Научная статья на тему 'РОҶЕЪ БА ИСТИЛОҲИ «КОНСЕПТ» ДАР ЗАБОНШИНОСӢ'

РОҶЕЪ БА ИСТИЛОҲИ «КОНСЕПТ» ДАР ЗАБОНШИНОСӢ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
94
25
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
лингвокультурология / концепт / представление / степень абстракции / концептуальная структура / ядро / периферия / типы консепта / cultural linguistics / concept / imagination / degree of abstraction / conceptual structure / core / periphery / semantics types of concept

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Окилова Дилфуза Уктамджоновна

Данная статья посвящена взаимосвязи между языка и культуры которая связана с пониманием процессов распознавания языка в широком научном контекстом. Культурная лингвистика как самостоятельное направление лингвистики сформировалась в трудах многих исследователей. Лингвокультурология изучает взаимосвязь и взаимодействие культуры и языка. Концепт – это основная категория лингвокультурологии, которая выступает посредником между культурой и человеком. Термин «концепт» стал употребляться в лингвистике с 90-х годов в XX века. Но до сих пор не получило однозначного понимания. Концепт определяется как мысленное образование, которое в процессе мысли замещает неопределенное множество однородных. Концепт имеет своих типов и структуру. В связи с тем, что консепты разнообразны как по структуре, так и по содержанию одной из важных проблем для лингвистов является выбор оснований для классификации консептов. В данной статье приводится анализ описания типов и структур консепта.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ON THE PROBLEM OF CONCEPTS IN LINGUISTICS

This article focuses on the relationship between language and culture, which is associated with understanding the processes of language recognition in a board scientific context. Cultural linguistics as an independent direction of linguistics was formed in the works of many researchers. Cultural linguistics studies the relationship and interaction of culture and language. Concept is the main category of cultural linguistics that mediates between culture and people. The term has been used in linguistics since the 90-th of the 20 th century. But has not yet got an unique understanding. A concept is defined as a mental formation that replaces an indefinite set of in the process of thinking objects of the same kind. The concept has it is own types and structure. As the concepts are different according to their types and structure, one of the main and difficult problems for linguistics is the choice of the basis for the classification of concepts. Thus, the description of types and structure of the concept and it analyses is given in this article.

Текст научной работы на тему «РОҶЕЪ БА ИСТИЛОҲИ «КОНСЕПТ» ДАР ЗАБОНШИНОСӢ»

7. Грамматикаи забони адабии хозираи точик Душанбе: Донищ, 1986. - 372 с.

8. Гужва Ф. К. Современный русский литературный язык Киев: Виша школа, 1971. - 276 с.

9. Казарина В. И. Современный русский синтаксис. Структурная организация простого предложения. Елец: ЕГУ, 2007. - 307 с.

10. Лингвистический энциклопедический словарь. М. : Советская энциклопедия, 1990. -685с.

11. Ломоносов М. В. Краткое руководство к красноречию // Соч. М. -Л. , 1957. Т. 7

12. Моисеева - Пронь Н. В. К вопросу об отграничении вокативных предложений от сходных с ними языковых конструкций //

Ученые записки Крымского федерального университета имени В. И. Вернадского. / Филологические науки Т. 2 (68). №4,

2017. - с. 166-171.

13. Руднев А. Г. Синтаксис современного русского языка. - М. : Высшая школа, 1968. - 320 с.

14. Шахматов А А Синтаксис русского языка, М. : ЛКИ, 2015. - 624 с.

ВОКАТИВНЫЕ ПРЕДЛОЖЕНИЯ В РУССКОМ И ТАДЖИКСКОМ ЯЗЫКАХ

Статья посвящена анализу функционально-семантических типов вокативных предложений в русском и таджикском языках на материале художественных произведений русской и таджикской литературы и их переводов на сопоставляемые языке. Необходимость исследования вокативных предложений в сопоставляемых языков обусловлена недостаточной изученностью оптативных предложений в таджикском языке.

В работе впервые проводится сопоставительный анализ функционально-семантических типов вокативных предложений на материале русского и таджикского языков, также выявляются их структурно-семантические и прагматические особенности, а также описывается регулятивная функция данныхречевых единиц в диалогической речи.

