Научная статья на тему 'ВОПРОСЫ ПРАВОВОГО РЕГУЛИРОВАНИЯ ОТНОШЕНИЙ, СВЯЗАННЫХ С ИНФОРМАЦИОННО-КОММУНИКАЦИОННЫМИ ТЕХНОЛОГИЯМИ'

ВОПРОСЫ ПРАВОВОГО РЕГУЛИРОВАНИЯ ОТНОШЕНИЙ, СВЯЗАННЫХ С ИНФОРМАЦИОННО-КОММУНИКАЦИОННЫМИ ТЕХНОЛОГИЯМИ Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
95
36
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Review of law sciences
Область наук
Ключевые слова
информационно-коммуникационные технологии / отношения / связанные с информационно-коммуникационными технологиями / правовые основы регулирования отношений / связанных с информационно-коммуникационными технологиями / законы и подзаконные акты / договоры / соглашение ТРИПС / перспективы присоединения Республики Узбекистан к соглашению ТРИПС / практика зарубежных стран. / Information and communication technologies / relations related to information and communication technologies / legal framework for regulating relations related to information and communication technologies / laws and regulations / agreements / TRIPS agreement / prospects for the Republic of Uzbekistan to join the TRIPS agreement / the practice of foreign countries.

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Мехмонов Камбариддин Мирадхамович

статья посвящена вопросам правового регулирования отношений, связанных с информационно-коммуникационными технологиями. Автором анализируется соглашение ТРИПС и его основные положения, применения в зарубежной практике и перспективы присоединения Республики Узбекистан к данному соглашению, правовые основы регулирования отношений, связанных с информационно-коммуникационными технологиями. В заключении автором дается обоснованные заключения по совершенствованию правовых основ отношений, связанных с информационно-коммуникационными технологиями.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ISSUES OF LEGAL REGULATION OF RELATIONS RELATED TO INFORMATION AND COMMUNICATION TECHNOLOGIES

The article discusses the legal issues of using artificial intelligence in jurisprudence. The author analyzes the legislation and law enforcement practice of foreign countries such as the USA, Great Britain, Australia, Russia, Kazakhstan, as well as the resolution of the European Parliament and the WIPO materials on the use of artificial intelligence. The features of the legislation and practice of the Republic of Uzbekistan on the use of artificial intelligence are revealed. In conclusion, the author gives reasonable conclusions on the improvement of legislation in relation to artificial intelligence in jurisprudence.

Текст научной работы на тему «ВОПРОСЫ ПРАВОВОГО РЕГУЛИРОВАНИЯ ОТНОШЕНИЙ, СВЯЗАННЫХ С ИНФОРМАЦИОННО-КОММУНИКАЦИОННЫМИ ТЕХНОЛОГИЯМИ»

Review of law sciences

Q-------------- 1

- Д^

Kambariddin Miradxamovich Mekhmonov,

Assosiated professor of Tashkent State University of Law, PhD

ISSUES OF LEGAL REGULATION OF RELATIONS RELATED TO INFORMATION

AND COMMUNICATION TECHNOLOGIES

Abstract: The article discusses the legal issues of using artificial intelligence in jurisprudence. The author analyzes the legislation and law enforcement practice of foreign countries such as the USA, Great Britain, Australia, Russia, Kazakhstan, as well as the resolution of the European Parliament and the WIPO materials on the use of artificial intelligence. The features of the legislation and practice of the Republic of Uzbekistan on the use of artificial intelligence are revealed. In conclusion, the author gives reasonable conclusions on the improvement of legislation in relation to artificial intelligence in jurisprudence.

Keywords: Information and communication technologies, relations related to information and communication technologies, legal framework for regulating relations related to information and communication technologies, laws and regulations, agreements, TRIPS agreement, prospects for the Republic of Uzbekistan to join the TRIPS agreement, the practice of foreign countries.

Камбариддин Мирадхамович Мехмонов,

и.о доцента Ташкентского государственного юридического университета, доктор философии по юридическим наукам

ВОПРОСЫ ПРАВОВОГО РЕГУЛИРОВАНИЯ ОТНОШЕНИЙ, СВЯЗАННЫХ С ИНФОРМАЦИОННО-КОММУНИКАЦИОННЫМИ ТЕХНОЛОГИЯМИ

Аннотация: статья посвящена вопросам правового регулирования отношений, связанных с информационно-коммуникационными технологиями. Автором анализируется соглашение ТРИПС и его основные положения, применения в зарубежной практике и перспективы присоединения Республики Узбекистан к данному соглашению, правовые основы регулирования отношений, связанных с информационно-коммуникационными технологиями. В заключении автором дается обоснованные заключения по совершенствованию правовых основ отношений, связанных с информационно-коммуникационными технологиями.

