Научная статья на тему 'ВОЖАҲОИ ИҚТИСОДӢ ВА КОРБУРДИ ДУРУСТИ ОНҲО ДАР ЗАБОНИ ТОҶИКӢ'

ВОЖАҲОИ ИҚТИСОДӢ ВА КОРБУРДИ ДУРУСТИ ОНҲО ДАР ЗАБОНИ ТОҶИКӢ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
528
28
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
язык / терминология / экономика / слова и выражения / технологии / электронные словари / лексические понятия / language / terminology / economics / words and phrases / technology / electronic dictionaries / lexical concepts

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Умарова Манижа Сайдахмадовна, Холмуродов Раджабали Махмадшарифович, Одилова Зарина Рабимовна

Экономика приоритетная отрасль национальной экономики. Именно поэтому Правительство Республики Таджикистан уделяет особое внимание развитию и становлению отрасли. Экономика, которая включает финансовый, промышленный, сельскохозяйственный и строительный секторы, в настоящее время находится в состоянии развития. При этом необходимо учитывать другие направления развития экономики и уделять первоочередное внимание устранению имеющихся недостатков. Неправильное использование экономических терминов в таджикском языке приводит к множеству научных, теоретических, политических и экономических проблем. Поэтому от экспертов в области экономики и Комитета по языку и терминологии при Правительстве Республики Таджикистан настоятельно требуется создать лексический анклав терминологии в печатном и электронном формате для решения этих проблем. Можно с уверенностью сказать, что на основе устранения этих проблем уровень экономических знаний и образования людей повысится и внесет значительный вклад в национальное экономическое развитие страны.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CORRECT USE OF ECONOMIC WORDS IN THE TAJIK LANGUAGE

The economy is a priority sector of the national economy. That is why the Government of the Republic of Tajikistan pays special attention to the development and formation of the sector. The economy, which includes the financial, industrial, agricultural and construction sectors, is currently in a state of development. At the same time, it is necessary to take into account other areas of economic development and prioritize the solution of existing shortcomings. Improper use of economic terms in the Tajik language leads to many scientific, theoretical, political and economic problems. Therefore, experts in the field of economics and the Committee for Language and Terminology under the Government of the Republic of Tajikistan are strongly required to make a lexical encyclopedia of terminology in print and electronic format to address these problems. It is safe to say that based on the elimination of these problems, the level of economic knowledge and education of the people will increase and will make a significant contribution to the national economic development of the country.

Текст научной работы на тему «ВОЖАҲОИ ИҚТИСОДӢ ВА КОРБУРДИ ДУРУСТИ ОНҲО ДАР ЗАБОНИ ТОҶИКӢ»

units of the Wakhan language, which are related to the names of animals. The use of phraseological units of zoonisms in a conversation has their own characteristics. Zoomorphic terms have their own characteristic phraseological units, in this article the author comments on the features of these terms. These terms in the Wahan language are one of the central languages, and their use is very actual in the Tajik modern language.

Key words: phraseological units with animal names, zoomorphic terms, analyzes, zoomorphisms, phraseological units, zoomorphic phraseological units, zoomorphic metaphor, Vakhan language, metaphors, pets, wild animals.

Сведения об автора:

ГадомамадоваША - аспирант Таджикскогогосударственного институтаязыковим С. Улугзода About the author:

GadomamadovaShA -Postgraduate studentofthe TajikStatelnstitute cfLanguagesnamedafterS Ulugzoda

ВОЖАХ,ОИ ЩТИСОДЙ ВА КОРБУРДИ ДУРУСТИ ОЩО ДАР ЗАБОНИ ТОНИКИ

УмароваМ.С., ХолмуродовР.М., ОдиловаЗ.Р.

