Научная статья на тему 'ВОПРОСЫ ОПРЕДЕЛЕНИЯ СОДЕРЖАНИЯ ДОГОВОРА МЕЖДУНАРОДНОЙ ПЕРЕВОЗКИ БАГАЖА В ДОГОВОРАХ МЕЖДУНАРОДНОЙ ПЕРЕВОЗКИ'

ВОПРОСЫ ОПРЕДЕЛЕНИЯ СОДЕРЖАНИЯ ДОГОВОРА МЕЖДУНАРОДНОЙ ПЕРЕВОЗКИ БАГАЖА В ДОГОВОРАХ МЕЖДУНАРОДНОЙ ПЕРЕВОЗКИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
86
16
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
международные железнодорожные перевозки / международная перевозка пассажиров / международная перевозка багажа / железнодорожная организация / сделка / реальный договор / Соглашение о международном пассажирском сообщении (СМПС). / international railway transportation / international passenger transportation / international baggage transportation / contract for the international carriage of passengers and luggage / railway organization / transaction / real contract / the Agreement on International Passenger Transport (AIPT).

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Э.Ахунджанов

в данной статье автором был проведен анализ соотношения договоров международной перевозки пассажиров и багажа. В статье автор отметил факультативные особенности международной перевозки багажа в отношении международной перевозки пассажира. На основании проведенного анализа автором дано определение понятия договора международной перевозки багажа.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ISSUES TO DETERMINE THE CONTENT OF THE INTERNATIONAL CARRIAGE OF BAGGAGE IN INTERNATIONAL CARRIAGE TREATIES

in this article, the author analyzed the ratio of contracts for the international carriage of passengers and luggage. In the article, the author noted the optional features of the international carriage of luggage in relation to the international carriage of a passenger. Based on the analysis carried out by the author, it has been given the definition to the concept of an international baggage transportation contract.

Текст научной работы на тему «ВОПРОСЫ ОПРЕДЕЛЕНИЯ СОДЕРЖАНИЯ ДОГОВОРА МЕЖДУНАРОДНОЙ ПЕРЕВОЗКИ БАГАЖА В ДОГОВОРАХ МЕЖДУНАРОДНОЙ ПЕРЕВОЗКИ»

ISSUES TO DETERMINE THE CONTENT OF THE INTERNATIONAL CARRIAGE OF BAGGAGE IN INTERNATIONAL CARRIAGE TREATIES

E.AXUNDJANOV a Tashkent State University of Law, Tashkent, 100047, Uzbekistan a Tashkent State University of Law

ВОПРОСЫ ОПРЕДЕЛЕНИЯ СОДЕРЖАНИЯ ДОГОВОРА МЕЖДУНАРОДНОЙ ПЕРЕВОЗКИ БАГАЖА В ДОГОВОРАХ МЕЖДУНАРОДНОЙ ПЕРЕВОЗКИ

Э.АХУНДЖАНОВ а Ташкентский государственный юридический университет, Ташкент, 100047, Узбекистан

а Ташкентского государственного юридического университета

ХАЛЦАРО ТАШИШ ШАРТНОМАЛАРИДА ХАЛЦАРО БАГАЖ ТАШИШ ШАРТНОМАСИ МАЗМУНИНИ АНИЦЛАШ МАСАЛАЛАРИ

Э.АХУНДЖАНОВ а Тошкент давлат юридик университети, Тошкент, 100047, Узбекистон аТошкент давлат юридик университети

Аннотация: ушбу мацолада муаллиф халцаро йуловчи ва халцаро багаж ташиш шартномаларининг узаро нисбати тащил цилинган. Муаллиф мацолада халцаро багаж ташиш муносабатларини халцаро йуловчи ташиш муносабатларига нисбатан факультатив хусусиятга эга эканлигини таъкидлабутган ууолда олиб борган тадцицоти натижасида халцаро багаж ташиш шартномаси тушунчасига таъриф беришга уаракат цилган.

