Научная статья на тему 'ТИМСОЛҲОИ ЗООМОРФӢ ДАР ФРАЗЕОЛОГИЗМҲОИ ЗАБОНИ ВАХОНӢ'

ТИМСОЛҲОИ ЗООМОРФӢ ДАР ФРАЗЕОЛОГИЗМҲОИ ЗАБОНИ ВАХОНӢ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
131
23
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
фразеологизмы с названиями животных / зооморфические термины / анализы / phraseological units with animal names / zoomorphic terms / analyzes / zoomorphisms / phraseological units / zoomorphic phraseological units / zoomorphic metaphor / Vakhan language / metaphors / pets / wild animals

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Гадомамадова Ш.А.

Фразеологические единицы с названием животных во всех языках используют как значение и характера связанные с человеком. Изучение фразеологических единиц ваханского языка показывают, что использование фразеологизмы с названием животных исследует, что данные название продолжают характер человека. С каждым годом эти фразеологические единицы получают новые значение и их используют в других языках В этой статье автор анализирует фразеологические единицы ваханского языка, которые связаны с именами животных. Использование фразеологические единицы зоонимизмы в беседе имеют свои особенности. Зооморфические термины имеют свои характерные фразеологические единицы, в этой статье автор комментирует особенности данных терминов. Эти термины в ваханском языке являются одним из центральных языков, и использование их являются очень актуальным в таджикском современном языке.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ZOOMORPHIC TERMS IN THE WAKHAN LANGUAGE

Phraseological units with the name of animals in all languages are used as meaning and character associated with a person. The study of phraseological units of the Wakhan language shows that the use of phraseology with the name of animals explores that this name continues the character of a person. Every year these phraseological units get new meaning and they are used in other languages. In this article the author analyzes the phraseological units of the Wakhan language, which are related to the names of animals. The use of phraseological units of zoonisms in a conversation has their own characteristics. Zoomorphic terms have their own characteristic phraseological units, in this article the author comments on the features of these terms. These terms in the Wahan language are one of the central languages, and their use is very actual in the Tajik modern language.

Текст научной работы на тему «ТИМСОЛҲОИ ЗООМОРФӢ ДАР ФРАЗЕОЛОГИЗМҲОИ ЗАБОНИ ВАХОНӢ»

At the same time, some productive and unproductive affixes of the Tajik language are identified in the article, which are widely used in the formation of derivative words in «Khamsa» written by Khodzhui Kirmani. This article is intended for teachers, graduate students and students of philological faculties.

Keywords: modern Tajik literary language, suffix, Arabic word, adjective, noun, Tajik-Persian language, place of promise, Tajik language

Сведения об автора:

Дадохуджаева Парвинахон Икромовна — соискатель кафедра грамматики арабского языка

Худжандского государственного университета имени Б. Гафурова. Тел.: (+992) 92 796 00 00.

Email: parvinakhon92@gmail.com

About the author:

Dadokhujaeva Parvinakhon Ikromovna - applicant of the Department of Arabic Grammar of Khujand

State University named after B. Gafurov. Tel.: (+992) 92 796 00 00. E-mail: parvinakhon92@gmail.com

ТИМСОЛХОИ ЗООМОРФЙ ДАР ФРАЗЕОЛОГИЗМХОИ ЗАБОНИ ВАХОНЙ

Гадомамадова Ш.А.

Донишкадаи давлатии забонхри Тоцикистон ба номи С. Улугзода

Ибораи фразеологй бо исми хайвонот дар хамаи забонхои дунё хамчун ифодакунандаи хосияту хусусияти рамзии инсон исгифода мешаванд ва дар гуфтор макоми бузургро ишшл мекунанд. Омузиши иборахои фразеологии забони вахонй нишон дод, ки корбасг шудани фразеологизмхо бо исми хайвонот ин исбоги назари дар боло зикршуда асг. Зиёд будани чунин иборахои фразеологй, боиси пуробуранг гаштани нутк шуда, инсон марказии онхо дар мавриди таваччух карор мегирад.

