Научная статья на тему 'ВОЯГА ЕТМАГАНЛАРГА НИСБАТАН СОДИР ЭТИЛАДИГАН ЗЎРАВОНЛИКЛАР ПРОФИЛАКТИКАСИ'

ВОЯГА ЕТМАГАНЛАРГА НИСБАТАН СОДИР ЭТИЛАДИГАН ЗЎРАВОНЛИКЛАР ПРОФИЛАКТИКАСИ Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Область наук
Ключевые слова
Вояга етмаган / зўравонлик / ҳуқуқбузарлик / сабаб ва шароитлар / жабрланувчи / омиллар.

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Турсунова Мархабо Баходировна

Ушбу мақолада вояга етмаганларга нисбатан содир этиладиган зўравонликлар, ушбу зўравонликларнинг содир этилишининг сабаб ва шароитлари, жабрланишини келтириб чиқарувчи омилларнинг илмий таҳлили ёритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ВОЯГА ЕТМАГАНЛАРГА НИСБАТАН СОДИР ЭТИЛАДИГАН ЗЎРАВОНЛИКЛАР ПРОФИЛАКТИКАСИ»

Open access journal

www.in-academy.uz

Wf-ESE-

EURASIAN JOURNAL OF TECHN01:0GY AND INNOVATION

BOflrA ETMArAKflAPrA HHCEATAH CO^HP ЭТH^AAHГAН 3yPABOKflHKflAP nPO^H^AKTHKACH

TypcyHOBa Mapxaöo BaxognpoBHa

Y36eKHCTOH Pecnyö^HKacH MMB AKageMuHcu Xy^y^6y3ap^HK^ap npo^H^aKTHKacH ^ao^uHTu Ka^egpacu yKuTyBHucu, nogno^KOBHHK

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Received: 03rd February 2024 Accepted: 09th February 2024 Online: 10th February 2024 KEY WORDS

Bonaa emMaeaH, 3ypaeoHAUK, xy^y^6y3apAUK, ca6a6 ea mapoumAap, wa6pAaHyenu, OMUAAap.

Yw6y Ma^oAada eonea emMaeaHAapea Huc6amaH codup эmuAaдuгaн 3ypaeoHAUKAap, ym6y 3ypaeoHAUKAapHUHe codup эmuAumuнuнг ca6a6 ea mapoumAapu, Ma6pAaHumuHU KeAmupu6 nu^apyenu oMuAAapHuHe uamuü ma^AuAu ëpumuAeaH.

ŒpTHMH3ga aMa^ra ompuflaëTraH HCfloxpTflapHHHr 6om Ma;cagu xa^^HMH3, afiHurçca, ëm^ap ;a^6uga öyroK Ke^a^aKKa hhth^hö Hmam TyHFycuHu MycTaxKaM^amgaH uöopaT.

BoHra eTMaraH^ap^ap ^y;y;6y3ap^HK cogup этнmн 6h3 KaTTa^apHuHr y^apHH TapÖHH^amga fiy^ ;yHraH ^uggufi xaTo^apuMH3 o;u6aTHgup. BuHoöapuH, myHHHr ynyH x,aM pyxuH Ba Ma^HaBufi ^uxaTgaH maxc cu^araga maK^^aHMafi ^y;y;6y3ap^HK

cogup этгaн öo^a^apHH ^aMHHT xaëTura Moc^amTupuö yflap 6u^aH gouMHH paBumga HHguBugya^ npo^u^aKTHK Hopa- Tagöup^apHH o^uö öopum ^03hm. Ma^yMKu BoHra eTMaraH^ap ypTacuga cogup 6y^aëTraH ^y;y;6y3ap^HK^apuHH o^guHH o^um Ba y^ap 6u^aH caMapa^u Hopa Tagöup^ap o^uö öopum Maca^acu x,ap gouMrugaH xaM ^uggufi KypuHum o^uö öopraH^uruHu uHoöaTra o^uö 6y cox,aga ^ao^uHT ropuTyBHu a^oxuga y3rapum cu^araga Y3öeKucToH Pecnyö^uKacu uhku um^ap вaзнp^нгннннг öyHpyFura Kypa BoHra eTMaraH^ap Ba ëm^ap ypTacuga ^y;y;6y3ap^uK^ap npo^u^aKTuKacu ncuxo^or uHcneKTop^apu ^aBo3uM^apu ^opufi этн^gн.

