Научная статья на тему 'ВНЕДРЕНИЕ ТЕХНОЛОГИИ ОБУЧЕНИЯ В НАУКЕ (НА ТАДЖ.)'

ВНЕДРЕНИЕ ТЕХНОЛОГИИ ОБУЧЕНИЯ В НАУКЕ (НА ТАДЖ.) Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
11
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ИННОВАЦИЯ / ВНЕДРЕНИЯ / НАПРАВЛЕННОСТЬ / ПЕДАГОГИЧЕСКАЯ ДЕЯТЕЛЬНОСТЬ / ИННОВАЦИОННАЯ ТЕХНОЛОГИЯ / ТЕХНИКА И ТЕХНОЛОГИЯ / ОБРАЗОВАНИЯ / ОБУЧЕНИЯ

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Саидов М., Махзумзаде Бушехри

В данной статье рассматривается проблема внедрения технологии обучения в науке. Для успешного их внедрения в учебно-воспитательный процесс прежде всего сам преподаватель должен обладать технологиями мышления и опытом работы. Анализируя такие понятия, как инновационное образование, инновационная технология, авторы статьи подчеркивают, что, к сожалению, в научной литературе и социальной практике недостаточное внимание уделяется понятию человеческий фактор. Это совершенно недопустимо, поскольку главным предназначением инновационного образования является формирование всесторонне развитого человека

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ВНЕДРЕНИЕ ТЕХНОЛОГИИ ОБУЧЕНИЯ В НАУКЕ (НА ТАДЖ.)»

2. Новиков А.М. как работать над диссертацией. М.: Издательство ИПК и ПРНО, 1996.-c.59

3. Ушанов А.Ф. Решение социально воспитательных задач в структуре общепедагогической подготовки студентов. Дисс...канд. пед. наук. Кострома,1999.-с.61-64

КРИТЕРИИ, ПОКАЗАТЕЛИ И ПРИЗНАКИ ЭФФЕКТИВНОСТИ ОБЩЕПЕДАГОГИЧЕСКОЙ ПОДГОТОВКИ БУДУЩИХ УЧИТЕЛЕЙ

Куджов Р.

В статье дается обоснование эффективности общепедагогической подготовки студентов средствами учебных творческих проектов. Раскрываются критерии, показатели и признаки общепедагогической подготовки будущих учителей.

Ключевые слова: общепедагогическая подготовка, эффективность, критерии, показатели и признаки, адекватность, компетентность, уровни сформированности.

CRITERIA, INDICATORS AND SIGNS OF EFFICIENCY OF PEDAGOGICAL PREPARATION OF THE FUTURE TEACHERS

Kujov R.

The article covers the substantiation of the efficiency of a pedagogical training of students by means of educational creative projects. The article reveals criteria, indicators and signs of a pedagogical training of the future teachers.

Key words: pedagogical training, efficiency, criteria, indicators, signs, adequacy, complexity, levels of forming.

Сведения об авторе: Куджов Рахматулло Максадович - старший преподаватель кафедры немецкого языка и методики преподавания Таджикского государственного педагогического университета им. Садриддина Айни, тел: (+ 992) 93 5276179, e-mail: rahmatullo-09@mail.ru

Information about the author: Kujov Rahmatullo Maksadovich, senior lecturer of German language and methodic chair in Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini. tel. (+992) 93 5276179, e-mail: rahmatullo-09@mail.ru

ТЕХНОЛОГИЯИ НАВИНИ ОМУЗИШ ДАР ТАТБИЦИ ИЛМ

М.Саидов, Ф.Махзумзаде Буше^ри

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи Садриддин Айни

Технологияи омузишй вобаста аст аз тачхизоти таълимй аёнии бевосита ва бавосита, ки масъулини он омузгор мебошад, мухим арзёбй мешавад. Технологияи омузишй аз мафхуми назария, амалия ва дастурамалхое, ки аз чихати илмй дуруст руи кор омадааст зарур шуморида мешавад. Аз ин лихоз вожаи технология аз калимаи юнонй (Тсекпе) ва (1о|к) гирифта шудааст, дар лафзи форсй-точикй маънои таълимдихй (фаншиносй )-ро ифода мекунад. Дар холе, ки Тсекпе дар забони юнонй ба маънои фан ва хунар аст, яъне чизхое, ки аз кадим вучуд доштаанд ва тавассути башар дар табиат афзуда шудаанд. Пас технология шинохти роххо ва равишхои кор аст.