Академияи идоракунии давлатии иазди Президеиити Чумхурии Тоцикистои

Дар ташшакулу инкишофи сохахои фарханг, маданият ва икгисоди мамлакат накши забони точикй накши калиди дошга, дастгирии бевосигаи Асосгузори сулху вахдати миллй, Пешвои миллат, Президента Чумхурии Точикистон мухтарам Эмомали Рахмон дар ин самт хеле наззарс буда, дар паёму баромадхои гуногуни худ доимо суханрони намуда кайд менамояд, ки «Забон неъмати бебахои зиндагии ахли башар мебошад. Инсон факат тавассути забон метавонад эхсос ва фикру андешахои худро иброз намояд. Забони миллй ойинаи пурчилои таърих, чахони маънавй ва хираду маърифати хар як халку миллат ба шумор меравад».

Доир ба ин самт, конуни ЧТ «Дар бораи забони давлатии Чумхурии Точикистон» вазъи хукукй ва доираи истифодаи забонро муайян карда, дурнамои рушди онро дар замони истиклоли давлатй - дар шароити дигаргунихои бузурги сиёсиву иктисодй ва ичтимоиву фархангй ба танзим медарорад [2].

Иктисод ба боло бурдани сатхи мухимтарин шарти пешрафти мамлакат ва бехбуди зиндагии мардуми он мебошад. Барои он ки накшу макоми иктисод дар рохи баланд бардошгани хаёти мардум боз хам назаррас гардад, ки пеш аз хама нозук ва мушкилоти ин соха, яъне иктисоди бозориро, ки холо дар мархилаи ташаккулёбй карор дорад, хамачонибаву пайваста мавриди омузиш карор медихем. Ба омузиши илми иктисод мактабиёну толибилмони зинахои гуногуни тахсилот, рохбарони корхонаю ташкилотхо, сохибкорон, мутахассисон ва умуман ахли чомеа хамаша эхтиёч доранд .

Дар рузгори сохибистиклолиямон илми иктисодй, хоса буда дар миёни тамоми илмхо накши мучаллои пештозиро дорад. Чунон ки мебинем, ин илм тозабунёду безамина набуда, балки бузургтарини давлатхои тараккикардаи дунё мисли Амрико, Чин, Чопон агарчи зохиран аз «Капитал» ном намебурданд, вале маънавиян аз он дурандешонаву комёбона саршор истифода бурда, мардумонашонро кайхост, ки ба сохили мурод расонидаанд. Добили зикр аст, ки то солхои 90-уми асри ХХ адабиётхои иктдсодй асосан ба забони русй таъ-лиф мегардид [4].

Чи тавре, ки дар Паёми Асосгузори сулху Вахдати миллй-Пешвои миллат, Президента Чумхурии Точикистон мухтарам Эмомалй Рахмон, ба Мачлиси Олии ЧумхурииТочикистон 26 декабри соли 2021 ироа шуда буд, «Дар шароити кунунй рушди технологияхои ракамй шарти асосии ракобатнокии иктисодй ба шумор меравад. Татбики барномахои кабулнамудаи мо барои гузаштан ба ин раванд конеъкунанда нестанд ва зарур аст, ки чорахои ба ташаккули шароит барои таквияти сохаи ракамикунонй мусоидаткунанда андешида шаванд» [1,5].

Иктисодиёт дар мамлакати мо рушд меёбад ва дар тамоми сохахои фаъолияти инсон, аз чумла сохаи маориф дигаргуни менамояд. Рушди иктисодиёт ба фаъолияти устод ва шогирд вобастаги дорад. Дар натича, фаъолияти касбии омузгор дигаргун мешавад, ва у вазифадор аст, ки дар раванди таълим, бо воситаи хукумати электронй ва аз васоитхои технологияхои иттилоотй, фосилавй фаъолона истифода барад. Хдмин тавр, омузгор пай дар пай дар мухити хукумати электронй кор карда дар дигаргунихои инноватсионии чомеа ширкат меварзад. Табиист, ки технологияи нави иттилоотй аз омузгор махорати баландро талаб карда, устоди мактаби олиро ворид шудан ба фазои иктисодиёти ракамй муваззаф мегардонад [6].

