунин аст: Бедона ^^ 1. як навъ парандаи кутодпарвози хушхони чангараасл, ки мардум вайро барои хонишаш дар кафас ва барои чанг андохтан дар халта ва даруни остин парвариш мекунанд... [1, с.49-50]. Имруз низ мо бедонаро мисли шарди устод С. Айнй тасаввур мекунем. Х,атто дар байни мардуми точик точикони як мaнотикpо будана мaзок мекyнaнд. Дap «Fиёc-yл-лyгот» низ ин вожa зи^ нaёфтaacт. Хyлоca, бояд кaйд кapд, ки бедонa чун ифодaгapи номи пapaндa, acоcaн, дap мaнотики Мовapоyннaдpy Хypоcон мaвpиди иcтифодa кapоp доштааст.

Ба оилаи кабк дурроч низ каробат дорад. Дурроч дap «Хaмca» бa тaвpи фapовон иcтифодa шyдaacт. Дурроч//дарроч - Дурроч зи дил кабобе ангехт, ^умрй намаке зи сина мерехт [11,11B].

Кабутар, фохта, чарз, турна гypyди дигapи пapaндaдое мебошaнд, ки гушти хypдaнии лaзиз доpaнд Ba то чое бо ин cифaти хеш бо дaм кapобaт доpaнд. Аз чyмлa, кабутар - Kaбквaш он бози кaбyтapнaмой, Фохтapaв гaшт бa фappи думой [12,26] вожaеcт, ки дap зaбони мо иcтифодaи мycтaъмaл доpaд. Тибки тaфcиpи фapдaнгнигоpон кабутар пapaндaеcт зебо, доpои холдои гуногун Ba бa инсон зуд pом мешaвaд, кaфтap [20, ч.1, с.524].

Кабутар//кафтар мyвофики шapди «Фapдaнги Доpо»: кабутар мyхaффaфи кабуд-пар пaдлaвй kapotar пapaндaеcт кaлонтap aз cap Ba тaкpибaн бapобap бa кaбк, ки худ дacтaи гyногyннaвъи кaфтapонpо тaшкил медидaд. Дap чaдон 72 нaвъи кaфтap шинохтa шyдaacт. Пapaндaи pомшaвaндa acт. Аз ин py, чун номaбapy номapacон ё косид мaвpиди иcтифодa кapоp мегиpaд [5, с.209].

Фохта бошaд, пapaндaи хокиcтappaнги aз кaбyтap хypдтap, ки дap гapдaн тaвки сиёд доpaд [16, с. 253]. Аз тaшpеди устод Айнй бapмеояд, ки фохта пapaндaеcт мycичaмонaнд, aммо aз вaй кaлонтap, пapдояш холдоp Ba гapдaнaш тaвкдоp aCT [1, c.46B]. Тaвpе aз ин шapддо бapмеояд, мyaллифи «Fиёc-yл-лyгот» фохтapо бa кaбyтap Ba устод Айнй онpо бa мycичa киёс мекутад Ba ин нишонaи мycтaк,илияти тaшpеди

эmон Maxcy6 Mee6ag. fflapxu «OapxaHru ryumxou ^aHy6uu 3a6oHH to^hkh» hh3 Ko6unu TaBa^^yx acT: $oxTa, $oxTaK, $oxtbk... HaBtu napaHgaecT, kh 6a Ka6yTap ma6ex 6omag [19, c.733].

Hap3 - ^Ke kopboh ^yMna moxHHy 603, Ea nap3y KynaHra^raHH Te3TO3 [14,231]. EaMaBpug 3HKp HaMoeM, kh hh BO^a gap amtopu 6okhhh ycTog PygaKH HCTH^oga 6ypga mygaacT Ba hh 6aeHrapu oh acT, kh hh BO^a gap gaBpau ycTog PygaKH gap 3a6oHH ^opcHH to^hkh MycTatMan 6ygaacT. Amoh HypoB gap «OapxaHru amtopu PygaKH» nap3po nyHHH mapx Meguxag: Hap3 hk HaBt napaHgau xanonrymT, kh ohpo 60 603, moxHH Ba raHpa mHKop MeKapgaHg. Ba a3 amtopu 6okhhh ycTog PygaKH 6aHTepo MaH3yp MerapgoHag: Ea naHronu Kaxpu Ty gap xacMH 6aggun, EyBag xaMny nap3e 6a naHronu moxHH [16, c.273]. YcTog AHhh 6o HHmoH gogaHH 6aHTH 3HKpmyga nyH ucTHHog a3 ycTog PygaKH hh Bo^apo mapx gogaacT: Hap3//^ap3 homh hk HaBt napaHgae, kh 6o moxHH e 6o3 oHpo mHKop MeKyHaHg [1, c.451]. Hh Bo^a gap «OapxaHru ryumxou ^aHy6uu 3a6oHH to^hkh» KaHg HamygaacT.

