Научная статья на тему 'ВОЕННОЕ ПРОТИВОСТОЯНИЕ БУХАРСКОГО И ХИВИНСКОГО ХАНСТВ В XVII В'

ВОЕННОЕ ПРОТИВОСТОЯНИЕ БУХАРСКОГО И ХИВИНСКОГО ХАНСТВ В XVII В Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
79
16
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
БУХАРА / ХИВА / БАЛХ / АБУЛГАЗИХАН / АНУША / ПРОТИВОБОРСТВО / ВОЙСКО / АБДУЛАЗИЗХАН XE / АБДУЛАЗИЗХОН / ПРАВИТЕЛЬ / НАПАДЕНИЕ / ГРАБЕЖ / ВРАГ / МОЩЬ / НАСЕЛЕНИЕ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Саидов Абдукахор

В XVII в. политическое положение Мавераннахра было сложным, так как между Бухарским и Хивинскими ханствами постоянно возникали военные столкновения. В большинстве случаев во время отсутствия основных военных сил бухарцев в столице государства, хивинские правители пользуясь удобным случаем с многочисленным войском совершив на территорию Бухары и её окрестности нападения, безжалостно грабили имущество местного населения. В основном грабительские походы наблюдались при правлении Хивинского хана Абулгази, он восемнадцать раз нападал на Бухару, захватив много пленников из числа местных жителей. При правлении других хивинских ханов их набеги на Бухару и Самарканд не прекращались. Эти набеги отрицательно сказались на экономическом положении страны и внутреннее противостояние еще больше обострились. Наблюдались и такие случаи, когда ханы и эмиры Бухары в противоборстве друг с другом использовали военную силу Хивинских ханов, что привело к ослаблению мощи страны. Экономическое положение населения в Хиве также ухудшилось, в результате чего недовольствие населения резко усилилось. Положение особенно обострилось при правления Эренка, который был убит в результате заговора и правитель Бухары Субханкулихан стал правителем Хивы и в честь него прочитали хутбу и отчеканили монеты. Таким образом, Хорезм во второй раз был включен в состав Бухарского ханства.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

MILITARY CONFRONTATION OF THE BUKHARA AND KHIVA KHANATES IN THE XVII CENTURY

In the XVII century. The political situation of Maverannahr was difficult, since military clashes constantly arose between the Bukhara and Khiva khanates. In most cases, during the absence of the main military forces of Bukhara in the capital of the state, the Khiva rulers took advantage of the opportunity with a large army to carry out attacks on the territory of Bukhara and its environs, ruthlessly robbed the property of the local population. Mostly predatory campaigns were observed under the rule of the Khiva khan Abulgazi, he attacked Bukhara eighteen times, capturing many prisoners from among the local residents. Under the rule of other Khiva khans, their raids on Bukhara and Samarkand did not stop. These raids adversely affected the country's economic situation and internal confrontation intensified even more. There were also such cases when the khans and emirs of Bukhara used the military power of the Khiva khans in the confrontation with each other, which led to a weakening of the country's power. The economic situation of the population in Khiva also worsened, as a result of which the discontent of the population increased sharply. The situation was especially aggravated during the reign of Erenk, who was killed as a result of a conspiracy and the ruler of Bukhara Subkhankulikhan became the ruler of Khiva and in honor of him they read a hutbah and minted coins. Thus, Khorezm for the second time was included in the Bukhara Khanate.

Текст научной работы на тему «ВОЕННОЕ ПРОТИВОСТОЯНИЕ БУХАРСКОГО И ХИВИНСКОГО ХАНСТВ В XVII В»

Института истории, археологии и этнографии им. А. Дониша НАНТ, профессор кафедры истории Отечества ТГПУ им. С. Айни Телефон: (+992) 919148736; e-mail: pirumshoev. 44@mail.ru About author:

Pirumshoev Haidarsho, corresponding member of the TNAS, doctor of historical sciences, professor, chief researcher of the A. Donish Institute of History, Archaeology and Ethnography, Tajikistan National Academy of Sciences. Tel.: (+992) 919148736; e-mail: pirumshoev. 44@mail.ru

БАРХУРД^ОИ НИЗОМЙ МИЁНИ ХОНЩОИ БУХОРО ВА ХЕВА ДАР АСРИ XVII

Саидов А.

