Научная статья на тему 'Medical terminology in «Donish-name» Kadarkhon dictionary'

Medical terminology in «Donish-name» Kadarkhon dictionary Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
510
50
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ПЕРСИДСКО-ТАДЖИКСКАЯ ЛЕКСИКОГРАФИЯ / "ДОНИШНОМА-И КАДАРХОН" / МЕДИЦИНСКИЕ ТЕРМИНЫ / БОЛЕЗНИ / ФИТОНИМЫ / ВРАЧЕВАНИЕ / PERSIAN-TAJIK INTERPRETATION DICTIONARY / "DONISHNOMA-I KADARKHON" / MEDICAL TERMS / DISEASES / MEDICINE / PHITONIMS / DOCTORING

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Гиясов Нурулло Исматович, Низомидинова Рухсора Абдуцамиловна

В статье рассматриваются медицинские термины персидско-таджикского толкового словаря XV века «Донишнома-и Кадархон» Форуки. Данный словарь является одним из старинных персидских словарей, и в нем значительная часть вокабул являются медицинскими терминами. Автор-составитель словаря поставил перед собой задачу наряду с терминами строительства, поэтики, культуры и т.д. прокомментировать медицинские термины. 80 лексических единиц словаря относятся к частям человеческого тела. Медицинские термины, авторы статьи разделяют на следующие виды: термины, которые обозначают части человеческого тела, названия различных болезней, слова, которые обозначают состояние человека. Благодаря словарю до наших дней сохранились многие таджикско-персидские медицинские термины.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

МЕДИЦИНСКАЯ ТЕРМИНОЛОГИЯ В СЛОВАРЕ «ДОНИШНАМЭ КАДАРХОНА»

The article dwells on medical terms registered by the Persian-Tajik Interpretation Dictionary of the XV-th century «Donishnomai Kadarkhon» by Foruki. The given dictionary is one of the ancientest Persian ones; the bulk of the vocabulary being medical terms. The dictionary author-compiler had a goal to comment upon medical terms alongside with those ones pertaining to building, poetics, culture, etc. 80 lexical units refer to human body parts. Medical terms are divided into the following parts: those ones designating human body parts, names of diseases, words designating man's plight. Due to the dictionary many Tajik-Persian medical terms have preserved up to nowadays.

Текст научной работы на тему «Medical terminology in «Donish-name» Kadarkhon dictionary»

10 02 22 ЯЗЫКИ НАРОДОВ ЗАРУБЕЖНЫХ СТРАН ЕВРОПЫ, АЗИИ, АФРИКИ, АБОРИГЕНОВ АМЕРИКИ И АВСТРАЛИИ

10 02 22 LANGUAGES OF FOREIGN COUNTRIES PEOPLES OF EUROPE, ASIA, AFRICA, NATIVES OF AMERICA AND AUSTRALIA

УДК 929 ББК 92 (Т)

Гиёсов Нурулло Исматович,

н.и.филол., дотсент, цонишини сармууаррири мацаллаи «Ахбори ДД%БСТ» Низомидинова Рухсора Абдуцамиловна,

мутахассиси шуъбаи табъу нашри ДДХ,БСТ (Тоцикистон, Хуцанд)

Гиясов Нурулло Исматович,

к.филол.н., доцент, заместитель главного редактора журнала «Вестник ТГУПБП» Низомидинова Рухсора Абдуцамиловна, специалист редакционно-издательского отдела ТГУПБП (Таджикистан, Худжанд)

Ghiyasov Nurullo Ismatovich,

сandidate of philological sciences, Associate Professor, Vice-editor-in-chief of the journal "Bulletin of TSULBP" E-MAIL: nur-1954@mail.ru Nizomidinova Rukhsora Abdujamilovna, expert of the editorial-publishing department under TSULBP (Tajikistan, Khujand) E-MAIL: usmoni-79@mail.ru

Ключевые слова: персидско-таджикская лексикография, «Донишнома-и Кадархон», медицинские термины, болезни, фитонимы, врачевание

В статье рассматриваются медицинские термины персидско-таджикского толкового словаря XV века «Донишнома-и Кадархон» Форуки. Данный словарь является одним из старинных персидских словарей, и в нем значительная часть вокабул являются медицинскими терминами. Автор-составитель словаря поставил перед собой задачу наряду с терминами строительства, поэтики, культуры и т.д. прокомментировать медицинские термины. 80 лексических единиц словаря относятся к частям человеческого тела. Медицинские термины, авторы статьи разделяют на следующие виды: термины, которые обозначают части человеческого тела, названия различных болезней, слова, которые обозначают состояние человека. Благодаря славарю до наших дней сохранились многие таджикско-персидские медицинские термины.

ИСТИАОХОТИ ТИББЙ ДАР ФАРХАНГИ «ДОНИШНОМАИ КАДАРХОН»

МЕДИЦИНСКАЯ ТЕРМИНОЛОГИЯ В СЛОВАРЕ «ДОНИШ-НАМЭ КАДАРХОНА»

MEDICAL TERMINOLOGY IN «DONISH-NAME» KADARKHON DICTIONARY

Key words: Persian-Tajik interpretation Dictionary, «Donishnoma-i Kadarkhon», medical terms,

diseases, medicine, phitonims, doctoring

The article dwells on medical terms registered by the Persian-Tajik Interpretation Dictionary of the XV-th century «Donishnomai Kadarkhon» by Foruki. The given dictionary is one of the ancientest Persian ones; the bulk of the vocabulary being medical terms. The dictionary author-compiler had a goal to comment upon medical terms alongside with those ones pertaining to building, poetics, culture, etc. 80 lexical units refer to human body parts. Medical terms are divided into the following parts: those ones designating human body parts, names of diseases, words designating man's plight. Due to the dictionary many Tajik-Persian medical terms have preserved up to nowadays.