Калит сузлар: халцаро темир йул ташишлари, халцаро йуловчи ташиш, халцаро багаж ташиш, халцаро йуловчи ва багаж ташиш шартномаси, темир йул ташкилоти, битим, реал шартнома, "Халцаро йуловчи цатнови тугрисида"ги Битим (СМПС).

Аннотация: в данной статье автором был проведен анализ соотношения договоров международной перевозки пассажиров и багажа. В статье автор отметил факультативные особенности международной перевозки багажа в отношении международной перевозки пассажира. На основании проведенного анализа автором дано определение понятия договора международной перевозки багажа.

Ключевые слова: международные железнодорожные перевозки, международная перевозка пассажиров, международная перевозка багажа, железнодорожная организация, сделка, реальный договор, Соглашение о международном пассажирском сообщении (СМПС).

Abstract: in this article, the author analyzed the ratio of contracts for the international carriage of passengers and luggage. In the article, the author noted the optional features of the international carriage of luggage in relation to the international carriage of a passenger. Based on the analysis carried out by the author, it has been given the definition to the concept of an international baggage transportation contract.

Keywords: international railway transportation, international passenger transportation, international baggage transportation, contract for the international carriage ofpassengers and luggage, railway organization, transaction, real contract, the Agreement on International Passenger Transport (AIPT).

Хрзирги кунда халкаро йуловчи ташиш ва халкаро багаж ташиш шартномаларини фарклаб олиш долзарб масалалардан бири х,исобланади. Д.А. Медведев ва В.Т. Смирновлар йуловчи ташиш шартномаси ва багаж ташиш шартномаларини фарклаш лозимлигини таъкидлаб утадилар. Уларнинг фикрича, йуловчи х,ар доим х,ам багаж билан бевосита богланган булмайди, хдтто айрим х,олатларда йуловчи багажни бошка транспорт воситасида жунатган х,олда, узи эса бошка транспортдан фойдаланиши мумкин [1]. Бошка олимлар эса йуловчи ва багаж ташиш шартномаларини бир транспорт шартномаси бирлаштириб туради хдмда йуловчи ва багаж бир-биридан ажралмас х,исобланиб, ушбу шартномани консенсуал хусусиятга эга деб х,исоблайди [2]. Мисол учун, В.В. Витрянскийнинг фикрича, багажни ташиш хдкида гап кетганда, биринчи навбатда, ташувчининг багажни белгиланган жойга етказиб бериш ва уни йуловчи ёки у томонидан ваколат берилган шахсга топширишни назарда тутувчи йуловчи ташиш шартномасини бажариш тушунилади. Бошкача килиб айтганда, багажни ташиш ташувчи учун факультатив мажбурият х,исобланиб, йуловчи ташиш шартномаси мазмуни билан тулик камраб олинади. Йуловчи томонидан топширилган багажни белгиланган жойга етказиб бериш билан боглик булган х,укукий муносабат буйича йуловчи ташиш шартномасидан алох,ида булган багаж ташиш шартномасини тузиш талаб килинмайди [3].

Н.Н. Остроумов х,ам шунга ухшаш фикрни куллаб-кувватлаб, багажни етказиб бериш, одатда, йуловчини ташиш билан бирга амалга оширилишини, лекин алох,ида тартибга солинишини таъкидлаб утади. Чунки йуловчи билети багаж квитанцияси билан бирлаштирилган булиб, йуловчи ва багажнинг йуналиши бир-бирига тугри келади ва олимнинг фикрича, багаж ташиш шартномаси йуловчи ташиш шартномаси буйича акцессор[4] хусусиятга эга х,исобланади [5]. Таъкидлаб утиш жоизки, айрим олимлар багаж ташиш шартномасини мустакил битим белгиларига эга деб х,исобласа-да, улар коида тарикасида багажни етказиб бериш мажбурияти йуловчи ташиш мажбуриятига нисбатан кушимча (акцессор) хусусиятга эга деб таъкидлайди [6]. Агар йуловчи ташиш шартномасини кандайдир сабаб туфайли амалга ошириб булмаса, "Багаж ташиш тугрисида"ги битимни х,ам амалга ошириш имконияти уз-узидан йуколади, чунки йуловчи ташиш шартномасисиз багаж ташиш шартномаси булиши мумкин эмас деб уйлаймиз.

