Научная статья на тему 'МАҚОМИ ВОМВОЖАҲОИ АРАБӢ ДАР СОЗМОНЁБИИ ВОЖАҲОИ СОХТА ДАР «ХАМСА»-И ХОҶУИ КИРМОНӢ'

МАҚОМИ ВОМВОЖАҲОИ АРАБӢ ДАР СОЗМОНЁБИИ ВОЖАҲОИ СОХТА ДАР «ХАМСА»-И ХОҶУИ КИРМОНӢ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
170
143
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
cовременный таджикский литературный язык / суффикс / арабское слово / прилагательное / существительное / таджикско-персидский язык / место обещания / таджикский язык / modern Tajik literary language / suffix / Arabic word / adjective / noun / Tajik-Persian language / place of promise / Tajik language

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Дадохуджаева Парвинахон Икромовна

В статье рассматривается место и роль арабских заимствованных слов в образовании производных слов в «Хамсе» Ходжуи Кирмани. В результате анализа материалов «Хамса» Ходжуи Кирмани автором данной статьи выявлены следующие способы образования производных слов: образования существительных с префиксами и исконных арабских слов, образования существительных с суффиксами и исконных арабских слов, образования прилагательных с префиксами и исконных арабских слов и образования прилагательных с суффиксами и исконных арабских слов. Вместе с тем, в статье определены некоторые продуктивные и непродуктивные аффиксы таджикского языка, которые широко участвуют в образовании производных слов в «Хамсе» Ходжуи Кирмани. Данная статья предназначена для преподавателей, аспирантов и студентов филологических факультетов.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE PLACE OF ARABIC LOAN WORDS IN THE FORMATION OF DERIVATIVE WORDS IN «KHAMSA» (FIVE TREASURES) OF KHODZHUI KIRMANI

The article explores the place and role of Arabic borrowed words in the formation of derivative words in «Khamsa» written by Khodzhui Kirmani. As a result of the analysis of the materials of «Khamsa» written by Khodzhui Kirmani, the author of this article identified the following ways of forming derivative words: the formation of nouns with prefixes and native Arabic words, the formation of nouns with suffixes and native Arabic words, the formation of adjectives with prefixes and native Arabic words and the formation of adjectives with suffixes and native Arabic words. At the same time, some productive and unproductive affixes of the Tajik language are identified in the article, which are widely used in the formation of derivative words in «Khamsa» written by Khodzhui Kirmani. This article is intended for teachers, graduate students and students of philological faculties.

Текст научной работы на тему «МАҚОМИ ВОМВОЖАҲОИ АРАБӢ ДАР СОЗМОНЁБИИ ВОЖАҲОИ СОХТА ДАР «ХАМСА»-И ХОҶУИ КИРМОНӢ»

All polycomponent terms in the studied languages are divided into two-component, three-component, four-component and five-component. If two-component terms, like Noun+Adjective occupy a specialplace in the Tajik language, then in English it is replaced by Adjective +Noun.

The role of prepositions and conjunctions is very great in the formation of polycomponent terms in the compared languages. One of the productive means of the formation of two-component terms of the Tajik language is the izaphet connection, i.e. the components are connected to each other with the help of the isaphetic ending -и. Most of the Tajik term combinations are formed by indicated means, and they are usually called nominal phrases. In English, instead ofan isaphetic bond, a subordinate bond is used, i.e. the second component is subordinate to the first component.

Keywords: structure, analysis, structural analysis, term, terminology, language, Tajik language, English language, tourism, component, multicomponent terms, communication, isafet communication, word combination.

Сведение об автора:

Сафаров Аскарджон Шарифович - соискатель кафедры языкознания и сопоставительной типологии Таджикского государственного педагогического университеа имени С. Айни, тел.: (+992) 985792227; E-mail: safarov88@mail.ru

About the author:

Safarov Askarjon Shariforvich - a researcher in the Department of Linguistics and Comparative Typology of Tajik State Pedagogical University named after S. Aini, tel.: (+992) 985792227; E-mail: safarov88@mail.ru

МАЦОМИ ВОМВОЖАХфИ АРАБЙ ДАР СОЗМОНЁБИИ ВОЖА^ОИ СОХТА ДАР

«ХАМСА»-И ХО^УИ КИРМОНЙ

Дадохуджаева П. И.

Донишгоуи давлатии Хучрнд ба номи академик Б.Fафуров

«Хамса»-и Хочуи Кирмониро (1280-1352) ба хайси яке аз сарчашмахои ноби забони точикй бояд шинохт, ки дар забоншиносии мо, чй хавзаи Мовароуннахр ва чй хавзахои берун аз он камтар ба тахкикки вежагихои забонй мувочех шудааст. Албатта масоили бисёре аз забони «Хамса»-ро метавон ба баррасй кашид, вале дар навиштаи хозир кушиш мешавад, то мухтасаран рочеъ ба макоми калимахои иктибосии арабй дар ташаккули калимахои сохтаи он таваккуф гардад. Калимахои сохтаи «Хамса», ки тавассути иктибосоти арабй созмон ёфтаанд, ба якчанд гурух чудо мешаванд, ки дар зайл ба тарики мухтасар баррасй хоханд шуд:

Бо пешванд ва калимахои арабиасл сохташавии исм.

Дар забони адабии хозираи точикй чахор рохи калимасозй мавчуд аст: морфолога, морфологй-синтаксисй, лугавй-синтаксисй, лугавй-семантикй. Калимасозии морфологй дар исм равиши сермахсултарин буда, бештар бо воситаи вандхо сурат мегирад (5, 12).

Пеш аз он ки рочеъ ба калимахои сохта ва мураккаби забони осори Хочу сухан ронем, мехохем ин нуктаро таъкид созем, ки калимахои нави пайдошуда сирф калимахои форсии точикй мебошанд, зеро мансубияти хар як калимаи нав ба ин ё он забон аз руи колаби калимасозй муайян карда мешавад. Бо ибораи дигар гуем, калимаи аслй ё арабй ё умуман иктибосй будани асоси калимасоз ахамият надорад. Ин калимахо дар аксари маврид аз таркиби лугавии забони форсии точикй гирифта шуда, бо колабхои дар забони форсии точикй маъмул сохта мешаванд. Гузашта аз ин, калимахои нав хам аз нуктаи назари овой, хам семантикии худ, мансубият ба хиссахои нутк, кобилияти иборасозй ва ичрои вазифаи синтаксисии худ дар чумла аз асоси калимасоз ба куллй фарк мекунад. «Калимахои арабй» гуфтани мо бо максади равшантар кардани кабатхои лексикии таркиби лугавии забони асрхои ХШ-ХГУ, то як андоза муайян кардани замон, макон ва сабаби вуруди ин калимахо ба таркиби лугавии забони форсии точикй, дарачаи хазмшавии вожагони иктибосй ба тавассути нишон додани накши онхо дар калимасозй ва хамчунин равшан кардани сахми шоиру нависандагон, чун Хочу, дар ганй гардонидани забони арабии замонашон ва тавсеаи имкониятхои забони форсии точикй дар сатххои гуногуни забон мебошад.