Ключевые слова: информационно-коммуникационные технологии, отношения, связанные с информационно-коммуникационными технологиями, правовые основы регулирования отношений, связанных с информационно-коммуникационными технологиями, законы и подзаконные акты, договоры, соглашение ТРИПС, перспективы присоединения Республики Узбекистан к соглашению ТРИПС, практика зарубежных стран.

^амбариддин Мирадхамович Мехмонов,

Тошкент давлат юридик университети доценти в. б., юридик фанлар буйича фалсафа доктори

АХБОРОТ-КОММУНИКАЦИОН ТЕХНОЛОГИЯЛАРИГА ОИД МУНОСАБАТЛАРНИ ^УЦУЦИЙ ТАРТИБГА СОЛИШ МАСАЛАЛАРИ

Аннотация: мацола ахборот-коммуникацион технологияларига оид муносабатларни %уцуций тартибга солиш масалаларига багишланган. Унда муаллиф ТРИПС Битими ва унинг асосий цоидалари, хорижий мамлакатларда цулланилиши ва Узбекистон Республикасининг ушбу битимга цушилиш истицболлари, ахборот-коммуникацион технологияларига оид муносабатларни тартибга солувчи %уцуций асослар, шартномалар та%лил цилган. Хулосада муаллиф Узбекистон Республикасида ахборот-коммуникацион технологияларига оид муносабатларни %уцуций тартибга солишни такомиллаштириш буйича асосланган хулосаларга келган.

Калит сузлар: Ахборот-коммуникацион технологиялари, ахборот-коммуникацион технологияларига оид муносабатлар, ахборот-коммуникацион технологияларига оид муносабатларни тартибга солувчи %уцуций асослар, цонун ва цонун ости %ужжатлари, шартномалар, ТРИПС Битими, Узбекистон Республикасининг ТРИПС битимига цушилиш истицболлари, хорижий мамлакатлар амалиёти

Бугунги кунда хаётимизнинг барча жабхаларида ахборот-коммуникацион технологияларидан кенг фойдаланилмокда. Бу эса, мазкур сохадаги ижтимоий муносабатларни тартибга солишни такомиллаштиришни таказо этади. Айникса, турли давлат идораларига мурожаат килиш ва улардан турли максадларда маълумотлар олиш жиддий муаммоларни келтириб чикаргани сир эмас. Бу борада Президентимиз Шавкат Мирзиёев «Ана шундай, бир карашда арзимас булиб туюладиган ишлар учун одамларнинг канча вакти, асаби кетади. Шуларнинг хаммасини бир жойда, марказлаштирган холда, тезлик билан хал килса булади-ку! Аслида XXI асрда - Интернет ва ахборот коммуникациялари даврида бу ишларнинг барчасини уйдан чикмасдан туриб, компьютер ёки уяли телефон оркали бажариш имкони бор-ку!» [1] - деб таъкидлайди.

Замонавий ахборот-коммуникация технологияларининг ривожланиши ушбу сохага хам шартномавий муносабатларни кенг жорий этилишига имкон бермокда. Одатда, интеллектуал мулк объектининг муомалада булиши юзасидан турли фукаролик-хукукий шартнома конструкциялари кулланилади. Жумладан, илмий-тадкикот, тажриба-конструкторлик ва технология ишлари пудрати шартномаси, илмий-техникавий инновацион махсулот яратиш буйича шартномалар, муаллифлик шартномалари ва турли лицензия шартномалари кабилар.

Ахборот-коммуникацион технологияларини яратиш, улардан турли ижтимоий максадларда фойдаланиш, турли муаммоларни самарали хал килишга узининг муайян ижобий таъсирини курсатади. Шу боисдан хам ушбу муносабатларни тартибга солиш механизми, бу борадаги конунчилик ва шартномавий конструкцияларни тахлил килиш зарурати мавжуд.

Узбекистон Республикаси келгусида кушилиши кутилаётган ва мухим ахамиятга эга халкаро хужжат бу ТРИПС Битимидир. Мазкур халкаро хужжат 1995 йил 1 январдан амалга

киритилган булиб, Бутунжахон Савдо Ташкилотининг таъсис хужжатлари таркибига киритилган ва интеллектуал мулк объектлари билан савдо килиши коидаларини, мулкий хукукларни амал килишини белгилаб беради.