«OapxaHru Ta^cupHH 3a6oHH to^hkh» Bo^au nap3po mapx goga MeHaBucag: Hap3 ucTHnoxu 3oonorH, gyrgor, Mypru gamTH [21, ^.2, c.560] Ba hh Ta^cup a3 mapxu ycTog Ahhh Ba Amoh HypoB $apK MeKyHag. ffloag MycTatMan Ha6ygaHH hh Bo^a Ba napaHgae, kh oHpo hom Me6apag, 6ohch hh mapxu nyrarauropoHH Myocup («OapxaHru Ta^cupuu 3a6oHH to^hkh») rapguga 6omag.

KynaHr - TypHa - ^Ke kopboh ^yMna moxHHy 6o3, Ea nap3y Ky^aHra^raHH Te3To3 [14,231]. MyBo^HKH mapxu «OapxaHru MyxTacapu «ffloxHoMa» «KynaHr Mypru TypHa» MatHHgog mygaacT: Hy 6ur3amT a3 oh Tupama6 hk 3aMoH, Xypymu KynaHr oMag a3 ocmoh [2, c.181]. flap «OapxaHru ocopu H,omh» A.HypoB Ky^aHrpo TypHa ry^TaacT [15, ^.2, c.328]. flap «OapxaHru Ta^cupuu 3a6oHH to^hkh» KynaHr nyH omohhm mapx e$Ta, MatHou aBBanu omohhmhh oh «TypHa» HaBHmTa mygaacT [21, ^.2, c.659]. «EypxoH» hh3 hh Bo^apo oBapga, mapxu Huc6aTaH Bacetpo 6apoHm MaH3yp KapgaacT. flap noBapaKH oh MyxaMMag MyHH 6at3e MaBogu Tatpuxupo hh3 oBapgaacT: KynaHr - . ..Ba 3aMMH aBBan Ba $aTxu cohh, napaHgacT Ka6ygpaHr Ba gapo3rapgaHH 6y3ypr a3 naKnaK, kh ypo mHKop KyHaHg Ba xypaHg Ba napxou 3epu gyMH ypo 6ap cap 3aHaHg. KynaHr gap naxnaBH maKnu kulang Ba gap KypgH kulink-po gopag Ba oh napaHgaecT, a3 xoHaBogau gapo3noeH Ba HHMao6H Ba Myco^up [10, ^.3, c.1681].

TaBpe gap $aBK Ta3aKKyp pa$T, Tetgogu napaHgaro Bo^axou H^ogarapu ohxo gap «XaMca» 6em a3 60 agag 6yga, a3 oh naHgepo gap MaKona 6a pumTau Taxnun KamugeM. A3 6aHHH ohxo rypyxxoepo a3 pyu MatHo gacTa6aHgH KapgaH hmkohm3hp acT: 1. Ta3apB, ToByc, TyTH, THTaBH Ba r.; 2. napaHgaxou a^coHaBH - cuMypr, xyMo Ba r.; 3. napaHgaxou KynaKH xycycuHTH xocgomTa - nyrg//^yrg, ryH^umK, naKoBaK Ba r.; 4. napaHgaxou o6uro napBo3KyHaHga - Mypru o6H, 6aT Ba r.; 5. rypyxu MyaHHHH xamapoT, kh napBo3 MeKyHaHg: 3aH6yp, Manax, napBoHa, namma, ma6napaK Ba raHpaxo.

Arap Bo^axou u^ogarapu napaHgaxopo a3 pyu ucretMonamoH gap «XaMca» Ba 3a6oHH to^hkh Kuec KyHeM, aKcapu hh Bo^axo gap H^ogau napaHgaxo HMpy3 hh3 ucTetMonu Bacet Ba rycrypga gopaHg. MacanaH, aHgane6, 6yn6yn, 6o3, 6yM, ryH^umK, 3or, 3ory 3araH, 3aH6yp, Ka6K, Kaprac, Ka6KH gapH, Ka6yTap, KyMpH, nomaxop, napBoHa, cuMypr, Ta3apB, ToByc, TyTH, yKo6, $oxTa, nyrg, KynaHr, TypHa, moxHH, Mypru o6H Ba raHpaxo.