Бо воситаи вандхо сохташавии калимахо низ ба вазифа ва мавкеи онхо дар муносибат бо асоси калимахои сохта (пешвандхо пеш аз асос- щм + роу; пасвандхо пас асос- дониш + гол; миёнвандхо дар миёни ду асос - сар + о + сар) вобаста аст. Накши пешванд дар калимасозии исм калон мебошад. Хрм-дар забоншиносии точикй хамчун пешванди исмсоз дорои вижагихои зерин аст: факат исмсоз будан, ифодакунандаи хамрохй, шарикй, муносибати дутарафаи шахс ва ашё, аз асосхои феълй исми шахс сохтан (3, 119; 5, 152, 153). Пешванди лрм- дар «Хамса» бо калимахои иктибосии арабии «инон», «нафас», «сухбат», «сабак» ва «карин» омада, калимахои нав сохтааст.

Х/ам- + инон - «лачом, чилав, асфор» (11, 548): Сити ту бо боди сабо уаминон, / Килки ту бо мурги сахар хамзабон (7, 39). Дар байти мазкур калимаи «инон» бо пешванди уам- пайваста, калимаи сохтаи нав - исми шахс сохтааст, ки он бо вожахои «хамсамт» ва «хамрох» наздикмаъност.

xom- + пафж - «дaми 6o poxH дaxoнy бинй бa дapyн кaшидa вa 6os бapoвapдaшaвaндaи ингая ё xafeorn» (11, 900): буи гулу бoди caxap %омnaфac, / МypF бapoвapдa xypyши 4apac (7, 45). Дap бaйти мaзкyp пaйвaнди пeшвaнди щм- вa вoжaи ик;гибocии apaбии «нaфac» - кaлимaи caxтaи «x,aмнaфac» мaънoи тaзae xocnn кapдaacг, ки on «пapoкaндaн» acx, яънe «буи гyлpo пapoкaндaни бoди caxap».

xom- + cy^ôam - «^cox^a, гуфтугу, гyфтyгyзop» (12, 282): Xom ту xOMcyxôamu aгaш шбуд, / Лaвxи вучуди ту мyнaккaш нaбyд (7, 137). Дap бaйти мaзкyp кaлимaи coxтaи «xaмcyxбaт» бa мaънoи «oмeзиш» бa кop paфтaacг, na «кace, ки 6o ^и дигap гуфтугу мeкyнaд».

Хам- + шбщ - <^apc, як микдopи китoб, ки дap мyддaти як дapc xoндa шaвaд» (12, 183): Муьтакифи caxни гyлиcгoн шyдa, / Хамшба^и булбули xymxon шyдa (7, 139). Дap ин 4o кaлимaи coxтaи «xaмc:aбaк;» 6a мaънoи «xaмoвoз» oмaдaacг.

Хам- + щип - «1. нaздик; дусти rçapm дусти нaздик. 2. xaмнншин, xaмcyxбaт, xaмдaмy xaмнaфac. 3. кит. миал, мoнaнд, xaмIa; 6apo6ap» (11, 669): Дигаш xaмдилy caяaш xaмнишин, / Faмaш xai^paxy Fyccaaш уамщжп (7, 517). Чутончи aß мaънoxoи кaлимaи шти^ши apaбй - cифaти «^aprn» бapмeoяд, on 6o мaънoи ceюмaш 6o пeшвaнди щм- пaйвacт шyдa, кaлимaи coxтa - иcми «x,aмкapин»-po 6a мaънoи «xaммoнaнд», «^ммие®» coxтaacт. Дap aшъopи шoиpoни xaмacpи Xo^y - Х,сфизи Шepoзй вa Кaмoли Xyчaндй низ aз xиcaби кaлимaи apa6rncn вa пeшвaнди «цам-» coxтaшaвии кaлимa 6a мyшoxидa мepacaд. Arap дap Faзaлиёги ^физи Шepoзй aз 17 кaлимaи 6o пeшвaнди «хам-» rnfeaCT шyдaвy вoжaи caxтa бaвyчyдoвapдa xaмaгй 6 вoжa apaбиacл (дapc, cyx6a!, мшзил, ^po^ нaфac, инoн) бoшaд (6, 24) бoшaд, дap aшъopи Кaмoли Xyчaндй aз 20 кaлимa 5 кaлимa apaбиacл (ишн, нaфac, caфap, »oca cyxбaт) мeбoшaд (13, 644-646).

Чи тaвpe aз мyкoиcaи шyмopи кaлимaxoи coдaи apaбиacлe, ки 6o пeшвaнди «щм-» oмaдaвy дap тaшaккyлёбии кaлимaxoи coxxa шиpкaт кapдaaнд, мaълyм мeшaвaд, дap xa^^ зaбoни шeъpи ин ce шoиp aз лиxoзи вypyди ик;шбocaги apaбй вa пaйвacтшaвии oнxo 6o пeшвaнди «хам-» якcaн acx.

Бо пасвандх,о ва калима^ои арабиасл сохташавии исм.

Кaлимacoзии иcм тaвaccyти пacвaндxo poxи cepмaxcyлтapини кaлимacoзии мopфoлoгй 6a шyмop мepaвaд. Тacнифaги пacвaндx,o as pyH oн ки 6o peшa чи xeл пaйвacт шyдa, чй мaънopo ифoдa мeкyнaнд, cypaт мeгиpaнд. Онxo иcмxoи ифoдaкyнaндaи шaxc, ифoдaкyнaндaи пpeдмeгxo, иcмxoи мaкoн вa мaънй мecaзaнд (10, 138). Пacвaндx,o aB pyH дapaчaи иcтeъмoл дap зaбoни aдaбии xoзиpaи точикй cepмaxcyл, кaммaxcyл вa бeмaxcyл мeшaвaнд.