«Донишномаи ^адархон» дар баробари он ки аз фархангхои кадимаи дар сарзамини Х,инд таълифшуда аст, бо фарогирии моддахои лугавияш аз фархангномахои замонаш ва баъдина фарк хам дорад. Тафрика асосан дар истифодаи фаровони фитонимхо ва истилохоти тиббй ба назар мерасад. Аслан Ашраф ибни Шарафи Форукй хангоми таълифи лугатномааш максад дошт, ки ба чуз вожахои «Шохнома»-и Фирдавсй ва «Искандарнома»-и Низомй инчунин истилохоти тиб ва асомии адвияро шарх дихад. Аз ин ру, дар мукаддима нигоштааст: «...ва маонии асомии адвия, ки толибон дар кутуби тиб(б) мухточанд, хдр кй аз ин забон сухане бозчуяд, он-ч пурсанд, посухи он бозгуяд...» (13, с. 2б ва 3а).

Микдори зиёди истилохоти тиббй дар «Донишномаи ^адархон» фарогири номи узвхои инсонанд, ки дар шакли кадимаи форсй-точикй махфуз мондаанд.

Сабаби зиёд овардани моддахои лугавии марбут ба узвхои инсон хамоно дар фахмо гардонидани матолиби илми тиб аст. Дар замони Форукй ва умуман дар тули асрхои миёна асархои тиббй аксаран ба забони арабй навишта мешуданд, аммо асархои тиббй ва хикмат хам ба руйи кор омада буданд, ки на танхо ба забони форсй-точикй таълиф шудаанд, балки фарогири калима ва вожахои махсуси тиббии точикй хам буданд. Дар катори ин гуна асархо метавонем, ки офаридахои Абуалй ибни Сино, Исмоили Чурчонй, Иброхими Тифлисй ва дигаронро номбар кунем, ки осори тиббияшонро ба забони форсй таълиф намудаанд.

Лозим ба таъкид аст, ки узвхои инсон дар лахчахои гуногуни забони форсй-точикии муосир хам бо вожахои мухталиф ё гунахои он ифода мешаванд ва ин ходисаи забонй дар замони Форукй хам чой доштанаш аз эхтимол дур нест.

А.Отахонова мухаккики «Фархангномаи Вафой»-и Хусайни Вафой асари номбурдаро тахкик карда, хулоса намудааст, ки дар он 90 калимаи ифодакунандаи узвхои инсон ва сифатхои он мавчуд аст. Дар «Донишномаи ^адархон» мутобики хисоби эхсоии мо 80 калимаи ифодакунандаи узвхои инсон ба хайси моддахои лугавй оварда шудааст ва калимахои ифодакунандаи сифати узви инсон аз ин шумора берун аст. Бо назардошти маънои лугавй ва мавкеи чойгиршавии ин узвхо дар чисми инсон чунин истилохоти тиббиро ба навъхои зерин таксим менамоем:

а) узвхои инсон, ки дар кисмати сар карор доранд;

б) узвхое, ки дар тани инсон мавчуданд;

в) номи узвхои инсон, ки аз миён поён карор гирифтаанд.

г) вожахои ифодакунандаи номхои беморй ва холати инсон.

Узвхои инсон, ки дар кисмати сар карор гирифтаанд

Дар ифода кардани калимаи сар вожахои зерин хамчун моддаи лугавии алохида оварда шудаанд: чикод (13, с. 44б), омёна ва ауёна (13, с. 203а), х,абок (13, с. 103а), курк

(13, c. 1076), mop (13, c.57a), KypaK (13, c. 1136), mapam (13, c. 1036), KanoK (13, 1036), 3a^ (13, 346), 3a$ap (13, 676), Kaeuna (13, c. 1966), koh (13, c.316). X,aMau hh KamMaxo H^ogaKyHaHgau capu hhcoh x,acTaHg.

Ka.mMaxoH <aa^» Ba «3a$ap» TaHx,o gap x,aMHH $apx,aHr 6a MatHOH cap Ba e Ka.raa map^ e^TaacT, kh 6o hh MatHO gap ^yraTxoH gurap map^ HaramTaaHg.

3AHH, - Ka.raa 6yBag (13, c. 346).

3AOAP - Ka.raa 6yBag (13, c. 67)

Boxau 3aH^ 6a MatHHH Ka.raa gap x,en hk a3 ^yraT^OH MaBpugu ucTH^ogau mo -«HyraTH Oypc», «Oapx,aHrH ^aBBoc», «CypMau cy^aftMOHH», «Oapx,aHru MyuH», «Oapx,aHru 3a6oHH to^hkh» gynop Hamyg. A3 hh py, mo HaMeTaBOHeM gap 6opau cax,e^ 6ygaH e Ha6ygaHH hh Boxau «^OHHmHOMaH ^agapxoH» 6ax,c KyHeM.

^uecy MyKO6a^au BOxa^OH gurap 6o $apx,aHrx,o 6a x,ap ^o^ HHmOH Megux,ag, kh OopyKH gap 6apxe a3 x,o.tot gap mapxu 6at3e a3 hcth^o^oth th66h 6a um™6o^ po^ Megu^ag, kh mhco^h oh Boxau safiapu $aB;y33HKp acT. ^ap «HyraTH $ypc» gap 6apo6apu Mypogu^OTH oh - Hyc, 3aK, Ky.3 ea $ypy^ «nepoMaHH gax,OH» Tamper e^TaacT (1, c. 185). ^ap «Oap^aHru ^aBBoc» hh Boxa HaeMagaacT. ^ap «CypMau cy^aHMOHH» 3a$ap «KyH^u gax,OH; Ba ycryxoHe, kh gaHgoH a3 y pyag» map^ mygaacT (3, c.196). ^ap «Oap^aHru 3a6oHH to^hkh» oh 6a ryHax,OH 3a$p ea 3a$ap OBapga myga, ^or, gax,OH, Tamper mygaacT (10, ^.1, c. 444). ^ap «Oap^aHru MyuH» x,aM 3a$ap 6a MatHHH gax,OH, KyH^u ga^OH OMagaacT (6, ^.1.c.808). A3 hh py, 6a MatHHH Ka.Ma mapx, e^TaHH hh Boxa gap hh $apx,aHr KaMe my6x,aoBap acT, 3epo gap aroH $apx,aHrx,OH gurapu 6a mo gacTpac, a3 ^yM^a «HyraTHOMa»-u ^e^xygo 6a hh MatHH OMagaHH oh umopae Hapa^TaacT.

