Научная статья на тему 'Somatisms in the idioms of Kamol khujandis poetry'

Somatisms in the idioms of Kamol khujandis poetry Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
1001
43
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
КАМОЛИ ХУЦАНДИ / СОМАТИЗМ / АШЪОР / ФРАЗЕОЛОГИЗМ / ИБОРА / ВОҳИДҳОИ ФРАЗЕОЛОГӣ / КАМОЛ ХУДЖАНДИ / СБОРНИК СТИХОВ / ФРАЗЕОЛОГИЯ / СЛОВОСОЧЕТАНИЯ / ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКИЕ ЕДИНИЦЫ / KAMOL KHUJANDI / SOMATISM / COLLECTION OF POEMS / PHRASEOLOGY / WORD-COMBINATIONS / PHRASEOLOGICAL UNITS

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Собирова Мухбира Аҳмадовна

Дар мақола масъалаи мақоми вожаҳои ифодагари узвҳои бадан, ки бо истилоҳи узввожаҳо ё соматизмҳо низ маълум аст, дар ташаккули ибораҳои устувори забони тоцикӣ ба риштаи таҳқиқ кашида мешавад. Муаллиф чун сарчашма ашъори яке аз машҳуртарин шоирони адабиёти классикии тоцику форс Камолиддини Хуцандиро интихоб намудааст. Ин шоир воқеан ҳам ба истифодаи воҳидҳои фразеологӣ маҳорату малакаи фавқулода зоҳир намуда, ҳар як ибораву вожаро дар газалҳояш ҳар дафъа бо цилову таровати тозае тасвир сохтааст. Таҳлилҳо собит менамоянд, ки аксар ибораҳои устувори шоир бо узввожаҳо сохта шуда, бо мацсади ҳарчи баланд бардоштани цолибиву цозибии тафаккури бадеӣ хизмат кардаанд ва миёни онҳо вожаҳои дил, даст, сар, чашм ва лабу даҳон мақоми хоса доранд.Статья посвящена роли соматизмов в образовании идиом таджикского языка. В качестве их источника избрана поэзия одного из знаменитых представителей таджикско-персидской литературы, хорошо известного Камола Худжанди. В результате лексико-семантического и стилистического анализа его газелей высказано мнение, что обороты и поэтические выражения с обозначением внешних и внутренних органов человеческого тела использованы поэтом уместно, удачно, некоторые из них до сих пор сохранили оттенки значения в народном таджикском языке. Изучение и анализ лексикосемантических оттенков языка произведений поэта, являясь средством конкретизации его стиля и речевого мастерства, позволяет выявить вклад Камола Худжанди в развитие и совершенствование литературного языка.The article dwells on the role of somatisms in a formation of idioms in the Tajik language. The poetry of one of the glorious representatives of the Persian-Tajik literature Kamol Khujandi is selected as a source of the lexemes in question. Having analyzed the poet's gazels under lexico-semantic and stylistic angles the author conveys the opinion that phrases and poetic expressions with designation of internal and external organs of s human body are used appropriately, skillfully and some of them have preserved their shades of meaning up to nowadays being tangible in Modern Tajik. The study and analysis of the language subtleties of the poet being a means of his style and mastership concretization afford to elicit Kamol Khujandi 's contribution into the development and perfection of the literary language.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «Somatisms in the idioms of Kamol khujandis poetry»

УДК 80/81 ББК 81.2-1

СОМА ТИЗМ^О Собирова Мухбира А^мадовна, ДАР ИБОРА^ОИ сармуаллимаи кафедраи фащои цамъиятии факултаи № устувори АШЪОри 4-и Академияи Вазорати корцои дохилии ЦТ, капитани КАМОЛИХУЦАНДИ милитсия (Тоцикистон, Хуцанд)

СОМАТИЗМЫВ Собирова Мухбира Ахмадовна, ИДИОМАХ ПОЭЗИИ старший преподаватель кафедры общественных КАМОЛА ХУДЖАНДИ дисциплин факультета № 4 Академии МВД РТ

SOMATISMS IN THE Sobirova Muhbira Ahmadova, senior lecturer of the IDIOMS OF KAMOL department of social disciplines attached to Faculity #4 under KHUJANDIS POETRY TR Academy of Home Affairs Ministry

E-MAIL: Shokirov1953@mail.ru

Калидвожа^о: Камоли Хуцандй, соматизм, ашъор, фразеологизм, ибора, во^ид^ои фразеологи

Дар мацола масъалаи мацоми вожа^ои ифодагари узвуои бадан, ки бо истилоуи узввожауо ё соматизмуо низ маълум аст, дар ташаккули иборауои устувори забони тоцикй ба риштаи тащиц кашида мешавад. Муаллиф чун сарчашма ашъори яке аз машууртарин шоирони адабиёти классикии тоцику форс Камолиддини Хуцандиро интихоб намудааст. Ин шоир воцеан %ам ба истифодаи во^ид^ои фразеологи майорату малакаи фавцулода зоуир намуда, %ар як ибораву вожаро дар газалуояш %ар дафъа бо цилову таровати тозае тасвир сохтааст. Таулилуо собит менамоянд, ки аксар ибора-%ои устувори шоир бо узввожауо сохта шуда, бо мацсади уарчи баланд бардоштани цолибиву цозибии тафаккури бадеи хизмат кардаанд ва миёни ощо вожа^ои дил, даст, сар, чашм ва лабу дауон мацоми хоса доранд.