naceandu -и (-ги) дap кaлимacoзии иcм cepмaxcyлтapин пacвaнд бyдa, вaвифaxoи зepин дopaд: aв иcм coxтaни иcми нaви ифoдaгapи тaъйннaг вa ниcбaтy мaнcyбият (5, 145), aз cифaтx,oи co^a, coxтa вa мypaккaб coxтaни ж;ми ифoдaкyнaндaи мaшFyлият, cиннy coл вa мyнocибaтxoи гyнoгyн (5, 146, 151), aз acacи зaмoни ^am^ фсъл coxтaнн иcм (4, 153). Ин пacвaнд дap coxтaни кaлимaxoи coxa 6o ик;гнбocoтн apaбй дap «Xaмca» низ cepмaxcyл acx. Он дap caxтaнн кaлимaxoи зиёдe, aв чумга мacтypй (7, 201, 627, 687, 688), ca6yx£ (7, 45, 83, 100, 127, 195, 261 вa f.), oшик;й (7, 260, 389, 405, 620, 630, 632, 658, 688), Fyлoмй (7, 228, 645, 763, 842), мycaлмoнй (7, 102, 157, 199), кoфapй (7, 199), еулгонй (7, 228, 289, 305, 587, 589, 605, 696, 723, 736, 747, 841, 855), тappopй (7, 287, 446, 469, 470, 773), aзaлй (7, 83, 200, 203, 258), a6a^ (7, 83), caбypй (7, 341, 401, 406, 477, 623, 654), Fapибй (7, 560, 721), oi^ (7, 243), шaйдoй (7, 143, 160, 284, 507, 610, 619, 665, 682), фузулй (7, 826), укулй (7, 826), мypшидй (7, 136, 166, 842), caмoвй (7, 842), фaлaкй(7, 242), мaлaкй (7, 242), aмoнй (7, 50, 161, 243, 264, 274, 720, 760), иудей (7, 265, 293, 585, 764, 840, 854) шиpкaт кapдaacг, ки дap шён нaмyнaи чaндe aз ин кaлимaxoи caxтa 6o тaxлнл oвapдa мeшaвaд.

Macmyp (пинxoн) + и = Macmypü (пинxoнй, мaxфй): Бa дacтypй 6a дacт oвapдa шaxpo, / Бa Macmypû 6a шён бypдa paxpo (7, 627).

FyrnM (acиp; нpoдaтмaнд; xивмaтгyзop) + и = syrnMñ (acиpй; иpoдaтмaндй; xивмaтгyзopй): Xa6ap дopй, ки Фappyxpyзи Шoмй, / Ки шoxoнaш кyнaнд aв чoн syrnMü (7, 763).

Mycaлмon (пaйpaви дини иcлoм) + и = мycaлмonй (диндopй, ичpoи yмypи шapиaтн иcлoм): Pyx дap кeши Уст кypбoнй, / Кyфp дap дини У Mytcarnonñ (7, 157).

Caôyp (caбpкyнaндa, 6oca6p) + и = caôypû (ca6p кapдaн, 6oca6p^ тoкaтпaзиpй): Mapo aв тypyнчи ту дypй 6ex ad, / Зи ceбaт днлaмpo caôypû 6ex acx (7, 401).

Пacвaнди -ги вapиaнгн пacвaнди -и бyдa, aкcap иcмxoи aбстpaктн 6o oн coxтaшyдa xoлaтy мaшFyлиятpo ифoдa мeкyнaд (4, 153). ^p «Xaмca» ин пacвaнд 6o яган кaлимaи apaбиacл oмaдa, кaлимaи coxтaи нaв нacoxтaaст. X,aмчyннн пacвaнди -a низ xapчaнд дap зaбoнн фopcии точикй пacвaнди cepмaxcyл бoшaд xa^ дap «Xaмca» 6o кaлимaxoи apaбиacл oмaдa, кaлимaи coxтae нacaxтaaст.

Пacвaнди cepмaxcyли -eapü бapoи caxтaни иcмxoи мaънй xидмaт кapдa, xocиягн дoимй вa дaвoмнoкню тaкpopшaвии aмaлy xoлaтpo ифoдa кapдa (5, 147), мaнcyби нутки гуфтугуй бyдa, дap зaбoни aдaбии xoвиpaи точик фapoвoн истифoдa мeшaвaд. Вaй aв пacвaнди -и // ги фapк; дoшгa бoшaд xa^ xycycияти xaмвaзифaгй дopaд (2, 116). Дap «Xaмca» ин пacвaнд фaкaт 6o кaлимaxoи apaбии «cypax» (7, 123, 322, 749, 761, 799) вa «кoca» (7, 169) oмaдa, кaлимaxoи caxтaи нaв caxтaaст:

Cyprn (pac^ наккош) + гаpй = сypатгаpû (paccомй, наккошй): Каъба, ки шуд xонaи сypатгаpû, / Бyгкaдa бошад, чу наку бингapй (7, 123).

Коса (зapф бapои xypдaни обу таом) + гаpû = косагаpû (коеаеозй): То ба кай xyни xyм ба коеа x(B)ap^ / Чй бapй оби pyx ба косагаpû (7, 169).

Дap забони адабии xœ^^ точикй як lypyx, па^ан^о^ x,acгaнд, ки бapои cоxтaни иcмx,ои макон xизмaт мeкyнaнд, миcли: -го: //гщ, -3c>p, -истон, -соp ва -дон.

Паеванди -го: // гщ калимаи аелан муетакилмаъно буда, и]^^ aкcapaн хамчун ифодакунандаи макон танхо дap тapкиби калима омада, миали вожаи «чой» (чо) мaконpо ба тaвpи умумй нишон мeдиxaд ва аз жмхои конкpeгy aбcгpaкт, аз шфату фсъл иcмxои caxna мeаaзaд (5, 147-149). ^p «Хaмca» ин пaавaнд cepмaxcyл буда, аз чумла дap cоxтaни кaлимaxои cоxтaи «cиëаaтгax» (7, 78), «ибадат^,» (7, 104), «тaмошогax» (7, 111), ^^inEaiax^» (7, 111, 118, 152, 293, 482), «xKraarrax» (7, 117, 204, 326, 338, 377, 573, 583), «машите» (7, 149, 349, 353, 354, 366, 407, 549), «мавч^» (7, 196), «нaxчиpгax» (7, 363, 371, 377, 561), «apзгax» (7, 438), «нyзxaтrax» (7, 297, 439), «^nomux» (7, 164, 491), «нaвбaтrax» (7, 617), «мeодгax» (7, 667), «ca^arox,» (7, 79, 132, 239, 575), «^адамте^ (7, 711), нaзapгоx (7, 48, 534), ки xaHa apaбиacлaнд, шиpкaт кapдaaаг. поен тaxлили aлоxидaи нaмyнae аз ога;о овapдa мeшaвaд:

Сиёсат (тaнбex, чазо, xyкyмaт) + гщ= сиёсатгщ (чойи чазодшй, макони ифои xyкми катл): Доp зи xyнaш шуда уннобгун, / Хоки сиёсатгщи y rap^ xyïï (7, 78).

Ибодат (пapaагиш, бандагии Худо) + гщ= ибодатгщ (чои ибодат, маaчид): Мубади оташкадаи xафтшоx, Пиpи ибодатга^и шаш xонaкоx (4, 104).

Чилва (ошкоpcозй, зоxиpнaмой, намоишдшй) + гщ= чилвaгax (чойи ошкоpаaзй, макони зоxиpнамой ва нaмоишдиxй): Базми пapй цилвагщи axpимaн, / Байги wy^a^ac ватани бapxaмaн (7, 111).