KA.HOK - Tupu TopaKH cap 6yBag. Ey3ypre ryag: E 3aHadaM e KaHadaM pum noK, E 3aHadaM KopdaKe 6ap KanoK (13, c. 1036).

^ap «HyraTH Oypc» hh Boxa gy 6op 6a x,aKcH Moggau ^yraBH Ba gap x,ap gy ^oh 6a ryHau Kanon OMagaacT:

HAKO3 Ba XAEOK Ba KA^O^ - MueHH cap 6omag (1, c.150).

KA.HO.H - MueHH cap 6yBag (1, c.288).

3uMHaH, AcagK 6apou Kanonu gyroM 6a x,aKcH moxug x,aMHH 6aHTpo Meopag, kh OopyKH 6a ryHau «Ey3ypre ryag» OBapgaacT Ba oh 6a Ka^aMH X,aKKOKH Mapra3H Taamy; gopag.

^ap «OaxaHru ^aBBoc» (12, c. 91), «Eypx,OHH ^OTet» (7, ^.2, c 313). «CypMau cy^aKMOHH» (3, c. 299) 6a ryHau Kanon Ba 6a x,aMHH MatHO, HtHe MyTaHocu6aH, «MueHH TopaK», «TopaKH cap, kh Mo6aHHH $ap;u cap Ba nemoHH 6omag» Ba «6o^oh nemoHH» Tamper mygaacT. ^ap «HyraTHOMa» hh Boxa 6a gy ryHa - Kanon Ba KanoK OMagaacT (4, ^.12, c.18454 Ba 18455 ). Hh MatHHH ohpo gopag, kh gap $apx,aHrx,o a3 «^OHumHOMau ^agapxoH» 6a 6atg, ^ap gy ryHau hh Boxa ca6T mygaacT. Ea Ha3apu mo Tax,KHKH hh Boxa Ba Boxa^ou 6a hh MOHaHg MeTaBOHaHg, x,aggu a;a^, 6a naHgoumu ryHa^ou ^OHeTHKHH Boxa^o pymaHH aHgo3aHg. HyHHH 6a Ha3ap Mepacag, kh naHgoumu ryHau KanoKu hh Boxapo MeTaBOH 6a nyHHH ca6a6^o hpth6ot Kapg:

1. ffloag 6a H^^aTH x,aMKO$ua HaMygaHH Boxax,ou oxupuHH caTpu HKyMy gyroMH 6aHT, HtHe noK Ba KanoK ryHau KanoK 6a By^yg OMaga 6omag, 3epo 6aHTH ^aKKOKH Mapra3H gap ac^ nyHHH acT:

E 3aHadaM e KaHadaM pum noK, E du^adaM Kopd HKe 6ap Kanon.

2. Ба занни кавй метавон гуФт, ки калок гунаи лахчавии калол аст, ки дар зери таъсири шева ба осори адабй ва фархангхо ворид шудааст.

Далели дигари мо дар тагйири ин калима он аст, ки дар лахчаи шимоли Точикистон имруз хам калимаи калук, шллук ва ё каллок истифода мешавад, ки маънои кунда ё хезуми кисмати болоии туту бедро дорад, ки пора накардаанд. Агар дар замони Форукй ин калима ба маънои сари инсон истифода мегашта бошад, дар лахча он маънои сари кунда, ки зарби табарро мехyрад, истифода мегардад.

Х,амаи ин калимахоро бо хамдигар синоним номидан дуруст нест ва хар кадоме як кисми каллаи инсонро мефахмонад. Барои ифода кардани дахон ва андом дар «Донишномаи ^адархон» боз калимахои зерин оварда шудааст: царфар (13, с. 63б), тарюн (13, с.156б), фаранц (13, с. 34б), табгур (13, с. 57б). Х,амаи ин калимахо ифодакунандаи пероман ё атрофи дахон мебошанд. Дара; (13, с.175а) бошад, танхо дахон шарх дода шудааст.

ДАРАХ, - дахан бувад (13, с.175а).

Барои ифода кардани перомани дахон калимахо хеле кутох ва кариб як хел шарх дода шудаанд:

ТАРЮН - гирдогирди дахан бувад (13, с.156б).

ТAБFУР - гирдогирди дахан бувад (13, с. 57б).

ФАРАНЧ, - гирд, перомуни дахан бувад (13, с.34б).

Ч,устучухои мо инро хам нишон дод, ки аз се вожаи фавкуззикр танхо вожаи сеюмй - фаранч ба хамин маъно дар «Лугати Фурс» (1, с. 9б ва с. 185), «Фарханги ^аввос» (13, с. 94); «Бурхони котеъ» (7, ч.2, с. 304); «Фарханги Муин» (6, ч.2, с. 1223); «Фарханги забони точикй» (10, ч.2, с. 444), вале ба гунахои фаранц, фурунц, фирунц, омадааст. Вожаи тарюн дар хеч як аз фархангхо дида нашуд. Моддаи лугавии табгур хам дар ин фархангхо мавчуд нест, вале мо ба тарики фарзия чунин тахмини ба хакикат наздикро пешкаш менамоем: Форукй ё носихи ин асар вожаи табфузро табгур хондааст ё навиштааст. Табфуз бо гунахои фонетикии худ - батфуз, батфуз, патфуз, падуз, пуз (Ниг. ба «Лугати фурс» (1, с. 135 ва с. 165); «Сурмаи Сулаймонй» (3, с.60), «Фарханги Муин» (6, ч.1, с.232), «Фарханги забони точикй» (10, ч.1,с.158; ч.2, с.45) дар хамаи фархангхо ба маънии гирдогирди дахон, атрофи дахон, буруни дахони хайвонот оварда шудааст.

Дар забони адабии хозираи точикй калимахои номбурда бо хамин маъно истифода намегарданд ва ба гурухи калимахои архаистй дохил мешаванд.

Чашму мижгон дар шеър бисёр ситоиш мешаванд. Аз ин ру дар «Донишномаи ^адархон» барои ифодаи чашму мижгон ва сифатхои онхо вожахо оварда шудаанд: мужон (13, с.139а), гамза (13, с.203а), хуво (13, с.18а), мужа (13, с.203б), кик (13, с.108б), яхёл (13, с.126б).