"Bo^a^apra HucöaTaH 3y^M" TymyHHacu öyTyH^axoH Cof^u;hu Ca;^am TamKu^ora ToMoHugaH 1999-fiu^ga TaK^u^ этн^гaн KyHugaru Ta^pu^ra TaHHagu: "3yflM" ëKu "...öo^a^ap 6u^aH ;yno^ MyHocaöaTga öy^um", "öo^aHuHr coF^urura, amamura, puBo^^aHumu Ba ^aë;aTura aMa^ufi 3apap Ke^TupaguraH ëKu 3apap eTKa3umu MyMKuH 6y^raH 6apna Typgaru ^mcmohuh ëKu эмoтcнoнa^ ca^öufi MyHocaöaT, ^uhcuh 3y^M, эx,тнëтcнз ëKu öe^ap; MyHocaöaT, KoMMepcuH ëKu öom;a Ma;cag^apgaru экcп^yaтaцнн" [1]HU aHr^aTagu.

Xa^;apo aMa^uëTga ;aöyfl ;u^uHraH "Bo^ara HucöaTaH 3y^M" aTaMacu y3uga '^x,T^Tcu3 MyHocaöaT" ^aMga "Tam^aö ^yMu^raH^uK" TymyHHa^apuHu y3uga My^accaM этagн. Bo^ara HucöaTaH 3y^M - öo^aHuHr uxTuëpura 3ug paBumga ëKu yHuHr KyMaKKa Myx,To^: ^o^aTugaH ^ofiga^aHuö, yHuHr maxcuH gax^cu3^uK x,y;y;uHu öy3yBHu ^ucmohuh, ^uhcuh Ba pyxufi Ta^cup KypcaTumgup. Ma3Kyp Ta^pu^ra öuHoaH, 3y^MHuHr ^ucmohuh,