Мавц (чунбишу чинxypдaгии caтxи об) + гщ = мавугщ (киноя аз души фонй): Раэт аз ин мавцгщ бypyн андоз, / Хона бap paxгyзоpи тел машз (7, 196).

Меод (чойи ваъда, вaъдaгоx) + гщ = меодгщ ^a^arax, чойи ваъдашуда бapои ичpои коpe): Чу шаб шуд, Мexpyбон омад ба пapвоз, / Нишeмaн кapд дap меодгщ боз (7, 667). Чунонки маълум мeшaвaд, бидуни пaавaнди -гщ низ калимаи иктибооии «мeод» xyд «вaъдaгоx»-pо мeфaxмонaд. Aî^o шоиp ба xотиpи nyp ^дани xолигоxи вазнй, яънe як xичои дapоз ( - ) ин пacвaндpо бapзиëдй пайванд додaaаг.

Arap дap ин чо мо гщ // гоу-po на xaмчyн пacвaнд, чунонки дap болотap гуфта шуд, xa^í^ калимаи мycтaкил, на ба маънои «макону чой», балки ба маънои «замон, вакт» rape^ бояд кaлимaxои мaзкyp набояд cоxтa, балки кaлимaxои мypaккaб бошанд, аммо аз он ки чунин коида дap дaагypy китобxои забоншинооии мо вучуд надоpад, мо, ба занни ба якин наздик, зaмонcоз будани пacвaнди -го: // гоу-po ба кайд гиpeм.

Пaавaнди -дон cepмaxcyл ба шyмоp paфтa (2, 113; 40, 151), Faйp аз иcмxоe, ки аоооашон зapф acx, инчунин жм^ои конкpeги макон низ мeаозaд. Ин пacвaнд факат бо кaлимaxои apaбии «шлия» (7, 152), «чypъa» (7, 168), «нукл» (7, 427), «шамъ» (7, 437), «калами» (7, 551) омада, дap cоxтaни кaлимaxои аaxтa шиpкaт кapдaaаг:

Fолия (xyшбyй ва атpиëт) + дон = золиядон (зapфe, ки дap он xyшбyй ва aтpиëт мeгиpaнд): Гашта ба дош мaxи нав xyшaчин, / Pexna аз золиядон мушки Чин (7, 152).

4ypba (як ошомиданй об, wpa, чaкpa) + дон = чypъaдон (мачозан Fapб, чойи нишaагaни Офтоб): Сaбзaзоpи фалак nyp аз гул шуд, / Чypъадони уфук nyp аз мул шуд (7, 168). Aлбarтa, «чypъaдон» ба тaнxои xyд маънои «чойи Fypyби Хypшeд»-pо ифода кapдa наметавонад. Он дap тapкиби ибоpaи шоиpонaи «чypъaдони уфук» ба xaмин маъно омадааог.

Калам (найи тapошидa, ки бо он xaт нaвиаaнд, xомa, килк) + дон = цаламдон (зapфe, ки дap он калам^о гиpaнд): Зи нуки калам икди гaвxap кушод, / nac он rax калам дap цаламдон нш,од (7, 551).

То ин чо дapaчaи аaxтaшaвии кaлимaxои аaxтapо бо пacвaндxои дap забони адабии xозиpaи точикй cepмaxcyл ва икrибоаоти apaбй xarтaлмaкдyp муайян кapдeм, аз ин баъд, бо па^ан^ои кaммaxcyл бappacй xоxeм кapд.

Дap «Забони адабии xозиpaи точикй» пacвaндxои -гаp, - гоp, -üp xaмчyн пaавaнди кaммaxcyл ба кайд гиpифтa шудаанд (4, 139-150). Aммо, Шapофиддин Руотамов дap иcмаaзй фаъолона ишт^ок каpдани онpо таъкид кapдaaаг (9, 38). Мутолиаи «Âmca» cобит мeаозaд, ки пacвaнди мaзкyp дap кaлимaаозй аз xиaaби кaлимaxои ик;гибоаии apaбй ниабaтaн кaммaxcyл мeбошaд. Он аз кaлимaxои apaбии «чилва» (7, 276, 277, 456, 545, 663, 782, 804), «cypaTO (7, 720), «кота» (7, 147-148), «кимгё» (7, 173) калило cоxтaacг:

Чилвс (ошкоpаaзй, зоxиpнaмой, нaмоишдиxй) + а = цилвaгap (ошкоpy намогн, зоxиp): Зи пeшaш цилваа тову^ икбол, / Ба гapдyн дapфикaндa бонги xaлxол (7, 276).

Cypxrn (накш, pacм) + а = сypатгаp (наккош, pacco^ мycaввиp): Ба лаб сypатгаpи pyи замин шуд, / Ба маънй parnrc наккошони Чин шуд (7, 720). Ин калимаи cоxтa xaмчyн яте аз иагилоxоти илми наккошй ба xиaaб мepaвaд, ки мypодифи комилан apaбиacли он «наккош» acт Иагилоxоти иктибоши мapбyт ба cоxaи наккошй низ дap acapи мaвpиди нaзap кам нeагaнд. Доктоp М.Обидй аз макоми xoc доштани

вoжaxoи ифoдaгapи caxaи шккошй дap ocopи Xo4y, xycycaH дap ^«сиду Faзaлиёгaш нттнлoъ дoдa, шoнppo шккоши Киpмoнй гyфтaacг (8, 33-34).

Koca (зapфи o6y тaoмxypй) + eap = Kocaeap ^raaBa^ raoca мaчoвaн cифaтн xoлгapдoнии фaлaк, ки 6o мypypи зaмoн aшё вa мaвчyдoтpo aз як xoл 6a xoли дигap мeгapдoнaд, мacaлaн oдaмpo 6a xoк вa xoкpo 6a дacти oдaм кocaвy ^a): ^ypcaфypyши фaлaкн kocoo / Cy6x 6a як !ypc, ки дoдaш, ки x(в)ap (7, 147148).

Пacвaнди - гop aз ra^aH^c® кaммaxcyл бyдa, тaвaccyтн oн aв иcмy acocxoи фсвл иш^ои ифoдaкyнaндaи шaxc caxтa мeшaвaд. Дap «Xaмca» низ кaммaxcyл бyдaнн or 6a мyшoxидa мepacaд. Он фaкaт 6o кaлимaи apaбии «тaлaб» (7, 476, 493, 614, 741) пaйвacra, дap coxтaни кaлимaи coxтaи «тaлaбгop» шиpкaт кapдaacг:

Талаб (xoxиш) + гop = manañ¿op (xoxишмaнд, xaвoдop): Дигap ин, к-aв oh coh maлaбгopu туст, / Бypнд aз ту мexp, ap xaвoдopи туст (7, 476).