МУЖА - нуки чашм бувад. Низомй гуяд:

Сикандар дар он барф саргашта монд,

Чу барф аз мужа цатра;о мефишонд (13,с. 203б).

ХУВО - мужа бувад (13, с.18а).

ЯХЁЛ - сапедии чашм бувад (13, с.126б).

Калимахои ной (13, с. 224б), табгур (13, с. 57б), малоза (13, с. 203б), яшк (13, с. 113б) ифодакунандаи мутаносибан, узвхои хирной, гардан, бодомаки гулу ва дандонхои кафо мебошад.

НОЙ - кутхаро гуянд (13, с.224б).

Дар ин ташрех кут;а ба маънои хушкии гардан ва хирной омадааст.

MA.O3A - rymTe rupg a3 komh capu xa^KyM OBe3OH acT (13, c. 2036).

Hh hcthtox gap «HyraTH $ypc» (1, c. 157), «CypMau cymHMOHH» (3, c.337) Ba «Tyx$aT-y.i-ax6o6» (9, c.102) xaM 6o MatHOH gap «,0,OHHmHOMaH ^agapxoH» 3HKpmyga e Ha3guK 6a oh mapx e^TaacT, atHe 6ogoMaKH ry^y.

y3Bx,oe, kh gap TaHH hhcoh MaB^ygaHg

^ap hh rypyxu ^eKcuKH Ka.mMax0H Map6yT 6a y3Bxou hhcoh OBapga mygaaHg, kh a^^o^ 6apoH coxh6ohh 3a6oH 6o oh MatHO $a^MO HecTaHg, aMMO э^тнмо^ gopag, kh gap mx^axoH MyxTa^H^H 3a6oHH $opch-to^hkh to xaHy3 3HHga 6omag. Ka.mMax0H 3epuHpo guga Me6apoeM: %aem (13, c. 176a), Mynd (13, c. 446), KanaK (13, c. 1136), eopyH (13, c.157a), 6awyp (13, c.606), 3o^adoH (13, c.157a), eaman^ (13, c. 32a), mueou myxгuн (13, c. 1506), cyeoHK (13, c. 121a), dawuna (13, c. 2146), 6uk (13, c. 114a), 6yp3 (13, c. 756), maxoK (13, c. 121a), xa6odu (13, c. 2216), HammoK (13, c. 1206).

^ABHfl - kht$ 6yBag (13, c.176a).

MYafl - kht$ 6yBag (13, c. 446).

Hh gy Ka^HMa 6a xaMgurap Mypogu^aHg, aMMO 6a xaHcu Moggaxou ^yraBHH a^oxuga oBapga mygaacT.

MAXOK - x,HKaK 6yBag (atHe 6ap^acTaruu ry^y - H.F., P.H.) (13, c.121a).

KA.AK - 6ara^ 6yBag (13, c.1136).

BOPyH - ophh^ 6yBag (13, c.157a).

Boxau ceroM gap «HyraTH Oypc» 6a ryHau «BopaH» 6a MatHHH «6aHgroxu 3epu 6o3y» OBapga mygaacT Ba Taxuarapu MaTHH oh H.FuecoB «BopyH»-H «,0,OHHmHOMaH ^agapxoHpo»-po ra^aT xuco6ugaacT. Ehho 6ap y, gap «Cuxox-y^-^ypc»,

«Tyx$aT-y.i-ax6o6 Ba «OapxaHru K^bboc» xaM eopaH Ba 6a xaMHH MatHH Tampex e^TaacT (1, c.371, xomua). ^ap «CypMau cy^aHMOHH» «6aHgroxu gacT 6yBag, MueHH coug Ba 6o3y» (3, c.358) mapx e^TaacT.

EHK - 6aHgu aHrymT 6yBag (13, c.114a).

^A^HnA - ragyg 6yBag. ffloup ryag: Ha33amu dyH6a HadoHad, эu a3U3, Oh K-y douM xypad duwnuxpo (13, c.2146).

Ho3hm 6a TatKug acT, kh gap ^apxaHr hh Boxa 6a ryHau «gaxuna» OBapga mygaacT, 3epo эtpо6гyзоpнe, kh mygaacT, my6xaepo 6a xaMHH ryHa 6ygaHH oh HaMeMOHag. Ammo gap 6aHTH moxug ryHau duwnux OMagaacT Ba Ba3HH metpH xaM Ta;o3O MeKyHag, kh Ka^HMa xaMHH ryHa xoHga maBag. A3 hh MeTaBOH xy^oca Kapg, kh e Mya.raH$ ryHau dawunapo a3 capnamMau ^apxaHrH 6a xaMOH maKju gap oh 6yga 6a ^apxaHru xem hhthko^ gogaacT e xyg xap gy ryHau ^omthkhh hh Boxa gap 3aMOHH Oopy;H 6apo6ap 6a Kop Mepa^TaacT.

Boxau dawuna gap «HyraTH $ypc», «Tyx$aT-y.i-ax6o6» Ba «CypMau Cy^aHMOHH» HaeMagaacT, Ba^e gap «Oaxpu ^aBBoc» xaM 6a xaMHH maray MatHH, gap «EypxoHH ^OTet» 6a ryHaxoH duwnux, duwnux (Tax^H^H Boxa, atHe 60 xa3$H ho gap - nux) dawnux, duwnuxa, dawuna 6a MatHHH ragyg OMagaacT (8, ^.2, c. 23).

Ka^HMaxoH H^ogaKyHaHgau y3Bxou hhcoh 6a MOHaHgu 3o^adoH, 6awyp, duwnux, 6uk, KanaK, Mynd, %aem gap «HyraTH $ypc»-H Acaguu TycH 3HKp HaramTaacT. Hh xyg ryBOXH oh acT, kh Oopy;H 6apou TaKMH^y Tacxex HaMygaHH ^apxaHru xyg Boxaxoepo xaM mapx gogaacT, kh gap ^yraTxou nemuHueH ^oh HagomTaaHg.