Open access journal

www.in-academy.uz

^hhchh Ba pyx,ufi KypuHumflapu a^:paTu6 KypcaTRflagu^]. Boflaflap gyH KeflaguraH

3ypaBOH^HKHHHr KypuHumflapu yHHHr emu Ba pHBo^^aHHm gapa^acugaH Keflu6 HUKK^H x,oflga ^apK^aHagu. ByHgafi y3rapumflap 6ofla y3 yfiugaH TamKapugaru oflaM 6uflaH My^o^oTra Kupa 6omflaraHuga, afiHuKca akkoa ce3u^agu. Bo^a^ap puBo^^aHu6 6apo6apuga yflap MycTa^u^ yflFafiu6 6opaguflap Ba y3 yfiflapugaH Tam^apuga yTKa3aguraH Ba^T x,aM opTu6 6opagu; myHuHr yHyH x,aM KaTTapoK emgaru 6o^a^apHuHr y3 yfiflapu Ba ou^a^apugaH Tam^apuga 3ypaBoH^uK Kyp6oHura afiflaHum sxTuMoflu ro^opupo^ 6yflagu. Bo^a^apra Huc6aTaH cogup sTuflaguraH 3ypaBoHfluK Typflapura a^oxuga TyxTaflu6 yTMo^HuMu3: Xyggu myHra Kypa, 3ypaBoH^uKHuHr 6up HeHa Typflapu MaB^yg. Y^apgaH 6upu ^ucmohuh 3ypaBoH^uK 6oflara Huc6aTaH KacggaH um^aTu^raH, 6oflaHuHr coFfluru, x,aeTu puBo^^aHumu eKu Kagp-KuMMaTura 3apap eTKa3yBHu eKu 3apap eTKa3um э^тнмo^н ro^opu 6y^raH KyHgup. ^yHeHuHr Typflu xygygflapugaru 6o^a^ap y3 oufla a^o^apu ToMoHugaH aMaflra omupuflraH KaflTaKflam, TenKuflam, cu^KuTum, gynnocflam, Tumflam, Kyfigupum, 6yFum, 3ax,apflam Ba gнмнк;тнpнmflapнн 6omgaH KeHupMo^ga^ap. Ba^3u ^uggufi ^oflflapga 6yHgafi 3ypaBoHfluK 6oflaHuHr yfluMura, HorupoH 6yflu6 ;oflumura eKu ^mcmohuh Ba ^apo^aT oflumura ca6a6 6yflagu. Bom;a x,oflflapga ^ucmohuh 3ypaBoHfluK Ky3ra TamflaHyBHu u3 KoflgupMacfluru MyMKuH. Ammo x,ap KaHgafi x,oflga x,aM ^mcmohuh 3ypaBoHfluK 6oflaHuHr pyx,ufi cafloMaTfluru Ba puBo^flaHumura cafl6ufi Ta^cup KypcaTagu. Boflaflapra Huc6aTaH ^ucMoHufi зУpaвoнflнкнн Kyflflam oTa - oHaflap ToMoHugaH y3 6oflaflapннн Tenum, ypum, Tumflam Ba KaflTaKflam xaeflflapu TamBumra coflapflu gapa^aga KeHr Tap;aflraH. Bofla xyKyKflapu 6yfiuHa KyMuTa ToMoHugaH 6epuflraH Ta^pu^ra Kypa, ^ucMoHufi ^a3o^am ";aHHafluK eHrufl 6yflMacuH, Ma^yM gapa^agaru oFpu; eKu HoKyflafifluK eTKa3um Ma;caguga ^ucMoHufi KyH umflaTum op;aflu aMaflra omupuflraH x,ap KaHgafi ^a3oflam"gup[3]. Yfi mapouTuga ^ucMoHufi ^:a3o^am Kyn^a6 MaMflaKaTflapga KoHyHaH fiyfl Kyfiu6 6epнflaeтгaнflнгн Ba ^aMu^T ToMoHugaH xafipuxox^uK TonaeTraHfluru Ty^afiflu caKflaHu6 ;oflaeTraH 6yflu6, ym6y MyaMoHuHr TapKaflumu Kyn^a6 cafl6ufi oK^aTflapHu кeflтнpн6 HuKapgu. ^a3o^amHuHr 6yHgafi ycfly6flapu 6oflaflapHu ;yp;yB op;aflu KyfiugaruHa xyfl;aTBopra Ma^6yp Kuflagu: 6y 6o^aflapga yзflapннн TyTumra ^ox,um yfiFoTMafigu, 6o^aflap KaflTaK eraHflapugaH KefiuH KaTTaflapHuHr xo^umflapura 6yficyHcaflapga, 6o^aflap 6eBocuTa KaflTaKflaHum xaB^u MaB^yg Ba;TgaruHa yзflapннн axmu TyTumra KyHuKaguflap.

Xy;y;myHoc ^.A. CauTKyfloBHuHr TagKuKoTflapuga, maxcga ^yKyK6y3apfluKflapgaH ^a6pflaHum s^TuMofluHuHr мaв^ygflнгннн KypcaTyBHu Ba ^:a6pflaннmннн TaKo3o этyвнн oMuflflapra: a) axfloкcнзflнк (15 ^ou3); 6) umoHyBHaHfluK (13 ^ou3); b) xyKyKufi caBogcu3 (12 ^ou3); r) coggafluK (5 ^ou3); g) 6enapBofluK Ba floKafigfluK (10 ^ou3); e) KypKoK^uK (1 ^ou3); e) 6нflнмcнзflнк (5 $ou3); oHKy3fluK (7 $ou3); 3) кнзнкк0нflнк (14 ^ou3); u) eflFoHHufluK (8 ^ou3); k) uHcoHflapHu MeHcuMacfluK (4 ^ou3); fl) ^uMoflflaHumHu 6нflмacflнк (12 ^ou3) Ka6u uHguBugyafl buktum xycycuHTflapHu KupuTum MyMKuH[7]. fflyHu a^o^uga Kafig sTum ^ou3Ku, TagKuKoTflapga ^yкyк6yзapflнкflapнннг cogup sTuflum ca6a6flapu 3aH^upuga ^a6pflaHyBHu maxcura Ba ^aeT Tap3ura xoc uHguBugyafl buktum (emragoup) xycycuHTflap ypHu roкopнflнгннн uHo6aTra oflraH x,oflga Ma3Kyp xucflaTflapra xoc 6yflraH Tou^agaru maxcflap 6uflaH BuKTuMofloruK npo^uflaKTuK umflapHu MyHTa3aM aMaflra omupu6 6opum зapypflнгннн Ky3aTum MyMKuH [4].