Омузгорон замони муосир , дар самти иктисодиёт бояд сало^иятх,ои зерин дошта бошанд :

-донистани забони точикй ;

-донистани забонхои хоричй;

-забонхои барномасозии компютерй;

-кор бо компютер;

-кор бо шабакахои интернетй;

-кор бо хуччатхои электронй ва хучатнигорй;

-автоматикунонии равандхои идоракунй;

-амнияти иттилоотй;

-шабакахои ичтимой;

Донистани иктисоди ракамй иборат аз кобилияти сохтан ва татбик намудани мундарича тавассути технологияхои иктисоди ракамй, аз чумла малакахои барномасозй дар компютер, чустучу, мубодилаи иттилоот ва муошират мебошад .

Х,амин тавр, салохияти муаллими мактаби олй мутобики ниёзхои иктисодиёти ракамй бояд ба рох монда шавад, ки бо ин восита мушкилихо рохи халли худро пайдо мекунанд [7,8].

Бояд кайд кард, ки навоварй дар сохаи таълим раванди бахсталаб мебошад. Мутаассифона на хамаи омузгорони калонсол ба истифодаи технологияхои иттилооти таълими фосилавй, ки асосан рушди иктисодиёти ракамии чомеаро муайян мекунанд ва сифати таълимро баланд мебардорад ахамият медиханд [9].

На хамаи донишгоххо базаи моддию техникии электрониро дар раванди таълим фаъолона истифода мебаранд. Хдмин тарик, як катор мушкилоте мавчудаст, ки ба ташаккули салохиятхои нави муаллимон дар иктисодиёти ракамй монеа мегарданд [10,3].

Дар ин макола мо кушиш ба харч додем, ки калимаву ибора ва истилохоти одитарину заруртарини сохаи иктисодиро гирд оварда, асосан ба шахру тавзехи мухтасари иктисоди бозорй, ки имруз хамчун омили бахси мухиму бунёдии таъмини истиклолияти комили миллии мо ба хисоб меравад пешниход намоем. Зеро дар асоси галат тарчумаву тавсиф доданй калимахои иктисодй ба мушкилихои чиддии илмй, фархангй, сиёсй ва иктисодй оварда мерасонад. Бинобар ин Кумитаи забон ва истилохотро зарур аст, ки якчо бо Академияи илмхо, вазоратхои маориф ва илм, фарханг доир ба тахия, кабул ва татбики истилохоти ягона дар хамаи сохахо тадбирхои иловагй андешад. Бештари мафхумхои наве, ки ба таркиби лугавии забони модарии мо рох меёбанд, натичаи пешрафту дигаргунихои чахони имруза мебошанд. Ба ибораи дигар, раванди чахонишавй, пешрафти босуръати илму техника, аз чумла технологияхои иттилоотиву коммуникатсионй, фаъол гардидани шабакахои ичтимой, инчунин, бархурди фархангу тамаддунхо дар замони муосир ба забони давлатй низ таъсир мегузорад ва дар рохи рушди табиии он монеахои сунъй эчод мешавад .

Бахсхои доманадор оид ба муайян намудани мафхуми «лизинг» хангоми тарчумаи калимаи англисй «leasing»» пайдо шуд. Калимаи «лизинг» аз ибораи англисии «to lease» гирифта шуда, маънояш «ба ичора додан» мебошад . Бо дарназардошти ин тарчума, истилохи «лизинг» метавонад чи ичораи молиявй, чй ба кироя додан, карордоди карзй, ба ичора додан бо шарти дар оянда харида гирифтанро ифода намояд. Фарханги хукукии немисй-русй истилохи «Leasmgvertrag;»-ро шартномаи ичора тарчума намудааст. Танхо Фарханги хукукии фаронсавй-русй кушиши маънидодкунии пурраи мафхуми «credit-bail» (киёси лизинги фаронсавй)-ро намудааст, ки тибки он ичораи тачхизоте фахмида мешавад, ки ичорадех махсус барои ичорагир харидорй намудааст.