Шундан келиб чиккан х,олда айтиб утиш мумкинки, халкаро багаж ташиш шартномаси буйича ташувчи йуловчи томонидан унга ишониб топширилган багажни чегараларни кесган х,олда белгиланган жойга етказиб бериш ва уни ишонч билдирилган шахсга топшириш мажбуриятини, йуловчи эса белгиланган юк ташиш хдкини тулаш мажбуриятини олади. Багажни ташувчига топшириш йуловчининг билети мавжуд булганда амалга оширилади. Билет мавжуд булмаганда эса багаж ташишга кабул килинмайди. Халкаро багаж ташиш шартномаси х,ак бараварига тузиладиган шартнома х,исобланади. Йуловчи ташиш шартномасига нисбатан багаж ташиш шартномаси реал шартнома х,исобланади. Шартнома нафакат тарафлар томонидан барча шартлар келишиб олингандан бошлаб, балки йуловчи томонидан багаж ташишга кабул килингандан бошлаб кучга киради.

Йуловчи ва багаж ташиш шартномалари буйича юкорида келтириб утилган нуктаи назарлар асосли х,исобланади. Муаллифлар томонидан келтириб утилган далиллардан келиб чиккан х,олда айтиш мумкинки, иккала шартномани х,ам мустакил шартнома сифатида мавжуд эканлигини тасдикловчи белги бу уларнинг иккаласининг х,ам уз предметига эга эканлиги х,исобланади. Агарда йуловчи ташиш шартномасининг предмети йуловчини белгиланган жойга етказиш х,исобланса, багаж ташиш шартномасининг

предметини багажни белгиланган жойга етказиб бериш ва ваколат берилган шахсга топшириш х,исобланади.

Йуловчи ва ташувчи халкаро багаж ташиш шартномаси тарафлари х,исобланади. Шундай экан, иккала шартноманинг х,ам субъектив таркибида х,еч кандай фарк мавжуд эмас. Халкаро багаж ташиш шартномасининг предмети багажни чегарани кесиб утган х,олда белгиланган жойга етказиб бериш билан боглик хизмат х,исобланади. Бундай турдаги хизматлар курсатилганда багаж сифатида факат рухсат берилган предметларгина кабул килинади. Бир катор халкаро х,ужжатларда ташиш мумкин булган предметлар руйхати курсатиб утилган. Хусусан, СМПС битими куйидагиларни курсатиб утади: (21-модда 2-§)

- ёнгинга хавфли, тез ут оладиган, уз-узидан ёниб кетадиган, портловчи, радиоактив, захдрли ва захдрловчи хусусиятга эга моддалар, укотар куроллар, хдрбий ук-дорилар ва йуловчиларнинг багажларига ва ташиш жараёни иштирокчиларига зарар етказиши мумкин булган бошка моддалар;

- инфекция ёки бадбуй х,ид таркатиш хусусиятига эга булган предметлар;

- хдйвонлар;

- ташишда иштирок этаётган ташувчилар мамлакатларининг почта хизматини курсатувчи идораларининг монополиясига кирувчи предметларни ташиш. Ушбу предметларнинг руйхати Битимнинг 1 -иловасида курсатиб утилган.

- тез бузиладиган мах,сулотлар [7].