Технология аз донишу махоратхои зарурии барои тавлиди бевоситаи кор мебошад, ки фикрронй намудан ва шинохти меъёрхои хукукии табиат иборат мебошад.

Технологияи омузишй равишхои илмй дар дарс, ёдгирй, бахрабардорй, равишхои технологии илмии муносибат ва истифода аз ёфтахои равоншиносй, чомеашиносй,

забоншиносй ва дигаp заминах,ои вобастаpо даp баp мегиpад. Он талош мекунад, то Усули идоpаи таъсиpи саpмояpо мавpиди таваччу^ к;аpоp бидихдд.

Аз манбах,ои инсонй, Fайpиинсонй ва дигаp заминах,ои вобастаpо, ки даp баp мегиpад, даp омузиш истифода кунад.

Албатта бояд даp назаp дошт, ки маънои технологияи омузишй истифода аз тачхдзоти техникй набуда, балки он тавсия, коpбypд, аpзишёбии системах,о, техниках,о ва маводи ёpиpасони омузишй даp заминах,ои омyхтан ва аз худ намудани донишх,ои навини замони мyосиp аст, ки аз ин мафхум баpмеояд.

Даp навбати худ технологияи омузиш мачмуи усулх,о, методх,о ва стpатегия мебошад, ки ба тавpи низомнокй тах,ия ва баpномаpезиx,ои омyзишиpо мепаpдозад ва пеш аз х,ама pоx,и хдлли мушкилот, масъалаи маpбyта ва сабабх,ои баpтаpаф намудани онpо пешних,од менамояд.

Технологияи омузишй даp чоpчyбаи х,еч дидгох, ва хдтто х,еч як аз доиpаx,ои хоси улум махдуд нест. Он аз дастоpваpдx,ои улуми дигаp бо максади муайян истифода мебаpад, то доиpа ва нуфузи хyдpо васеъ намояд. Ч,и Оpгас технологияи омyзишpо таppоx,ии муташакил ва бунёди як силсилаи фаpогиpе медонад, ки аз баpтаpиx,ои pавишx,ои навини иpтиботи ва васоли бинои ташкили синфх,о ва намудх,ои нави тадpис баx,pагиpй мекунад.

Технологияи омyзишиpо ба се давpа таксим намудаанд.

Давpаи аввали ин илм аз замони интишоp, ки то соли 1966 идома ёфт. Ин давpа асpи тиллоии омузиши баpномавй ном доpад, лекин то имpyз вожаи технологияи омузишй ба чашм намеpасад.

Давpаи имpyзy фаpдо, ки давpаи такомули илм аст ва аз соли 1966 идома доpад ва даp х,амин давpа аст, ки технологияи омузишй натичаи пypсамаp ба боp оваpда истодааст.

Вале хднуз баpои аксаpи маpдyм, хдтто табаках,ои фаpx,ангии кишваp мафхуми сах,ех,и технологияи омузишй ба тавpи комил pавшан нашудааст. Ва ин худ яке аз мушкилоти умда ва мавpиди назаp даp pyшди заpypии фаъолияти омузиши мебошад.

Шаку шубхд нест, ки имpyз болоpавии технологияи омузиши пеш pафта, коpи пypсамаpи таълиму таpбияpо ба маpотиб афзоиш дода, pанч y зах,мати коppо бисёp ночиз сохтааст.

Технологияи ба унвони тачхдзоти мyосиp бо дастpасии тачpибаx,о натичаи илмиpо осон сохта бидуни иштибохд pyзафзyни Fайpичашмдошти башаp даp илму фан. Хусусан даp дах,солах,ои охиp гаpави шинохт ва истифодаи методх,ои нав ва шевах,ои тозаистифодаи тачхдзоти омузиши навин мебошад, пиёда шуда истодааст.