Вобаста бар ин дар маколаи мазкур баъзе аз калимахои гирд оварда шудаанд, ки дар бисёр маводхои илмй ба пураги тарчума нашуда бисёртар ба маънехои гуногун тарчума шуда ба хатогихои имлогию илмй оварда мерасонад. Мисоли ин гуна калимахо шуда метавонанд.

1. Кредитор - шахсе, ки ба каси дигар пул карз медихад.

2. Бозори фиринсиони - бекории мувакати бартарафшаванда.

3. Чек - як ё якчанд вохидхои иктисоди мебошад, ки дар хавзаи истеъмоли шугл меварзад

4. Олигардонии соф - иштирокчиёни бозоре,мки махсулоти якхела истехсол мекунанд.

5. Омили пазитиви - омиле мебошад, ки ба раванди истехсолот ва фаолияти хорича таъсир мерасонад.

6. Омили нигативи - омилхое мебошанд, ки ба раванди истехсолот ва фаолияти хочагидорй таъсир манфи мерасонанд.

7. Манзили коперативи - мачмуи вохидхои манзилгох, ки мулки хусусии одамон мебошад.

8. Рента - пардохт ё даромадест, ки сохиби он аз замин ва ё захирахои табй ба даст меорад.

9. Макроэкономика - умуман иктисодро меомузад.

10. Мегаиктисод - хамчун иктисодиёти чахон кулли муносибатхои иктисоди, алокахои дохилию бурунмарзи давлатхои алохидаро оиди конуну коидахои иктисоди дар бар мегирад.

11. Просеси мех,нат - фаолияти ба максад мувофики одамон, ки онхо ба табиат таъсир расонида, хосиятхои мавчудаи онро барои конеъ гардонидани ниёз ва эхтиёчи худ истифода мекунад.

12. Субиектх,ои моликият - на факат шахсиятхову ташкилогхои мутасаддй, балки субиектхои номуаян мебошанд. Мисол: давлат ё худ чомеа ва гайра

13. Обиект^ои моликият - чиз ва воситахое мебошанд, ки мустаким ва гайри мустаким аз чониби субиектхои иктисоди аз худ карда мешаванд.

14. Исте^соли молии капиталист - истехсолоте мебошад, ки дар асоси истифодаи мехнати коргари кироя ва бо максади ба даст овардани фоидаи баланд ташкил карда мешавад.

15. Андухти ибтидоии Ranimai - мушФики якидяи К. Mapкc инкишaф вa тaxaввyли тapзи кaпитaлиcгии иcгexcaлaг мeбoшaд.

16. Колегтив^ои мех.гат - ^у^и oдaмoнe,ки дopoи кoбилияти мexнaт 6удя дap фaoлияти кopxoнaxo caxмryзop мeбoшaнд.

17. Корхонздои мунишпилли - кopxoнaxoe мeбoшaнд, ки orno бapoи иcгифoдa дap acacи пpинcипx,oи xyдидopaкyни бa иxтиëpи cyбиeктx,oи иктиcaди ryзoшгa мeшaвaнд.

1В. Hормaи aмортизaтcия - ниcбaти мaблaгx,oи caлoнaи xиcaчyдoкyниxoи aмopтизaтcиoни бa apзиши миëнaи coлoнaи фoндx,oи acoœ, ки 6o фoиз ифoдa ^дя му8ян кapдa мeшaвaнд.

19. Бизне^^н - oлaг ë xyд вocитaecт, ки as чoниби caxибкopoн бapoи му8ян кapдaни мaкcaд и ниx,oии тaшкили иcтexcoлaг вa фaoлияти иcтexcoлию TO^opara иcгифoдa кapдa мeшaвaд.

2G. Mere^em- - xaмчyн мaъмypият, муд^ият, идopaкyнй, тaшкилкyнaндaи иcтexcoлaг фaxмидa мeшaвaд.