Ключевые слова: Камол Худжанди, соматизм, сборник стихов, фразеология, словосочетания, фразеологические единицы Статья посвящена роли соматизмов в образовании идиом таджикского языка. В качестве их источника избрана поэзия одного из знаменитых представителей тад-жикско-персидской литературы, хорошо известного Камола Худжанди. В результате лексико-семантического и стилистического анализа его газелей высказано мнение, что обороты и поэтические выражения с обозначением внешних и внутренних органов человеческого тела использованы поэтом уместно, удачно, некоторые из них до сих пор сохранили оттенки значения в народном таджикском языке. Изучение и анализ лексико-семантических оттенков языка произведений поэта, являясь средством конкретизации его стиля и речевого мастерства, позволяет выявить вклад Камола Худжанди в развитие и совершенствование литературного языка.

Key words: Kamol Khujandi, somatism, collection of poems, phraseology, word-combinations, phraseological units

The article dwells on the role of somatisms in a formation of idioms in the Tajik language. The poetry of one of the glorious representatives of the Persian-Tajik literature Kamol Khujandi is selected as a source of the lexemes in question. Having analyzed the poet's gazels under lexico-semantic and stylistic angles the author conveys the opinion that phrases and poetic expressions with designation of internal and external organs of s human body are used appropriately, skillfully and some of them have preserved their shades of meaning up to nowadays being tangible in Modern Tajik. The study and analysis of the language subtleties of the poet being a means of his style and mastership concretization afford to elicit Kamol Khujandi's contribution into the development and perfection of the literary language.

Калимах,ои ифодагари узвх,ои бадан аз вожах,ои кухдн ва бунёдии хдр забон мах,суб мешаванд ва онхоро дар забоншиносии умумй соматизмхо меноманд. Истилохи мазкурро бори аввал забоншинос Вакк А. чорй намудааст(4).

Як хусусияти лугавию услубй ва бадеии соматизмхо дар он зох,ир мегардад, ки онх,о дар ташаккули вохддх,ои фразеологй них,оят фаровон истифода мешаванд (1; 2; 3; 4; 12-17; 19; 21-22).

Фразеологизмхои соматикй бошад, яке аз унсурхои мухими тасвири бадеии тафаккури эчодкор аст. Аз ин чост, ки шоирони дирузу имруз пайваста ба он руй меоранд, ки яке аз онхо булбули назми классикии точик Камоли Хучандист. Вакте ба калимах,ои соматикии фразеологизмхои ашъори Камоли Хучандй назар меандозем, мебинем, ки шоир кори як рассом ва як пайкаршинос (анатом) - ро ба анчом расондааст ва дар шеър бо услуби хоса ва фардии худ дар истифодаи калима^ои ифодагари узвх,ои андарунй ва берунии пайкари инсон доди сухангустарй додааст. Масалан, вожаи «даст» аз чузъ^ои нохун, ангушт, каф, панча, чанг, чангол, мушт, соид иборат аст. Бо истифода аз маъниву мазмуни ин чузъиёти узви даст Камоли Хучандй бо сабку услуби вижа андешах,ояшро дар колаби шеър мерезад. Вожаи «даст», ки худ аслан ифодагари узви инсонист, дар таркиби ибора, хусусан дар таркиби ибора^ои рехта омада, дар бархе аз онх,о вижагии фразеологй гирифтааст. Ибора^ои бо ин калима сохташудаи ашъори шоирро ба се чудо кардан мумкин аст. Пеш аз хдма, ибора^ои озоди синтаксисие, ки дар онх,о «даст» чун чузъи ибора танх,о вазифаи синтаксисиро адо кардааст. Дар мисраи аввали байти поён шоир ибораи даст доданро ба маънои аслй, дар мисраи дуюм ба маънои мачозй, чун вох,иди фразеологй истифода кардааст:

Дар хоб дидамат, ки ба ман даст медики, Давлат нигар, ки душ маро даст дода буд (20, 165).

Дар як байт бо ду тобиши маъной кор фармудани на танх,о калима, хдтто ибора хоси услуби нигориши ин шоири мумтоз аст. Дар мисраи дуюм ибораи даст додан ба маънои муяссар шудан, имкон пайдо шудан, лутф кардан омадааст.

Дар мисраи дигар ибораи мазкур дар шакли инкорй кор фармуда шудааст: Маруабое тамаам буд аз у дар %ама умр. Саъй бисер намудам, вале даст надод (20, 163).

Нохун-устухони нозуки руи ангуштони дасту пой дар байти зерини Камоли Хучандй дар таркиби ибораи «сари нохун» омадааст. Шоир гуфтанист, ки хаттотон дар гузашта барои навиштани нома^ои махсус нохунро ба кор мебурданд, яъне ба чои калам бо нохун андар миёни хдр сатри шеър ё мактуб сухани дили худро пай меканданд.

Чун ба сурати яклухти дасти инсон менигарем, нахуст дар сари ангуштон нохунро мебинем, ки дар кори даст сифат ва вазифаи худро дорад. Дар байти зерини Камоли Хучандй нохун дар таркиби ибораи «сари нохун» ва рехтаи фразеологии «ба сари нохун навиштан» ба чуз аз маънои аслй дар сохтани маънои мачозй, ки вобаста ба хосияти даст мебошад, омадааст:

То буса диуам в-он гау молам ба ду чашми худ, Ман номи ту бинвиштам як пай ба сари нохун (7, 605).

Мантикист, ки нохун бар сари ангуштхост, аз ин ру, дар ашъори Камоли Хучандй ангушт низ хдмчун як чузви даст бо вазифа ва феъли муносиби худ омадааст. Ибораи ангушт ниходан ба х,арфи касе киноя аз сарзанишу маломат кардани касеро дорад:

Диди рухи Юсуф, зи чи бар уарфи Зулайхо, Ангушт ни^й дам ба дам, эй дастбурида? (7, 506).