Ахборот-коммуникацион технологиялари сифатида компьютер дастурларини хукукий химоя килишда асосан уларни адабий асарларга тенглаштириб химоя килиш белгиланган. Жумладан, бу коида ТРИПС Битимида хам уз ифодасини топди. Унда компьютер дастурлари ва ракамли технологияларга доир махсус коидалар хам шакллантирилган. Бу борада ривожланган мамлакатлар тажрибасида узига хос амалиёт шаклланган. Хусусан, А^Ш ва бошка давлатларда дастурий таъминотни мухофаза килишнинг муаллифлик хукукий шакли билан бир каторда, патент хукуки асосида химоя килиш тизими хам амал килади. Мохиятан олиб караганда, патент хукуки нормаси билан мухофаза остига олинган объектнинг узи, яъни дастур патентланмайди (муаллифлик хукукий химоя объекти хисобланган дастур матни), балки яратилган компьютер дастури воситасида амалга ошириладиган муайян куйилган вазифанинг оригинал ечими химоя остига олинади [2].

О.Окюловнинг фикрича, ТРИПС (Agreement on Trade-Related Aspects of Intellectual Property Rights, TRIPS) Битими талабларига конунларимизни мослаштирмогимиз лозим. Бу Битим негизида мутлак хукукларни химоя килиш усулларини такомиллаштириш ва самарали механизм яратиш гоялари ётади. Айни вактда ФКда муаллиф-ижодкорларни шахсий-номулкий хукукларини хукукий мухофаза килиш хам аник-равшан уз ифодасини топмаган ва ФКда бу масалага алохида модда багишланиши максадга мувофик булур эди [3; 122—123-б.]. Бу борада О.Окюловнинг фикрига кушилган холда, шуни таъкидлаш лозимки, муаллифнинг шахсий номулкий хукукларини, ушбу хукукларни химоя килиш чоралари Узбекистон Республикасининг амалдаги конунчилиги мазмунига сингдирилиши лозим. Шунингдек, муаллиф ижодкорнинг шахсий номулкий хукуклари алохида конун хужжатларида белгиланганлигини эътибордан четда колдириб булмайди.

Ахборот-коммуникацион технологиялари оид муносабатларни тартибга солувчи хукукий асосларнинг кейинги погонасини конун ости хужжатлари ташкил килади. Х,озирда дастурий махсулотларни ишлаб чикарувчилар фаолиятини хар томонлама куллаб-кувватлаш билан боглик кенг куламли ишлар амалга оширилмокда. Хусусан, ахборот-коммуникация технологиялари учун халкаро стандартларга мос дастурий таъминот воситаларини республикада ишлаб чикаришни янада ривожлантириш, сифатли, ракобатбардош дастурий махсулотлар ишлаб чикаришни кенгайтириш юзасидан мамлакатимиз ишлаб чикувчиларини рагбатлантиришни кучайтириш, шунингдек уларнинг махсулотларини ички ва ташки бозорларда илдам силжитишга кумаклашиш максадида Узбекистон Республикаси Президентининг «Мамлакатимизнинг дастурий таъминот воситалари ишлаб чикувчиларни рагбатлантиришни янада кучайтириш чора-тадбирлари тугрисида»ги 2013 йил 20 сентябрдаги П^-2042-сон ^арори кабул килинди [4].

Узбекистон Республикасининг «Муаллифлик хукуки ва турдош хукуклар тугрисида»ги хамда «Электрон хисоблаш машиналари учун дастурлар ва маълумотлар базаларини хукукий мухофаза килиш тугрисида»ги ^онунларида айнан «электрон хисоблаш машинаси» атамаси кулланилган булса, Узбекистон Республикаси Президентининг 2012 йил 21 мартдаги «Замонавий ахборот-коммуникация технологияларини янада жорий этиш ва ривожлантириш чора-тадбирлари тугрисида»ги П^-1730-сон ^арори [5] компьютер дастурларидан фойдаланишни тартибга солувчи конунчиликни такомиллаштириш, уларни экспертизадан утказиш ва давлат органлари

фаолиятида фойдаланишга рухсат бериш, етакчи хорижий компаниялар билан компьютер дастурларини яратиш буйича хамкорликни ривожлантириш, миллий ахборот кидирув тизимларини ривожлантириш каби бир катор устувор вазифалар белгилаб берилган. Шунингдек, Узбекистон Республикаси Президентининг 2013 йил 20 сентябрдаги «Мамлакатимизнинг дастурий таъминот воситалари ишлаб чикувчиларни рагбатлантиришни янада кучайтириш чора-тадбирлари тугрисида»ги П^-2042-сон ^арорида ахборот-коммуникация технологиялари учун халкаро стандартларга мос дастурий таъминот воситаларини республикада ишлаб чикаришни янада ривожлантириш, сифатли, ракобатбардош дастурий махсулотлар ишлаб чикаришни кенгайтириш юзасидан мамлакатимиз ишлаб чикувчиларини рагбатлантиришни кучайтиришга алохида эътибор каратилган.