Homh \ 3b\oii hhcoh, kh a3 mhch noeH Kapop inpn^naaHg

^ap H^oga KapgaHH aHrymTOHH noH, KaMap, poH Ba aMco^H hhxo gap «^OHumHOMau ^agapxoH» Ka^HMaxou $ap0B0He OBapga mygaaHg, kh 6at3eu ohxo gap ^apxaHrxou

баъдй вонамехуранд. Мумкин аст, ки ин калимахо дар ин фосила ба гурухи калимахои архаистй дохил шудаанд ё аз лахчаи замони мусанниф гирифта шуда бошанд. Мисол:

nA4yK - шитолинг бувад (13, с.108б).

Дар «Лугати Фурс» гунахои пацул ва пажули ин модда оварда шудааст (1, с.315). Дар «Фарханги забони точикй» аз хамаи ин гунахо танхо пажул шарх ёфтааст (10, ч.2, с.9). Тазаккур медихем, ки дар лахчаи Хучанд вожахои «почак» ва «шиллинг» имруз хам дар истеъмол аст, ки ба гумони мо гунахои дигари пачук ва шитолинг мебошанд.

Барои ифодаи маънии шитолинг Форукй боз истилохи бахулро (13, с. 127 а) ба хайси моддаи лугавии алохида зикр мекунад. Вале чунин ба назар мерасад, ки дар навишти ин вожа ё аз чониби муаллиф ё аз чониби носих иштибохе рафтааст, зеро дар фархангхои дигар ин вожа ба гунахои буцул (12, с.97; 7, ч.1, с.155), бажул (2, с.69), бужул сабт шудааст (9, с. 38; 7, ч.1,с. 177).

Як гурухи чунин калимахо танхо дар фархангхои дар Х,инд навишташуда ворид гаштаанд ва ин боз як бори дигар собит мекунад, ки ин калимахо дар забони форсии мухити Х,индустон маъруфият доштаанд. Чунончи:

KОБУЛЕЧ - ангушти кехини пойро гуянд, яъне нарангушт (13, с.30а).

ПАЛ - пошнаи пойро гуянд (13, с.127а).

ШАВОСУХЙ - пушти пой бувад (13, с.223б).

KОЛУЧ - колучи хурдро гуянд (13, с.33б).

Дар «Сурмаи Сулаймонй» колуч ба ду маънй - кабутар ва ангушти кучактарин ташрех шудааст (2, с.286). Дар «Бурхони ^отеъ» хам ба хамин ду маънй шарх шуда, таъкид шудааст, ки колуц ба гунаи колуч хам меояд (8, ч.2, с.349.). Барои ифодаи маънои рон калимахои куниста (13, с.203б), кимо (13, с. 13а), сунц ва гунц (13, с.30а) истифода гаштааст.

KУНИСТA - ду куна бувад, яъне ронхо. Шоир гуяд: Он духтари цассоб, ки бо чандон гушт, Куниста ;аменамуд, па;лу медод (13, с.203б).

Зимнан, куна дар «Бурхони ^отеъ» ба маънии кунаста, ки кафал ва сурини одамй мебошад, шарх шудааст (8, ч.2,с.415).

Дар фархангхои мухталиф калимаи мазкур хам ба гунахои: куниста (12, с.99) ва хам кунаста (2, с.309; 8, ч.2, с.415) ва хам кунасти (4, ч.12, с. 18754) ёд гаштааст. Устод А. Деххудо бо истинод ба лугати Онандроч ин вожаро «мустаъмал ва маъруф байнаннос» муаррифй мекунанд (Х,амон чо).

Ба андешаи мо, ба алохидагй зикр кардани хар кисм аз узвхои инсон дар «Донишномаи ^адархон» аз таъсири фархангнигории арабй аст, зеро дар фархангхои тафсирии арабй ва ё фархангхои дузабонаи арабй-форсй номи арабии хар узв ва кисматхои он фарохам оварда мешуд, вале дар фархангхои тафсирии мо, алалхусус то замони таълифи «Донишномаи Кддархон» ин амр чандон роич набуд. Бо шарофати ин фарханг бисёр аз номхои аслии форсии узвхои инсон дар забони мо махфуз мондаанд, харчанд бештари онхо имруз мустаъмал нестанд.

Дар «Донишномаи ^адархон» дар баробари моддахои марбут ба номи узвхои бадани инсон инчунин вожахое ба хайси моддаи лугавй интихоб шудаанд, ки номи иллатхои узви инсон мебошад:

^УЗ - пушти хамшударо гуянд (13, с.77а).

Ky3 - пушти шикастаро гуянд (13, с.77а).

3uMHaH, HKe a3 hh Boxax,o 60 Ba gurape 60 ko$ HaBumTa MemaBag. Ea Ha3ap Mepacag, kh hh x,ap gy ryHax,ou ^omthkhh hk Ka.mMa acT, x,apnaHg Oopy;H oHx,opo x,aMHyH Moggau a^oxugau ^yraBH MeoBapag.

H,AOTA - xaMuga Ba gyTomygapo ryHHg (13, c.1906).

BymTAPAM - OMOCugarK (13, c.1346).

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

mAMFAH^A - 6yHH0K 6yBag (13, c.204a).

^ap «HyraTH Oypc» Ba «Tyx,$aT-yi-ax,6o6» Boxau axup HaeMagaacT, Ba^e gap «OapxaHru ^aBBOC» oh 6a x,aMHH maray MatHH mapx e^Taacr (12, c.99). ^ap «Eypx,0HH KoTet» (7, ^.2, c.231.) 6a gy ryHa - waMzaHd Ba waMsaHda, gap «CypMau cyiaHMoHH» TaHx,o waMzaHda (3, c.248) Ba gap x,ap gy 6a MatHuxou 3aHH 6aroHT 6ag6yH Ba raHga Ba x,ap hh Myraa^HH 6omag, mapx, e^Taacr.

CATAPBAH - Ho3oHHga 6yBag (13, c.157a).

^ap $apx,aHr Moggax,oe x,aM oBapga mygaacT, kh Hy;cx,oH ^hcmohhh hhcohpo H^oga MeKyHag:

KAHKAH - 6opuKHamM 6yBag (13, c.1466).

KA.HHK - HamMH kox 6yBag. My3a$$apH ryHg: Hy 6y6uHad mypo 3U hm(m) x,acyd, XernmaHpo KanuK co3ad 3yd (13, c.1076).