21. Maркeгинги оммaвй - иcгexcoли xaмaи тмуд^и мoлx,o, пaxн кapдaни як нaмyди мoл вa бapoи xapидaни omp ЧЯД6 ^дши шyмopaи зиëди xapдopoнy иcтeъмoлкyнaндaraн мeбoшaд.

22. Maркeгинги мaкcaднок - яте ЯЗ шaклx,oи зaмoнaвии, мypaккaб вa биcëpчaнбaи мapкeтинг мeбoшaд вa oн дap acocи киcмaткyниx,o бa pox мoндa мeшaвaд.

23. Maркeгинги молию тaфрикaви - тapзy ycyли бoзopëбиe мeбoшa, ки бa иcтexcoли ду ë aB oн зиëдгap мoлx,oи дopoи cифaти ryнoryн мyвoфик гapдoнидa мeшaвaд.

24. Maркeгинги конвeрcиони (бaлaндшaвaндa) - тapзи бaxиcoбrиpии тaкoвoи мшфии бoвop вa aндeшидaни тaдбиpxo orçA бa тaнзими oн.

25. Рента - мyвoфики ryфтaи Д. Peкapдo вa К. Mapкc ин мaфxyми мyнocибaтx,oи бaйни ce cyбиeкти иктиcoдй: мoлики ЗЯМИН, фepмep вa кopгapи киpoяи xoчarии киmлoкpo ифoдa мeкyнaд.

26. Фермер швдбкор - чун диrap caxибкopoн 6o мaкcaди бa дacт oвapдaни дapoмaд вa тaшкили иcтexcoл, зaминpo яз фepмep ^opa rиpифтa, кдоми дapoмaди бa дacт oвapдaи xyдpo xaмчyн И^Я^ЛИ бa caxиби зaмин мeдиx,aд вa oн шaкли peнтaи иктиcoдиpo кaбyл мeкyнaд.

27. Актив - вocитaи mi^yOTopanAa вa дap кopxoнa чopишaвaндa мeбoшaд.

2В. Пaccив - вocитaи тaFиpëбaндa вa тaшкилëбaндa мeбoшaд.

29. Бaлaнc - xaнraми aктив бapoбapи mcc™ шyдaнaш бaлaнc бa вучуд мeoяд.

3G. Mонополияи бacтa - мушфики кoнyн вa кoнyнryзopии xyKyK^ дaвлaт xифз кapдa шyдa aз тaъcиpи paкoбaт эмин ниrax дoшгa мeшaвaнд.

З1. Mонополияи тaбии - дap xaмoн coxae тaшкил кapдa мeшaвaд, ки тaшкилaг ë xyд шиpкaт paвaнди бoвoppo му8ян кapдa xизмaтpacoнии пyppaи onxopo бa души xyд мerиpaд .

Хyлoca дap acora бapтapaф нaмyдaни кaмбyдиxoи чoйдoшгa, мeгaвoн пeшниx,oд нaмyд, ки вoжaxoи вa кopбypди дypycги orao дap зaбoни точикй якe яз poxxo® дypycг иcтифoдa вa пeшниx,oд нaмyдaни иттилooтй зapypи бa чoмea мeбoшaд. Бo бoвapии кoмил ryфтa мeтaвoнeм, ки дap acacи дypycг иcтифoдa нaмyдaни вoжaxoи иктиcoдй дap зaбoни точикй мacъaлaxoи мyxтaлифи мyбpaми pyзpo мeгaвoн бapacи кapд вa бa илмй иктиcaдиëги кишвap caxми нaзappacpo ryзoшт.