Open access journal

www.in-academy.uz

Жамият ривожланишининг бугунги бос;ичида шахсда хукукбузарликлардан жабрланиш эх,тимолини вужудга келтирувчи ва жабрланишини та;озо этувчи хусусиятларни шакллантирувчи объектив омилларга: а) носоглом мух,ит (14 фоиз); б) ишсизлик (13 фоиз); в) адолатсизлик (5 фоиз); г) ах,олининг таба;алашуви (2 фоиз); д) коррупсия ва хукукий нигилизм (16 фоиз); е) «оммавий маданият» (8 фоиз); ж) миллий кадриятлар заифлашуви (4 фоиз); з) миграсион жараённинг жадаллашуви (3 фоиз); и) давлат органларига ишончсизлик (5 фоиз); к) жабрланишдан х,имоялаш ва реабилитатсия тизими етарли эмаслиги (8 фоиз); л) жамоатчилик таъсири сустлиги (12 фоиз) кабиларни киритиш мумкин[5]. Шуни алох,ида кайд этиш жоизки, субъектив ва объектив омиллар бир-бирини та;озо этувчи, кучайтирувчи хусусиятга эга булиши билан бир каторда, улар жамиятдаги барча, айни;са криминоген хусусиятга эга булган во;еа, хддиса ва жараёнлар билан сабабий ва коррелятсион богли;ликда эканлигини х,еч ;ачон унутмаслик керак.

Ю;оридагиларга асосланиб, содир этилган жиноятларнинг криминологик ва криминалистик жих,атларини урганиш, бизга вояга етмаган жабрланувчилардаги жиноят содир этилишига туртки берувчи омилларни ани;лаш имконини берди[6].

Тад;и;от жараёнида утказилган анкета сурови натижаларига кура жиноятларнинг содир этилишида вояга етмаган жабрланувчиларларга туртки берувчи хул;-атвори урганилганда жабрланишни юзага келтирувчи омил сифатида: а) касддан одам улдиришда жисмоний ожизлиги (12 фоиз), ;ур;о;лиги (1 фоиз), ахло;сизлиги (23 фоиз), хукукбузар билан узаро салбий муносабатларнинг мавжудлиги (10 фоиз), давомий зуравонлиги (11 фоиз); угриликда жабрланувчиларнинг мулкни очи; колдиришга одатланганлиги (22 фоиз), хонадонларнинг ;ури;лаш пултига улаш буйича тавсияларга амал килмаслиги (27 фоиз), транспорт воситасини каровсиз колдиришга одатланганлиги (29 фоиз), мол-мулкини ва бойликларини куз-куз килишни ё;тириши (16 фоиз), бепарволиги (5 фоиз); д) номусга тегишда жабрланувчиларнинг ожизлиги (42 фоиз), ахло;сизлиги (30 фоиз), ишонувчанлиги (13 фоиз), соддалиги (15 фоиз); е) касддан тан жарох,ати етказишда жабрланувчилар хулк;-атворидаги турмушидан нолиши (15 фоиз), тарбиядаги камчиликлар (40 фоиз), хукукбузар билан узаро муносабатларининг носамимийлиги (19 фоиз), шаъни ва ;адр-кимматининг камситилиши (10 фоиз), оилавий маиший низоларга сабабчи булганлиги (45 фоиз) кайд этилган[7].