Донишгохц давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Дар асри XVII дар Мовароуннахр ду хонигарй арзи вучуд доштанд: хонии Бухоро ва хонии Хева. Хонхои Хева хангоми ба Хуросон ё мавзеъхои дигари дурдаст сафарбар намудани лашкари Бухоро фурсатро муносиб дониста, ба Бухоро ба навохии атрофи он хучумхои горатгарона карда, амволи мардумро талаву тороч менамуданд ва кисмеро асир гирифта, ба кишвари худ мебурданд.

Хевагихо мухолифатхои дохилисулолавиро истифода намуда, соли 1076/1665-1666 бо сарварии Абулгозихонва истифодаи лашкари зиёд ба Мовароуннахр тохтутозхои горатгарона намуданд. Абдулазизхон ба бародараш Субхонкулй султон барои ёрй мурочиат намуд ва у лашкари Балху Бадахшонро барои дистгирии Абдулазизхон фиристод. Дар натичаи мухорибаи шадид лашкари Абулгозихон маглуб гардид. Хевагихо бори дигар лашкар чамъ намуда, ба Мовароуннахр хучум намуданд ва шикаст хурда баргаштанд. Онхо хаждах маротиба ба Бухоро ва навохии он хучумхои горатгарона анчом доданд, ки дар натича нохияхои онро тороч намуда, асирони зиёдро бо худ бурданд.

Пас аз марги Абулгозихон писар ва вориси у Ануша тохтутозхои горатгаронаро ба Бухоро ва навохии он идома медод. У махалли Чуйборро, ки кароргохи шайхони маъруфи Чуйборй буд, забт намуда, талаву тороч намуд. Дар он вакт Субхонкулй султон бо сабаби душмание, ки бо бародари худ Абдулазизхон дошт, игво намуда, Анушаро бар зидди у бархезонд. Он замон Абдулазизхон дар Кармина ба тохту тозхои худ машгул буд. Хевагихо ба Бухоро хучум намуда, навохии наздики онро забт карда, ба шахр дохил шуданд. Ин хабар ба Субхонкулй султон расид ва у ба суи Бухоро харакат намуда, нимашаб ба он чо расид. Дид, ки урганчиён ба шахр дохил шуда, дарвозаи онро бастаанд. Бо чил нафар тарафдорони худ дарвозаро шикаста, дохили шахр шуд. Урганчиёне, ки масъули хифзи дарвоза буданд, ба онхо муковимат нишон доданд ва чонибдорони Абдулазизхон хамаи онхоро махв намуда, ба суи арк омаданд ва у дохили арк гардид. У амр намуд, ки хар касе куввати санг андохтан дошта бошад, душманро нест кунад. Он шаб точикон, узбакон ва хама ахли бозор дарвозахоро баста, бар зидди хевагихо бархестанд. Задухурди хунине ба амал омад ва аксари лашкари Хева кушта шуд ва аз часади онхо пуштахо сохтанд. Бокимонда хамрохи хони худ чони худро халос намуда, ба суи Урганч фирор намуданд [2, 172-174; 4, 103-104; 3, 52а-53а].