Пacвaнди -ucmon 6o ишкри мoддй oмaдa, иcми caxтa мecaзaд. Ин пacвaнд (дap нaвм инчунин -cmon низ мeoяд) xaм миcли mraan^ -3op 6o иcм oмaдa, мaкoн вa фapoвoнни пpeдмeгpo мeфaxмoнaд. Ин пacвaнд дap «Xaмca» 6o яган кaлимaи apaбиacл дap coxтaни кaлимaxoи caxтa шнpкaт нaкapдaaст. Пacвaнди 6eмaxcyли -éon бoшaд, xaмaгй як мapoтнбa дap «Xaмca» дap кaлимacaзй 6o кaлимaи иктибоши apaбй шнpкaт кapдaaст: Haxyup (бузи ку^й, oxy) + 6oh = hox^upôoh (race, ки oxypo 6o мaкcaди шикop дap кaмин бoнистa мeистaд, шикopчй): Xaмoнo, acиpи шубснон 6yeaA / Ba ё caйди naxyup^onon 6yeaA (7, 522).

Tax^^y тaxлнли ишкри coxтaи aбёти шoxнди бoлo coбнт мecaзaд, ки кaлимaxoи иктибоши apaбии мaтни «Xaмca» 6a кoнyниятx,oи дoxнлии зaбoни фopcии точикй мутобик шyдa, дap кaлимacoвии иш, xycycaH иш^ои caxтa чун кaлимaxoи acлй 6o aкcapи пeшвaндy пacвaндx,oи иcмcoв вopиди кaлимacaзй шyдaaнд.

Бо пешвандх,о ва вожахои арабиасл сохташавии сифат.

Дap зaбoни aдaбии xoзиpaи точикй, 6a истнcнoи mo-, ки дap мaвpнди пeшвaнд бyдaнн oh oлимoн ду aкидa дopaнд, шaш пeшвaнди cифaтcaз мaвчyд acx: 6o-, ба-, ôop-, бе-, no-, dap-. Дapaчaи истeъмoли ohxo дap зaбoнн aдaбии xoвнpaи точикй як xeл Hecn.

Пeшвaндx,oи ба-, 6o- cepмaxcyл бyдa, aв тем cифaти acлй мeоoвaнд, ки мaзмyнaн 6a ягсн xocият ё aлoмaт caxиб бyдaнн пpeдмeгpo мeфaxмoнaд (5, 198). Aj^o aз ин ду пeшвaнд, чyнoнчи мyтолиaи пyppaи «Xaмca» нншoн дoд, пeшвaнди ба- дap caxтaни cифaтx,oи caxтaи чузъи acocиaшoн apaбиacл шиpкaт нaкapдaaст. Бo пeшвaнди 6o- xaмaгй ду cифaти coxa 6o кaлимaxoи apaбиacли «тaмиз» вa «xa6ap» 6a ^йд гнpифтa шуд:

Бo + moMU3 (a^ny xyrn) = бomaмuз (xyшмaндy бoaкл): Arap бomaмuзaм, в-ap axли xнpaд, / Чу у^ш нaмoнaд, кй нoмaм 6apaA?! (7, 358).

Бэ + xoôop (огс^й, дapaк, мaълyмaг; чизe, ки бapoи oгoxии мapдyм гуфтв мeшaвaд) = ôoxoôop (oгox, xaбapдop): Бexaбapy ôoxoôop aв xap чй xacx, / Cyxтaвy caxтa 6o xap кй xacx (7, 56).

Пeшвaнди бе- дap зaбoнн aAa6m xoзнpaи точикй cepмaxcyл бyдa, aз домр cифaтн acлй мecaзaд, ки 6a aлoмaтн дap acoc нoмбapшyдa молик нaбyдaнpo мeфaxмoнaд (5, 198). Ин пeшвaнд ннcбaт 6a пeшвaнди 6o- дap «Xaмca» 6emxap 6o кaлимaxoи иктибоши apa6^ aв чумга «aдл» (7, 117), «бaзл» (7, 117), «вщop» (7, 174), «^apop» (7, 836), «кут» (7, 665), «nyp» (7, 777), «нутк^> (7, 212), «;гaкaллyм» (7, 213), «caмap» (7, 247), «cyфpa» (7, 247), ««.иксят» (7, 679), «^cx^» (7, 497), «кашл» (7, 169), «xyp» (7, 777) oмaдa, cифaтx,oи coxтapo 6a вучуд oвapдaaст. Дap поён HawyHae aз ин кaлимaxo мaвpиди тaxлнл rçapop дoдa мeшaвaд:

Бе + empp (шуку^, aзaмaтy бyзypгвopй) =бевuцop (xoкcop, фypyтaн): Xom poxa^ зи мaн кaнop мaгнp, / Tapкн ин xoкн бевuцop мaгнp (7, 174).

Бе + базл (бaxшиш, aïo, caxoвaтy кapaм) = бебазл (тaнгдaст, мумшк, лaим) вa бе + адл (дод, инcoф)= беадл (бeинcoф, cнгaмкop, золим): Paxpaви бебазл, зи poxaш биpoн, / Xycpaви беадл, 6a шoxaш мaxoн (7, 117). Cифaти aввaлй 6a «poxpaв - шпик» вa cифaти дyвyмиpo шoнp 6a «mox» дoдa, тaъкнд мeкyнaд, ки бояд paвaндaи poxи Xa! caxoвaтy кapaм дoштa бoшaд вa пoдшox инcoфy дод.

Бе + cyфpa (xoH, дaстapxoн) = беcyфpa (бeдaстapxoн; киноя aв мyмcикy мexмoннoнaвoв) вa бе + coMap (мeвa, 6op, xocил) = беcaмap (бeмeвa, 6exocил): Кoxи беcyфpa xoкн pox apзaд, / Шaчapи беcaмap гнёx apзaд (7, 247).

Бе + xyp (зши зeбoи бщишти) = бе.xyp (xoлй aз зaнн зeбoи бнx,ишгй) вa бе + nyp (paвшaнй) = беnyp (x^a кaмнyp): Ин xaмa paвзaxoи беxyp acx / В-он xaмa чaшмx,oи беnyp aCT (7, 246). Дap «Xaмca» чyфтнстeъмoлшaвй вa кофияасзии кaлимaxoи apaбиacл дap xaмpoxй 6o пeшвaндx,o, aз чумга пeшвaнди бе- низ 6a мyшoxндa мepacaд.