Зуравонликнинг яна бири жинсий зуравонликдир. Маълумотларга Караганда 18 ёшга тулмаган тахминан 150 млн ;из ва 73 млн угил бола мажбурий жинсий ало;а ва жинсий зуравонликнинг курбонига айланган эканлар. Бундай жинсий зуравонликларнинг аксарияти бола мансуб булган оиланинг бош;а аъзолари томонидан амалга оширилади. Кизларни жинсий зурлаш х,олатлари х,амда угил болаларни х,ам шундай зурлаш х,олатлари ;ариндошлари ва угай ота - оналари томонидан амалга оширилганлиги ани;ланган. Куп одамлар, болалар мактабда ёки мах,аллада уйнаётганларида жинсий зуравонлик курбони булишлари хатари ю;ори эканлиги х,а;ида суз юритадилар, лекин улар болалар уз уйларида ва оилаларида шундай зуравонлик курбони буляптилар. Оилада шах,воний хос булган уят, ор - номус ва инкор ;илиш кабилар мавжуд муаммо хусусида сукут са;лаш одатини келтириб

Open access journal

www.in-academy.uz

Hu;apagu Ba öyHga öo^a^ap öom^apugaH KeHupraH ^uhcuh 3ypaBoH^uK TyFpucuga ranupa o^Mafigu^ap, KaTTa^ap эca y3 yfi^apuga öo^a^ap ro3 TyTaëTraH maxBoHuH 3yp^aHum xaTapu xycycuga cyKyT ca;^afigu^ap Ba KaTTa^ap y^ap TaHuHguraH KuMca öupoH öo^aHu ^uhcuh зyp^aëтraнннн öu^ca^ap HuMa ëKu HuMa geHum KepaK^uruHu öu^Mafigu^ap.

Bo^a^apHuHr aKcapuHTu y3 yfi^apuga öomugaH KeHupraH maxBoHuH 3ypaBoH^uK TyFpucuga xeH KuMra aHTa o^Mafigu^ap. Bo^a^apra HucöaTaH 3ypaBoH^uK öyHuHa öyTyH ^axoH xucoöoTu y^apra Ba y^apHuHr ou^a^apura öupop HuMa öy^umugaH ;yp;agu^ap, ou^a^apu mapMaHga öy^umugaH TamBum^aHagu^ap. Ou^a^apga ^uhcuh 3ypaBoH^uKHu öomugaH KenupraH^uruHu Ma^yM ;u^raH yFu^ öo^a^ap 3au$ Ba "эpкaк эмac" geö öaxo^aHum^apu MyMKuH. Ba^u MaM^aKaT^apga ou^aHuHr aë^ a^ocu y3 öoKupa^urugaH MaxpyM öy^raH geö ryMoH ;u^uHca, ^yM^agaH 3yp^am ;ypöoHu öy^raH öy^ca xaM ou^a ma^Hura goF TymupraH geö caHa^agu Ba ou^aHuHr öom;a a^o^apu ToMoHugaH yHu ;aT^ ;u^um^aprana o^uö öopum MyMKuH.

ByHgaH Tam;apu, ogaMHu Ha^coHuHTura Terum, MeHcuMacnuK, TypMym Kypum TaK^u^^apuHu pag этнm 3ypaBoH^uK KypuHumugaru MyHocaöaT^apra o^uö Ke^umu MyMKuH. ^ucmohum Ba ^uhcuh 3ypaBoH^uKHuHr öapna KypuHum^apuga öo^ara Ma^yM gapa^aga pyxuH 3apap eTKa3u^agu. ^eKuH öyHgaH Tam;apu pyxuH 3ypaBoH^uK, xa^a ^a;aö Kyfium, s^^öopc^^uK HKKa^aTuö Kyfium, pag STum, gy;- nynuca

öu^aH ;yp;uTum, öe^ap; öy^um Ba epra ypum Kaöu KypuHum^apra xaM sra öy^uö, öy öo^aHuHr ncuxo^oruK puBo^aHumu Ba ca^oMaT^urura 3apap eTKa3umu MyMKuH. PyxuH Ba ^mcmohuh 3ypaBoH^uK ypTacuga MycTaxKaM öof^u;^uk MaB^yg. 3yp^uK xyKM cypaguraH ou^aBufi MyxuTga gouMuH paBumga 3ypaBoH^uK pyH öepumuHu KyTum Hara^acugaru gouMuH ;yp;yB Ba TamBum; y pyH öepaëтraнga sca oFpu;; xyp^aHum Ba KyprçyB; HucöaTaH KaTTapo; ëmgaru rypyx^apga sca, oTa-oHa ToMoHugaH uHKop ;u^uHraH^uK Ty^afi^u ë^Fu3^uK, umoHHc^^uK Ba öa^3aH y3-y3ugaH Ha^paT^aHum Kaöu^ap MaB^yg öy^agu.