Дар байти зер ин ибора ба маънии нукта гирифтан, айбчуй кардан, сухани касеро буридан омадааст:

Дур бод аз доли зулфат дасти мо - савдоиён,

То касе ангушт бар уарфи ту натвонад ни^од (7, 297);

Ангушт газидан ибораи феълии маъруф буда, кайхост ки истифода мешавад. Онро мардуми точик бо ду маъно - аслй ва мачозй ба кор мебаранд, ба маънои аслй ангушт газидан харакати табиии узви бадани инсон- даст аст, ки ишора ба мафхуми тасвирист. Аммо ба маънии мачозй «ангушт газидан» мутахдййир гаштан, дар шигифт афтодан, хайрон шудан мебошад: Зоуид ангушт мегазад чу Камол, «Гарчи ширин лаб асту дандонат» (7, 148);

Дар шеъри Хоча Камол ба чуз маънои аслй хар як калимаи ифодагари узви инсон ба маънои кучида - хдмчун метафора, синекдоха, метонимия низ меоянд. Чунин хосияти калимахои соматикиро танхо дар таркиби калимахои мураккаб, иборахо ва чумлахо (мисраъхо) метавон ташхис намуд.

Шоир ибораи ангушт газиданро бо иловаи чузъхои дигар низ кор фармудааст. Масалан, дар байте ба ангушт газидан вожаи надомат илова гашта, маънии ибораро дигар кардааст, яъне дар шакли ангушти надомат газидан пушаймон таассуф хурдан, хасрат бурданро ифода мекардааст:

Имруз гар он лаб нагазад зоуиди худком, Бисёр бо дандон газад ангушти надомат (20, 36).

Дар газали дигар дар ибораи мазкур вожаи надомат бо хасрат иваз шудааст: Дорад мауи нав, инак, хунуо ба гирди нохун, Ангушти %асрат аз ту, шояд, газида бошад (20, 36).

Дар 94 мавриди дигар на ангушт газидан, балки ба хасрат сари ангушт газидан ба кор рафтааст:

Бисёр газидаст ба %асрат сари ангушт, Як бор ба шират лаби согар нагазидаст (20, 36).

Дар ин байт ибораи мавриди тахлил ифодагари бисёр афсус хурдан, аз амале сахт пушаймон шудан, изхори пушаймонию хасрати фавкулода бошад, дар байти зер дар шигифт омадан, хайратзада шуданро мефахмонад: Х,ар зоуиди ангуштнамое ки ба меуроб Абруи ту дида, сари ангушт газида (20, 36).

,0,ap hk 6aHTH moup u6opau gn.n 6a aHrymT 6ypgaH 6a Ha3ap pacug, kh 6a MatHHH 6o xyHap Kacepo Myraxanup KapgaH, 6o 3e6oK Kacepo omuK KapgaH, 6o caHtaT graxopo 6a gacT OBapgaH Ta^cup mygaacT:

3yn$e uy wacm dopu, 6ope 6usup u^daw, To dun 6apu 6a amywm a3 dacmu %ap MyyaHduc (20, 36). Eoag Kang Kapg, kh 6a Ha3apu mo gn.n 6a aHrymT 6ypgaH oh Kagap cax,ex, HecT, 3epo aHrymT 6a gra 6ypga MemaBag, Ba^e gra ^oampo gurap HaMeTaBoHag KyHag.

Eap Boxau aHrymT H6opax,ou aHrymTH Taxanro^, aHrymTH Ta^a6 3agaH, aHrymTH ^anpaT 6a gax,oH 6ypgaH, gra 6a aHrymToH KamugaH, 6a aHrymT HaMygaH hh3 coxTa, 6o MatHHx,ou ryHoryH Kop ^apMyga mygaacT.

H6opau aHrymT 6a gnga Hnx,ogaH gap 6aHTH 3epuH 6a MatHou 3ox,upH 6ugyHH HMoBy HmopaT naHgoH ^yT^e Hagopag, aMMo x,aMnyH u6opau $pa3eo.rorh, kh 6a MatHou MaK6y^ goHHCTaH, Ka6y^ KapgaH, nucaHgugaH; oMogau xugMaTe mygaH, «6a namM» ry^TaH gap KHTtau RaMo^u Xy^aHgK ucTH^oga mygaacT, Ha3oKaTH 3a6oHH To^HKupo pyHaMo Meco3ag:

Ea Hau ¿y$m dap xoHa^ay cy$ue, Ku dopaHd цaмbе 6o 6oHsam yaeac. Hau amywm 6ap duda 6uH%ody ¿y$m: KaMap 6acmaaM dap K,a6ym Ha$ac (7, 587). ffloup gap amtopam cu^aTH Ka$H HHcoHpo «chmhh» - a3 pemau cuM-HyKpa rupu^TaacT, 3epo 6aptaKcu nymTH gacT, kh paHru xygpo a3 Tatcupu o6y x,aBo Ba o$to6 Tarnup Meguxag, Ka$H gacT a3 ca6a6u oh kh 6o aHrymToH nymuga MemaBag Ba ^o^aTH MymTpo Merupag, xe^e 6a HygpaT paHru xygpo Tarnup Megu^ag. X,aTTo Ka$H MapgyMH 3aHrK hh3 cu^aTH chmhhpo gopag. Eeca6a6 HecT, kh gap khto6x,oh ocmohh, a3 ^yM^a, gap ^yptoH Tat6upu «agn 6afi30», kh chhohhmh «gacTH chmhh» acT Ba aKe a3 Myt^H3a^ou nanraM6ap Myco (a) Me6omag, 6opx,o TatKug rapgugaacT. A3 hh ^oct, kh RaMo^u Xy^aHgK u6opau «Ka$n chmhh»-po gap 6aHTH 3epuH 6a MatHou gacTH ca^egy Ho3yK 6a Kop 6ypgaacT:

ry$mu: ffu^eMam o^u6am Mau a3 Ka$u cumuhu xyd, HyH cyxmaM, mo Kau duyu oh eabdayou xoMpo? (5, 43). H6opau ^et^HH «Ka$ 6ypngaH» hh3 a3 Huroxu 3ox,upH MaHTHKH Me6omag, 3epo 6o a63opu 6ypaHga mhc^h Kopg, goc, Ter, maMmep Ba Ha3upu hhx,o 3axMHH Ba 6ypuga mygaHH Ka$H gacT xogucau MyKappapucT. Ammo gap 6aHTH moxug u6opau Ma3Kyp khhoh a3 caxT MyTax,aHHHp ramTaH Ba gap muru^T a^TogaH mhc^h xoHyMx,ou 6y3yproHH Mucp a3 gugaHH x,ycHH Mcy^ Me6omag, kh xycycuHTH MeToHHMuapo Kac6 HaMygaacT: ffy3duda %ymu IOcy$ dudaHdy Ka$ 6ypudaHd, 3-uh weea dacmu dysdoH douM 6ypuda 6owad (7, 192); HMpy3 gap 3a6oHH to^hkh H6opax,ou «a3 gacT pa^raH», «a3 gacT gogaH» Ba MoHaHgu hh^o 6o MatHou Kynuga, HtHe $pa3eo^orn ^apoBoH ucTH^oga MemaBaHg. ryHau hh^o u6opau «a3 Ka^ pa6ygaH» acT, kh KaMo^H Xy^aHgK gap 6aHTH 3epuH 6a MatHou 6a arMo 6ypgaH, Topo^ KapgaH, gy3gugaH, ropaT KapgaH MaBpugu ucTH^oga Kapop gogaacT: 3u HeKy 6ad HamaeoH pacm, mo xupad 6o^ucm, Ku y,oMa a3 Ka$u %ywe'p MywKun acm pa6yd (5, 295); ffloup ryHa e BapuaHTH gurapu u6opapo 6o Macgapuu cnTOHgaH 6a Kop rupu^TaacT: EucmoHd pa^u6aM capu 3yn$am 3u Ka$y pa$m, Hae wyd Macanu Ky^Ha, ku %ap pa$my pacaH 6ypd (20, 250).

Дар ин байт масалеро мавриди тасвир карор дода, ишора ба дигар, яъне нав кардани масали пешинаро ишора кардааст, рафту расан бурд, масали маъруфи кадимист, вале дар байти шохид кинояи лутфомез аст аз рабудану рафтани ракиб сари зулфи маъшукро (20,605).

Мачмуи ангушту нохун ва кафи дастро панча мегуянд. Дар забони точикй панча вожаи сермаъно, серистеъмол, сермахсул буда, дар иборабандй низ фаровон ба кор меравад. Дар ибораи «панчаи шер», ки шоир онро дар байти зерин овардааст, маънои панчаи неруманд, панчаи пурзури марди пахлавонро дорад: Марди Худош афканад нафс, ки куу барканад, Панцаи шер бишканад зури уазор паулавон (7, 453).

Ибораи «панча задан», ки имруз маъмул аст, Камоли Хучандй дар шакли «панча кардан» истифода кардааст, ки маънои дастдарозй кардан, тасарруф намудан, ба даст дароварданро дорад:

Эй дил, аввал остин аз ацлу даст аз цон фишон, Гар зи хоми панца бо он соиди симин куни (7, 528).

«Чанг» ва «чангол» холати нимкушо ва андаке аз кафи даст фосила доштани ангуштон мебошад. «Чанг» дар лугатхо ба маънии панчаи даст бо ангуштони хамида омадааст, ки Камоли Хучандй дар рубоие ин маъниро ба вом гирифтааст: Эй пора зи чангат ба тани суфи далц, Дар шони ту ояти «язидун фил халц». Чангат ба сипоуи Тухтамиш мемонад, К-аш куштани у шуд сабабироуати халц (7, 574).

Бо калимаи «чанг» маъмултарин ибораи чанг задан сохта шудааст ва ба маънихои даст дароз кардан, даст ёзидан, дастдарозй, ба чангол гирифтани чизе кор фармуда мешавад. Шоир ибораро дар шакли чанг задан ба домани касе ба маънои аз домони касе гирифтан, кашидани домани касе, домангири касе шудан, ба касе нихоят кордор шудан аз нихояти мухаббат ё гаразу кина:

Чу мутриби гами у чанг зад ба домани ман, Зи гушмоли цафо нола мекунам чу рубоб (20, 661).

Камоли Хучандй дурахшон шудани бахту саодати касеву хушбахт гардидани уро бо ибораи чанг задани бахту саодат ба домани касе ифода кардааст, ки ин балогати тасвир мебошад:

Бахту саодат занад ба домони у чанг,

Торе аз он зулф уар киро, ки ба чанг аст (20, 661).

Ибораи фразеологии «ба чанг омадан» синоними ба даст омадан, пайдо шудан, рубару шудан мебошад:

Май ба овози бирешим хур, Камол, Мутрибе ояд агар рузе ба чанг (7, 368).

Инчунин калимаи «чангол», ки муродифи «чанг» ва «панчаву мушти нимкушода» аст, дар ашъори Камоли Хучандй истифода гардидааст: Порсо зулфи ту нагирифт, ки тарсид зи дин, Он ба чанголи мани бедилу дин мебоист (6, 159).

«Мушт» панчаи гуншудаи даст ва ё дар кафи даст фишурда шудани нохуну панч ангушт аст, ки яке аз зарфиятхои дасти инсон мебошад. Ибораи «мушт задан» -ро, ки маънояш зарбае бо даст ба чисми касе задан, лат додан, чафо кардан аст, шоир бо шеваи гуфтугуии точикон хеле огохона дар байти зер истифода бурдааст:

PaK,u6 sy$m: 3aHaM Mywmy 6uwmmM 3aHaxaw, Ma3aH, 6a ^hu my, ¿y$maM, nyuuH samxyopo (7, 594).