Дар иборахои фразелогии забони вахони зоомарфхо бештар ба назар мерасанд. Исгиораи зооморфй ин ба маънои мачозй исгифода шудани иборахои фразеологие мебошад, ки дар он ба инсон хислатх,ои хайвон нисбат дода шуда, рафтору кирдори инсон ба рафтори хайвон монанд карда мешавад. Чунин исгиора дар забони вахонй яке аз ифодахои марказии хиссиёг гардида, дар гуфтор ба таври фаъол исгифода мешаванд.

Хайвоноги хонагй ва вахшй хазорсолахо боз дар мухите, ки одамон зиндагй мекунанд, хаёг ба сар мебаранд. Дар хар як забоне, ки бо он одамон муошират мекунанд, хайвоноги дар дурй ё наздикй карордошта бо одатх,ову хислатх,ои мушаххас ба ашхоси алохида монанд карда мешаванд. Хангоми исгиорашавй аломати мушаххаси баргаридошта дар намуди зохирй ё одату рафтори хайвон, ки ба намуди зохирй ё рафтори инсон нисбат дода мешавад, кайд мегардад [3, с.117].

Дар фразеологияи забони вахонй тимсолхои хайвоногу хашароги гуногун исгифода мешаванд. Барои исбоги ин фикр як катор фразеологизмхоро дар забони вахонй дида мебароем.

Фразеологизмхо бо зооморфизми §ас (саг) дар забони вахонй зиёдгар корбасг мешаванд.

Эхтимол, чунин нукгаи назар бо он шарх ёбад, ки дилбасгагй ба сагхо хатто аз дилбасгагй нисбат ба тартиби вучуддошта зиёд аст. Барои вахонихо саг, кабл аз хама хамсафару рафики вафодор аст. Ин хайвон инсонро аз кадимулайём то кунун хамрохй мекунад. Хамзамон, симои саг дар фарханги гуфтору муоширати забони вахонй сермаъно аст ва баъзан дорои хислагхои манфй низ мебошад. Исбоги ин нукгаи назарро аз маколи зерини маънии манфидошта пай бурдан мумкин аст. §ас rbiyd korvon saхast, §ас rbiyd masofir saхast [1, c.143]. [тахт: Саг мечаккад корвон (мусофир) мегузарад] [5, c.210]; яъне одамони бадгуй бигузор чизе гуянд, мо бо рохи худ меравем. Аз чониби дигар агар назар афканем, дар маколи мазкур танхо вазифаи сак, ки аккосй кордону сохибашро аз тахдиди хатар хабар кардан иборат мебошад, инъикос ёфтаасг. Аммо саг дустро аз душман фарк накарда ба чониби хар ду мечакад, ки ин боиси мисол шудани у гардидаасг. Аз ин ру дар ин гуна симои одамони харзогу ё бехудагй ифода меёбанд.

Бояд кайд кард, ки тасаввуроги инсон дар бораи хайвонот на хама вакг дарачаи объективй доранд. Инсон аз нукгаи назари субъективии хеш баъзе хислатх,ои инсонии дарачахои гуногундоштаро ба одату рафтори хайвон нисбат медихад, ки дар асл ин хислатх,о ба хайвон таалук надоранд ё монанд нестанд.. Хамин гуна, дар фразеологизмхои ба зооморфизми «§ас» чунин хислагхои инсонй, ба монанди танбалй ва беэътимодй инъикос мегарданд ва дар гумон аст, ки хоси ин хайвон бошад: Баста^ (am) wra^k (тахтул. мисли саг хасга шудаст (ам)). Аммо дар баъзе маврид ин мафхум дар чойи дуруст истифода мешавад. Масалан §аста^ (am) gefsetk. Чун саг давид (ам).

Саг - ин хайвони хонагии аз чониби инсон ромшуда, дусти дерина ва аввалини инсон, кумакрасон дар шикор, посбон, рохбалад мебошад. Бо вучуди ин бо як катор ифодахои манфии забони вахонй шароиги зисти инсон ва одатх,ои касбии уро, ба монанди §ас ruz (хаёги сагона) яъне бисёр баъд, дарбадар, бехона инъикос мекунанд, инчунин дар фразеологизмхои вахонй вафодорй ва садокати саг низ зикр мешавад: Масалан хангоми тазарреъ ба Худованд, ибораи маъмули «§ай ti dargoh» -ро

иcгифoдa мeбapaнд. Ин ибopa пеш aз хама тaчaccyмгapи caдoкaтy вaфoдopиcг.