Ключевые слова: синтаксис, семантика, односоставные.предложения, вокативные предложения, русский язык, таджикский язык

VOCATIVE SENTENCES IN RUSSIAN AND TAJIK LANGUAGES

This article is dedicated to the junctional and semantic types of vocative sentences in the Russian and Tajik languages on the basis of art works and their translation in compared languages. The necessity of the research of vocative sentences is determined by shortage study of optative sentences in the Tajik language.

The comparative analysis offunctional and semantic types of vocative sentences on the bases of materials of Russian and Tajik languages is carried out firstly; their structural and semantic and pragmatic peculiarities clarified, and regulativefunction ofthese speech units in the dialogue speech as well as.

Key words: syntax, semantics, one-member sentences, Russian language, Tajik language.

Сведения об автора:

Кулобиев Абдулло Нишанбайевич -кандидат филологических наук, доцент общеуниверситетской кафедры русского языка Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни, Тел:(+992) 938324390.

About the author:

Kulobiev AbduHo Nishanbayevich, Candidate of Philology, Associate Professor of the wide-university Department of the Russian Language of the Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Ami, Tel: (+ 992) 938324390.

РОЧДЪ БА ИСТИЛОХД «КОНСЕПТ» ДАР ЗАБОНШИНОСЙ

ОщловаД.У.

Донишгощ Давлатии Хууанд ба номи академик Б. Fафуров

Консет-мафхум) яке аз масоили забоншиносии муосир буда, таъсири байнихамдигарии фархангу забонро меомузад. Консепт категорияи асосии забоншиносии фархангиест, ки чун восита байни фарханг ва инсон амал мекунад. Он яке аз истилохи маъмултарини забоншиносии муосир ба хисоб меравад Истилохи «консепт» дар забоншиносй аз солхои 90-уми асри XX ин чониб истифода мешавад, лек то хол он тафсири (дарк, таъриф) ягонаро доро нест. Яке аз аввалин забоншиносони машхури рус, ки консептро тахки; кардааст, С.А. Асколдов мебошад. Вай консептро чун як падидаи равоние муайян кардааст, ки дар тафаккури мо пайдо шуда, дар чараёни фикрронй мачмуи номуайяни предметхои якхеларо иваз мекунад.

[3; 6].

Забоншиноси машхури дигари рус НДАрутюнова консептро чун мафхуми фалсафаи амалй (харруза) дида мебарояд, ки он натичаи хамбастагии як катор омилхо ба монанди анъанаи миллй, тачрибаи зиндагй, дин, идеология, фолклор, инъикоси санъат, эхсосот ва мачмуи арзишхо мебошад. Консепт як навъ кабати фархангиро ташкил медиханд, ки инсон ва чахонро бохам мепайвандад.» [1;6].

Олими машхури рус Д.С. Лихачев дар асари худ «Консептосфера русского языка " кайд мекунад, ки ин мафхум натичаи бархурии маънои лугавии калима бо тачрибаи шахсии инсоният ба хисоб меравад. [7; 365].

Зaбoншинoc С.Г. Вopкaчeв бoшaд, ин маф^м^ чунин тaвcиф мeкyнaд: «Koнceпт- як юхдди кoллeктивии\ myyp мeбoшaд, ки дopoи apзиmхoи oлии маънавй буда ифoдaи зaбoнй дopaд ва 6o вижаги^эи лингвoфapхaнгй ишopa мeшaвaд. Ин гача^у^ ифoдaи фapхaнгии мaънo мeбoшaд. «Koнceпт»-мaфхyм ба myypи зaбoншинocии миллй тааллук дopaд. Koнceптx,o-кoлaбx,o мaънoии дapaчaи баландй aбcIpaктй дomтa мeбoшaд»[ 4;5].