Хоча Самандари Тирмизй дар ин мавзуъ менависад, ки хангоми дар Кармина будани Абдулазизхон ба у хабар расид, ки хокими Хева Ануша ба Бухоро хучум намудааст. Дар ин асно Шохбекбий девонбегй ва Хуррамбий парвоначй, ки барои пахши шуриш ба Сагарч фиристода шуда буданд, бо лашкари худ ба назди хон баргаштанд. Абдулазизхон наздикони худ, аз кабили амир Бахоаддин, козй Лутфуллох ва амирони маъруфи дигарро ба хузур хонда, дар бораи хучуми горатгаронаи Ануша ба Бухоро хабар дод. Онхо барои аз Бухоро рондани лашкари хевагихо ба суи Бухоро харакат намуда, ба калъаи Оксоч, ки дар яке аз туманхои Бухоро вокеъ буд, карор гирифта, одамони худро дар роххо ва маконхои мухим чойгир намуданд. Хангоми ба Бухоро хучум намудани хевагихо идораи шахр ба ихтиёри яке аз шахсони маъруф он замон Искандарбий сарой гузошта шуда буд. Сарбозони у ба мастиву корхои номатлуби дигар машгул шуда, ба хиёнат рох доданд ва ин буд, ки хевагихо муваффак шуданд то бо осонй Бухороро тасхир намоянд. Онхо амволи дар муддати чандин сол чамънамудаи ахолии Бухороро горат намуданд. Абдулазизхон аз ин вокеахо огох гардида, бо лашкар ва амирони худ рохи Бухороро пеш гирифт. Онхо нисфи шаб аз махалли Сепулон гузашта, ба суи Намозгох равон шуда, ба лашкари хевагихо дарафтоданд. Задухурди шадиде сар зад, ки дар натича аз хар ду чониб талафоти чонии зиёд доданд. Дар ин мухориба ба мукобили лашкари Хева Шохбек девонбегии кароит, Хуррамбий парвоначй, Абдулкодир углон, Маъсум мирохур, Неъмутуллох хоча,

Шохтиб хоча, Рахимбердй шaFayд чалоир ва дигарон часорат нишон доданд. Aбдyлкaримбий найман бо шаш хазор нафар шахсони мусаллах аз Дашти ^ипчок ва Мухаммадалибий бо лашкари худ аз ^аршй ба ёрии Aбдyлaзизхон омаданд. Ба лашкари Aнyшa зарбаи марговар зада шуд. Cyбхи он руз чонибдорон ва ихлосмандони Aбдyлaзизхон барои табрик ва шодмонй ба арк омада, фармонбардории худро изхор нaмyдaнд.

Паз аз рафтани хевагихо Aбдyдaзизхон аз хиёнати сарбозони Искандарбий огох гардид. Вакте ки Искандарбий бо сарбозонаш ба кабули расмии Aбдyлaзизхон омад, y хост, ки Искандарбийро барои хиёнати сарбозонаш чазо дихад, вале аз хавфи он ки ду хамкабилаи вай яке хокими ^арокул Оллохёрбий сарой ва дигаре хокими Чахорчуй Fоибнaзaрбий сарой бар зидди y нахезанд, аз ин кор даст кашид.

Хон шахсонеро, ки дар мубориза бар зидди душман корнамой нишон доданд, бо мукофотхои гаронбахо сазовор гардонда, баъзе амиронро ба мансабхои баланд таъйин намуд. Aз чумла, Aбдyлкaримбий найман ба унвони парвоначй лоик гашта, хокими Caмaркaнд таъйин гардид [7, 77-85].

Гуфтахои Хоча Caмaндaри Тирмизй аз он шаходат медиханд, ки дар он замон кабилахои пуркувват ба хокимияти марказй итоат намекарданд.

Тохтутози хевагихо дар атрофи Бухоро ва Caмaркaнд дар солхои минбаъда низ катъ нагаштанд, ки дар натича ба вазъи умумии иктисодии давлат таъсири манфй расонида, зиддиятхои дохилии онро боз хам муташаннич намуд.

Тибки маълумоти сафирони рус - бародарон Борис ва Cемён Пазухинхо, ки солхои 16691671 муддати 16 мох, дар Бухоро икомат доштанд, муносибати Aбдyлaзизхон бо бародараш хокими Балх Cyбхонкyлй султон хеле тезу тунд гардида буд, зеро Cyбхонкyлй султон худро мустакил эълон намуда, ба хокимияти марказй итоат намекард. Aбдyлaзизхон барои ин амали бародараш бо ёрии Aнyшa ба Балх лашкар кашида, онхо якчоя вориди Балх шуданд [6, 60]. Баъдтар Cyбхонкyлй султон Aнyшaро дар мубориза бар зидди Aбдyлaзизхон истифода намуд. Х,амин тарик, хокимони Бухорову Балх дар мубориза бар зидди якдигар барои мадад ба хонхои Хева мурочиат менамуданд. Чунин чангхои дохилй боиси кохиши кудрати хонии Бухоро мегардиданд.