Багажни ташиш хизмати йуловчи ташилаётган транспорт туридан фойдаланган х,олда амалга оширилади. Ушбу х,олат багаж йуловчининг иштирокида текширилиши зарурати мавжуд булган вазиятларда мух,им ахдмият касб этади. Багаж йуловчи йулга чикаётган транспорт йулга чикишидан олдин топширилиши лозим. Багажни транспортга кабул килиш буйича аник вакт белгиланади ва кеч топширилган багажлар ташишга кабул килинмайди. Хусусан, халкаро темир йул транспортида багаж поезд йулга чикишидан 30 минут олдин топширилиши лозим.

Халкаро багаж ташиш шартномасининг мазмун-мох,иятини ташувчи ва йуловчининг х,укук ва мажбуриятлари ташкил килади. Ташиш хдкини тулаш йуловчининг шартнома буйича асосий мажбурияти х,исобланади. Бундан ташкари, йуловчи багажни ташишга тайёрлаш буйича бир катор ишларни, яъни белгиланган коидаларга мувофик ураб, тегишли белгилар куйиши лозим. Шунингдек, багажга эгаси, жунатиш жойи, кабул килиб олиниши белгиланган жой ва йуловчининг манзили курсатилган ёрлик(бирка) куйиши керак.

Транспорт жунаб кетиши белгиланган вактдан олдин багажни ташишга топшириш х,ам йуловчининг мажбуриятларидан бири х,исобланади. Йуловчи багажнинг огирлик чегарасига амал килиши лозим. Масалан, СМПС Битимининг 21 -моддаси 1 -кисмига мувофик багажнинг огирлиги 100 кгдан ошмаслиги лозим. Бир билет асосида бир неча йуловчилар ташилганда эса курсатилган норма гурух,лар сонига мувофик оширилади. Дипломатик багажда огирлик х,еч кандай чекловларсиз кабул килинади.

Йуловчи чегара станцияларида багажни куздан кечиришда иштирок этиши шарт х,исобланади. Агар йуловчи багажни куздан кечиришда иштирок эта олмаса, багажни етказиб беришни тезлаштириш максадида чегара станциясида станция бошлиги номига багажни куздан кечириш буйича ишончнома колдириши ва зарур булган бошка туловларни тулаши лозим. Шунингдек, йуловчи ташишга топширилиши мумкин булмаган багажни куздан кечириш билан боглик булган харажатларни тулашга мажбур х,исобланади.

Халкаро багаж ташиш шартномаси буйича йуловчининг х,укуклари сифатида куйидагиларни айтиб утиш мумкин:

багажни ташиш пайтида уни кийматини эълон килиш. Багаж киймати йуловчи томонидан у жунатиладиган мамлакат валютасида белгиланади. Унинг киймати багажда жойлашган предметларнинг уша мамлакатдаги уртача нархидан келиб чиккан холда белгиланади. Багажнинг эълон килинган киймати багаж квитанциясида курсатилади. Йуловчи багаж кийматини эълон килишни хохламаган вазиятда, багаж квитанциясида у багаж кийматини эълон килишни рад килганлиги хакида махсус кайд киритилади;

йуловчи багажни хар кандай оралик жойда кайтариб беришни талаб килиш хукукига эга. Бундан ташкари, агар божхона ёки бошка коидалар билан такикланмаган булса, йуловчи багажни кабул килиб олиниши белгиланган ёки оралик станциядан жунатиш жойи станциясига кайта жунатишни талаб килиш хукукига эга. Бу хакда жунатиш ёки кабул килиб олиниши белгиланган станциясига багаж квитанцияси билан биргаликда ариза такдим килиниши лозим. Багажни кайта ташиш багаж квитанцияси билан расмийлаштирилиши лозим. Йуловчи багажга зарар етганлиги ёки унинг бир кисми нобуд булганлиги белгилари мавжуд булганда тижорат актини тузишда иштирок этиши мумкин. Бундан ташкари, тижорат акти билан белгиланган фактлар йуловчи томонидан тан олинмаганда, багаж холати, шунингдек зарар етишнинг сабаблари ва микдори тижорат акти тузилган мамлакатдаги конун ва коидалар асосида экспертиза оркали аниклашни талаб килиши мумкин.