Бо таваччух, ба максадх,о ва усулх,о, ки технологияи омузишй баpои х,алли мушкилоти омузиш ва афзоиши сифати он даp назаp доpад, дигаp наметавон онpо васоити истифодаи тачхдзоти ёpиpасони таълим донист, балки технологияи омузишй мафхуми бисёp гyстypдаpо даp баp мегиpад, ки метавон онpо мачмуи усулх,о, pавишx,о, техниках,о ва васоиле шyмоpид, ки ба осонй аз худ каpдани донишх,ои андухта ва сифати омузиш, ки тадpис каpда мешавад. Илм ба маънои (касб, тах,силот, маълумот, ба сypати системанок ва танзимёфтааст) гаpчи таъpифx,ои зиёде даp ин боpа вучуд доpанд. Баъзех,о илмpо ба маънои «эчод, зех,н, фах,м, маx,оpат» баpхе ба маънои «як навъи фаъолияти фи^й ва ичтимой» ва гypyx,е «як тах,овуми фаpx,ангй» донистаанд. Ба андешаи баъзе нафаpон «Илм фаъолияти инсонх,оест, ки даp натича донишх,ои навpо сох,иб мегаpданд».

Мypодифи калимаи илм даp забони англисй Seince аст. Ин калимаpо боpи аввал Вилям Вол даp соли 1833 ба коp бypдааст.

Илм даp pyйдодx,ои пypфаpозy нишеби таъpих ва даp омезиши инсон бо табиат ва аз тафаккypи инсон бо посухгуй чаpо, чигуна ва кучо тавлид ёфта, даp х,амин замина pyшд каpдааст. Даp x,аp як чомеа ва даp x,аp заминае, ки бо илм бах,ои бештаpе дода

шудааст хурофот, акибмондагй ва фикр камтар ба чашм мерасад, зеро хар се омили ёдшуда реша дар чахл доранд.

Таърихан илм агар бо тасвири роху равишхо ва расмхо махдуд гардад ва дастовардхои илмии тамадунхои гузашта аз назари илмии нав бояд мавриди арзёбй карор бигиранд. Х,оло ин ки илм ба унвони фарояндагй (пешравй ), ичтимой дар тамаддунхо ва чомеахо гуногун вучуд доштааст.

Истилохи тавсия ба маънои имрузии он бо таърихи фарогир пас аз чанги чахони дуюм матрах шудааст. Вожаи тавсия дар лафз ба маънои «берун шудан аз лифофа ва пушиш» аст. Дар колаби назарияи навсозй лифофа хамон чомаи сунатй, фархангй ва сунатхои марбут ба он аст, ки чомеа барои тачдид шудан бояд аз ин мархилахои сунатй хорич шавад.

Адабиёт:

1. Барсукова И.М., Дулинова Л.Т., Кокарев И.Е., Кресс Ч ., Ф., Якимец В.Н. Краткий словарь терминов и определений: Справочное издание. - М.: Проект ТАСИС "Укрепление демократии через НПО социальной сферы", 2004.- 48 с.

2. Бургин М. С. Инновации и новизна в педагогике / М.С. Бургин // Советская педагогика, М., 1989.

3. Исаев И.Ф. Теория и практика формирования профессионально-педагогической культуры преподавателя высшей школы. - М., 1993.

4. Мудрик А.В. Социальная педагогика. М.,2004.

5. Рябов Л.П. Инновационные процессы в системах высшего образования // образовательная политика. - 2006. - № 7.

6. Князева Е.Н. От открытия к инновации: синергетический взгляд на судьбы научных открытий //Эволюция, культура, познание. - М. 1996.

7. Юсуфбекова Н.Р. Общие основы педагогических инноваций: Опыт разработки теории инновационного процесса в образовании. - М., 1991.

8. Шептенко П.А. Воронина Г.А. Методика и технология работы социального педагога. М., 1998.

9. Шомуродов Х.Р. Социально - педагогические проблемы развития системы высшегообразованияю М., МСПИ. 2004.

ВНЕДРЕНИЕ ТЕХНОЛОГИИ ОБУЧЕНИЯ В НАУКЕ

М.Саидов, Ф.Махзумзаде Бушехри

В данной статье рассматривается проблема внедрения технологии обучения в науке. Для успешного их внедрения в учебно-воспитательный процесс прежде всего сам преподаватель должен обладать технологиями мышления и опытом работы. Анализируя такие понятия, как инновационное образование, инновационная технология, авторы статьи подчеркивают, что, к сожалению, в научной литературе и социальной практике недостаточное внимание уделяется понятию человеческий фактор. Это совершенно недопустимо, поскольку главным предназначением инновационного образования является формирование всесторонне развитого человека.

Ключевые слова: инновация, внедрения, направленность, педагогическая деятельность, инновационная технология, техника и технология, образования, обучения.