Дар хонии Бухоро хуручи аъёну ашроф ба мукобили хокимияти марказй таквият мегирифт. Дар ин замон хевагихо тохтутозхои худро ба худуди хонии Бухоро катъ намекарданд. Aнyшa бо лашкари сершумор дубора ба Бухоро хамла кард ва гирду атрофии онро тороч намуда, шумораи зиёди ахолиро ба катл расонид ва ба суи Caмaркaндy Шахрисабз равон шуд. Cyбхонкyлихон ба Cиддик Мухаммад нома навишта, аз ин хол уро огох намуд ва хохиш кард, ки дар мубориза бар зидди Aнyшa ба ёрии y лашкари Балх ва Бадахшонро фиристад. ^ддик Мухаммад гурухи сипохиёнро бо сардории Мухаммад Caйидхyчaи накиб, Шукурбий парвоначии минг ва Aбдyшyкyр додхох пеш аз худаш ба суи Бухоро фиристод. Худи y дар махалли Калаф, ки дар сохили дарёи Ому вокеъ буд, карор гирифта, аз он чо гурухеро ба он тараф фиристод, то ки онхо дар бораи лашкари хевагихо маълумот дастрас намоянд. Баъд аз чанд руз ин гурух баргашта, хабар овард, ки Aнyшa Caмaркaндро забт намуда, чамъе аз ашроф ва аъёни Caмaркaнд хутба ва сиккаро ба номи y карда, салтанати кишварро таслим доштаанд. Инчунин аксари амирони Бухоро мисли Фозил девонбегии юз, ТyFмa парвоначии ёбу, Бегмухаммад додхохи дурман ва дигарон аз ^ддик Мухаммад ру гардонда, ба чониби Хучанду Х,исор рафта, дар он чо бар зидди Cyбхонкyлихон исён бардоштаанд. ^ддик Мухаммад ин хабарро шунида, кушиши худро бефоида донист ва ба Балх баргашт [2, 205-206; 4, 123-124; 3, 65б-66а]. Чунин маълумот дар асари Хоча Caмaндaри Тирмизй «Дастуру-л-мулук» низ оварда шудааст [7, 95-114].

Дар чунин вазъи мушкил Cyбхонкyлихон ба Махмудбий атолики кaтaFaн, ки Cyбхонкyлихон ба y хокимияти Бадахшонро супорида буд, барои ёрй мурочиат намуд. Махмудбий атолик бо лашкари сершумор озими Мовароуннахр шуд ва ба калъаи Fиждyвон, ки дастаи хевагихо дар он чо карор доштанд, хучум намуд. Aксaри он гурух кушта шуданд, бокимонда фирор намуданд. Aнyшa, ки дар Caмaркaнд буд, ин хабарро шунида, бошитоб рохи гурезро ба суи Урганч пеш гирифт. Пас аз FOлибият бар лашкари Aнyшa Махмудбий барои чазо додани Фозил девонбегии юз, ТyFмa парвоначии ёбу ва Бегмухаммад додхохи дурман, ки дар Хучанд ва Х,исор буданд, равон гардид ва онхоро мaFлyб сохт [2, 207-208; 4, 124-125; 3, 66б].

Мувофики маълумоти Малехои Caмaркaндй баъд аз тасарруфи Caмaркaнд аз тарафи Aнyшa ободии ин шахр ба вайронй ва маъмурияташ ба харобй мубаддал гардид. Cокинонaш чилои ватан карда, мусофиратро ихтиёр карданд. Баъд аз дасти хевагихо озод намудани Caмaркaнд Cyбхонкyлихон бо иттихоми он ки мардуми Caмaркaнд Aнyшaро бе чанг дохили Caмaркaнд кардаанд, барои катли мардум хукм баровард [1, 608].