H6opau «MymT xypgaH», kh MatHou cura xypgaH, marra xypgaH, o3opu 3ap6au gacTH Kacepo gap ^hcmh xyg o3MygaHpo gopag, gap 3a6oHH 3HHgau MapgyMH to^hk x,aHy3 ucTH^oga MemaBag. ^ap 6aHTe, kh KaMo^H Xy^aHgH Meryag: «MoHaHgu oh kh Ba3ugaHH 6og 6a Hapruc xym Meoag, o3opu MymTH paKu6u Ty hh3 Mapo xym Meoag (3epo a3 My^a66aTe, kh Huc6aTH Ty gopaM, x,aTTo 6a 3ap6a Ba o3opu paKu6u Ty Ta^aMMy^ MeKyHaM), hh u6opau $pa3eo^orH xe^e Ta6uH 6a Ka^aM oMagaacT: Ond xywaM, uy 6od, ku 6ap Hapsuce easad, Mywme, ku a3paK,u6u my 6ap nawMu map xypaM(7, 417).

«Cong» hh3 nyH aKe a3 a^3ou gacT acT, kh a3 6aHgu gacT to opuH^po MeHoMaHg. Eo hh Boxa H6opax,ou congn chmhh Ba 3h cong gy octhh nypcnM gomTaH 6a Ha3ap pacug. ^ap u6opau aBBa^ cong 6a MatHou aora chmhh 6a MatHou Ma^o3H oMagaacT: 3-ocmuH coudu cumuh 6a Myyu6oH 6uHaMou, To 6udoHaHd, ku HosyK6adaHu 3-uh dacm acm (7, 164).

H6opau gyroMpo nyH khhoh a3 congn ca^eg aHgapyHH octhh gomTaH Kop ^apMygaacT:

Typo, ku yacm su coudy ocmuH nypcuM,

Ea nynu KyyHa Haap3aHd My^nucom ^aduM (20, 530).

Myx,a^H^oHy MypaTTu6oHH amtopu 6ap oHaHg, kh KaMo^H Xy^aHgH nyH cexpBapu cyxaHH 6ageH 6o ucru^oga a3 coMaTH3Mx,o aHgemax,onmpo ga.ie.moK Ba 6a k&mm

gogaacr(1; 5-9). Y Buxaruxou MatHouro aHaTOMK Ba 3ox,Hpuro 6othhh, My3aMaHHBy эx,cocн Boxa^ou coMaTHKupo xe^e gaKHK, 6ageH 6a pumTau TacBup KamugaacT, kh x,aMa 6aMaBpugy 3e6o, My^a.rao, эx,cocн Ba myyppac 6apoMagaaHg. HyH 3ox,Hpu cypaTH HHcoHpo MeHHrapeM, nem a3, x,aMa 6a namM, a6py, MuxroH Ba MapgyMaK (raBx,apaK) guKKaTH Maxcyc Megux,eM. naHBaHgu hh hcth.tox,oth coMaTHKH 6eca6a6 HecT, 3epo ohx,o gap Ha3gHKH Ba a^oKaMaHgH 6o aKgurap Kapop gopaHg. Maca^aH, Ka^HMau qamM gap ^yraT^o ^aMHyH hcthtoxh coMaTHKH 6a MatHou y3BH gugaH, guga, y3Be, kh gap khcmh capu hhcoh ^oh gopag Ba 6ag-oH TaMHH3H paHr MeKyHaHg, 6acap, am oMagaacT: Tupe 6a nawM xypdaMy cepu Hawyd as oh, Eu^pucm dusape, ku 6a nawMu duzap xypaM (7, 417);

Boxau namM gap amtopu KaMo^H Xy^aHgH gap TapKu6u 3uega a3 100 u6opa 6o To6um^ou MyxTa^H^H yc^y6H-MatHoH x,aMHyH khhoh, Ma^o3, ucTuopa gynop MemaBag.

HcTH^ogau coMaTH3Mx,o gap amtopu KaMo^H Xy^aHgH 6emTap a3 x,aMa x,aga$x,oH yc^y6H gopag Ba moup a3 MatHHBy Ma^xyMH Boxa^ou H^ogarapu y3Bx,ou aHgapyHH Ba 6epyHHH naHKap Ba Mypogu^o™ moupoHau oh 6o ca6KH $apgH Ba yc^y6u Buxa ucTH^oga Me6apag, kh gap paBaHgu Tax,KHK 6a hh MaxcycuaTH coMaTH3M^ou amtopu moup 6opx,o gynop oMageM. Yc^y6u Buxau cyxaHrycTapuu KaMo^H Xy^aHgH ga.ie.ra oro^HH y a3 acpopu Hyxy^Tau 3a6oHH nyp6opu to^hkh Me6omag(10; 11).

Eo ca6KH To3a Ba HH^upogH KaMo^H Xy^aHgH a3 hcmh «KaHg», coMaTH3M^ou «^a6» Ba «3a6oH» Ka^HMa^ou MypaKKa6u «KaHg^a6» Ba «KaHg3a6oH» Meco3ag Ba oh^o hk aHgo3a a3 ^h^o3h yc^y6 Mypogu^H HKgurap hh3 ^acTaHg Ba ca^ocaTy 6a^oraTH cyxaHH mouppo HaMygop Meco3aHg:

3u ^epu K,aHdna6e sapM pa$m awKu KaMon, Ea mo3umau IHupm daeaHda wyd rynsyH (20, 296).

Хайфам ояд ба цалам номи лабат бyрд, дарег, Ku цаламро зи найи цандзабон натвон сохт (б, 92); Дар «Бурхони котеъ», «^дас-ул-лугот» вожахои «цандлаб» ва «цандзабон» ба назар нарасид. Дар «Фарханги забони точикй» вожаи «кандлаб» ба маънои «ширинлаб», киноя аз махбуба ва ширинсухан (18, 673) тафсир ëфта, байти мазкури Kамоли Хучандй далел оварда шудааст.