Bo®ax,on ii^wgaKVHaHgaii homx,ou oeMopfi Ba x,o.naTn iihcoh

Ea ranp a3 y3Bx,ou hhcoh Ba Hy;cx,ou ^hcmohhh oh gap «^oHumHoMaH ^agapxoH» hk rypyxu Ka^HMa^oe x,aM oBapga mygaacT, kh H^ogaKyHaHgau homh gapg, a^oMaTH 6eMopH, gaBo Ba gopyBopuxo Me6omag:

^ABOXy - oh-k a3 6eMopH 6apmyga Ba 6apxocTa 6omag (13, c.396).

H,AXm - u^^aTH ryppaK (maxnu xypguro HaBo3umu Boxau «ryppH» 6a MatHHH ga66axoH, kh rox,e gap nycTH ry^y x,aM nango MemaBag - H.F., P.H.), kh a3 ry^yu MapgyM nango oag (13, c.85a).

CHH.AH, - TaHruu Ha^ac 6yBag (13, c. 346).

CYKA - cypoxpo ryHHg. Ac^agH ryHg:

Eu^H6omM anaM uaHdoH dap oh dy syH6adu cumuh,

Ku cumo6 a3 capu x,yMnoH $ypy pe3ad dap oh cyKa (13, c. 1756).

3oxupaH gap HaBumTH Moggau ^yraBHH cyKa Hm™6ox,e pyx gogaacT, 3epo gap ^apxaHr^ou gurap, Maca^aH «Oaxpu ^aBBoc» (12, c. 101), «EypxoHH ;oTet» (7, ^.2, c. 238), «HyraraoMa» (4, ^.10, c. 14577) oh 6a ryHax,ou maBKa, myKa Ba 6a MatHHH HoBHau o^aHH, kh 3apy chmh rygoxTapo 6a oh Mepe3aHg, to myma maBag, Tamper e^Taacr. ^ap Mucpau gyroMH 6aHTH moxug x,aM gap Tap3H HaBumTH Boxau x,yMnoH hxth^o^ 6a Ha3ap pacug. ^ap «Oaxpu ^aBBoc» oh 6a ryHau «^MdoH», gap «HyraraoMa» «xyMdoH» oMagaacT (X,aMoH ^o). Ba^e gap geBoHH Ac^agH maKju cax,ex,u hh 6aHT oMagaacT, kh HyHHH acT:

Eu^H6omM KanaM uaHdoH dap oh dy syH6adu cumuh, Ku cumo6 a3 capu x,aMdoH $ypy pe3ad dap oh myna (15, c. 60).

XACyHK - Ha^ac 3agaH 6yBag (13, c. 111a).

CAPXAPA - xycapo ryHHg. ffloup ryHg:

Hy mabHa KyHad 6ap my хоцacapоu,

EuKyH 6ap%am capxapoey HaMou (13, c. 2146).

^ap «CypMau cy^aHMoHH» hh Boxa 6a ryHau «cypxupa» oBapga mygaacT Ba HyHHH mapx e^TaacT: «HaBte a3 H^^aT 6yBag, kh oHpo ^ac6a Ba cypxna ryHHg. (3, c. 230).

CHHAXH, - TaHruH Ha^ac 6yBag (13, c. 34a).

Дар «Донишномаи ^адархон» инчунин калимахои аслии точикии истилохоти тиббй мавчуданд, ки имруз хам метавонанд дархури эхтиёчоти мо бошанд ва мисоли он вожаи уазорчашма (13, с. 170а) аст.

Ин моддаи лугавиро мо дар «Лугати Фурс», «Фарханги ^аввос» ва «Тухфат-ул-ахбоб» дучор нашудем, вале дар «Сурмаи сулаймонй» (2, с.368) ва «Бурхони ^отеъ» (14, ч.4, с.2333) он ба маънии марази мухлик ё иллату реше, ки саратон аст, шарх шудааст. Аз чумла, сохиби «Бурхони котеъ» чунин овардааст: Х,азорчашма... иллате ва реше бошад, ки бештар дар пушти одамй ба хам расад ва онро ба арабй саратон мегyянд». Доктор Мухаммад Муин дар хошияи хамин сахифа истинодан ба «Сабкшиносй»-и Маликушшуаро Бахор муодили дигари ин вожа кафгиракро низ зикр намуда, аз чумлаи зерини «Чахор макола»-и Низомй Арузии Самаркандй тамассук чустааст: «Хироч реши хазорчашма аст, гузоридани y давои уст» (14, ч.4, с. 2333).

AФKOИA - бачае, ки аз шикам биравад. Шоир гуяд: Хосид зи уамлаи ту ниуодаст сар ба хок, Душман зи уайбати ту чу афкона доимост (1З, с. 175б).

Имруз барои ифодаи маънои калимаи афкона истилохи «чанини норасида» истифода мешавад, дар сурате, ки калимаи зебои точикй махфуз аст ва инро дар амал мавриди истифода карор додан лозим аст.

ПЕШОР - далел бувад, ки бар табиб баранд (13, с. 62а).

Мурод аз ин пешоб аст, ки барои дидани табиб меоранд. Дар фархангхо ин вожа ба гунаи «пешёр» (6, ч. 1, с.398; 2, с.89) ва ба маънии «бавл, шош, цорурае, ки бавли бемор дар он кунанд ва пеши табиб баранд» шарх ёфтааст.

Яке аз вежагихои ин фарханг дар мавриди истилохот дар он зохир мешавад, ки муродифоти як калима алохида-алохида оварда мешавад. Дар фархангхои дигар, масалан «Лугати фурс» ё «Сурмаи сулаймонй», дар аксари холат бо хам омадани муродифотро ба хайси як моддаи лугавй мебинем:

ШУХ ва KAЛAХЧ, - чирк бошад (1, с. 117).

ШAИД ва KAЛAФT ва БATПУЗ ва МИЙ^ОР - дар дадон истеъмол кунанд ва калафт ва шанд чуз мургро нагуянд... (1, с. 135-136).