Бo вучуди ин, вaxoниxo cимoи carpo бapoи ифoдaи чунин xHcnaxxoM иншн бa мoнaнди дyшмaнй, aдoвaтy Faзaб ниcбaти диrapoн бa кop мeбapaнд. Macaлaн: sac rangas rbiyd [тахтул. бa мoнaнди car aккoc зaдaн], saK xalg sac rang mirit [1, c. 144] [тахтул. oдaм миcли car MyMypaA].

Дap фpaзeoлoгизми зaбoни вaxoнй вoжaи «car» чун калимаи cepмaънo иcгифoдa шудн ба Faйp аз ифoдaи мaънoи xaйвoн, ки oRpo capфи нaзap мекунем, аз нигахи caMam^™, инчунин, гузаштани anoMa^o^ paфтopи car ба инган ва oбъeктx,oи бeчoнpo дap 6ap мerиpaд. Бoяд кайд кapд, ки coxибзaбoнoн ба carxo дите^й мекунанд, aммo мафтуни oн нaмerapдaнд [2, с.12]. Бинoбap ин дap 3a6o™ вaxoнй мyнocибaти байни инcoнy car дap щлаби sac soib (шхиби car) инкишoф меёбад. Дap хамин acoc ибoapxoи sac Xa soib rang wost [ тахтул. car ба мoнaнди cсxибaш мешавад], sac tar Хэ soib rast [тахтул. car ба cсxибaш мoнaнд мешавад] ва Faйpa ба вучуд oмaдaнд. Баъзан дap зaбoни вaxoнй carpo 6o пиpaмapдe, ки диrap кэбилияти кop кapдaнpo нaдopaд, aммo ^pycx poxнaмoй ва панду нашхат медихад, My^Mca мекунанд: Lup sac pas rost r^iyd [cara пиp 6a тapaфи poCT мечакад].

Pis [ryp6a] дap тacaввypи мapдyми вaxoнзaбoнxo x,aйвoнoти бeoзop, aммo бexGCият инъикoc меёбад. Arap дap тacaввypи мapдyми oлaм rnrapeM, xap кac ниcбaти ин xaйвoн мyнocибaти ryнoryн дopaд. Macanas чиниxo ба ryp6axo чун ба x,aйвoнoти шабхангом (манбаи загона mox, тopикй ва Faйpaxo) мyнGCибaт не^дачА. У дopoи кувваи бадй ва ксбилияти шакливазкунй мeбoшaд. Ба Faйp аз ин, дap Чин бoвapй дoштaнд, ки ryp6a кoбилияти poндaни деву иблиcpo дopaд. Дap acoтиpи cкaндинaвй oлиxaи cepxocилй, мухаббат ва зeбoй Фpeйя caвopи apo6ae мepaфт, ки oнpo ryp6axo мекашиданд. Халки келт ryp6apo кувваи oxиpaт, paмзи дафну чагоза мeшyмopaд. Рамзи куввахри бадй ва мyттacил кypбoнй ^да мешуд. ^p байни xиндyxoи кечуа xypoфoт дap бopaи кyдpaти деву иблж; дoштaни ryp6a вучуд дopaд, ки чoдyгapoн аз orao бapoи xyд кувва мerиpaнд. дини нacpoнй ryp6a - ин шайтан, TOprnñ, шахват ва танбалй мeбoшaд. Чунин мeшyмopaнд, ки ryp6a тачагсум ё ëpдaмчии иблиc, деву ачина аст. Тибки xypGфGт чoдyrapзaнхo araapffi ба xyд cимoи ryp6apo мeгиpифтaнд ва ба базми чинхo ба бoлoи rypбaхoи cиëх нишacгa мфафтанд. ^p repбшинGCй (тaмraшиrocй) ryp6a дap шакли нимpyx ва pocx (мавзун) мyappифй мerapдaд, ки paмзи иcгиклoлият мeбoшaд [6, с.87].