^лимахои «цандзабон» дар ин лугатхо ва фархангхои дигар чой дода нашудааст. Албатта хануз мо бо эътимод наметавонем гуем, ки вожаи дуюмро хоси услуби инфиродии ^моли Хучандй донем, вале ба хар хол ин вожа то ашъори Kамол мустаъмал набудааст ë камистеъмолу номаълум будааст.

Ибораи «цанди дахан» муродифи синтаксии калимаи «цандзабон» буда, хамчунин услуби фардии шоир дар ифодаи тобишхои рангоранги мафхум ва маънихои хамсону мутародиф мебошад:

Цанди да^анат шарбати хосе, ки зи лаб сохт, Дидан натавон, хоса чашидан кй тавонад? (20, 249); Ин сабки хоса ва услуби вижаи ифодаи андеша дар таркиботи гуногун, вале хаммаъно ва наздикмаъно хангоми истифода бурдани шоир аз ибораи «лаби чун цанд» дар таквияти мафхумоти «цандлаб» ва «цанди дахан» бештар рунамо ва чилвагар мегардад, ки аз лихози мантику мусоидати мазмуни калимот бо хамдигар таваччухи касро ба суи худ мекашад:

Гуфтам: «Аз себи самарцандй беуу нори Xyцанд Бо занахдону лаби чун цанд». Гуфто: «Беу набуд» (20, 123) Таркиби «шакару ан^бин» чуфтмуродиф аст, ки тарзи истифодаи он намоëнгари услуби фардии шоир мебошад, зеро хам шакар ва хам ан^бинро ^моли Хучандй хамчун муродифоти мафхумии лаби маъшук дар байти зерин ба кор бурдааст: Эй шоуиде, ки ша^ди лабони чу цанди ту Сад бор таъна бар шакару ангубин занад (б, 419). Таносуби маънавии «шамъ»-у «а^убин», «ком»-у «ширинП», «лаб»-у «забон» низ намоëнгари услуби хоси инфиродии шоир мебошад. Маълум аст, ки дар замони кадим аз муми хонаи занбури асал сохтани шамъ расм буда ва ^моли Хучандй ба ин расми шамъсозй ва иртиботи маънии лутфомези он ба «ан^бину кому лабу забон» дар шеъри худ ишора карда, бо услуби вижа изхори шавк ва хисси андарунй мекунад: Хамчу шамъ аз ангубин комам зи ширинй бисухт, То гирифтам номи он лаб бар забони хештан (7, 298). Дар чанд байти ашъори худ шоир барои равшанй андохтан ба матлабаш аз сифатхои дигари «лабу дахон», ки «ширин» ва «шакар» мебошанд, ëдовар мешавад. Чунин услуби баëни андеша дар саросари девони ^моли Хучандй фаровон ба назар мерасад, ки аз забондонй ва лугатшиносии y шаходат медихад. Дар байтхои шохиди зер шоир аз сифоти дигари лабу дахон, ширин ва шакар, ки дар айни замон сифат ва хосияти «канду ангубин» низ мебошанд, бо сабку услуби хосаи худ истифода кардааст:

Нестию тангдастй бошадат доим, Küмол,

Чун надорй дил, ки дорй даст аз он ширинда^ан (У, 4б3).

***

Мо аз бутони муймиёни шакарда^он

Бусе тамаъ кунему каноре, уамину бас (7, 343).

Husopu cape^adu ¿ymy3opu nucmadayaH,

Eymu waKapna6u 6odoMuamMu MywKmxon (7, 371).

A3 mhco^xoh MaBpugu 6appacH Kapopgoga, HyHHH xy.roca 6apoBapgaH MyMKHH acT, kh TaHxo gap MaTH MyHocu6aTH xhcch Ba To6umxou yc^y6n, ^yraBH Ba ceMaHTHKHH KaMMaxoH coMaTHKH 6emTap ^uraarap Merapgag.

Boxugu ^yraBH, kh 6a hcthtox Maco^exu coxtmohh metp Ba Bacraau 6aeHH aHgemau moup Me6omag, TaHxo gap u6opa Ba ^yM^a, kh gap Ha3M hk Mucpat Ba e hk 6aHrpo TamKHj Meguxag, xochhtxoh cepMatHoH Ba yc^y6uu xygpo nagugop Meco3ag. Hh xycycuHTH Boxugu ^yraBH 6emTap xaHroMH Tax^ray Tampexu MatHou KaMMaxoH coMaTHKHH KaMucTetMo^ Ba KyxaHramTa 6a MueH MeoHg, 3epo MyaHHH HaMygaHH yc^y6u ucTH^oga Ba To6umu MatHouu HyHHH Ka^HMoT 6epyH a3 MaTH gymBop Ba to aHgo3ae HoMyMKHH Me6omag.

^ap ryp6aT hhcoh xaMema MymaBBam Ba TaHrgra acT Ba $HKpu 3ogrox ^ax3ae a3 ^HKpy xae^u y gyp HecT. KaMo^ TaMoMH aHgyxu rapu6H Ba Myco^upa™ xygpo gap Maraau xaMHH ra3a^am pexTaacT:

flrn My^uMu Kyu ^hoh acmy maH uh ^ eapu6,

HyH KyHad 6euopau muckuh maHu maHyo aapu6?! (7. 65).

^axpaMoHH ^upuKH gra 6oxTaacT Ba grau MyKHMH MaH3H^u ^ohoh mygaacTy TaH rapu6y xaHpoH MoHgaacT Ba HaMegoHag, kh TaHH 6enopau HKKaBy TaHxo MoHga hh Kop KyHag? Boag KaHg Kapg, kh hh ^o Boxau TaHxo xaM 6a MatHou TO^a, xaM 6a MatHou rami ogaMOH, HtHe 6a MatHou oncepfi hh3 oMagaacT. ^hi MatHou Ma^o3H 6a xyg rupu^Ta, khhoh a3 Mexp acT, kh HyHHH gyxypa Kop ^apMygaHH Boxaro u6opaxo xocu yc^y6u KaMo^u Xy^aHgucT.