Х,ангоме ки Cyбхонкyлихон барои ба низом даровардани вазъияти Балх баъди амалиёти Cиддик Мухаммад дар он вилоят банд буд, Aнyшa аз набудани y дар Бухоро истифода бурда,

боз ба Бухоро ва нaвоxии он xучум нaмvдa, мaxaлxо ва кaсрxои зиёдро забт карда, Fорaт нaмуд ва нисбат ба axолии мaxaллй берaxмиxои гушношунид анчом дод. Cубxонкулихон аз ин огоx шуда, ба Хушикбий атолик, Mvxaммaдчон xочй ва амирони дигар амр дод, ки ба дафъи душман рафта, ож,оро аз каламрави худ берун кунанд. Дар натича лашкари хевагия.о каламрави Бухороро тарк намуда, ба ватани худ баргашт Г2, 235-237; 4, 145-146; 3, 79б-80а].

Mvaллифи «Гулшану-л-мулук» дар ин мавзуъ менависад, ки соли 1096/1684-1685 Aнvшa бо лашкари a^yx ба Бухоро омада, зироати мардумро талаф карда, бисухт ва аз он чо ба Уртачул баромада, молу мавошии фаровон ба даст овард. Пас ба Самарканд равон шуда, аз он чо ба тарафи Каршй ва Косон лашкар кашид. Mvxaммaд Сиддик аз Балх Mvxaммaдхон девонбегиро бо ду xaзор савора ба Каршй фиристод. Лашкари Aнvшa омада, Каршй ва Косонро мугосира кард. Maрдvми бисёри урганчй xaлок гардиданд. Коре накарда ба Mиëнкол рафт, вале калъаи онро гирифта натавонист ва аз он чо ба Самарканд рафта, муддати xaшт моx дар он чо таваккуф намуд ва аз хочaxои Axрор духтареро ба занй гирифт. Баъдан аз Хоразм хабар омад, ки писарашро мардуми он чо ба хонй бардоштаанд. Пас Самаркандро ба Беккулй атолик супорида, худ озими Бухоро гардида, дар Fиждувон нузул кард. Баъд ба Урганч баргашт ва мардум ба чашмони у мил кашиданд Г5, 80а].

Пас аз чанд рузи ин вокеа аз амирони Урганч ба номи Cубxонкулихон мактуб расид ва дар он гуфта шуда буд, ки Aнушaхони бадбахт ба мулки Mовaроуннaxр, ки макарри уламо ва ашхоси мукаддас аст, xучум карда, чандин касро ба шaxодaт расондааст. Онxо ба чунин карор омадаанд, ки ин хунхорро бартараф карда, мардумро аз зулми у рaxой диxaнд. Баъди чанд руз хабар расид, бар зидди Aнушa суикасд ташкил намуда, чашмони у кур карда шуданд. Ба тахти Хева писари у Эренк султон нишонида шуд Г2, 237-238; 4, 147-148; 3, 80б-81а].

Maнсaбдорони Хоразм машварат намуда, ба Эренк султон масли^ат доданд, ки монанди Aнушa рафтор накарда, бо хони Бухоро Cубxонкулихон муносибати дустона намояд. Вале у суханони онxоро кабул накард ва шахсони мaслиxaтгaр, ки дар байни ож,о Беккулй атолик низ буд, ба Бухоро омаданд ва аз чониби хон бо хушй кабул шуданд Г2, 238-239; 4, 148; 3, 81 а-81 б].