АДАБИЁТ

1. Пaëми Пpeзидeнги Ч;yмxypии Toчикиcгoн, Пeшвoи миллaт мyxтap

2. Kyмигaи aaGoR щ иcгилoxoти нaвiди Хукумти Ч;yмxypии Toчикиcгoн (kumitaizabon.tj)

3. https://ravshanfikr.tj/lu-atnGma-G/mavGdhG/229-lu-ati-istilG-Gti-i-tisGd

4. Кумитэи ja6<)i i вa истилохоти nanu Xукумaти Чумхурии Точикистон (kumitaizabGn.tj)

5. Пaëми Acocгyзopи cyji^y Baxnara миллй-Пeшвoи миллит, Пpeзидeнги Ч;yмxypии Toчикиcгoн мyxгapaм Эмoмaлй Pax^^ 6a Ma^mOT Олии Ч;yмxypииToчикиcгoн 26 дeкaбpиcoли 2021.

6. Pacпopяжeниe Пpaвигeльcгвa Poccийcкoй Фeдepaции oт 28.07.2017 г. № 1632-p «О6 yтвepждeнии пparpaммы «Цифpoвaя экoнoмикa Poccийcкoй Фeдepaции»» [Элeктpaнньш pecypc]. URL: CopaboMBaH пpaвoвaя cиcгeмa «KoнcyльгaнтПлюc» https://base.garant.ru/ 71734878/ (nara o6paщeния: 09.08.2019).

7. ^^pamern H.H. Фopмиpoвaниe инфapмaшoнныx кoмпeтeнций пpeпoдaвaтeля выcшeй шкеты [Элeктpaнный pecypc]. URL: https://cyberleninka.ru/aйicle/n/formirovanie-informatsionnyhkompetEntsiy-prepodavatElya-vysshey-shkoly (nara o6paщeния: G9.GB.2G19).

B. Meняйcя или yxoди. Цифpoвoe o6paзoвaниe 6pacaeт вызoв пpeпoдaвaтeлям вузюв. [Элeкгpoнньш pecypc]. URL: http://www.poisknews.ru/magazine/31969/ (nara o6paщeния: 09.08.2019).

9. Hикyлинa T.B., Qгapичeнкo Е.Б. Инфopмaтизaция и цифpoвизaция o6paзoвaния: шнятия, тexнoлoraи, y;пpaвлeниe // Пeдaгoг'ичecкoe o6paзoвaниe в Poccии. 2018. №

1G. Унижясв H.B. Пpoблeмы фopмиpaвaния кoмпeтeнций цифpoвoй эююмики. H.B. Aниcькинa Гocyдapcгвeннaя aкaдeмия пpoмыmлeннora мeнeджмeнгa имeни Hü. Пacгyxoвa Poccra, Яpocлaвль

11. Paзoкoвa Г.Х, Cayapa®®™ лизинги мoлиявй дф киmoвapзии To^H^cron: диc. ... нoмзaди илмxoи иктиcoдй. - Дymaн6e, 2G19. - 197 c.

12. Хукуки гражданин Чумхурии Точикистон: китоби дарсй: кисми дуюм // Мухаррирони масъул: мудири кафедраи хукуки гражданин факултети хукукшиносии ДМТ, доктори илмхои хукук, профессор Fаюров Ш. https://ravshanfikr.tj/lu-atnoma-o/mavodho/229-lu-ati-istilo-oti-i-tisod

ПРАВИЛЬНОЕ ИСПОЛЬЗОВАНИЕ ЭКОНОМИЧЕСКИХ СЛОВ НА ТАДЖИКСКОМ ЯЗЫКЕ

Экономика - приоритетная отрасль национальной экономики. Именно поэтому Правительство Республики Таджикистан уделяет особое внимание развитию и становлению отрасли. Экономика, которая включает финансовый, промышленный, сельскохозяйственный и строительный секторы, в настоящее время находится в состоянии развития. При этом необходимо учитывать другие направления развития экономики и уделять первоочередное внимание устранению имеющихся недостатков.

Неправильное использование экономических терминов в таджикском языке приводит к множеству научных, теоретических, политических и экономических проблем. Поэтому от экспертов в области экономики и Комитета по языку и терминологии при Правительстве Республики Таджикистан настоятельно требуется создать лексический анклав терминологии в печатном и электронном формате для решения этих проблем.