^ap 6aHre gurap 6o ucTH^ogau Boxau 6og6e3aH Ba yc^y6u $apgH Ba ca6KH Buxa TaHH paH^ypy 6eMoppo KaMo^u Xy^aHgH omyHoH ^orapy 3au$, ca6yKy Haxu$ 6a Ka^aM oBapgaacT, kh x,arro a3 maMoju aHgaKe o3op Mee6ag Ba oHpo 6og MoHaHgu Marac MeTaBoHag 6a xap cy 6apag. TaHH 6eMope, kh moup 6o caHtaTH My6o^ura TacBup KapgaacT, a3 TaHH gapgMaHgu MyKappapH xe^e $apK MeKyHag Ba khhoh a3 By^ygu gapgMaHgu Mapgu rapu6 acT. Ka^HMau 6og6e3aH gap «OapxaHru 3a6oHH to^hkh» HyH Ka^HMau gymaK^a 6og6e3aH//6og6H3aH ^oh goga myga, 6ugyHH TaB3ex 6a Ka^HMau 6og6e3aK xaBo^a rapgugaacr:

Eod6e3aH, ku Kace 6ap MaHu 6eMop 3aHad, A3 3au$u ny Masac 6od 6apad naumpu MaH (7, 438).

Xy^oca, Ka^HMa Ba u6opaxou Matpy$ Ba Tat6upoTH moupoHau H^ogarapu y3B^ou aHgapyHH Ba 6epyHHH hhcoh, xe^e xy6y Mapry6 Ba 6aMaBpugy o^h ucTH^ogau moup Kapop rupu^TaaHg, kh 6apxe a3 ohxo xaHy3 xaM To6umxou ^yraBHH xygpo gap 3a6oHH 3HHgau MapgyMH coxu63a6oHH to^hk Hurox gomTaaHg.

^ap paBaHgu oMy3umu xycycuHTxou yc^y6uu 6at3e coMaTH3Mxou amtopu KaMo^H Xy^aHgH 6a xy^ocae pacugeM, kh oMe3umu ca6KH KaguMau ucTH^ogau coMaTH3Mxo gap amtopu moup xaHroMH Ka^HMaco3HBy Ba u6opa6aHgH 3aMHHau naHgo mygaHH ryHaxou (BapuaHTxou) HaBH K&mMaxou MypaKKa6 Ba u6opaxou pexTau $pa3eo^orH rapgugaacT.

OMy3um Ba 6a pumTau TaxKHK KamugaHH To6umxou ^yraBuro MatHouu amtopu moup Bacu^au Mymaxxac HaMygaHH ca6Ky yc^y6 Ba MaxopaTH cyxaHrycTapuu agu6 6yga, caxMH KaMo^po gap TamaKKy^ Ba TaKoMy^H 3a6oHH aga6H MyaHHH MeHaMoHg.

Пайнавишт:

1. Абдуцодиров А., Давронов А. Каломи Камол/А.Абдуцодиров, А.Давронов. - Хуцанд, 1998. -216 с.

2. Авалиани Ю. Ю. Из этюдов по соматической фразеологии иранских языков (образно-символическая функция слова «глаз» в составе фразеологической единицы и сложного слова)/Ю. Ю. Авалиани//Вопросы востоковедения.-Самарканд, 1976.-С.5-21.

3. Бердникова Т. А. Лексико-фразеологическое поле соматизмов (на материале архангельских говоров) /Т. А. Бердникова: 10.02.01. Автореферат дис. канд. филол. наук.- М., 2000. - 20 с.

4. Вакк Ф. О. О соматической фразеологии в современном эстонском литературном языке /Ф. О. Вакк. Автореф. дисс. канд. филол. наук.-Таллинн, 1964.-29 с.

5. Камоли Хуцанди. Девон: Иборат аз ду цилд (ба чоп тайёркунандагон: Ш. Хусейнзода, Н. Ка^^орова, С. Асадуллоев. - Душанбе: Ирфон, 1983. цилди 1, -560 с.

6. Камоли Хуцанди. Девон (Мураттиб ва муаллифи пешгуфтору тавзе^от С. Асадуллоев. -Душанбе: Адиб, 1995. - 672 с.

7. Камоли Хуцанди. Девон (та^ияи Абдуцаббори Суруш). Хуцанд, 2011.-632 с.

8. Максудов Б. Назаре ба девони тозанашри Камоли Хуцанди /Б.Мацсудов // Хуцанд, шумораи цашнй,-1996.-с.47-58.

9. Мирзоев А. Камол ва як шарти омухтани у/А. Мирзоев//Шарци Сурх.-1947. № 2.-с. 2427.

10. Мирму^аммедова М. Андалеби гайб./М.Мирмухаммедова-Хуцанд: Ношир, 2013.-152с.

11. Насриддинов А. Сухани фаришта./А.Насриддинов.-Хуцанд, 1993.-196са%.

12. Николина Е.В. Соматические фразелогизмы, характеризующие человека, в тюрских языках Сибири и Казахстана./ Е.В. Николина. Автореферат дисс. канд.филол.наук.-Новосибирск, 2002. -26 с.

13. Пригарина Н.И. Хафиз и влияние суфизма на формирование языка персидской поэзии/ Н.И. Пригарина//Суфизм в контексте мусульманской культуры.-Москва: Наука, 1989.-С. 94-120.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

14. Рахманова Н.Ш. Соматические фразеологические единицы в таджикском и русском языках./Н.Ш. Рахманова:Автореферат дисс.канд.филол.наук.-Душанбе, 2006.-22 с.