Ташувчининг хукукларига тухталиб утсак, биринчи навбатда, йуловчи томонидан етарли даражада мустахкам булмаган ва шикастланган урамда топширилган багажни кабул килишдан бош тортиш хукукига эга хисобланади. Агарда ушбу камчилик ташиш жараёнида багажга зарар етишига ёки нобуд булишига сабаб булмайди деб хисобланса, у ташувчи томонидан кабул килиб олиниши ва ташишга оид хужжатларда мавжуд камчилиги хакида тегишли кайдлар киритилиши лозим. Йуловчи томонидан ташишга кабул килиниши такикланган предметлар топширилганда ташувчи йуловчининг барча юкини текшириш хукукига эга хисобланади. Багажни текшириш йуловчининг иштирокида амалга оширилиши лозим.

СМПС Битимининг 26-моддасига мувофик агар багаж кабул килиб олиниши белгиланган жойда талаб килиб олинмаса, у ташувчи томонидан йуловчининг хисобидан саклаш учун топширилади. Багаж белгиланган станцияга келиб тушгандан ёки оралик станцияда божхона органларининг топширигига биноан ушлаб колинганлиги тугрисида хабар берилгандан бошлаб уч ой ичида талаб килиб олинмаса, ташувчи багажни сотиб юбориш хукукига эга. Ташувчи саклаш учун туланмаган сумма ва бошка харажатларни ушлаб колган холда сотиш натижасида олинган суммани йуловчига кайтариб бериши шарт[8]. Багажни кабул килиб олиниши белгиланган жойга уз вактида ва бут холатда етказиб бериш, шунингдек уни йуловчи томонидан ваколат берилган шахсга топшириш ташувчининг халкаро багаж ташиш шартномаси буйича асосий мажбурияти хисобланади. Багажни етказиб бериш вакти транспорт харакати жадвалига мувофик бутун бориш йулига нисбатан белгиланади. Багаж кабул килиб олиниши белгиланган жойга етиб келган ва топширишга такдим килинган пайтда багажни ташиш мажбурияти бажарилган хисобланади.

Багаж кабул килиб олиниши белгиланган жойга бут холатда етказиб берилиши шарт. Ташувчи ёки йуловчи томонидан багажни ташиш вактида ёки уни топшириш вактида зарар етиш ва кисман нобуд булиш белгилари мавжуд булганда йуловчи багажнинг ичидаги нарсаларни текшириб олиши ва бу хакида тижорат актини тузиши шарт хисобланади. Бу хужжатда текширишнинг натижалари акс этади хамда ташувчи ва йуловчи томонидан имзоланади.

^абул килиб олиниши белгиланган жойга етказиб берилган багаж ваколат берилган шахсга топширилиши лозим. Багаж коида тарикасида багаж квитанциясида кабул килиб олиниши белгиланган жойда топширилиши керак. Багажни топшириш транспорт кабул килиб олиниши белгиланган станцияга етиб келгандан сунг, уни тушириш хдмда божхона ва бошка расмийлаштириш билан боглик ишлар амалга оширилгандан сунг амалга оширилади. Багаж багаж квитанциясини такдим килган шахсга топширилади ва ташувчи томонидан олиб колинади. Агар багаж йуколган булса, йуловчи халкаро шартнома ва битимларда курсатиб утилган зарарни коплаш билан боглик хдракатларни амалга ошириши мумкин.