PyxuH 3ypaBoH^uK öom;apu^MaraH acaöнн^amнmнннr Maxcy^u öy^umu ëKu öy^Maca, y ^mcmohuh ^:a3o^amgaH Ky3^aHraH Ma;cagra yxmam Ma;cag^apra sra öy^umu, hihu öo^aHu ;yp;uTuö öyнcyнgнpнm Ba yHuHr ucëHKop xy^;-aTBopuHu ";aHTa TapöuH^am"gaH uöopaT öy^umu MyMKuH. Bo^a^ap "cy3^ap xeH ;anoH MeHra oFpu; öepo^Mafigu" uöopacuHu öu^um^apu MyMKuH öy^caga, xa;u;aT myHgaH uöopaTKu, Kyn^aö öo^a^ap uHKop ;u^raH pyxuH a3oö Ba TamBumHu, y3^apura öy^raH umoHHra xy^yM op;a^u xyp^aHum xaM Hugaö öy^MafiguraH a3oö geö öu^agu^ap. ^a3o^aHumHuHr pyxuH yc^yö^apu gyHëHuHr öapHa MuHTa;a^apuga yHpaHgu. Ba SHr cyHrru 3ypaBoH^uK Typu - öy öo^ara HucöaTaH sxTuëTcu3 MyHocaöaTgup. 3ypaBoH^uKHuHr ymöy Typu oTa-oHa^ap ëKu TapöuH^oBHu^apHuHr ;ypö^apu eTraH xo^aTga ëKu myHgaH xu3MaTgaH ^ofiga^aHum yHyH ÖU^UM Ba uMKoHuHT^apu MaB^yg öy^raHu caöaö^u öo^aHuHr ^UCMOHUM Ba pyxuH sxTuë^^apuHu ;oHgupMac^uK, ëKu öo^aHuHr xaB^xaTapra ro3 TyTumugaH XUMOH ;u^Mac^uKgup. Ammo Kyn xo^aT^apga ;acggaH aMa^ra omupu^raH um öu^aH s^Tuöopcu3^uK Ba sxTuëT uMKoHuHT^apu нy;^нrн Ty^afi^u aMa^ga ro3ara Ke^raH

HaTu^aHu ^ap;^am MymKy^ öy^agu. OMMa ca^oMaT^uru gapa^acu nacT öy^raH xo^aT^apga Ba eTap^uHa oB;aT^aHMac^uK mapouT^apuHu s^Tuöopcu3^uK xo^aTu geö Ta^pu^^am MyMKuH.

Open access journal

www.in-academy.uz

Оилалар кенг маънода ;аралганда, болаларни зуравонликнинг барча куринишларда химоя килиш буйича катта салохиятга эгадирлар. Шу билан бирга оилалар болаларнинг узларига хам уз-узини химоя килиш ваколатини беришлари мумкин. Чунки оила унинг барча аъзолари, айни;са болалар, усишлари ва фаровон хаёт кечиришлари учун мавжуд булган табиий мухитдир. Аммо оилалар болалар учун, хусусан, гудаклар ва ёш болалар учун хавфли жой булиши мумкин. Ота-оналар ёки бош;а оила аъзолари томонидан болаларга нисбатан зуравонлик кулланиши жисмоний, жинсий, рухий зуравонлик шу билан бирга болага нисбатан эхтиётсиз муносабат каби зуравонликларни тан олиш ва хужжатлаштириш эндигина бошланди. Болаларга нисбатан зуравонликка карши курашиш оила контекстида, унинг кандай куринишда булишидан катъий назар, жуда хам кийин. Бундай холатларга хали хам "шахсий масала" деб каралиши сабабли аралашмасликни афзал куриш мавжуд. Аммо кадр-киммати, унинг жисмоний яхлитлиги буйича инсон хукуки бунда болалар ва катталарнинг тенг хукукга эга эканликларига тула хурмат курсатиш хамда давлатнинг ушбу хукукларга амал килиниш буйича мажбуриятлари оила яшаётган уйнинг остонасида тухтаб колмайди. Давлат ва унинг муассасалари болалар хукукларини хурмат, химоя ва адо этиш буйича мажбуриятлари унинг бевосита фаолиятидан кенгрок доирани камраб олади хамда ота-оналар, конуний бокувчилар ва бошка болаларнинг хукукларини поймол килмасликларини таъминловчи чора-тадбирлар кабул килинишини талаб этади. Давлат керакли химоя билан таъминлаш оркали зуравонликнинг олдини олиш ва зуравонлик руй берганда унга нисбатан жавоб чораларини куриш учун конунлар, тартиб-коидалар ва дастурлар доирасини ишлаб чикиб, урнатиш лозим. Кичик ёшдаги болалар уз уйида юз берадиган зуравонликка учраши эхтимоли нисбатан юкори булади.