Эренк аз лашкаркашии бухороиён ба Хуросон огоx шуда, бо лашкари зиёде ба каламрави давлати Cубxонкулихон xучуми Fорaтгaронa намуд ва Бухороро му^ос^а кард. Cубxонкулихон барои ёрй ба xокими Бадахшон Maxмvдбий атолик мурочиат намуд. ^ омадани лашкари Maxмvдбий атолик хевaгиxо ба талаву торочи мардуи Бухоро ва нaвоxии атрофии он мaшFул шуданд. Пас аз дax руз Maxмудбий атолик бо лашкари Бадахшону Балх, ки дар он бародари Maxмудбий атолик Aбдуллоx додхоx низ шомил буд, ба Бухоро расиданд. Дар ин чо лашкари дар Бухоро будаи Cубxонкулихон ба ож,о xaмроx гардид. Дар натичаи муборизаи хунин лашкари хевaгиxо ба мaFлубият дучор шуд. Баъзе амирон, аз кабили Tемvрбийи парвоначии кaтaFaн ва дигарон, ки аз Cубxонкулихон озурдаву дилмонда буданд, xaр кадом ба тарафе рафта, бар зидди Cубxонкулихон исён бардоштанд. Maxмудбий атолик ож,оро дастгир карда, ба назди хон овард. Баъзеашон авф шуданд ва кисми дигарашон ба катл расиданд Г2, 239-245; 4, 149-153; 3, 81б-84а; 5, 80б].

Дар чунин вазъият ба Бухоро хабар расид, ки Эренк пас аз мaFлубият ба Хоразм омада, бо амирони худ муомилаи дурушт намудааст. Ож,о бо мaxрaмони Эренк забон як карда, дар таоми у зaxр андохтанд ва Эренкро дучори марг карданд. Maрдуми Урганч ба номи Cубxонкулихон хутба хонда, ба исмаш сикка заданд. Онxо ин хабарро ба Cубxонкулихон расонда аз у хоxиш намуданд, ки яке аз ашхоси боэътимоди худро ба xукумaти ин мулк бифиристад. Cубxонкулихон Ниёз эшик окобошии кaтaFaнро барои идораи Хоразм фиристод Г2, 245; 4, 153; 3, 80б-81а]. Х,амин тарик, Хоразм дубора ба хонии Бухоро xaмроx шуд.

Гvфтaxои боло аз он гувоxй медиxaд, ки дар асри XVII Хднгоми лaшкaркaшиxои хонxои Бухоро ба чониби Хуросон ё мавзеъхои дигар хож,ои Хева аз набудани кvввaxои асосии xaрбии бухороиён истифода бурда ба xvдvди Бухоро ва гирду атрофии он xvчvмxои FOрaтгaронa анчом дода амволи axолии осоиштаро талаву тороч менамуданд ва кисмеро ба асирй гирифта ба Хоразм мебурданд. Чунин амалгои FOрaтгaронa бештар дар замони xvкмронии AбvлFOЗихон сар зада буданд. Ховдои дигари хевагй низ аз чунин амалиёт даст накашиданд. Ин амалиёти Fорaтгaронaи хевaгиxо ба вазъи иктисодии axолии Бухоро таъсири манфй мерасонд.

АДАБИЁТ

1. MYxaHHaA Бадеъ ибни MYxaHHaA Шариф Maлеxои Самаркандй. Taзкирaи «Mузaккиру-л-aсxоб». Maтни интщодй бар асосй чадор нусхаи му^им. Ба эxтимоми Камолиддин Садриддинзодаи Лйнй. Душанбе, 1385 x. (2007).

2. Mуxaммaд Юсуфи Mуншй. Taзкирaи Mукимхонй. Пешгуфтор ва тaвзеxоти Фариштаи Саррофон. Tеxрон: Mероси мактуб, 1370 x.

3. Mуxaммaд Юсуфи Mуншй. Taърихи Mукимхонй. Дастхати китобхонаи ба номи A.A. Семёнови Пажу^и^«^ таърих, бостоншиносй ва мардумшиносии ба номи A. Дониши AИ 4.T, № 33.

4. Мухаммад Юсуф Мунши. Мукимханская история. Перевод с таджикского, предисловие, примечания и указатели профессора А.А. Семенова. Ташкент, 1956.

5. Мухаммад Яъ^уб ибни амир Мухаммад Дониёлбий. Гулшану-л-мулук. Дастхати Маркази мероси хаттии назди раёсати АИ Ч,Т, № 2663.