Багаж квитанцияси мавжуд булмаган такдирда эса йуловчи багаж унга тегишли эканлигини тулик исботлаб бергандан кейингина топширилиши мумкин. Багаж кабул килиб олиниш пайтида ташувчи йуловчидан багаж бориш йулида ва бошка станцияларда вужудга келган туловларни, шунингдек ташиш кабул килиниши такикланган предметларни топшириш натижасида ёки йуловчи томонидан халкаро йуловчи ва багаж катновларида уз мажбуриятларини бажармаслик натижасида ташувчига етказилган зарарлар билан боглик туловларни талаб килиш х,укукига эга х,исобланади.

Халкаро багаж ташиш шартномаси узида курсатиб утилган шартлар асосида шартнома тузилганлигини тасдикловчи алох,ида жужжат х,исобланувчи багаж квитанцияси билан тасдикланади.

Айрим х,олатларда багаж квитанцияси йул билети билан кушилган ёки унинг таркибига киритилган булади. Одатда, багаж квитанцияси узида куйидаги маълумотларни акс эттиради: жунаб кетиш жойи номи, багаж кабул килиб олиниши белгиланган жой номи, жунаб кетиш вакти, йуловчига оид маълумотлар (исми, фамилияси ва отасининг исми). Багаж квитанцияси бланкаси коида тарикасида жунаб кетиш мамлакати тилида тулдирилади. Халкаро шартномаларда багаж квитанциясининг мавжуд эмаслиги, нотугри эканлиги ва йуколганлиги ташиш шартномасининг мавжудлигига ва хдкикий эмас деб топилмаслигига сабаб булмайди деган мух,им бир коида урнатилган.

Халкаро багаж ташиш шартномаси муддати уни етказиб бериш муддатига тузилади ва багаж квитанциясида курсатиб утилади. Бир катор халкаро шартномаларда ташиш жараёнига таъсир килувчи омиллар инобатга олинган х,олда шартнома муддати узайтирилиши назарда тутилади. СПМС Битими багажни етказиб бериш муддатининг узайтирилиши мумкин булган х,олатлар сифатида куйидагиларни кайд этади:

- багаж бориш йулида х,ар бир кайта юклашларга бир суткадан;

- божхона ва бошка коидаларни бажариш билан боглик булган кутилмаган тухталишлар муддатига;

- темир йуллар буйлаб ташишларни бошлаш ёки уларни давом эттиришга тускинлик килувчи хдракатланишдаги танаффуслар вакти бундай танаффус темир йул ташкилотининг айби билан вужудга келмаган булса;

- багажни текшириш билан боглик операцияларни амалга ошириш муддатига агарда бундай текшириш натижасида СМПС Битимида белгиланган коидабузарликлар аникланса;

- СМПС Битимида курсатиб утилган х,олатларда кайта жунатиш тартибида багажни юбориш учун зарур булган муддатга [9].

Етказиб бериш муддатини узайтирилишига олиб келган ташишдаги тухталишлар сабаблари ва муддатлари багаж кайдномасида уз аксини топиши лозим.

Багажни ташиш нархи шартноманинг нархини ташкил килади. У катъий белгиланган тарифлар асосида аникланади. Багажни ташиш хдки ташиш бошланишидан олдин амалга оширилади ва ташувчи томонидан йуловчига багаж квитанцияси такдим килинади. Багажни ташиш учун сунгги х,исоб-китоб багаж кабул килиб олиниши белгиланган жойда

амалга оширилади. Нархларнинг дастлабки нархлардан узгариши кушимча багаж квитанцияси билан расмийлаштирилади. Зарур булган холларда йуловчи ташувчидан амалга оширилган туловлар буйича кушимча маълумотнома талаб килиш хукукига эга.