A3 6appacuH 6ono 6apMeoHg, kh Bo^axou u^ogarapu napaHgaxo gap TapKu6u nyraBHH «XaMca», kh 6aeHrapu raHoBaTH 3a6oHH aga6uu ^opcuu to^hkhh MaHoTHKH

Озарбойчон мадсуб меёбад, мавкеи хоса доштаанд. Аз ин ру, номи парандадо, ки дар «Хамса» истифода шудаанд, баёнгари он мебошанд, ки, беш аз дама, каробати ондо ба номгуи парандадои минтакадои Мовароуннадру Хуросон якгун мебошанд. Аксарияти ин парандадо бо номдои «Хамса»-гиашон то имруз дар истифода бетагйир карор доранд. Масалан, булбул, андалеб, тутй, укоб, боз, фохта, шодин, турна, чугд ва гайрадо. Ин вижагй нишон медидад, ки таркиби лугавии «Хамса» чун намунаи осори минтакаи озарбойчонй (ё кавказй)-и амалкарди забони форсии точикии асри XII мадсуб ёфта, аз забони форсии Мовароуннадр маншаъ мегирад. Ва мо дар чанд маколаи хеш ба ин масъала таваччуди хоса зодир кардаем. Агар дар «Шоднома»-и Фирдавсй пешини он калимадои ифодагари парандадо аз забондои порсй ва падлавй фаровон истифода шуда бошанд (ниг.: 22), пас, дар «Хамса» ва таркиби лугавии он калимадои аслии форсии точикии чун номдои парандагон бештар ба назар мерасанд ва Низомии Ганчавй голибан аз сарчашмаи худии забон, яъне, забони мовароун-надриро пазируфтааст.

Пайнавишт:

1. Айни С. Лугати нимтафсили барои забони адабии тоцик. Куллиёт. Цилди 12.-Душанбе: Ирфон, 1976. - 506 с.

2. Ализода И. Фаруанги мухтасари «Шоунома». - Душанбе: Адиб, 1992. - 492 с.

3. Ваууобов Т. Хацицат зодаи баус аст//Муаммои Исфандиёр. - Хуцанд. - Хуросон, 2010. - 288с.

4. Деухудо, Алиакбар. Луиатнома. Х.1-50/Алиакбар Деухудо. -Теурон, 1325-1345.

5. Доро Нацот. Фаруанги Доро. - Душанбе: Пажууишгоуи фаруанги форси-тоцикии Сафорати ЦИЭ дар Тоцикистон, 2012. - 600 с; +8 с. форси

6. Касимов О. Картина животного мира в «Шахнаме» Абулькасима Фирдоуси. - Душанбе: Дониш, 2011. - 136с.

7. Касимов О. Лексика и словообразование в «Шахнаме» Абулькасима Фирдоуси. - Душанбе, 2016. - 347 с.

8. Мууаммад Гиёсуддин. Гиёс-ул-лугот (тауияи матн бо пешгуфтор, тавзеуот ва феуристи А.Нуров)/ Гиёсуддин Мууаммад. - Душанбе: Адиб, ц.1, 1987.- 480 с.; ц.2, 1988. - 416 с.; ц.3, 1989. - 304 с.

9. Мууаммад Муин. Фаруанги форси. - Теурон, 1380. - 1339 с.

10. Мууаммадуусайн, Буруон. Буруони цотеъ. Дар панц цилд/Буруон Мууаммадуусайн. Бо эутимоми Мууаммад Муин. - Теурон: Амири Кабир, 1391. - 2470с.

11. Низомии Ганцави. Куллиёт (дар 5 чилд). Ц.2. Лайли ва Мацнун. - Душанбе: Ирфон, 1982. - 368 с.;

12. Низомии Ганцави. Хамса. Махзан-ул-асрор. Хусраву Ширин. - Душанбе: Адиб, 2012. - 480 с.

13. Низомии Ганцави. Хамса. Лайлию Мацнун. Хафт пайкар. - Душанбе: Адиб, 2012. -480 с.

14. Низомии Ганцави. Хамса. Искандарнома. Шарафнома. Ицболнома. - Душанбе: Адиб, 2012. - 480 с.

15. Нуров А. Фаруанги осори Цоми (дар 2 цилд). - Душанбе, 1983. - Ц.1. - 536 с.

16. Нуров А. Фаруанги ашъори Рудаки. - Душанбе: Маориф, 1990. - 368 с.

17. Осори Рудаки. - Сталинобод, 1958. - 544 с.

18. Саймиддинов Д. Вожашиносии забони форсии миёна. - Душанбе: Пажууишгоуи фаруанги форси-тоцики, 2001. - 310 с.

19. Фаруанги гуишуои цанубии забони тоцикй. Мураттибон: М.Махмудов, Г.Цураев, Б.Бердиев. - Душанбе: Пажууишгоуи фаруанги форсй-тоцикии Сафорати ЦИЭ дар Тоцикистон, 2012. -946 с.

20. Фаруанги забони тоцикй. Дар ду цилд (дар зери таурири М.Шукуров, В.А. Капранов, Р. Х,ошим, Н.А. Маъсумй). - М.: Советская энциклопедия, 1969, ц.1. -951с.; ц.2. - 952с.

21. Фаруанги тафсирии забони тоцикй. - Душанбе, 2008, ц.1. - 950с.; ц.2. - 945с.