nac, «ryp6a» (пиш) дap анъанаи acoтиpй aкcapaн 6o манбаи зaнoнa аюкаманд аст, яъне 6o paмзи cepхGCилй, мухаббат, зeбoй ва 6o paмзи манфй, ки зooмopфи мaзкyppo диrapryн мешзад. Бapxe аз ^вм^щ oлaм «ryp6a»-po 6o ча^ни тepaтGмopфй, яъне 6o ceмaнтикaи пастй вopaзoлaт ниcбaт медиханд. Дap тacaввypи мapдyми вaxoнизaбoн ryp6apo хам xocияти бад ва re^o ифoдa мекунад. ^p мащли зфини зaбoнй вaxoнй «sbiw pisrangi tar za ruy di» [миcли ryp6^ cиëх аз пeшopyйи ман бapoмaд xGCияти бади ryp6a инъикoc ëфтaacт]. Зooмopфизмхoи «sbiw pisrangi tar za ruy di», табиати иблиcии ryp6^ cиëхpo ифoдa мекунанд. ^p бopaи табиати бинapии ин ду зooмopфизм - «gurba» ва «sac» аз фpaзeoлoгизмхoи «sact pis rang zindagi» [тахтул. чун cary ryp6a зиндагй мекунанд] [4, c.422], яъне дap бopaи oraoie, ки мyдoм низoъ ва душманй 6o хам мекунанд; «pis martk» [тахтул. rypбaи мypдa бapин] яъне дap бopaи oдaми xapo6, ва дapдмaнд шaхoдaт медиханд. «pis rang Xa gi mast» [тахтул: чн ryp6a axлaгaшpo пишрн мекунад] намуди ryнaхкopoнaи ryнoхaт ифoдa мeëбaд, ки аз aйбдop буданаш orox аст. Дap мащли «pis pbirkak» [мушу ryp6a] хиллаву нaйpaнги чанд кac ифoдa мeëбaд.

Tuf (буз) дap тacaввypи мapдyми вaxoнзaбoн ва умуман opиëнaжoдxo xaйвoни дopoи xиcлaтxoи тapcснчaкчй, ба xyнyкиxo тoбнooвapaндa ва cep4or инъикoc мeëбaд. Ammo хамчун xaйвoни шиpдex хамеша дap чoйи аввал меистад. Тибки xypoфoти cлaвянй деви o6Hpo 6o пашми бузи нap нoбyд кapдaн мумкин аст, ачинаи зoлими xoнa хамаи xaйвoнaIpo, ба Fайp аз буз ва car азият медихад. хамаи фapxaнrxoи Aßpyro, инчунин Шapки Наздик ва Mиëнa pacMy oинe вучуд дoшт, ки xaнraми oн ба буз хама pазилй ва 4o^ ryзapoнидa мешавад. Баъд буз кypбoнй кapдa мешуд ë ypo аз capxaди махал бepyн мeкapдaнд. Arap дap вeдaxoи хиндй ин xaйвoн - чузъи xyдoи оташ Aгни бoшaд, дap анъанаи cкaндинaвй - ин xaйвoни мувдддаш бapкaфкaн Topa аст. Дap анъанаи нacpoнй буз paмзи маъмули иблиc ва як ^arap xиcлaIxoи y - кабл аз хама шaxвoният ва бадб^й мeбoшaд.

Дap анъанаи acoтиpй tuf «буз» - po aкcapaн 6o oлaми xтoнй аюкаманд мекунанд. Гapчaндe табиати чузъии tuf «буз» дap бopaи аюкаи y 6o xyдoëн шaxoдaт дихад хам, paM3xo, кypбoниxoи мapGCимй фaporиpии «манфй» дoштaни ин CHMopo инъикGC мекунанд. Храмин тaвp, зooмopфи мaзкyp cимoи мaxcycи acaгиpй ба шyмop мepавад. Махз хамин xycycияги амбивалентй дap cистeмaи фpaзeoлoгии зaбoни вaxoнй инъикGC ëфтaaст.