Пeшвaнди no- дap кaлимacoвии cифaт дap зaбoни aдaбии xoвнpaи точикй ннcбaт 6a дигap пeшвaнд cepмaxcyл бyдa, aз xиccaxoи гуногуни нуткк cифaтн acrä мeоoвaд, ки aкcи мaънoи acoc молик нaбyдaни мaвcyфpo 6a он ифoдa мeкyнaд вa ё xoлaти пpeдмeгpo мeфaxмoнaд (2, 144). Ин пeшвaнд бо кaлимaи иктибоши «мaxpaм» (7, 630) oмaдa, aв дом cифaт caxтaaст: Ho + MapaM (xern, aкpaбo, кace, ки бо у

издивоч xapом aаг; xaмpоз, pоздоp) = номадам ^гона, бсэътимод; мачозан эxpомнабаcга): Биpaв, боз ову тapки ин кадам гиp, / Машав нома^му pоxи xapaм гиp (7, 630). Калимаи «номaxpaм» тибки нишондоди фapxaнгнигоp Х^ани Aмид cифaт acx (1, 2375). Ai^o бояд кайд ^д, ки дap байги мaзкyp, arap cифaт будани ORpo ба инобат rape^ пac он ба xодиcaи cyбагaнтивaтcия (иcмшaвии xиcаaxои дигapи нутк) дyчоp шyдaaаг, зepо он ба aаволи иcм (чй?) чавоб мeшaвaд.

Пeшвaнди 6cp- дap забони адабии xозиpaи точикй кaммaxcyл буда, ин кaммaxcyлй дap «Хaмca» низ ба нaзap мepacaд. Пeшвaнди мaзкyp факат як мapотибa бо калимаи «rçapop» омада, cифaт cоxтaaаг: Bcp + цapоp (оpомишy cyкyн, тамкин) = баpкаpоp (opo^ оcyдa): На poxe падиду на paxбap ба дacг, На дил бapцapоpy на дилбap ба дaаг (7, 368).

Вожагони ик;гибоaии apaбии матни «Хaмca», чунончи аз мyxтaвои маводи тaxлилшyдa бapмeояд, бeшгap бо пeшвaнди аepмaxcyли «Ge-» дap кaлимaаозии иcм шиpкaт ^да, бeшгap иcмxои coxna ба вучуд овapдaaнд. Х,амчунин маълум мeгapдaд, ки Хочу низ м^ли шоиpони xaмзaмонaш икrибоаоти apaбиpо миcли кaлимaxои забони фоpcии точикй дap кaлимaаaзии ж;м ба коp г^ифта, бо aкаapи пeшвaндxои иcмаaз кaлимaxои аaxтa офapидaacг.

Бо nacBaHixo Ba кaлимa*ои apa6nac.i cоxтaшaвии cифaт.

Тибки нишондоди зaбоншиноаaн пacвaндxои cифaтcaз аз pyи калимаaaзй ва даpачаи иагeъмол ce xern мeшaвaнд: а) œpмщсyл' -й, -гй, -она, -гона, -нок; б) каммщсул' -онй, - ак, -гун, -ин, -гин; в) бемщсул' -oco, -ваш, -фом (5, 184-185).

Лз миëни пaавaндxои аepмaxcyл дap «Хaмca» факат пaавaнди -нок фаъол ac^ дигap пacвaндxо дap кaлимaаозии шфат бо икrибоaоти apaбй умуман дyчоp нaмeшaвaнд. Ша^анди -нок бо дом^о омада, cифaти acлиe мecозaд, ки ба аломати aаоаии калима cox^ бyданpо мeфaxмонaд (4, 194). Ин пacвaнд бо кaлимaxои apaбии «гам» (7, 29), «xarap» (7, 66), «шагаб» (7, 276), «гapaб» (7, 613) омада, дap аaзмонëбии cифaтxои аaxтa шиpкaт кapдaaаг:

Fem (aндyx, rycca) + нок = гамнок (aндyxгин, мaxзyн, ношод): Чypъaи чон бap гили намнок pexт, / Ч,они фapax бap дили гамнок pexт (7, 29)

Шагаб (ошубу гавш, газабу шyp) + нок= шагабнок (пypошyб, пypшypy газабнок): Дapомaд шоx чун шepи шашбнок, / Ба дacгaш найзас чун моpи Зaxxок (7, 276).

topc6 (xypcanA^ шодй) + нок = тapaбнок (xypаaнд, шод, xaндон, пypтaбaccyм): X,ap он к-y бинад он pyи wap^m^:, / Arap xокaш нaгapдaд, бap capaш xок! (7, 613).

As байни пacвaндxои кaммaxcyл па^ан^ои -ин, -гин ва -гун дap «Хaмc:a» коpбypд доpaнд.

Бо пacвaнди -ин xaмaгй як калимаи apaбиacл якчоя cифaти аaxтa cоxтaaнд: Анбap (моддаи cиëxpaнги x^g^ + ин = снбapин (x^g^ aтpнок): Бapошyфтa з-он cyнбyли снбсpин, / Бyнaфшaфypyшони бозоpи Чин (7, 548).

Пacвaнди -rnp дap китоби «Забони адабии xозиpaи точикй» (нaшpи 1982) xaмчyн гунаи тaxфифшyдaи пaавaнди иcмcози -mpe омада, ««ycycra™ таъинотй» дошганаш таъкид шyдaaаг (5, 140). Ин пacвaнд дap «Хaмca» xaмaгй як мapотибa бо калимаи apaбии «cyбx» омада, шфат аaxтaaаг:

Суб.: (caxap, пaгоx, caпeдa) + rnp = y^œp (мисти cyбx, cyбxмонaнд): Caxaprax дaмe xyш бapо y^rnp, / Ба capчaшмaи мexp Fycлe бapоp (7, 575).

Aß байни пacвaндxои дap забони адабии xозиpaи точикй бeмaxcyл пacвaндxои -фом ва -ваш дap «Хaмca» бо кaлимaxои apaбиacл омада, дap кaлимacозии cифaт шиpкaт кapдaaнд. Пacвaнди бeмaxcyли -фом. бо калимаи «скут» пaйвaагa, шфат аaxтaaаг:

Ёцут (caнги кимaтGaxо, ки paнги cypxy зapдy кабуд мeшaвaд) + фом = ёцутфом (майи дap paнг монанди ë^yra cypx, ëкyтpaнг): Дода ба xypшeдпapacгони бом, / ,3ap кaдaxи зap майи ёцутфом (7, 28).

Пaавaнди -ваш ндобат ба пaавaнди -фом дap «Хaмca» мaxcyлноктap буда, бо ce калимаи apaбиacл -«мaфpaш», «суБбот», «xyp», «Хизp», «xyrea» якчоя дap аaxтaни панч cифaти аaxтa иш^ок кapдaaаг:

Mсфpaш (чизи Iyагapдaнй xaмчyн пaлоc, шол, намад ва raйpa) + ваш = мсфpсшвaш (пaлоcмонaнд; мачозан нapмy мулоим): Боpгоxи ту xom мсфpaшвaш, / Боpгиpи ту боди мaфpaшкaш (7, 175).

суъ6он (моpи бyзypг, a^axo) + ваш = суъбонваш (aждaxомонaнд): Ба чочи чapx кypбонкaш дapомaд, / Хypyш аз чapxи суъбонваш дapомaд (7, 746).