22. Фахри Каввос. Фаруанги Каввос. - Хуцанд: Нури маърифат, 2003. - 293 с.

23. Хоркашев С. Баррасии лингвистии гуруууои мавзуии таркиби лугати лауца. -Душанбе: Маориф, 2014. - 234 с.

24. Чураев Г. Системаи лексикаи лауцавии забони тоцикй. - Душанбе: Дониш-Граф, 2017. - 320 с.

25. Шеваи цанубии забони тоцикй (дар панц цилд). - Душанбе: Дониш, 1979-1985.

Reference Literature

1. Aini S. Semi interpreation Dictionary of the Tajik Language. Compositions. V.12. - Dushanbe: Cognition, 1976. - 506pp.

2. Alizoda I. Brief Dictionary of "Shakh-Name". - Dushanbe: Man-of-Letters, 1992. - 492 pp.

3. Vahhobov T. The Truth is Born in Arguments / The Enigma of Isfandiyor. - Khujand: Khuroson, 2010. - 288pp.

4. Dehhudo, Aliakbar. Dictionary (Lugatnoma). VV. 1-50 // Aliakbar Dehhudo. - Tehran, 1325-1345 hijra

5. Doro Najot. Doro' Dictionary. - Dushanbe: The Institute of Persian-Tajik Culture under IRI Embassy in Tajikistan, 2012. - 600pp. - 8 pp. (in Farsi)

6. Kasimov O. Animalistic Picture in " Shakh-Name" by Abulkasim Firdavsi". - Dushanbe: Knowledge, 2011. -136pp.

7. Kasimov O. Lexicon and Word-Building in "Shakh-Name" by Abulkasim Firdawsi". - Dushanbe, 2016. - 347pp.

8. Ghiyosuddin, Mukhammad. "Ghiyos-ul-Lugot". Text preparation, preface, commentaries and appendices by A. Nurov. // Mukhammad Ghiyosuddin. - Dushanbe: Man-of-Letters, V.1, 1987. - 480pp.; V.2, 1998. - 416.; V.., 1989. - 304pp.

9. Muin, Mukhammad. Persian Dictionary. - Tehran, 1380 hijra

10. Burhon, Mukhammadkhusayn. Burhoni Kote. In five volumes // Mukhammadkhusayn Burhon. Under the editorship of Mukhammad Muin. - Tehran: The Great Emir, 1391 hi-jra. - 2470pp.

11. Nizami Gandjavi. Compositions (in five volumes). V.2. Lailo and Madjnun. - Dushanbe: Cognition, 1982. - 368 pp.

12. Nizami Gandjavi. Hamsa. The Treasury of Mysteries. Khusrav and Shirin. Dushanbe: Man-of-Letters, 2012. - 480 pp.

13. Nizami Gandjavi. Hamsa. Lailo and Madjnun. Seven Beauties. - Dushanbe: Man-of-Letters, 2012. - 480 pp.

14. Nizami Gandjavi. Hamsa. The Book about Iskandar. Sharafnoma. Ikbolnoma. Dushanbe: Man-of-Letters, 2012. - 480pp.

15. Nurov A. The Dictionary of Djami's Works (in two volumes). - Dushanbe, 1983. - V. 1. -536 pp.

16. Nurov A. The Dictionary of Rudaki's Poetry. - Dushanbe: Enlightenment, 1990. - 368pp.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

94

17. Rudaki's Works. - Stalinabad, 1958. - 544pp.

18. Saymiddinov D. Lexicology of Middle Persian Language. - Dushanbe: The Institute of Persian-Tajik Culture, 2001-310pp.

19. Southern Vernaculars of the Tajik Language. Compilers: M. Mahmudov, G. Djurayev, B. Berdiev. - Dushanbe: The Institute of Persian-Tajik Culture under IRI Embassy in Tajikistan. 2012. - 946pp.

20. The Dictionary of the Tajik Language. In two volumes. Under the editorship of M. Shukurov, V. A. Kapranov, R. Khoshim, N.A. Masumi. - M.: Soviet Encyclopedia, 1969. V.1. - 991 pp.; V.2 - 952pp.

21. Interaction Dictionary of the Tajik Language. - Dushanbe, 2008, V.1 - 950 pp. V.2 - 945 pp.

22. Karvos, Fahri. Karvo's Dictionary. - Khujand: Light of Enlightenment, 2003. - 293 pp.

23. Khorkashev S. Linguistic Analysis of the Thematic Group Belonging to Basic Stock of Dialect. - Dushanbe: Enlightenment, 2014. - 234pp.

24. Djurayev H. The System of Dialectal Glossary of the Tajik language. - Dushanbe: Knowledge-Graph, 2017. - 320 pp.

25. Southern Vernacular of the Tajik Language (in five volumes) - Dushanbe: knowledge, 1979-1985.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.