ПOЛВOCA ва TOCA ва TAЛВOCA ва TOЛВOCA - гаму андух; ва майл бувад ба хар чизе (3, с. 100).

Дар «Донишномаи ^адархон» бошад, масалан муродифоти «рим», яъне чирк ба таври алохида оварда шудааст:

KyPAC - рим бувад (13, 78б).

ХОЗ - рим бувад (13, с.77б).

^AB - римро гуянд (13, с. 166б).

ШУХ - рим бувад (13, с.38б).

KAЛХAЧ, - чирки андом, яъне рим (13, с.30а).

4OTK - рим бувад (13, с.106б).

ПЕЛA - рим бувад (13, с. 214б).

Сохиби «Донишномаи ^адархон» хар навъи римро муфассал шарх намедихад ва бо овардани «рим бувад» тафсирашро тамом мекунад. Аммо чунин муносибат ба калимахои гурухи номбурда дуруст нест. Хонанда дар мархалаи аввал мефахмад, ки ин калима ифодакунандаи мафхуми рим аст. Аммо барои вай маълумоти даркорй дода намешавад. Ч,ои тардид нест, ки рими чарохатхои гуногун аз руи ин ё он хосият

a3 xaM $ap; MeKyHag. Maca^aH, gap ^apxaHru «CypMau cy^aftMOHH» mapxu Ka^HMau x,aB nyHHH OMagaacT:

^AB - HupKe 6yBag, kh a3 ^apoxaT paBag Ba 06 gy3gugaHH ^apoxaT (3, c.367).

^ap ^apxaHrxoH KypyHH BycTO OMagaHH HKnaHg Boxa TaHxo 6apou H^oga HaMygaHH puMH ^apoxaTxo a3 pymgu 6eco6u;au hjmh th6(6) gap cap3aMHHH mo maxogaT Meguxag.

AHHaH xaMHH ryHa MyHocu6aTpo gap mapxu gaBoxo xaM Mymoxuga Kapga MeTaBOHeM. ^ap hh MaBpug hh3 Oopy;H 60 u6opau «uro^epo ryaHg» mapxpo 6a oxup MepacoHag, aMMO gap ac^ BaH Ba3H$au gap nemam ry3omTapo to aHg03ae xa^ MeHaMoag, atHe 6a xoHaHga Mat^yM MeKyHag, kh oh homh gaBO Ba uro^e acT. A3 hh HyKTau Ha3ap ry^Ta MeTaBOHeM, kh Oopy;H hk ;aTop rao^xopo H0M6ap KapgaacT, kh gap 3aM0HH y Ba gap himh th66h 3aM0Ham Matpy$ 6ygaaHg: - uro^epo ryaHg (13, c. 169a).

^HH. -uro^e 6yBag (13, c.124a).

XHPPBYE - uro^epo ryaHg (13, c.126).

h^mh th6 gap paBaHgu HHKumo^H Ty.roHHHm a3 Boxaxou cypeHH, mhohh, $opcH Ba apa6H 6ucep ucTH^oga KapgaacT. ^ap fflap; 3a6oHH apa6H 3a6oHH urny xuKMaT 6yg Ba a3 hh py Ta6uucT, kh aKcapu hcthtoxh th6 apa6H acT. ^ap «^OHumHOMau ^agapxoH» rypyxu Ka^OHH Ka^HMaxoH coxaBHH th66hh apa6H mapxy TaB3ex e^TaaHg. Hh ryHa Ka^HMaxopo 6a gy rypyx Ta;cuM KapgaH MyMKHH acT:

1. hcth^oxoth th66hh ac^aH apa6H

2. hcth^oxoth th66hh Myappa6.

hcth^oxxoh th66hh ac^aH apa6H Ba xaTTO homh pycTaHuxo Ba gaBoxou apa6H xe^e $ap0B0H ucTH^oga mygaaHg Ba gap aKcap MaBpug hh ryHa Ka^HMaxo 60 xaMOH MatHoe, kh gap himh th6 ucTH^oga MerapgaHg, mapx goga mygaacT.

AKMO. - ;aH 6yBag (13, c.127a).

EAB. - 6ypyHgomT 6yBag (13, c.127a).

MH3OH, - kohh xap HH3e 6yBag (13, c.31a).

ho3hm 6a Ta3aKKyp acT, kh Mya.mH$ xaHroMH hhthxo6 Ba Tampexu Boxaxou apa6H aroH umopae 6a MaHcy6uaTH ohxo 6a hh e oh 3a6oH HaMeKyHag Ba a3 hh MeTaBOH xy^oca Kapg, kh gap 3aM0HH Tat^u^u acap hh Boxaxo gap 3a6oHH to^hkh xa3M Ba gap pagu^u Ka^HMaxoH $ato.m TapKu6u ^yraBHH 3a60HaM0H ;apop e^TaaHg.

HHnyHHH gap «^OHumHOMau ^agapxoH» Myappa6oTe xaM 6a Ha3ap MepacaHg, kh ac^amoH ^opcuu to^hkh 6ygaacT. Maca^aH:

BH^HmK - Ta6u6 6yBag (13, c.121a).

Mat^yM acT, kh 6u^umK Myappa6u nu3umKH ^opch-to^hkh acT.

A3 Tax^H^H MoggaxoH ^yraBHH «^OHumHOMau K^agapxoH» 6apMeoag, kh hk khcmh Boxaxou gap oh Ta^cupmaBaHga a3 ^hxo3h MatHO Map6yT 6a th6 Ba Ta6o6aT acT. TaBaccyTH hh ^apxaHrHOMa naHguH Boxaxou acurn ^opch-to^hkh, kh MatHO Ba maKju Ta^a$$y3H 3e6o gopaHg, Max$y3 MOHgaacT.

Kmudeornax;o: ^apyamH^opuu $opcu-moцuкu, «ffommmMau KadapxoH», ucmunoyomu mu6, 6eMopuxo, $umomM%o, dopyxo.

nauHaeumm:

1.Acaduu Tycu. Hyeamu Oypc. My^adduMa, ma%m, marnu^om, xomun, ea fiexpucmu H.Fuecoe./Acaduu Tycu - Хyцaнд: Hypu Mabpufiam, 2015.