Фpaзeoлoгизмxoи «Iloy sk tuf sav iloy sk 3uf sav « [1,143], [тахтул. якбop 6ap бoлoи шoxи буз, як 6op 6ap бoлoи шoxи кyтGc] «Kal tufan kal caf«, [тахтул. аз бузи кал бузшлаи кал] «Tuf ar yupk yav bickam cuq», [тахтул. буз дap o6 думаш бoлo] paмзи ду xиcлaт дoштaни баъзе oдaмoнpo ифoдa мекунад. Фpaзeoлorизми «Xadovand bi tuf" tuf marand, ki ca jif - jifan fis mafzi it» [тахтул. Хyдoвaнд ба oдaми бебуз (яъне нoдop) буз надихад, ки аз чиг - чиг ^дан oдaмoнpo кap мекунад] paM3epo ифoдa мекунад, ки яraнa xaйвoнe, ки oдaмoнpo аз rypycнarивy кaшшoкй начет медихад, буз мeбoшaд. 3epo oн хам шиpдиxaндa ва хам ceprncn мeбoшaд. Эxтимoл, фpaзeoлorизмxoи «С afn yav fasI vand sundar yavi nisbiv» [1, c.143], [тахтул. да^ни бyзFGлapo банду rapM xoбaш кун] «Caf rang saz tr sax ravazd» [тахтул. чун буз

кух ба кух мечахад] табиати рамзнокии ин хайвонро инъикос мекунанд: махорати баромадан ба куллахои баландтарин бо сабаби кобилияти чахиши баланд доштани у асос бар он гашт, ки дар анъанаи асотирй tuf «буз»-ро аломати нотарсй ва максаднокй шуморанд.

Yas «асп» - рамзи тавоной, иктидор, нуфузи хаёт, инчунин дар як катор анъанахо олихимматй ва зебой аст. Дар тасаввури ориёихо Митра, хамрохонаш дугоникхо бо аспон - ин офтоб ва ду шафак, субх ва шом ба шумор мераванд. Аз он давр то замони мо симои аспи сафед чун рамзи руз ва симои аспи сиёх чун рамзи шаб омада расидааст. Дар анъанаи хиндуаврупой аспхо бо дугоникхо алокаи зич доштаанд ва ба сифати рамзи дугоникхо шинохта шудаанд. Дугоникхо - саворахо дар тамоми олами кадим маъмул буданд, олмонихо, балтихо, хиндуориёихо, славянихо дар бораи аспхо асотир тартиб додаанд. Славянихои кадим аспро рамзи эхё ва марг, ки монанди тулуъ ва гуруби офтоб аст, мешумориданд. Асп дар асотир бо офтоб (худои Офтоб - худои юнонй Гелиос аст), бо кувваи об (дар олами атика худохои бахрхо - Посейдон ва Нептун - сохиби галаи асп), бо шамол (дар аробаи дучархаи худои шамол Ваю дар асотири ведй 99 ё 1000 асп) ва бо замин (келтхо аспро тачассуми модар-замин мешумориданд) алокаманд аст. Ин хайвон дорои хосияти якчанд худоён аст. Дар болои асп кахрамонон ва худоён низ (дар осмон ва аз як ходисаи табиат ба дигараш) савор шуда мерафтанд. Дар асотири хиндуаврупой асп макоми махсусро дорад ва дар хочагидорй ва мухочирати хиндуаврупоихои кадим шкши мухим мебозид. Аспи пурбор рамзи тани одам аст, ки бори конунии рухии хешро мекашад. Ё, баръакс, ин рамзи табиати рухии инсон аст, ки бори моддии шахсиятро мекашад.

Дар забони вахонй yas «асп» хайвони бисёр тозадуст, нозук ва бахосият тачассум меёбад. Дар маколхои зерин «Yasav dyatk nal, mutk Ьэ хэ pad wuc kark» [1, c.143] [тахтул: аспро наъл карданд, курбокка хам пойяшро бардоштаст] «Yasan yaadi рэ yupk di, yan pit yo nay», [тахтул: аспро то лаби об бар баъд нушад ё нанушад] асп рамзи олихимматй, мехнатдустй, часорат ва иктидорро ифода мекунанд ва ба асотирхои кахрамонй баробар мешаванд. Дар маколи «Yas rang sambak dast», [тахтул: саркашии асп ифода меёбад] ва дар симои он шахсоне тачассум мегарданд, ки аз коре саркашй мекунанд.

Тахлили зооморфизмхо аз нуктаи назари фарханги забонй нишон медихад, онхо метавонанд, хам маънии матнхои асотирй ва хам-фархангиро ифода кунанд. Вале хангоми тадкик мо бо масъалаи чудо кардани ин мафхумхо дар таркиби мифологема пеш омад, ки бо аз байн рафтан ва порча-порчагии маънои асотирй алокаманд мебошад.