Демак, ахборот-коммуникацион технологияларига оид муносабатларни тартибга солувчи хукукий асослар мазмунида куйидаги гоялар мужассамланган:

- ахборот-коммуникацион технологияларини яратишга доир ижод эркинлиги ва асосий тамойилларига доир (Узбекистон Республикаси Конституцияси, Фукаролик кодекси ва бошка жорий конунлар);

- ахборот-коммуникацион технологияларининг хукукий химоя шакли ва режимига доир (ФК, 1042-модда);

- ахборот-коммуникацион технологияларига нисбатан интеллектуал мулк хукукини, мутлак хукукларга доир (ФК, 1049-модда);

- ахборот-коммуникацион технологияларини хукукий химоя килишга доир усуллар, воситалар ва чораларга доир. Бунда фукаролик-хукукий (зарарни коплаш, мажбуриятни бузганлик учун жавобгарлик, товон тулаш), маъмурий-хукукий (узганинг компьютер дастури ёки маълумотлар базасини уз номидан чикариш, нусха олиш, таркатиш, МЖТК, 155-модда), кимор ва таваккалчиликка асосланган бошка уйинларни ташкил этиш ёки утказиш учун тегишли дастурий таъминотдан нусха купайтириш (МЖТК, 191 -модда), агар дастурий таъминот ахборот ташувчи жисм булмаган товарнинг таркибига кирса хамда у бундай дастурий таъминотсиз узига хос булган вазифаларни бажара олмайдиган ушбу товарнинг ишлашига каратилган булса, дастурий таъминотнинг киймати товарнинг кийматидан ажратиб чикарилмаслиги (Божхона кодекси, 314-модда), махсус вирус дастурларини ишлаб чикиш, улардан касддан фойдаланиш ёки уларни касддан таркатиш учун жиноий жавобгарликнинг белгиланиши (ЖК 2786-модда);

- иктисодиёт, ижтимоий хаётнинг алохида сохаларида компьютер дастурлари ва маълумотлар базасини яратишга доир («Жисмоний ва юридик шахслар марказий маълумотлар базаларини шакллантириш ва «электрон хукумат» тизими фойдаланувчиларини идентификациялашнинг ягона ахборот тизимини жорий этиш чора-тадбирлари тугрисида»ги 2015 йил 17 декабрдаги 365-сон ^арор, Узбекистон Республикаси Олий Мажлиси ^онунчилик палатаси Кенгашининг 2015 йил 8 июлдаги ^арори билан Узбекистон Республикаси Олий Мажлиси ^онунчилик палатасининг расмий веб-сайтини такомиллаштириш ва унинг янги шаклини ишлаб чикиш буйича ишчи гурух тузиш каби).

Ахборот-коммуникацион технологияларини яратишда кулланиладиган шартнома сифатида муаллифлик шартномасини алохида курсатиб утиш лозим. Ф.Семенихиннинг фикрича, буюртманинг муаллифлик шартномасида яратиладиган муаллифлик хукуки объекти аник белгиланиши зарур, акс холда, тарафлар келишиб олмаганлиги сабабли бундай шартномани хакикий эмас, деб топиш хавфи вужудга келади [6; 34-б.]. Бу уринда тарафлар шартнома предметини аниклаб олишлари лозим булади. Масалан, веб-сайтни

яратиш буйича тузиладиган шартномада техник топширик, веб-сайтни тайёр холатга келтириш муддати аник белгиланиши максадга мувофик. Бунда техник топширикда веб-сайтга куйиладиган асосий талаблар, хажми, кандай маълумотлар булиши, уни бошка дастурий таъминот билан интеграциялаш, янгилаб туриш, веб-сайтни бошкариш каби шартлар белгилаб куйилади.

Хукукни куллаш амалиётида мутлак хукуклардан фойдаланишга доир муносабатларга нисбатан пудрат шартномаси тугрисидаги коидаларни куллаш холатлари кузатилади [7]. Бунда аксарият холларда, лицензиар уз зиммасига дастурий махсулотни эксплуатация килинишини таъминлаш мажбуриятини олади. Масалан, «МЧЖ Norma», «Pravo», «Yurida» «ЗАО Kasperskiy» каби ташкилотлар компьютер дастуридан бир йил давомида фойдаланиш юзасидан шартнома тузишади ва техник куллаб-кувватлаш хамда базани янгилаш каби мажбуриятларни бажаради.