6. Наказ Борису и Семену Пазухиным, посланным в Бухару, Балх и Юргенч, 1669. Издан под ред. А.Н. Труворова // Русская историческая библиотека. Т. 15, СПб., 1894.

7. Ходжа Самандар Тирмизи. Дастуру-л-мулук. Факсимиле старейшей рукописи, пер. с персидского, предисловие, примечания и указатели М.А. Салахетдиновой. М., 1971.

ВОЕННОЕ ПРОТИВОСТОЯНИЕ БУХАРСКОГО И ХИВИНСКОГО ХАНСТВ В XVII В.

В XVII в. политическое положение Мавераннахра было сложным, так как между Бухарским и Хивинскими ханствами постоянно возникали военные столкновения. В большинстве случаев во время отсутствия основных военных сил бухарцев в столице государства, хивинские правители пользуясь удобным случаем с многочисленным войском совершив на территорию Бухары и её окрестности нападения, безжалостно грабили имущество местного населения. В основном грабительские походы наблюдались при правлении Хивинского хана Абулгази, он восемнадцать раз нападал на Бухару, захватив много пленников из числа местных жителей. При правлении других хивинских ханов их набеги на Бухару и Самарканд не прекращались. Эти набеги отрицательно сказались на экономическом положении страны и внутреннее противостояние еще больше обострились. Наблюдались и такие случаи, когда ханы и эмиры Бухары в противоборстве друг с другом использовали военную силу Хивинских ханов, что привело к ослаблению мощи страны. Экономическое положение населения в Хиве также ухудшилось, в результате чего недовольствие населения резко усилилось. Положение особенно обострилось при правления Эренка, который был убит в результате заговора и правитель Бухары Субханкулихан стал правителем Хивы и в честь него прочитали хутбу и отчеканили монеты. Таким образом, Хорезм во второй раз был включен в состав Бухарского ханства.

Ключевые слова: Бухара, Хива, Балх, Абулгазихан, Ануша, противоборство, войско, Абдулазизхан, правитель, нападение, грабеж, враг, мощь, население.

MILITARY CONFRONTATION OF THE BUKHARA AND KHIVA KHANATES IN THE XVII CENTURY

In the XVII century. The political situation of Maverannahr was difficult, since military clashes constantly arose between the Bukhara and Khiva khanates. In most cases, during the absence of the main military forces of Bukhara in the capital of the state, the Khiva rulers took advantage of the opportunity with a large army to carry out attacks on the territory of Bukhara and its environs, ruthlessly robbed the property of the local population. Mostly predatory campaigns were observed under the rule of the Khiva khan Abulgazi, he attacked Bukhara eighteen times, capturing many prisoners from among the local residents. Under the rule of other Khiva khans, their raids on Bukhara and Samarkand did not stop. These raids adversely affected the country's economic situation and internal confrontation intensified even more. There were also such cases when the khans and emirs of Bukhara used the military power of the Khiva khans in the confrontation with each other, which led to a weakening of the country's power. The economic situation of the population in Khiva also worsened, as a result of which the discontent of the population increased sharply. The situation was especially aggravated during the reign of Erenk, who was killed as a result of a conspiracy and the ruler of Bukhara Subkhankulikhan became the ruler of Khiva and in honor of him they read a hutbah and minted coins. Thus, Khorezm for the second time was included in the Bukhara Khanate.

Keywords: Bukhara, Khiva, Balkh, Abulgazikhan, Anusha, confrontation, army, Abdulazizkhan, ruler, attack, robbery, enemy, power, population.

Сведения об авторе:

Саидов Абдукахор - доктор исторических наук, профессор Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни, e-mail: saidov.45@mail.ru

About the author:

Saidov Abdukahor - Doctor of historical professor of the Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini, e-mail: saidov.45@mail.ru

УДК: 620.9(091) (575.32) БОРЬБА НАРОДОВ СРЕДНЕЙ АЗИИ ПРОТИВ АРАБСКИХ ЗАХВАТЧИКОВ В ПЕРВЫЙ ПЕРИОД В ТРУДАХ АКАДЕМИКА Б. ГАФУРОВА

Собирова К.Д.