Можно с уверенностью сказать, что на основе устранения этих проблем уровень экономических знаний и образования людей повысится и внесет значительный вклад в национальное экономическое развитие страны.

Ключевые слова: язык, терминология, экономика, слова и выражения, технологии, электронные словари, лексические понятия

CORRECT USE OF ECONOMIC WORDS IN THE TAJIK LANGUAGE

The economy is a priority sector of the national economy. That is why the Government of the Republic of Tajikistan pays special attention to the development andformation of the sector. The economy, which includes the financial, industrial, agricultural and construction sectors, is currently in a state of development. At the same time, it is necessary to take into account other areas of economic development and prioritize the solution of existing shortcomings.

Improper use of economic terms in the Tajik language leads to many scientific, theoretical, political and economic problems. Therefore, experts in the field of economics and the Committee for Language and Terminology under the Government of the Republic of Tajikistan are strongly required to make a lexical encyclopedia of terminology in print and electronicformat to address these problems.

It is safe to say that based on the elimination of these problems, the level of economic knowledge and education of the people will increase and will make a significant contribution to the national economic development of the country.

Keywords: language, terminology, economics, words andphrases, technology, electronic dictionaries, lexical concepts.

Сведение об авторах:

Умарова Манижа Сайдахмадовна - соискаталь кафедры управление государственными финансами Академия государственного управления при Президента Республика Таджикистана.Тоджкистан, г. Душанбе, улица Саид Насир 33. Тел.: (+992) 908223218; Email: manii.98101@mail.ru

Холмуродов Раджабали Махмадшарифович - Академия государственного управления при Президенте Республики Таджикистан, ассистент кафедры информационных технологий и информационной безопасности факультета дипломатии и политики. Адрес: 734003, Республика Таджикистан, г. Душанбе, ул. Саида Носира, 33, тел: (+992) 985111995 Одилова Зарина Рабимовна - Академия государственного управления при Президенте Республики Таджикистан, старший преподаватель кафедры философии и гуманитарных наук факультета дипломатии и политики. Адрес: 734003, Республика Таджикистан, г. Душанбе, ул. Саида Носира 33, Тел: (+ 992) 985219444E-mail: odilova.8787 @ mail.ru

About the authors:

Umarova Manizha Saydakhmadovna -applicant of the Department Public Finance Management of the Academy of Public Administration under the President of the Republic of Tajikistan. Tojkistan, Dushanbe, SaidNasir street 33. Tel: 992-908-22-32-18; e-mail: manii.98101@mail.ru Kholmurodov Rajabali Mahmadsharifovich - Academy of Public Administration under the President of the Republic of Tajikistan, Assistant of the Department of Information Technology and Information Security, Faculty of Diplomacy and Politics. Address: 734003, Republic of Tajikistan, Dushanbe, Said Nosir street 33, tel: (+992) 985111995

Odilova Zarina Rabimovna - Academy of Public Administration under the President of the Republic of Tajikistan, Senior Lecturer, Department of Philosophy and Humanities, Faculty of Diplomacy and Politics. Address: 734003, Republic of Tajikistan, Dushanbe, Said Nosir street 33, Tel: (+ 992) 985219444E-mail: odilova.8787 @ mail.ru

УДК 81.373.47

АКТУАЛИЗАЦИЯ КОЛОРОНИМОВ В РУССКОЙ ЛИТЕРАТУРЕ XVIII-XIX вв

Акбарова В. А.