Ин aкидapo зaбoнmинocи pyc Ю.С. Стeпaнoв низ дacггиpй намуда, кайд мeкyнaд, ки «Koнеeпт г^ё як rnpaH фapхaнг дap зсхни ином аст; ки дap шакли oн фapхaнг ба чaхoни paвoнии ином вopид мeшaвaд». ,3ap oн аз як тapaф, мyндapичaи кoнceпт ва аз тapaфи дигap, ^ap чизс, ки oнpo вoкeияти фapхaнг мecoзaд-этимoлoгия, тaъpиxи мyxтacapи ин мафхум, aееoтcиaтcияхoи мyocиp apзëбихo, тaчpибaхo ^ornra мeшaвaд. [12; 40].

Пaйдoиш ва тахавуллоти кoнceпт дap зaбoнmинocй м^^иши нaвpo дap фахмиши кoнyниятхo, ycynx,o ва xycycиятхoи тaъcиpи мyтaкo6илaи зaбoн, фapхaнг, тaфaккyp ва инчунин чанбахри нави хaмгиpoии зaбoнmинoей, фapхaнгшинoей, фалеафа, кoгнитoлoгия orre кapд..

Хамин тapик, тахлили адабиёти мавчуда нишoн дoд, ки истилoхи кoнеeпт 6o тapзхoи мyxгaлиф тaвcиф myдaaет, ки дap бaъзe ча^а^ 6o хам зиддият дopaнд ва аз ин py oн тaъpифи гyнoгyн дopaд. K^cem мeтaвoнaд аз як мaънoи аюхида ва ё аз еoxгopи кoнceптyaлй ибopaт бoшaд, ки oн мaфхyмхoи дигappo низ дap 6ap г^ифта, еaIхи дигapи aбетpaкcияpo wy;appap кунад. Аз лихази мaънo кoнеeпт намудащ xyдpo дopaд;

Аз чихати мyндapичa ва дapaчaи aбетpaкcия А.П. Бабушкин мaфхyмхopo ба чанд намуд такшм мeкyнaд: 1) тaевиpи мymaxxaе-хaccoе, 2) накша 3) мафхум, 4) Hpo^ra^ 5) чopчyбa, 6) еeнapия(cкpишхo), 7) гешталт ва Faйpa. Tacнифаги зaбoншинocи pyc А.П. Бaбymкинpo мo низ дacтгиpй мeнaмoeм, зepo oн xeno мукаммал буда, дopoи чунин нaмyдхocт:

Нaмyдх,oи кoнceпт

1. Taевиpи мyшaxxac -хacаc 2. Накша

3. Мафхум 4. Пpoтoтип

S. 5.Чopчyба (фpeйм) б. Cernp™ (cкpипт)

7.Гemтaлт

Taевиpи хacеoе ин тacвиpи ашё ё падидаи мymaxxaе дap шyypи мocт. Koнеeпт аз p^ дapaчaи aбетpaктии бaлaндгap ин тaеaввypаг ё тacвиpи xaëлагй мeбOшaд. Инхo тacвиpхoи умумии ашё ва пaдидaхoи гушгун мeбoшaнд. Tacaввypаг мачм^и алoмаIхoи аз хама аёну зoхиpии ашё ё na^Aapo инъикoе мeкyнaд.

Нaкmaхo ^и^ху^к^ мeбoшaнд, ки 6o тaевиpхoи фaзoии гpaфикй («дapë» хамчун лeнтaи кабуд) мyappифй шудаанд. Koнceпт, дopoи xycycиятх,oи yмyмитapин ва мyхимтapини ашё ё падида xycycиятх,oи o6ъeктивии мантикии oн мeбoшaд. Koнеeпт дap acаcи тacaввypoт ё cxeмa дap натичаи галичан aбетpaкcия намудани xycycияIхoи дуввум дapaчa ба вучуд мeoяд.

Пpoтoтип ин кoнceпти кaтeгopиявиe мeбoшaд, ки дap бopaи aъзoи маъмулй типики кaтeгopия тaеaввypoти мyaйянpo мeдихaд: мacaлaн, тacaввypoти еахибxoнaзaн, мoшини маъмулй типикй. Ин мaфхyмхo хамчун нyктaхo ё такягахи аахй, xизмaт мeкyнaнд, ки 6o ëpии oн шaxc дoниши xy^o дap бopaи ашё ва пaдидaхoи oлaми aтpoф ба кaтeгopияхoи муайян тaкcим мeкyнaд ва дap 6opaH oнхo акидаи xyдpo na4Ao мeкyнaд.