Храмин тарик маводи назариявии тахлилгардида масъалаи мазкур аз он шаходат медихад, ки тахкикотхо дар ин самт нокифоя мебошанд, намунаи зооморфии асотирй хеле кам ва номураттаб тавсиф шудааст ва ин омилхо барои таълифоти тадкикоти мазкур асос гардиданд.

АДАБИЁТ

1. ВУХ диёр ганч. Ганчи вахонзамин Мачмуаи осори мардумй. Душанбе - 2015, 159с.

2. Мирбобоев А. Лексика животноводства ваханского языка автореф. дис канд.филол. наук.:10.02.08 /Азизхон Мирбобоев. — Душанбе, 1991. -24с.

3. Солнцева Н.В. Сопоставительный анализ зоонимов русского, французского и немецкого языков в этносемантическом аспекте. [Диссертация на соискание учён, степени канд. филолнаук]. Н.В. Солнцева - Омск, 2004-162с.

4. Фозилов М. Фарханги зарбулмасал, макол ва афоризмхои точикию форсй. Муллочон Фозилов, Душанбе: Ирфон,1975.- ч.1- 367с.

5. Фозилов М. Зарбулмасалу маколхо дар тамсилу хикояхо./ Муллочон Фозилов, Душанбе: Дониш, 1973 - 510с.

6. Шаховский В.И. Лингвистическая теория эмоций. В.И. Шаховский - М. 2008 - 120с.

ЗООМОРФИЧЕСКИЕ ТЕРМЕНЫ В ВАХАНСКОМ ЯЗЫКЕ

Фразеологические единицы с названием животных во всех языках используют как значение и характера связанные с человеком. Изучение фразеологических единиц ваханского языка показывают, что использование фразеологизмы с названием животных исследует, что данные название продолжают характер человека. С каждым годом эти фразеологические единицы получают новые значение и их используют в других языках

В этой статье автор анализирует фразеологические единицы ваханского языка, которые связаны с именами животных. Использование фразеологические единицы зоонимизмы в беседе имеют свои особенности. Зооморфические термины имеют свои характерные фразеологические единицы, в этой статье автор комментирует особенности данных терминов.

Эти термины в ваханском языке являются одним из центральных языков, и использование их являются очень актуальным в таджикском современном языке.

Ключевые слова: фразеологизмы с названиями животных, зооморфические термины, анализы.

ZOOMORPHIC TERMS IN THE WAKHAN LANGUAGE

Phraseological units with the name of animals in all languages are used as meaning and character associated with a person. The study of phraseological units of the Wakhan language shows that the use of phraseology with the name of animals explores that this name continues the character of a person. Every year these phraseological units get new meaning and they are used in other languages. In this article the author analyzes the phraseological

units of the Wakhan language, which are related to the names of animals. The use of phraseological units of zoonisms in a conversation has their own characteristics. Zoomorphic terms have their own characteristic phraseological units, in this article the author comments on the features of these terms. These terms in the Wahan language are one of the central languages, and their use is very actual in the Tajik modern language.

Key words: phraseological units with animal names, zoomorphic terms, analyzes, zoomorphisms, phraseological units, zoomorphic phraseological units, zoomorphic metaphor, Vakhan language, metaphors, pets, wild animals.

Сведения об автора:

ГадомамадоваША - аспирант Таджикскогогосударственного институтаязыковим С. Улугзода About the author:

GadomamadovaShA -Postgraduate studentofthe TajikStatelnstitute cfLanguagesnamedafterS Ulugzoda

ВОЖАХ,ОИ ЩТИСОДЙ ВА КОРБУРДИ ДУРУСТИ ОЩО ДАР ЗАБОНИ ТОНИКИ

УмароваМ.С., ХолмуродовР.М., ОдиловаЗ.Р.