Xyp (зани зс6ои биxишrй) + ваш = :ypваш (xypмонaнд, миcли xyp зс6о) ва nyp (paвшaнй) + ваш = нypвaш (нypмонaнд, миcли rnyp, дypaxшон): Пapивоp дeвaфкaни :щ)ваш, / Мyнaввapдили ноpии нypвaш (7, 542).

Xrnp ^абз, caбзa, caбзaзоp) + ваш = xизpвaш (xизpмонaнд, caбзкaдaм; аaбзпaëм, xyшxaбap - киноя аз cифaти Cyp^): Дapомaд ногaxон аз байти маБиу^ / Сypyши xизpвaш дap куббаи нyp (7, 840).

Хуццс (куттии кучаки чaвоxиpотy зapолот) + ваш = ууццсваш (монанди xy^a, xyккaмонaнд): Дap caдaфи :уццсваши чaнбapй, / Х,амчу ту набвад гyxape гaвxapй (7, 61).

Вомвожагони apaбии матни мaвpиди тж^и^ бо xaмpоxии тешванду пacвaндxои cифaтаоз дap тaшaккyлëбии cифaтxои cоxтa фаъолона шиpкaт ^да, дapaчaи иcтeъмоли вaндxои cифaтаозpо дap посни аaдaи ХШ ва нимаи аввали aаpи XIV бозгу мeкyнaнд.

Ба калимасозй, хусусан бо истифода аз вомвожахои арабй ба офаридани калимахои сохта таваччухи хос доштани муаллифи «Хамса»-ро дар мисоли сифатхои сохтаи «хурваш» ва «нурваш» (7, 542) ва «бехур» ва «бенур» (7, 246) метавон ба исбот расонд. Шоир ба вомвожахои мазкур хам пешванд ва хам пасванд ворид карда, вожаи нав сохтааст.

Хулоса, мавкеи вомвожахои арабй дар созмони вожагони сохтаи точикии «Хамса»-и Хочуи Кирмонй бисёр бузург аст ва ин нукта бори дигар дол бар он шуда метавонад, ки забони адабии мо дар шаклгирии худ бисёр аз вожагони арабиасос вом бардошта, вале нуктаи дигари добили кайд ин хам хаст, ки онхоро ба таври точикикунонй хамчун чузъхои забонии худ хазм кардааст.

АДАБИЁТ

1. Амид, Хасан. Фарханги форсии Амид. Иборат аз аз 3 чилд Ч..3. (айн-ё). -Техрон: Амири Кабир, 1381. -С.1689-2539.

2. Грамматикам забони адабии хозираи точик [Матн]: Фонетика ва морфология.4,. 1./ Мухаррирони масъул Ш. Рустамов ва Р. Fаффоров. - Душанбе: Дониш, 1985.-352 с.

3. Грамматикаи забони адабии хозираи точик [Матн]: Ибора ва синтаксиси чумлаи содаД2./ Мухаррирони масъул Ш. Рустамов ва Р. Fаффоров. - Душанбе: Дониш, 1986.-372 с.

4. Забони адабии хозираи точик [Матн]: Лексикология, фонетика ва морфология. Барои студентони факултетхои филологияи мактабхои олй. Зери тахрири профессор Б. Ниёзмухаммадов.- Душанбе: Ирфон, 1973.- 463 с.

5. Забони адабии хозираи точик [Матн]: Лексикология. Фонетика. Морфология. Кисми 1. Китоби дарсй барои факултетхои филологияи мактабхои олй / Мухаррири махсус: Ш.Рустамов.- Душанбе: Маориф, 1982.- 462 с.

6. Калонова Махина Джумабоевна Структурно - семантический анализ словообразования именных частей речи (имя существительное и имя прилагательное) в поэзии Хафиза Ширази [Текст]: Диссертация на соискание ученой степени кандидата филологических наук (спец.10.02.22] / Махина Джумабоевна Калонова.- Душанбе, 2017.- 175 с.

7. Кирмонй, Хочу. Хамса [Матн]: Тахия ва тавзехи Бахром Рахматов, Окилбой Окилов ва Шоира Олимова / Хочуи Кирмонй. - Хучанд: Хуросон, 2017.-880 с.

8. Обидй, Махмуд. Хочуи Кирмонй дар осораш // Гавхари гуё (Мачаллаи илмй-пажухишй). Давраи 1. Шумораи 2: Тобистони соли 1386. -С. 31-46.

9. Рустамов Шарофиддин Калимасозии исм дар забони адабии хозираи точик [Матн] / Шарофиддин Рустамов.-Душанбе: Дониш, 1972.-77 с.

10. Рустамов Шарофиддин. Исм [Матн]: Категорияхои грамматики, калимасозй ва мавкеи исм дар системаи хиссахои нутк) / Шарофиддин Рустамов.-Душанбе: Дониш, 1981.-220 с.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

11. Фарханги тафсири забони точикй. Иборат аз 2 чилд. 4..I. А-Н. Зери тахрири Сайфиддин Назарзода, Ахмадчон Сангинов, Саид Каримов, Мирзо Хасани Султон. - Душанбе: Пажухишгохи забон ва адабиёти Рудакй, 2008. - 950 с.

12. Фарханги тафсири забони точикй. Иборат аз 2 чилд. Ч. П. О - Я. Зери тахрири Сайфиддин Назарзода, Ахмадчон Сангинов, Саид Каримов, Мирзо Хасани Султон. - Душанбе: Пажухишгохи забон ва адабиёти Рудакй, 2008. - 945 с.

13. Шохахмад (Суруш), Абдучаббор. Фарханги ашъори Камоли Хучандй [Матн] / Абдучаббор Шохахмад (Суруш).-Хучанд, 2015.-732 с.

МЕСТО АРАБСКИХ ЗАИМСВОВАННЫХ СЛОВ В ОБРАЗОВАНИИ ПРОИЗВОДНЫХ СЛОВ В «ХАМСЕ» (ПЯТЕРИЦА) ХОДЖУИ КИРМАНИ

В сататье рассматривается место и роль арабских заимсвованных слов в образовании производных слов в «Хамсе» Ходжуи Кирмани. В резултате анализа материалов «Хамса» Ходжуи Кирмани автором данной статьи выялены следующие способы образования производных слов: образования существительных с префиксами и исконных арабских слов, образования существительных с суффиксами и исконных арабских слов, образования прилагательных с префиксами и исконных арабских слов и образования прилагательных с суффиксами и исконных арабских слов.

Вместе с тем, в статье определены некоторые продуктивные и непродуктивные аффиксы таджикского языка, которые широко участвуют в образовании производных слов в «Хамсе» Ходжуи Кирмани. Данная статья предназначена для преподавателей, аспирантов и студентов филологических факультетов.