Жисмоний жазоларнинг хар кандай куриниши тахкирловчи булиши баробарида болалар оилада учрайдиган баъзи ножисмоний жазолар борки, улар хам жисмоний жазолаш турлари билан деярли бир хилда тахкирловчи, шафкатсиз ва зарар етказувчидир. Бундайларга мунтазам равишда даг-дагалар килиш, хакоратлаш, номакбул лакаблар билан чакириш ва огзаки зуравонликнинг бошка куринишлари, шунингдек, ерга уриш, яккалатиб куйиш ва тан олмаслик кабилар киради. Бевосита зуравонликдан ташкари куплаб болалар катта ёшдаги оила аъзолари уртасидаги зуравонликларнинг гувохи буладилар ва бундай холатлар жиддий окибатларга олиб келиши мумкинлиги якиндагина тан олинди. Уйдаги ва оиладаги зуравонликларнинг барча куринишлари боланинг келажакдаги ривожланишга, унинг улгайгандаги феъл-атвори ва фаровонлигига хамда келажакда отаоналик килишига хам катта таъсир курсатади. Бундан ташкари айнан уйда болалар илк маротаба жинслар уртасидаги тенгсизликни бошдан кечирадилар ва айнан уйда келажакдаги номуносиб бошкарув кучига эгалик асосидаги муносабатлар шаклланади ёки каршиликка учрайди. Угил болаларнинг тажовузкор ва якка хоким булишлари,кизлар эса, кулок солувчи, мумин-кобил бека сифатида рагбатлантиришлари мумкин. Жинсларнинг роли бундай стереотиплар зуравонлик кулланилиши ва жинслар уртасидаги тенгсизликнинг бокий сакланиб колишига сабаб булиши мумкин. Уй ва оилада - юз берувчи жисмоний, рухий ва жинсий зуравонликнинг турли куринишлари, уларнинг болаларга булган таъсири хамда бундай зуравонликларни камайтириш ва йукотиш учун кулланилиши мумкин

Open access journal

www.in-academy.uz

булган бир катор чоралар бор. Аммо оиланинг бундай роли давлат томонидан куллаб-кувватланиб турилиши керак ва жумладан, бола манфаати учун керак булганда оила остонасидан хатлаб утиб, у ерда тартиб урнатиш хам давлат масъулиятлари доирасига кириши лозим. Уй ва оила шароитларида болалар турли хамлалар ва жисмоний зуравонликнинг бошка куринишларига, жинсий зуравонлик, зарарли урф-одатлар, камситилиш ва рухий зуравонлик, болаларга нисбатан эхтиётсиз муносабатларнинг бошка куринишларига дуч келадилар. Худди хамла ва жисмоний зуравонликнинг бошка куринишлари каби, ножисмоний зуравонликларга хам чора курмаслик, масалан, боланинг дустлари, кушнилари ёки мехмонлари томонидан олдини олиш мумкин булган зуравонликка юз тутишдан тухтатиб колмаслик; "тамга куйиш" ёки бутунлай ажратиб куйиш холатлари х,амда боланинг фаровонлигини таминлаш, болалар учун мавжуд булган согликни саклаш ва ижтимоий хизматлардан фойдаланмаслик оркали болага зарар етказишдир. Болаларга нисбатан зуравонлик куламини борган сари якколрок куриниб бораётганига карамасдан хозирда уни бартараф этиш томон харакатланиш учун улкан имкониятлар мавжуд. Зуравонлик инсон дуч келиши мукаррар булган нарса эмас.