Чaхopчyбa (фpeйм)- мачм^ aееoтcиaтcияхo (иттихoд,чaмъият) мeбoшaд, ки дap xoтиpa нигах дomтa мeшaвaд. Ча^ч^^и кoнеeптpo мeтaвoн 6o «ra^a^a^» мyкoиеa кapд, ки дap oн хама oн чтохте, ки бapoи ягoн хoлaт мухим мeбoшaнд, na4Ao мeшaвaд. Илoвa ба накшаи чaхopчyбa фpeйм, инчунин бoз накша- cxeмaхoи чopaбинихo, яънe cernp^po фapк мeкyнaнд.

Сeнapия- (cкpипт) аз чихати андтеа аз чaхopчyбa-фpeйм 6o oмили чeнaки вакт фapк мeкyнaд. . Сeнapия- (cкpипт) дoниmхopo дap 6opaH тахияи cюжeти pyйдoдх,o дap 6ap мeгиpaд, ки ба rnaxc бapoи амал намудан дap хoлaтхoи хаёти хappyзa кyмaк мepaеанaд: мacaлaн, хoлaти «тampиф oвapдaн ба тapaбxoнa».

Гemтaлт аз ( зaбoни нсм^й гиpифтamyдa, мaънoи oбpaз ва coxTOppo дopaд) як еаxтopи кoнеeптyaлй, oбpaз, cимoи мукаммалсст, ки чyзъхoи хатах ва paтcиoнaлиpo якчoя мeнaмoяд ва натичаи дapки хaмaчoнибaи чyдoнamaвaндaи вазъияг, еaтхи oлии aбетpaкcия мeбoшaд. Гшта-лт чун мapхилaи ибтидoи paвaнди дapккyнй хиеoбидa мeшaвaд, ки инеан дoнишхoи мaъмyлтapинpo oид ба ягoн падидас дopaд. Аз тapaфи дигap, гeштaлтpo мeтaвoн хамчун еaтхи oлии дapккyнй фахмид, ки дap oн rnaxc ма^ушти мyкaммaлpo oид ба падида дoштa, еахиби хама намуди мафхyмхo мeбoшaд. Гemтaлт хамчун cиетeмaи кoнceптyaлй фахмида мeшaвaд, ки хама намудхщ нoмбapmyдaи кoнеeптpo муттахид мeкyнaд, кoнceпт хамчун иетилoхи умумй ниcбaт ба дигap мaфхyмхoи oнpo муайянкунанда хиcoбидa мeшaвaд ва чун такмили xocи нaмyдхoи oн амал мeкyнaд.

А.П. Бабушкин кайд мeкyнaд, кoнеeпт нaмyдхoи гyнoгyни еapхaди шадид нaдopaнд. Онхo ниcбaтaн ивазшаванда буда, мeтaвoнaнд 6o мypypи зaмoн мaънoяшoнpo аз даст диханд ва дyбopa ташаккул ёбанд.

Ибopaхoи oзoд хамчун мaвoди еаxтмoнй бapoи еoзмoни тaевиpхoи кoнеeптyaлй, cxeмaхo, фpeймхo ва еeнapияхo (cкpиптхo) xизмaт мекунанд. [3;104].

Koнеeпт дopoи еаxтopи xocи xyд мeбoшaд. Мyхaк;кикoн ба мypaккaбии coxTOp ва гyнoгyнии кoнеeпт хамчун як coxтopи тaфaккypй таваччух мeкyнaнд. Coxrop имкoн медихад, ки мaълyмoтpo дap 6opa, кoнеeпт тarйиp дихем ва cипaе калимаи мymaxxaеpo амалй кунем, яъне дap зaбoн иcтифoдa бapeм. Азбaеки нaмyдхoи кoнеeпт аз чихати coxTOp ва мyндapичa гушгунанд, яке аз мymкилoти мухими зaбoншинocoни хама еaмтхo интиxoби acoceo 6apoи тaенифoти кoнеeпт мeбoшaд.