СПМС Битимининг 26-моддасига мувофик агарда багаж ташувчининг айби туфайли кабул килиб олиш станциясига белгиланган вактда етказиб берилмаса, йуловчининг талабига мувофик багаж жунатиш станциясига етказиб берилади ва бу учун хак туланмайди. Йуколган деб топилган багаж кабул килиб олиниши белгиланган станцияга етиб келмаган вактдан бошлаб бир йил давомида топилса, у йуловчи томонидан бориш йулининг станцияларидан бирига бепул етказиб берилиши лозим. Багаж кайта жунатилганда эса йуловчи ташувчига кайта жунатиш ва у билан боглик булган бошка харажатларни тулаб бериши керак хисобланади. Курсатиб утилган хисоб-китоблар багаж кабул килиб олиниши белгиланган станцияда амалга оширилади [10].

Багажни ташиш йуловчини ташиш каби халкаро шартномалар ва миллий конунчиликда узига хос хусусиятларга эга. Унинг бундай хусусияти халкаро багаж ташиш шартномаси халкаро йуловчи ташиш шартномаси учун факултативлигида куринади. Багаж ташиш шартномасини мазмунини белгилаш шартнома тарафлари хисобланган ташувчи ва йуловчининг хукук ва мажбуриятларини аник белгилаш имкониятини яратиш билан бирга, шартнома интизомига амал килишни таъминлаб беради ва вужудга келиши мумкин булган низоларни олдини олади.

References:

1. Grajdanskoye pravo. Uchebnik / Pod red. A.P.Sergeyeva, Yu.K.Tolstogo. - M., 1997. Ch.2.

- S.407 (avtori glavi: D.A.Medvedev, V.T.Smimov).

2. Grajdanskoye pravo. Uchebnik. V 3-x t. / pod red. A.P.Sergeyeva. - M.: RG-Press, 2009. T. 2.

- S.819. Nichego podobnogo mi ne naxodim, rassmatrivaya obyazatelstvo perevozchika, v svyazi s dostavkoy bagaja.

3. Vitryanskiy V.V. Dogovor perevozki. - M., 2001. - S.314.

4. Aksessor shartnoma (lot. "accessio" - qo'shimcha, bog'liq) - asosiy shartnomaga qo'shimcha ravishda rasmiylashtirilgan shartnoma hisoblanib, yuridik jihatdan unga bog'liq hisoblanadi.

5. Ostroumov N.N. Pravovoy rejim vozdushnix perevozok//Zakon. - 1997. - №8. - S.29.

6. Tarasov M.A. Ocherki transportnogo prava. - M., 1951. - S.87; On je. Dogovor perevozki po sovetskomu pravu. - M. 1954. - S. 131; Izvolenskiy V.N. Pravoviye voprosi jeleznodorojnix perevozok.

- M., 1951. - S. 170; Bikov A.G., Polovinchik D.I. Osnovi avtotransportnogo prava. - M, 1974. - S. 203; Kommentariy k Grajdanskomu kodeksu RSFSR / Pod red. S.N. Bratusya, O.N. Sadikova. - M., 1982.

- S. 447 (avtor glavi - G.B. Astanovskiy); Kommentariy k Ustavu jeleznix dorog SSSR / Pod red. G.B. Astanovskogo. - M., 1986. - S. 279; Kommentariy k Kodeksu torgovogo moreplavaniya Rossiyskoy Federatsii / Pod red. G.G. Ivanova. - M., 2000. - S. 322 (avtor kommentariya - T.A. Fadeyeva).

7. Soglasheniye o mejdunarodnom passajirskom soobщyenii (SMPS) s izmeneniyami i dopolneniyami na 1 maya 2017 goda // www.osjd.org.

8. Soglasheniye o mejdunarodnom passajirskom soobщyenii (SMPS) s izmeneniyami i dopolneniyami na 1 maya 2017 goda // www.osjd.org.

9. Soglasheniye o mejdunarodnom passajirskom soobщyenii (SMPS) s izmeneniyami i dopolneniyami na 1 maya 2017 goda // www.osjd.org.

10. Soglasheniye o mejdunarodnom passajirskom soobщyenii (SMPS) s izmeneniyami i dopolneniyami na 1 maya 2017 goda / www.osjd.org.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.