Академияи идоракунии давлатии иазди Президеиити Чумхурии Тоцикистои

Дар ташшакулу инкишофи сохахои фарханг, маданият ва икгисоди мамлакат накши забони точикй накши калиди дошга, дастгирии бевосигаи Асосгузори сулху вахдати миллй, Пешвои миллат, Президента Чумхурии Точикистон мухтарам Эмомали Рахмон дар ин самт хеле наззарс буда, дар паёму баромадхои гуногуни худ доимо суханрони намуда кайд менамояд, ки «Забон неъмати бебахои зиндагии ахли башар мебошад. Инсон факат тавассути забон метавонад эхсос ва фикру андешахои худро иброз намояд. Забони миллй ойинаи пурчилои таърих, чахони маънавй ва хираду маърифати хар як халку миллат ба шумор меравад».

Доир ба ин самт, конуни ЧТ «Дар бораи забони давлатии Чумхурии Точикистон» вазъи хукукй ва доираи истифодаи забонро муайян карда, дурнамои рушди онро дар замони истиклоли давлатй - дар шароити дигаргунихои бузурги сиёсиву иктисодй ва ичтимоиву фархангй ба танзим медарорад [2].

Иктисод ба боло бурдани сатхи мухимтарин шарти пешрафти мамлакат ва бехбуди зиндагии мардуми он мебошад. Барои он ки накшу макоми иктисод дар рохи баланд бардошгани хаёти мардум боз хам назаррас гардад, ки пеш аз хама нозук ва мушкилоти ин соха, яъне иктисоди бозориро, ки холо дар мархилаи ташаккулёбй карор дорад, хамачонибаву пайваста мавриди омузиш карор медихем. Ба омузиши илми иктисод мактабиёну толибилмони зинахои гуногуни тахсилот, рохбарони корхонаю ташкилотхо, сохибкорон, мутахассисон ва умуман ахли чомеа хамаша эхтиёч доранд .

Дар рузгори сохибистикдолиямон илми иктисодй, хоса буда дар миёни тамоми илмхо накши мучаллои пештозиро дорад. Чунон ки мебинем, ин илм тозабунёду безамина набуда, балки бузургтарини давлатхои тараккикардаи дунё мисли Амрико, Чин, Чопон агарчи зохиран аз «Капитал» ном намебурданд, вале маънавиян аз он дурандешонаву комёбона саршор истифода бурда, мардумонашонро кайхост, ки ба сохили мурод расонидаанд. Добили зикр аст, ки то солхои 90-уми асри ХХ адабиётхои иктдсодй асосан ба забони русй таъ-лиф мегардид [4].

Чи тавре, ки дар Паёми Асосгузори сулху Вахдати миллй-Пешвои миллат, Президента Чумхурии Точикистон мухтарам Эмомалй Рахмон, ба Мачлиси Олии ЧумхурииТочикистон 26 декабри соли 2021 ироа шуда буд, «Дар шароити кунунй рушди технологияхои ракамй шарти асосии ракобатнокии иктисодй ба шумор меравад. Татбики барномахои кабулнамудаи мо барои гузаштан ба ин раванд конеъкунанда нестанд ва зарур аст, ки чорахои ба ташаккули шароит барои таквияти сохаи ракамикунонй мусоидаткунанда андешида шаванд» [1,5].

Иктисодиёт дар мамлакати мо рушд меёбад ва дар тамоми сохахои фаъолияти инсон, аз чумла сохаи маориф дигаргуни менамояд. Рушди иктисодиёт ба фаъолияти устод ва шогирд вобастаги дорад. Дар натича, фаъолияти касбии омузгор дигаргун мешавад, ва у вазифадор аст, ки дар раванди таълим, бо воситаи хукумати электронй ва аз васоитхои технологияхои иттилоотй, фосилавй фаъолона истифода барад. Хдмин тавр, омузгор пай дар пай дар мухити хукумати электронй кор карда дар дигаргунихои инноватсионии чомеа ширкат меварзад. Табиист, ки технологияи нави иттилоотй аз омузгор махорати баландро талаб карда, устоди мактаби олиро ворид шудан ба фазои иктисодиёти ракамй муваззаф мегардонад [6].

Омузгорон замони муосир , дар самти иктисодиёт бояд саловдятх,ои зерин дошта бошанд :

-донистани забони точикй ;

-донистани забонхои хоричй;

-забонхои барномасозии компютерй;

-кор бо компютер;

-кор бо шабакахои интернетй;

-кор бо хуччатхои электронй ва хучатнигорй;

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.