Зaбoншинoеи мaъpyфи pyc И.А. Cтepнин тaенифoти coxTOpm зepини кoнеeптpo пeщних,oд мeкyнaд, ки oн ce намуд дopaд:

• Якcaтхa, (якзинагй),ки тaнх,o кабати аахй дopaд.

• Биеëpеaтх,a, (биеëpзинaгй), ки якчанд ^ai^o, кoгнитивй-мaъpифaтии дapaчaхoи гушгуни aбетpaктиpo дap 6ap мeгиpaд;

• Сегментй, ки аз як кабати acoœ ибopaт буда, ки 6o ceгмeнтх,oи аз py, дapaчaи aбcтpaкcия 6apo6ap mona шудааст. [9;18]

ЗaбOншинoc И.А. Cтepнин дap еаxтоpи кoнceпт кабати аеoеиpo, ки cимoи муайяни хaccoе дoштa, вoх,иди paмзи (гади) ymивepcaлй мeбoшaд, муайян мeнaмoяд. Вай кoнеeпти мaзкyp ва инчунин, бaъзe xycycиятх,oи илoвaгии кoнеeптyaлии oнpo бapoи дap амал иетифoдa бypдam paмзй мeкymaд. Kaбaтхoи кoгнитивй-мaъpифaтй, ки тaхaвyллати кoнеeпт, poбитaи oнpo 6o мaфхyмхoи дигap инъикoе мекунанд, 6o xycycиятх,oи кoнеeптyaлй ташаккул ёфта, кабати acocm мaъpифaтиpo nyppa мeкymaнд. Мачмуи кабати acoœ ва xycycиятх,oи илoвaгии кaбaтх,o хачми кoнceптpo ташкил дoдa, coxтоpи oнpo муайян мeнaмoянд.

Хамин xaprn; кабати aеoеии мaъpифaтй 6o ядpoи хaеcoе чузъи хатмии хама гуна кoнеeпт аст, дap хoлe, ки кaбaтх,oи еepшyмopи кoгнитивй дap coxrop, кoнеeпт мeтaвoнaнд вучуд нaдoштa 6omarnA. Coxтоpи кoнеeпт чузъи apзишй, ва мачтеии вoзeхpo дap 6ap мeгиpaд.

,3ap ymcypи кoнеeптyaлии oн зaбoншинoеи мaъpyфи pyc Ю.С Cтeпamoв. чунин кaбaтх,o ё чyзъхopo зepинpo чyдo мекунад, ки хap як raMcen! oнpo дopocт:

• кабати аввал xycycияти acаcии кунунй (вoкeи)-po дopaд;

• ки кабати дуввум як ё якчанд xycycиятхoи илoвaгй, xycycиятхoи «Faйpифaъал» -po дap 6ap мо^ад; кабати геюм шакли дoxилии кoнеeпт аст [11; 40].

Àcoc, типoлoгияи кoнеeпти аз тapaфи oлими мaшхypи pyc, Г.Г. Слышкин пeшнихoд шyдapo, вижaгихoи apзишхoи тapкибй ташкил медихад, ки яке аз xycycиятх,oи acoœ, кoнеeпт мeбoшaд. Олим дap 6opa, мyкoиеaю мyxoлифaти инфиpoдй (maxœ, муаллифй), микpoгypyхй (гypyхи xypд), мaеaлam, дap oилa, байни дyстoни наздик), мaкpoгypyхй (гypyхи кaлoн); ичтимoй, накш, мак>м ва Faйpa), apзиш;хoи кавмй ва yмyмибaшapй cyxam мегуяд. Тибки ин мeъëp чунин кoнеeптхo ба мoнaнди инфиpoдй (индивидуалй), гypyхи xyp^ ^ухи кaлoнй, миллй, тамаддунй, ymивepеaлй чyдo кapдa мeшaвaнд [10;56].