2.EaeecKuu C.H. Pamn nepcudcKan neкcuкoгpafiun (XI-XV ee)./ C.H. EaeecKuu - M.: HayKa, 1989.

3.Балёни, Тациуддин Авуадии. Сурмаи сулаймони. Фароуамоварандаи матн, муаллифи пешгуфтор, уавоши, тавзеуот, феурист ва мацола Ф. Гиёсова. /Тациуддин Авуадии Балёни - Хуцанд: Нури маърифат, 2006.

4. Деухудо Алиакбар. Лугатнома. Лавуи фишурда./ Алиакбари Деухудо -Теурон: Донишгоуи Теурон.-1397.

5. Капранов В.А. Таджикско-персидская лексикография в Индии XVI - XIX вв. / В.А. Капранов - Душанбе: Дониш, 1987.

6. Муин, Мууаммад. Фаруанги Муин.-Теурон: Фаруанги Моурух, 1382, дар 2 цилд.

7. Мууаммадуусайни Буруон. Буруони Котеъ. Тауияи матн бо пешгуфтор, мулуацот, тавзеуот ва феуристи Амон Нуров.-Душанбе: Адиб, 1993, ц.1.

8. Мууаммадуусайни Буруон. Буруони Котеъ. Тауияи матн бо пешгуфтор, мулуацот, тавзеуот ва феуристи Амон Нуров.-Душанбе: Адиб, 1993, ц.2

9. Убауи, Хофизи. Тууфат-ул-аубоб. Хозиркунандаи нашр ва муаллифи муцаддима, тавзеуот, илова ва феурастуо Х. Рауфзода /Хофизи Убауи - Душанбе: Ирфон, 1992.- 288 с.

10. Фаруанги забони тоцики.-М.: Советская энсиклопедия, 1969, дар 2 цилд. - 948 с.

11.Фаруанги тафсирии забони тоцики. Цилди 1. Зери таурири С. Назарзода, А. Сангинов, С.Каримов, М. Султон.-Душанбе, 2008.- 950 с.

12. Фахруддин Муборакшоу Каввоси Газнавй. Фаруанги Каввос. Фароуамоварандагони матн, муаллифони пешгуфтор, тавзеуот ва феурастуо М. Хоцаева ва С. Саидов./ Ф. Газнавй - Хуцанд: Нури маърифат, 2003.

13.ал-Форуци, Ашраф ибни Шараф ал-Музаккир. Донишномаи Кадархон матни факсимиле. Фароуамоварандагони матн, муаллифони муцаддима ва тавзеуот Н.И.Гиёсов ва Р.А. Низомиддинова / Ашраф ибни Шараф ал-Музаккир ал-Форуци -Хуцанд: Ношир, 2013.

14. Мууаммадуусайн Халафи Табрези. Буруони Котеъ. Бо эутимоми д-р Муин. Дар панц муцаллад. - Теурон: Амири Кабир, 1357.

15. Девони устод Асцадии Марвази. Ба тасуеу ва таушияи Тоуири Шиуоб. - Теурон: Интишороти Ибни Сино, 1348.

Reference Literature:

1. Asadii Tusi. Lughati Furs. Intoduction, preparation of the text, appendices, indication by N. Ghiyosov. - Khujand: Light of Education, 2015. - 492pp.

2. Bayevski S.I. Early Persian Lexicography (XI - XV cc.) / S.I. Bayevski. -M.:Science, 1989. -168pp.

3. Balyoni, Takiuddin Avhadi. Syrma-I Sulaymoni. Compiler, author of the introduction, commentaries: F. Ghiyasova / Takiuddin Avhadi Balyoni. - Khudjand: Light of Education, 2006. - 486pp.

4. Dekhudo, Aliakbar. Lugatnoma (dictionary). Tough disc / Aliakbari Dekhudo. -Tehran University, 1387 hijra.

5. Kapranov V.A. Tajik-Persian Lexicography in India in the XVI-th - the XIX-th cc. / V.A. Kapranov. - Dushanbe: Knowladge, 1987. - 224pp.

6. Muin, Muhammad. Muin Dictionary. - Tehran: Mohrukh Dictionary, 1382 hijra, in two volumes.

7. Muhammadhusayn Burhon. Burhoni Qote \ Text preparation, introduction, commentaries and indications: Amon Nurov. - Dushanbe: Adib, 1993, V.1. - 416pp.

8. Muhammadhusayn Burhon. Burhoni Qote \ Text preparation, introduction, commentaries and indications: Amon Nurov. - Dushanbe: Man-of-Letters, 2004, V.2. - 424pp.

9. Ubahi Hafiz. Present to Friends / Critical analysis of the text, introduction, commentary and catalogues by Kh. Raufzade /Hafiz Ubahi. - Dushanbe: Cognition, 1992. - 288pp.

10. Dictionary of the Tajik Language. In two volumes. Soviet Encyclopedia, 1969. - 948 pp.

11. Interpretation Dictionary of the Tajik Language. Volume 1 / Under the editorship of S.Nazarzoda, A. Sanghinov, S. Karimov, M. Sulton. - Dushanbe, 2008. - 950pp.

12. Fahruddin Muborakshokh Kavvas Gaznavi. (Cavvas Dictionary) / Compilers of the text, authors of the introduction, commentaries and catalogue: M.Khodjayev and S.Saidov / F. Gaznavi. - Khudjand: Light of Education, 2003. - 294pp.

13. Al-Faruki, Ashraf ibyi Sharaf al-Muzakkir. Donishname-i Kadar-khan (Kadar-khan's book of knowledge. Faxsimile text. Compilers, authors of the introduction and commentaries: N.I. Ghiyasov and R.A. Nizamiddinov / Ashraf ibn Sharaf al Muzakkir al-Faruki. - Khudjand: Noshir, 2013. - 512 pp.

14. Muhammadhusayn Khalaf-i Tabrezi. Burhon-i Qote \ Revised by Dr. Muin. In five volumes. -Tehran: Amir-i Kabir (Great Amir), 1357 hijra.

15. Divan (Collection of Compositions) of ustod Asjadii Marvazi. Corrected and commented by Tohiri Shihob. - Tehran: Ibni Sino publishing-house, 1348 hijra.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.