Таджикский национальный университет

За истекшее время, вопросы связанные с историей Аравии накануне ислама, возникновением и развитием ислама детально изучались советским учёными, которые исследовали весь спектр источников. К тому же с 1983 г. успешно функционирует Советско-Иеменская комплексная экспедиция, осуществляющая археологические, ^ этнографические, исторические, архитектурные и антропологические исследования в Южном Йемене. Появились капитальные монографическое исследования[1].

Арабские племена издревле жили в основном на просторах Аравийского полуострова. Уровень социально экономическое развития различных частей Аравии был резко неодинаков. Если на территории Йемена и некоторых других областей во втором половине VI- начале VII в развивалось земледелие и городская жизнь, то большинство же его составляли кочевники -бедуины, разводившие верблюдов, овец и лошадей. Арабы делились на множество племени каждое племя имело свой религиозный культ и поклонялось своим божествам[2, с.5].

В конце VI- начале VII вв. разложение первобытнообщинного строя у арабов привело к нарастанию социальных противоречий. Родовая знать притесняла простых бедуинов, что вызывало протест с их стороны. В этих условиях возник ислам - религия, ставшая средством подчинения простых бедуинов родовой знати и объединения всех племен. Основателем ислама купец из г. Мекка Мухаммад (570-632гг.).

Как отмечает Л.В Негря «до возникновения государственного образования в Медине развитие родоплеменной организации в Аравии шло по пути создания различных форм межплеменных и межродовых союзов, что таило в себе потенциальную возможность перерождения институтов общинно-родового строя в институты классовое общества и вело к становлению государства. С возникновением государственности в Медине дальнейшее развитие родоплеменной организации по этому пути стало невозможно. Заключение новых межплеменных союзов на старой основе запрещалось. «Нет союзов в исламе» - провозгласил Мухаммад. Грабительские набеги как социальное явление, несшее на себе основную нагрузку внешне эксплуататорской деятельности ислама, запрещённые государством в его пределах, были использованы последним с целью завоевания соседних стран[3, с.17]. Это трактовку полностью поддержал П.А Грязневич[4, с.10-11].

Около 610 г. Мухаммад начал в своих проповедях призывать к повиновению всех верующих единому богу - Аллаху, заявляя при этом, что сам он «пророк», посланный Аллахом на землю для распространения «истиной веры». Тогда же была провозглашена основная религиозная формула ислама: «Нет бога, кроме Аллаха, и Мухаммад посланник его». Почитателей Аллаха называли мусульманами, что значит покорные богу, а религию исламом буквально покорность. Правоверные мусульмане обязаны были беспрекословно повиноваться «посланнику Аллаха» -Мухаммаду, властями знати, совершать молитву, платить налог формально в пользу бедных, а фактически в пользу мусульманского государства, соблюдать пост в месяце рамазан, совершать хадж (паломничество) в Мекку и принимать участие в джихаде («священной» войне)[5, 228]. Основные положения ислама, которые высказывал от имени Аллаха, впоследствии были обработаны дополнены и записаны в священной книге мусульман «Коране», что значит «Чтение». Учитывая недовольство широких кругов населения родовой знатью и стремясь привлечь к себе сторонников, Мухаммад наряду с проповедью единобожия выступал за отмену ростовщичества, за прекращение родовых усобиц, за материальную помощь бедным. Благодаря этому в течение сравнительно короткая времени Мухаммаду удалось подчинить себе Медину и Мекку, а затем прилегающие районы с бедуинским населением. Так в начале VII в. образовалось первое арабское военно-теократическое государство с центром в городе Мекке. Во главе этого государства стал Мухаммад, сосредоточивший в своих руках как духовную, так и светскую власть.

После смерти Мухаммада оно возглавлялось халифами, считавшимися преемниками основоположника этой религии - Мухаммада, и поэтому стало называться халифатом. С 661по

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.