Coxтоpи cepкaбaтa ва еeмaнтикии кoнеeпт дap тapтиби дapки oн инъикoе мeëбaд. Мapхилaи аввал фахмиш //фахмиши oнpo дap 6ap мо^ад, яъне. дap мymдapичaи еeмaнтикии кoнеeшpo дap шyypи мo этимoни калимаи мyвOфик aлoкaмaнд мeкymaд. мapх,илaи дуввум шакли дoxилии калима,-яъне мapкaзи еeмaнтикии кoнеeпт-тaеaввypаг (с^аз) ташаккул мeëбад. Он яке аз нишoнaхoи этимoлoгии мyндapичaи кoнеeпт мeгapдaд. Дap ^^хила, геюм мyтaмapкaзoнии метонимикии тaевиp-oбpaз cypax мег^а^ ки 6o,c, ташаккули мaънoи paмзии калима мeгapдaд. Дap мapх,илaи чopyм мymocибax ба pивoят пaйдo мешавад, яъне амалиёти paмз дap пapaдигмaи фapхamг аст. Дap ин чo ташаккули ceмaнтикaи амики калима нaзap ба маъши oддии oн cypax мeгиpaд.

Хамин xapик; тaенифати мавчудаи кoнеeптхo мypаккабй ва гymoгymчaбхaгии мyндapичa ва coxropm oнpo нишoн медиханд.

Koбили кайд аст, ки якчанд ycyлхoи гахкики кoнеeптмaвчyд аст.

Хадафи тахлили кoнceптyaлй «муайян кapдamи пapaдигмaи кoнceптхoи аз чихати фapхamг мухим ва тавшфи еахaи кoнеeптyaлии oнхo» мeбoшaд [6;90].

Зaбoншинoеи мaъpyфи pyc, В.А. Мacлoвa мeтoдoлoгияи гyзapoнидamи тахлили кoнеeптyaлиpo дap acoc, xycycиятхoи coxTOp,, кoнеeпг тавшф кapдaaст. ^po- мapкaз мaънoи луавии ин ё oн лeкеeмapo дap 6ap мeгиpaд, ки ба гуфтаи oлим, 6apo, ифшoи мазмуни кoнceпг, дap муайян кapдamи xycycияти ифoдaи зaбoнии oн имкoниятхoи бyзypг дopaд. Пepифepия - кamopa тaчpибaи cyбъeктивй, чyзъхoи гymoгymи пpaгмaтикии лeкеeмaхo, кoннагaцияхo ва accoтcиaтcияхo мeбoшaд.[8; 203].

Tacвиpи кoнеeпг, ба акидаи В.И. Kapacrn, ин так^икоти мaxcycи тaфcиpи маъши кoнceпг ва нишoнaхoи зepини нaздикxapини oн мeбoшaд:

1) тaъpиф - чyдo намудани xycycиятхoи еeмaнтикй;

2) тахлили кoнтeкстyaлй - чyдo намудани xycycиятхoи еeмaнтикии тaеaввypати aлoхидaи 6o хам aлoкaмaнд;

3) тахлили этимoлoгй;

4) тахлили пapeмиoлoгй;

5) мушхиба, Hypœm, тampeх [S; 131].

Хамин тарик; акидахои олимону забоншиносони маъруф, аз чумла забоншинос Арутюнова Н.Д Аскольдов С.А, Бабушкин А.П, Воркачев С.Г, Карасик В.И, Стернин И.А., Степанов Ю.С, Лихачев Д.С. ва дигарон оид ба консепт ва намудхои онро тахлилхо намуда, ба хулосае, омадаем, ки «консепт» ин таъсири мутакобили байнихамдигарии фарханги забонй хисобида шуда, категорияи асосии забоншиносй мебошад. Он тасаввурот, эътикодхои ба фарханг асос ёфтаи инсон оид ба дунё мебошад. Консепт чун воситаи байни фарханг ва инсон ифода ёф-а, таснифоти сохтории худро дорад. Тахлили консептуалй дар асоси хусусиятхои сохтории консепт сурат мегирад.

АДАБИЁТ

1. Арутюнова Н.Д. Мукаддима // Тахлили мантикии матн Амалхои рухй. - М.: Илм, 1993 с. 3-6.

2. Аскольдов С.АМафхум ва калимахо. //Калимахои забони русй. Антология. - М.: Academia, 1997. - 350с.

3. Бабушкин А.П. Намудхои мафхумхо дар семантикаи лексико-фразеологии забон, Воронеж, 1996. - 104 с.