15. Рубинчик Ю.А. Основы фразеологии персидского языка / Ю.А.Рубинчик. - М.: Высш.школа, 1981.-274 с.

16. Сейленталь Т. Соматическая фразеология содского языка, связанная со слово «голова»./Т.Сейленталь. //Ежегодник общества родного языка. -Таллинн,1968. - №13. -С.247-251.

17. Скнар А.Ф. Глагольные соматические фразеологизмы современного английского языка. / А.Ф. Скнар: Автореферат дисс.канд.филол.наук.-Киев,1978. -25 с.

18. Фар^анги забони тоцикй.-М.: Советская энциклопедия, 1969, ц. 1.-951с.; ц. 2.-952с.

19. Шокиров Т. С. Адиб, забон ва услуб /Т. С. Шокиров.- Душанбе: Адиб, 2001.-216 с.

20. Шо^а^мад А. (Суруш). «Фарханги ашъори Камоли Хучанди». /А.Шо^а^мад.-Хуцанд:Хуросон,2015.- 736с.

21. Эгамбердиев Р. Фразеологияи «даст додан» ва «руй додан».-/Р. Эгамбердиев//Вопросы фразеологии, стилистики и грамматического строя восточных языков. Новая серия, выпуск №225.-Самарканд, 1972.-С. 198-203.

22. Якимова Э.С. Соматическая фразеология в марийском языке. / Э. С. Якимова. Автореферат дисс. канд. филол. наук. - Тарту, 1975. -25 с.

Reference Literature:

1. Abdukodirov A., Davronov A. Kalomi Kamol // A. Addukodirov, A. Davronov. - Khujand, 1998. -216 pp.

2. Avaliani Yu.Yu. From the Sketches on Somatic Phraseology of Iranian Languages (Imagery-Symbolic Function of the Word "Eye" Included into Phraseological Unit and Compound Word) //Yu. Yu. Avaliani // Issues of Oriental Studies. - Samarkand, 1976. - pp. 5 - 21.

3. Berznikova T.A. Lexico-Phraseological Field of Somatisms (on the material of Arkhangelsk Vernaculars): synopsis of candidate dissertation in philology // T.A. Berzinkova. - M., 2000. - 20 pp.

4. Vakk F. O. On Somatic Phraseology in Modern Estonian Literary Language: synopsis of candidate of dissertation in philology // F.O. Vakk. Tallin, 1964. - 29 pp.

5. Kamoli Khujandi. Divan: Selection in two volumes. Compilation by Sh. Khuseynzoda, N. Kahhorova, S.Asadulloyev. - Dushanbe: Cognition, 1983. V.1. - 560 pp.

6. Kamoli Khujandi. Divan (compilation, introduction and explanatory commentaries by S. Asadulloyev) - Dushanbe: Man-of-Letters, 1995. - 672 pp.

7. Kamoli Khujandi. Divan (preparation by Abdujabbor Surush). - Khujand, 2011. - 632pp.

8. Maksudov B. The View on the Genuine Edited Collection Belonging to Kamol Khujandi // B. Maksudov // Khujand: Red Calendar Dates, 1996. - pp. 47 - 58.

9. Mirzoyev A. Kamol and the Necessity of Studying him.// A. Mirzoyev. The Scarlet Orient. 1947, # 2. - pp. 24 - 27.

10. Mirmukhammedova M. The Genuine Nightingale // M. Mirmukhammedova. - Khujand: Editor, 2013. -152 pp.

11. Nasriddinov A. Angel of Word. //A. Nasriddinov. - Khujand, 1993. - 196pp.

12. Nikolina Ye.V. Somatic Phraseologisms Characterizing Human Being in Turkic Languages of Siberia and Kazakhstan: synopsis of candidate of dissertation in philology. // Ye.V. Nikolina. Novosibirsk, 2002. - 26 pp.

13. Prigarina N.I. Hafiz and the Influence of Sufism over a Formation of Persian Poetry Language // N.I. Prigarina // Sufism in the Context of Moslemic Culture. - M.: Science, 1989. - pp. 94 - 120 pp.

14. Rahmanova N.Sh. Somatic Phraseological Units in Tajik and Russian Languages: synopsis of candidate of dissertation in philology. // N.Sh. Rahmanova. - -Dushanbe, 2006. - 22 pp.

15. Rubinchik Yu. A. Foundation of Persian Language Phraseology.// Yu.A. Rubinchik. - M.: Higher School, 1981. - 274pp.

16. Seylental T. Somatic Phraseology of the Sod Language Associated with the Word "Head" -Annual of Mother Tongue Society. 1968, # 13. Tallin. - pp. 247 - 251.

17. Skaner A F. Verbal Somatic Phrascologisms of Modern English: synopsis of candidate of dissertation in philology. - Kiev, 1978. - 25 pp.

18. Tajik Language Dictationary. -M :Soviet Encyclopaedia,1969. V.1. - 951 pp; V,2 - 952 pp.

19. Shoirov T.S .Man-of-Litters, Language, Style//T.S.Shoirov.//-Dushanbe: Man-of-Litters, 2001. -216 pp.

20. ShohahmadA (Surush) The Vocabulary of Kamol Khujandfs Poetry.-Khujand: Khuroson, 2015. -736pp.

21. Egamberdiyev R. Phraseological Units "dast dodan" and «roy dodan» // R. Egamberdiyev // Issues of Phraseology, Stylistics and Grammatical Structure of Oriental Languages. New series, issue 225. - Samarkand, 1972. - pp. 198 - 203.

22. Yakimova E.S. Somatic Phraseology in Mari Language //E.S.Yakimova. Synopsis of candidate dissertation in philology. - Tartu. -1975. - 25 pp.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.