Филиал Московский государственный университет им. М.В. Ломоносова

Цвет - явление загадочное. Человек видит мир в цвете. Даже во сне или просто закрыть глаза мы все равно видим цвета. Цвета воздействуют на чувства, и способствует на настроение человека. Именно это часто используют авторы в художественных произведениях. Яркость, насыщенность, красота, сияние, многоцветие вызывает у читателя ощущения радости, воодушевления, восхищения. У каждого слова есть своё происхождение. Так и у цветов с оттенками. Например, слово, означающее белый цвет, имеет индоевропейский корень «bra» или «bre» в значении «блестеть, светить, сиять». Слово «чёрный» произошло от древнерусского Поньтъ. Поньтьское море - древнее название Чёрного моря.

Слово «красный» является общеславянским по происхождению. Образовано оно от слова «краса». Образовано оно от слова «краса» и употреблялось поначалу как «хороший, красивый». «Синий» связано со словом «сиять». Поэтому изначальное значение слова «синий» «сверкающий, сияющий».

Слово «жёлтый» имеет общий корень со словами «зелёный», «золота», «зола». Золотой, зелёный и жёлтый цвета - «родственники». Это примеры некоторых цветов по происхождению. А в русском языке их огромное множество.

Интерес к словам, называющие цвет не иссякает много лет. Как отмечает В.Г. Кульпина, «концепция лингвистики цвета как самостоятельной научной парадигмы в современном языкознании приобретает всё более конкретные черты» [9].

В XVIII веке, как известно, началось становление русского литературного языка. «XVIII век, -пишет Ю. Сорокин,- был значительно большей степени, чем XVII и даже последующий XIX, временем словесного эксперимента"[10,с.36]. Этот «словесный эксперимент» заключался в появлении новых слов и словосочетаний. Последние вызывали «неожиданные смысловые сдвиги в уже известных словах. Именно в это время развивается и изменяется категория имен прилагательных. Многие прилагательные развивают качественное /цветовое/ значение» [8]. Активизируются и собственно цветовые прилагательные, которые, расширяя свою сочетаемость, приобретают новые значения и оттенки значений.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Довольно многочисленные индивидуальные новообразования в поэтических стилях второй трети XVIII века. " С половины тридцатых годов до начала шестидесятых стихотворные жанры являлись тем «опытным полем», где всего деятельнее шла обработка русского литературного языка» [6]. В поэтических жанрах этого периода восприятие мира передается нередко через краски, цвет. Поэты стремятся передать цветовое ощущение мира [4]. Цвет становится средством экспрессивной характеристики. Достигается это, прежде всего более свободной сочетаемостью.

Индивидуально-авторская практика дает нам образцы необычных, и с точки зрения употребления в XVIII веке, и с точки зрения употребления в современном русском языке, сочетаний прилагательных-цветообозначений: уста багряные; лицо багряное; взгляд багровый; багряна ветчина /Державин, [7, с.315]/; багряный вечер; одежда багряная /Жуковский, 265/; огнистая роза, огнистые уста / Державин, 373/; пурпурные глаза / Жуковский,387/; пурпурный огонь, пурпурный гранат / Хомяков,68-69/'.румяная кровь/Батюшков,238/ и т.д.

Каждое из этих прилагательных, помимо общего значения цвета, разнообразны различными нюансами, или, по выражению Аксакова, «переливами»: «Качество, выражаясь, рассыпается на множество оттенков, все они группируются около общего качества и составляют его переливы» [2].

Употребление отдельных прилагательных цвета в сочетании с тем или иным существительным становится регулярным, что не требует особого комментария и оказывает влияние на способы выражения в общенародном языке.

Академик Л.Б. Щерба писал: «... дело не только в трудности формулировать определение значений, а больше всего и прежде всего в исключительной трудности отыскания всех отдельных значений слова. Сравнительно легко наметить основные группы значений; но установление так называемых оттенков представляет уже большие трудности и иным кажется неважным, а иным субъективным. Не может быть сомнения в том, что такие ведущие к своего рода словарному агностицизму суждения, глубоко неверны» «[15, с.282]. В своё время Щерба ратовал за то, чтобы все случаи образного применения слова были отражены в словарях: «исчерпать их разнообразия совершенно необходимо"[15, с.285].

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.