IMPLEMENTATION OF EDUCATIONAL TECHNOLOGY IN SCIENCE

M.Saidov ,F.Mahzumzade Bushehri

In this article the problem of the introduction of education technology in science was considered. For their successful implementation in the educational process, especially the teacher himself must have thought and technology experience. Analyzing innovative concepts

such as education, innovative technology, the author emphasizes that, unfortunately, in the scientific literature and the social practice of insufficient focus on the concept of the human factor. This is totally unacceptable, because the main purpose is to develop innovative education and comprehensively to developed person.

Key words: innovation, implementation, orientation, educational activities, innovative technology, engineering and technology, education, training.

Сведения об авторах: Саидов Мухиддин Вайсиддинович - кандидат педагогических наук, доцент кафедры общей педагогики Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни. тел.: (+992) 904 472234

Фотима Махзумзаде Бушехри - аспирант кафедры общей педагогики Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни. тел.: (+992) 919 503831, e-mail: Mahzoun2014@yahoo.com

Information about authors: Saidov Muhiddin Vaysiddinovich, PhD in pedagogical sciences, associate professor of Pedagogy chair in Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini, tel. (+992) 904 472234

Fotima Makhzumzade Bushehri, postgraduate student of Pedagogy chair in Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini, tel. (+992) 919 503831, e-mail: Mahzoun2014@yahoo.com

ТАСБИТИ РУШДИ ИЧ,ТИМОЙ ДАР ДАВРА^ОИ ХУРДСОЛЙ

Зайнаби Фарацзодаи Беболон

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи Садриддин Айни

Дар асри х,озир, ки хдмаи чиз дар таъгир ва тахдввул аст доманх,ои дигаргунй ба рафти к;онунх,ои хонаводагй низ нуфуз кардааст ва робитаи инсониро дар шабакаи иртиботи хонаводагй ба шиддат тах,ти таъсир кдрор додааст. Ба монанде, ки гох,е падарон ва модарон посухи рушане барои масоили ахлокд ва тарбиятии худ ва фарзандонашон намеёбанд ва бо изтироб аз худ мепурсанд акнун чй бояд кард?

Баъзе хонаводах,ое хдстанд, ки кудак нахустин чашмандози перомуни худро ба даст меоварад ва эх,соси вучуд мекунад ва дар вок;еъ муносибати вок;еъй муносибати самимонаи аъзои хонавода аст, ки дар такмил ва рушди кудак ва навчавон таъсир мекунад (Порсо, 1376). Дар миёни аъзои хонавода аввалин шахсе, ки кудак баъд аз вилодат дар давраи навзодй ба у иртиботу шиносой ва дилбастагй дорад ин модар мебошад. Ва аз ин пештар дар замоне, ки дар батни модар аст кудак модарро ба воситаи хдссиёти ламсй ба худ дарк мекунад. Аз ин лих,оз нак;ши модар дар тарбияти фарзанд ва дар собит шудани шахсияти ичтимоии кудак аз бегонагон ва атрофиён хднуз аз замони батни шуруъ мешавад.

Равоншиносон дар он акидаанд, ки чабр ва зуроварй тору пуди кудак ва истеъдоди фитрии уро аз байн мебарад ва баракс ишк; ва мухдббати волидайн ва омузгорон боиси таодули рушди дасгохдои асобии марказй ва дар натича х,олатх,ои равонй ба вучуд меояд. (Майлонфар,1370)

Волидайн агар хушк ва гайримантикд амал кунанд ва аз х,ад зиёд сахтгири ки аз кдбули хдр гуна далел барои риояти фармонравои кардани фарзанд кушиш мекунанд шояд ин сабаби ихтилолх,о дар фарзанд шаванд. Тарик;и дигаре, ки волидайн таслими худро бар фарзанд аз фармонбарии хостах,ои кудак изх,ор мекунад метавон сабаби ихтилол низ дар шахсияти кудак шавад ё ин ки нигориши гарм мех,рубонй ё носозгорй сабаби носозгорй дар ояндаи фарзанд гардад (Порсо, 1376).

Рушди ичтимой1

Рушди ичтимои ба маънии такомули ичтимоии фард аст. Рушди ичтимой мусталзами хдмохднгй ба гурухд ичтимой ва пайравй аз х,инчорх,о ва суннатх,ои он аст.

1 Socialization

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.