Н.Мальцеванинг фикрича, бундай холларда шартнома аралаш шартнома хисобланади, чунки дастурдаги камчиликларни бартараф этиш ва дастур базасини янгилаш шартномаларнинг пудрат турига мос келади [8; 10—11 -б.]. Ю.А.Серкова эса, илмий-текшириш, тажриба-конструкторлик ва технология ишлари пудрати шартномаси айни вактда буюртманинг муаллифлик шартномаси булиб хисобланади хамда асарга нисбатан мутлак хукукларни тасарруф этиш тугрисидаги шартнома ёки лицензия шартномаси элементларига эга, деб хисоблайди [9; 216-б.]. Бу уринда конун хужжатларида мавжуд буюртманинг муаллифлик шартномаси алохида шартнома конструкцияси була олишига эътибор каратиш лозим.

А.Ахмедовнинг фикрича, илмий-текшириш, тажриба-конструкторлик ва технология ишларини бажариш шартномалари асосан юридик шахслар уртасида тузилади. Бирок интеллектуал мулк яратувчиси булиб хар доим жисмоний шахслар-муаллифлар катнашиб, мутлак хукуклари булмаган холда (муаллифлик хукукидан ташкари) хак олиш хукукига эга буладилар [10; 8-б.].

Фикримизча, айрим холларда компьютер дастури ва маълумотлар базаларини яратиш илмий-текшириш, тажриба-конструкторлик ва технология ишлари билан муайян даражада боглик булади. Масалан, муайян илмий масаланинг ечими бевосита компьютер дастурининг функционал имкониятларига боглик булади. Бундан ташкари, муайян вазифа ёки функцияни бажариш имконини берадиган компьютер дастурини яратиш, унинг афзалликлари ёки камчиликларини аниклаш юзасидан хам бундай шартномалар тузиш имконияти мавжуд.

References:

1. Mirziyoyev Sh.M. Konstitutsiya - erkin va farovon hayotimiz, mamlakatimizni yanada taraqqiy ettirishning mustahkam poydevoridir. Prezident Shavkat Mirziyoyevning O'zbekiston Respublikasi Konstitutsiyasi qabul qilinganining 25 yilligiga bag'ishlangan tantanali marosimdagi ma'ruzasi // Xalq so'zi. - 2017. - 8 dekabr.

2. https://caselaw.findlaw.com/us-supreme-court/450/175.html.

3. Okyulov O. Pravovoy status intellektualnoy sobstvennosti: Diss... dokt. yurid. nauk. - T., - 2000.

a. S. 122-123.

4. O'zbekiston Respublikasi Prezidentining 2013 yil 20 sentyabrdagi «Mamlakatimizning dasturiy ta'minot vositalari ishlab chiquvchilarni rag'batlantirishni yanada kuchaytirish chora-tadbirlari to'g'risida»gi PQ-2042-son Qarori // O'zbekiston Respublikasi qonun hujjatlari to'plami. 2013 yil, - №39., 508-modda.

5. O'zbekiston Respublikasi Prezidentining 2012 yil 21 martdagi «Zamonaviy axborot-kommunikatsiya texnologiyalarini yanada joriy etish va rivojlantirish chora-tadbirlari to'g'risida»gi PQ-1730-son Qarori

2. // O'zbekiston Respublikasi qonun hujjatlari to'plami, 2012 yil, 13-son, 139-modda.

6. Semenixin V.V. Dogovor avtorskogo zakaza na primere dogovora na razrabotku sayta s tipovim dogovorom // Buxgalterskiy uchet v izdatelstve i poligrafii. 2011. Vipusk № 7. 34-s.

7. Postanovleniye FAS MO ot 23 oktyabrya 2008 g. №KG-A40/9260-08-1,2.

8. Tashpulatova L.X. Davlat ehtiyojlari uchun yaratilgan sanoat mulki ob'yektlarining huquqiy rejimi: yurid. fan. nomz.... diss. avtoreferati. - Toshkent: TDYul, 2008.

9. Serkova Yu.A. Sootnosheniye dogovora na vipolneniye proyektnix i iziskatelskix rabot s dogovorom avtorskogo zakaza // Aktualnie problemi ekonomiki i prava. 2011. Vipusk № 1.

10. Axmedov A. Ilmiy-tekshirish, tajriba-konstruktorlik va texnologiya ishlari pudrat shartnomalarini huquqiy tartibga solish. : yurid. fan. nomz. ... Diss. avtoreferati. - Toshkent: TDYul, 2011.

216-s.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.