Ключевые слова: современный таджикский литературный язык, суффикс, арабское слово, прилагательное, существительное, таджикско-персидский язык, место обещания, таджикский язык

THE PLACE OF ARABIC LOAN WORDS IN THE FORMATION OF DERIVATIVE WORDS IN «KHAMSA» (FIVE TREASURES) OF KHODZHUI KIRMANI

The article explores the place and role of Arabic borrowed words in the formation of derivative words in «Khamsa» written by Khodzhui Kirmani. As a result of the analysis of the materials of «Khamsa» written by Khodzhui Kirmani, the author of this article identified the following ways of forming derivative words: the formation ofnouns with prefixes and native Arabic words, the formation ofnouns with suffixes and native Arabic words, the formation of adjectives with prefixes and native Arabic words and the formation of adjectives with suffixes and native Arabic words.

At the same time, some productive and unproductive affixes of the Tajik language are identified in the article, which are widely used in the formation of derivative words in «Khamsa» written by Khodzhui Kirmani. This article is intended for teachers, graduate students and students of philological faculties.

Keywords: modern Tajik literary language, suffix, Arabic word, adjective, noun, Tajik-Persian language, place of promise, Tajik language

Сведения об автора:

Дадохуджаева Парвинахон Икромовна — соискатель кафедра грамматики арабского языка

Худжандского государственного университета имени Б. Гафурова. Тел.: (+992) 92 796 00 00.

Email: parvinakhon92@gmail.com

About the author:

Dadokhujaeva Parvinakhon Ikromovna - applicant of the Department of Arabic Grammar of Khujand

State University named after B. Gafurov. Tel.: (+992) 92 796 00 00. E-mail: parvinakhon92@gmail.com

ТИМСОЛХОИ ЗООМОРФЙ ДАР ФРАЗЕОЛОГИЗМАМ ЗАБОНИ ВАХОНЙ

Гадомамадова Ш.А.

Донишкадаи давлатии забонхри Тоцикистон ба номи С. Улугзода

Ибораи фразеологй бо исми хайвонот дар хамаи забонхои дунё хамчун ифодакунандаи хосияту хусусияти рамзии инсон исгифода мешаванд ва дар гуфтор макоми бузургро ишшл мекунанд. Омузиши иборахои фразеологии забони вахонй нишон дод, ки корбасг шудани фразеологизмхо бо исми хайвонот ин исбоги назари дар боло зикршуда асг. Зиёд будани чунин иборахои фразеологй, боиси пуробуранг гаштани нутк шуда, инсон марказии онхо дар мавриди таваччух карор мегирад.

Дар иборахои фразелогии забони вахони зоомарфхо бештар ба назар мерасанд. Исгиораи зооморфй ин ба маънои мачозй исгифода шудани иборахои фразеологие мебошад, ки дар он ба инсон хислагхои хайвон нисбат дода шуда, рафтору кирдори инсон ба рафтори хайвон монанд карда мешавад. Чунин исгиора дар забони вахонй яке аз ифодахои марказии хиссиёг гардида, дар гуфтор ба таври фаъол исгифода мешаванд.

Хайвоноги хонагй ва вахшй хазорсолахо боз дар мухите, ки одамон зиндагй мекунанд, хаёг ба сар мебаранд. Дар хар як забоне, ки бо он одамон муошират мекунанд, хайвоноги дар дурй ё наздикй карордошта бо одагхову хислагхои мушаххас ба ашхоси алохида монанд карда мешаванд. Хангоми исгиорашавй аломати мушаххаси баргаридошта дар намуди зохирй ё одату рафтори хайвон, ки ба намуди зохирй ё рафтори инсон нисбат дода мешавад, кайд мегардад [3, с.117].

Дар фразеологияи забони вахонй тимсолхои хайвоногу хашароги гуногун исгифода мешаванд. Барои исбоги ин фикр як катор фразеологизмхоро дар забони вахонй дида мебароем.

Фразеологизмхо бо зооморфизми §ас (саг) дар забони вахонй зиёдгар корбасг мешаванд.

Эхтимол, чунин нукгаи назар бо он шарх ёбад, ки дилбасгагй ба сагхо хатто аз дилбасгагй нисбат ба тартиби вучуддошта зиёд аст. Барои вахонихо саг, кабл аз хама хамсафару рафики вафодор аст. Ин хайвон инсонро аз кадимулайём то кунун хамрохй мекунад. Хамзамон, симои саг дар фарханги гуфтору муоширати забони вахонй сермаъно аст ва баъзан дорои хислагхои манфй низ мебошад. Исбоги ин нукгаи назарро аз маколи зерини маънии манфидошта пай бурдан мумкин аст. §ас rbiyd korvon saхast, §ас rbiyd masofir saхast [1, c.143]. [тахт: Саг мечаккад корвон (мусофир) мегузарад] [5, c.210]; яъне одамони бадгуй бигузор чизе гуянд, мо бо рохи худ меравем. Аз чониби дигар агар назар афканем, дар маколи мазкур танхо вазифаи сак, ки аккосй кордону сохибашро аз тахдиди хатар хабар кардан иборат мебошад, инъикос ёфтаасг. Аммо саг дустро аз душман фарк накарда ба чониби хар ду мечакад, ки ин боиси мисол шудани у гардидаасг. Аз ин ру дар ин гуна симои одамони харзогу ё бехудагй ифода меёбанд.

Бояд кайд кард, ки тасаввуроги инсон дар бораи хайвонот на хама вакг дарачаи объективй доранд. Инсон аз нукгаи назари субъективии хеш баъзе хислатх,ои инсонии дарачахои гуногундоштаро ба одату рафтори хайвон нисбат медихад, ки дар асл ин хислатх,о ба хайвон таалук надоранд ё монанд нестанд.. Хамин гуна, дар фразеологизмхои ба зооморфизми «§ас» чунин хислагхои инсонй, ба монанди танбалй ва беэътимодй инъикос мегарданд ва дар гумон аст, ки хоси ин хайвон бошад: Баста^ (am) wra^k (тахтул. мисли саг хасга шудаст (ам)). Аммо дар баъзе маврид ин мафхум дар чойи дуруст истифода мешавад. Масалан §аста^ (am) gefsetk. Чун саг давид (ам).

Саг - ин хайвони хонагии аз чониби инсон ромшуда, дусти дерина ва аввалини инсон, кумакрасон дар шикор, посбон, рохбалад мебошад. Бо вучуди ин бо як катор ифодахои манфии забони вахонй шароиги зисти инсон ва одатх,ои касбии уро, ба монанди §ас ruz (хаёги сагона) яъне бисёр баъд, дарбадар, бехона инъикос мекунанд, инчунин дар фразеологизмхои вахонй вафодорй ва садокати саг низ зикр мешавад: Масалан хангоми тазарреъ ба Худованд, ибораи маъмули «§ай ti dargoh» -ро

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.