4. Воркачев С.Г. Консепти хушбахти дар забони англисй //Мушкилоти консептуалй. - М.,2002 . - с. 4- 5.

5. Карасик В.И. Доираи забон :шахсият, мафхумхо, гуфтор. - М.: ИТДГК «Гнозис», 2004. - 290 с.

6. Карасик В.И. шахсияти забошиносй;чанбахои забоншиносй ва лингводидактика .- Волгоград, 1999. - 208 с.

7. Лихачев Д.С. Консептосфера . М.: Нашриёти Владос, 1995. - 365 с.

8. Маслова В.А забоншиносии когнитивй: Дастури омузишй барои донишчуёни донишгоххо.ие. - Мн.: Тетра Ситемс, 2005. -

256 с.

9. Стернин И.А Методикаи тахкикоти сохтори консепт //Мушкилоти методологии забоншиносии муосир. Воронеж: Нашриёти

Донишгохи давлатии Воронеж, 2001. - 182 с.

10. Слышкин Г.Г. Аз матн ба сохтор: консепти забоншиносй фархангй ва матнхои пешина ба шуур «мубохиса». М.: Нашриёти

Азбуковник, 2000.- 240 с.

11. Степанов Ю.С. - М.: Мактаби «Забонхои фарханги русй», 1997.- 40 с.

К ВОПРОСУ О КОНЦЕПТЕ В ЯЗЫКОЗНАНИЕ

Данная статья посвящена взаимосвязи между языка и культуры которая связана с пониманием процессов распознавания языка в широком научном контекстом. Культурная лингвистика как самостоятельное направление лингвистики сформировалась в трудах многих исследователей. Лингвокультурология изучает взаимосвязь и взаимодействие культуры и языка. Концепт - это основная категория лингвокультурологии, которая выступает посредником между культурой и человеком. Термин «концепт» стал употребляться в лингвистике с 90-х годов в XX века. Но до сих пор не получило однозначного понимания. Концепт определяется как мысленное образование, которое в процессе мысли замещает неопределенное множество однородных. Концепт имеет своих типов и структуру.

В связи с тем, что консепты разнообразны как по структуре, так и по содержанию одной из важных проблем для лингвистов является выбор оснований для классификации консептов.

В данной статье приводится анализ описания типов и структур консепта

Ключевые слова: лингвокультурология, концепт, представление, степень абстракции, концептуальная структура, ядро, периферия, типы консепта.

ON THE PROBLEM OF CONCEPTS IN LINGUISTICSCS

This article focuses on the relationship between language and culture, which is associated with understanding the processes of language recognition in a board scientific context. Cultural linguistics as an independent direction of linguistics was formed in the works of many researchers. Cultural linguistics studyies the relationship and interaction of culture and language. Concept is the main category of cultural linguistics that mediates between culture andpeople. The term has been used in linguistics since the 90-th of the 20 th century. But has not yet got an unique understanding. A concept is defined as a mental formatiom that replaces an indefinite set of in the process of thinking objects of the same kind. The concepthas it is own types and structure. As the concepts are different according to their types and structure, one of the main and difficult problemsfor linguistics is the choice of the basis for the classification of concepts. Thus, the discription of types and structure of the concept and it analyses is given in this article

Keywords :cultural linguistics, concept, imagination, degree of abstraction, conceptual structure, core, periphery, semantics types of concept.

Сведения об автора:

Окилова Дилфуза Уктамджоновна -предподаватель кафедры методики предподавания иностранных языков, докторант второй года обучения факультета иностранных языков ГОУ «Худжанского государственного университета имени академика Б. Гафурова». Адрес: Республика Таджикистан, г. Худжанд,пр. Р. Джалил 18 Email:akilovadiljuza84@mail.com. Тел: (+992) 937-84-00

About the author:

Okilova DUfuza Uktamjonova.- Teacher of methods of foreign language of the Faculty of foreign languages SEI «Khujand State University named after academician B. Gafurov». Address: Republic of Tajikistan, Khujand R JalilAve., 18Email:akilovadiljuza84@mail.com. Тел: (+992) 937-84-00

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.