Шу уринда, давлатимиз инсон хукукларининг химоя килиш буйича мажбуриятларининг болаларга тааллукли кисмларига тобора купрок эътибор бериб, уларни амалга оширмокда ва шу билан бирга зуравонликни кенг таркалганлиги ва болалар хаётига узок муддатли таъсирини янада яхширок англаб етмокда. Болаларга нисбатан зуравонликнинг олдини олиш ва унинг окибатларини камайтириш давлатимизнинг бош максадига айланган. Бундан ташкари ёш болаларни зуравонликдан химоя килишнинг мавжуд барча зуравонлик турларини камайтириш борасида жамиятимиз улкан салохиятга эга ва унинг болаларга нисбатан зуравонлик натижасида юзага келадиган узок муддатли ижтимоий муаммолар ва саломатликка тааллукли окибатларини камайтириш борасидаги салохияти хам эътиборга моликдир. Хар кандай жамият унинг маданий, иктисодий ва ижтимоий келиб чикишидан катъий назар, болаларга нисбатан зуравонликка хозир бархам бериши керак. Бу эса уз навбатида жамиятларнинг дунёкарашини ва унинг замирида ётган зуравонлик билан алокадор иктисодий ва ижтимоий шарт-шароитларининг узгартиришини такозо этади.

Хулоса урнида таъкидлаш жоизки, юртимизда вояга етмаганларнинг виктимлашувини шакллантирувчи ва уни янада жонлантирувчи турли хил муаммоларни чукуррок урганиш ва тахлил килган холда бу каби шахсларнинг хукукбузарликдан жабрланишни келтириб чикарувчи омилларни аниклаш хамда уларни бартараф этиш ички ишлар органлари томонидан амалга ошириладиган хукукбузарликлар виктимологик профилактикаси фаолияти олдида турган асосий вазифалардан бири десак муболага булмайди. Уларни уз вактида аниклаш хамда бартараф этиш билан боглик масалаларни ижобий хал этиш ички ишлар органлари томонидан айнан вояга етмаганлар уртасида амалга ошириладиган хукукбузарликлар виктимологик профилактикаси самарадорлигига боглик.

References:

1. Социология молодёжи. Учебник. под ред. В.Т Лисовского. - Санкт-Петербург, 2016.

«

Open access journal

www.in-academy.uz

2. Ганиева М.Х., Латипова Н.М., Алексеева В.С. Социальное обеспечение и социальная защита детей и молодёжи. Учебное пособие. -Ташкент: ИЖОДПРИНТ, 2017.- 256 с

3. Безрукова О.Н.Социология молодежи: Учебно-методическое пособие. Факултет сотсиологии СПБГУ. - Санкт-Петербург: Изд-во С.-Петерб. ун-та, 2015. - С. 35.

4. Мусаев М.А. Х,аётга карши жиноятлар: назария ва амалий муаммолари: Монография. - Т.: «Шарк», 2011. - Б.228.; Исмаилов И. Уюшган жиноий тузилмалар фаолиятининг олдини олишни назарий ва ташкилий-хукукий таъминлаш: юрид. фан. д-ри. ... дис. -Т., 2006. - Б.38.;

5. Муродов А.Ш. Ички ишлар органларининг оиладаги зуравонлик билан боглик хукукбузарликлар профилактикасини такомиллаштириш: юрид. фан. буйича фал. д-ри (ПхД) ... дис. - Т., 2019. - Б.28,110.; 220.; Фазилов И.Ю. Одам савдосига карши курашнинг жиноят-хукукий ва криминологик жихатлари: юрид. фан. д-ри. ... дис. - Т., 2016. - Б.30.

6. Исмаилов И. Хукукбузарлик содир этган вояга етмаганларни ижтимоий-хукукий химоялашни таъминлаш муаммолари // Ёшлар хукукларини таъминлаш хукукбузарликларнинг олдини олиш гарови: Халкаро илмий-амалий конференция материаллари. - Т.:Узбекистон Республикаси ИИВ Академияси, 2008. - Б.44-54.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.