Научная статья на тему 'Влияние политической ситуации в Восточном Туркестане на этнокультурные отношения народов региона'

Влияние политической ситуации в Восточном Туркестане на этнокультурные отношения народов региона Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
60
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Общество и инновации
ВАК
Область наук
Ключевые слова
Ферганская долина / Кашгар / уйгурский / узбекский / торговля / восстание / миграция / семья / население / традиции / обычаи / нтеграция / Fergana valley / Kashgar / uyghur / uzbek / trade / uprising / migration / family / population / tradition / custom / integration.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Гулнорахон Валихонова

В статье на основе исторических источников анализируются торгово-экономические отношения Восточного Туркестана. Их влияние на процессы тооргово-экономических взаимоотношений населения Ферганской долины. Непосредственное влияние политико-экономических процессов на политическую ситуацию, демографическую ситуацию. а также культурную жизнь. Рассмотрены также различные периоды активизации этих отношений, в разрезезе их взаимодействия с местным населением.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The impact of the political situation in Eastern Turkistan on ethnocultural relations of the people

The article analyzes the trade and economic relations of East Turkestan with the population of Fergana Valley and the impact of political and economic processes on the political situation, demographic situation as well as cultural life on the basis of historical sources . Various periods of activation of these relations, the interaction with the local population and places are also considered.

Текст научной работы на тему «Влияние политической ситуации в Восточном Туркестане на этнокультурные отношения народов региона»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

The impact of the political situation in Eastern Turkistan on ethnocultural relations of the people

Gulnorahon VALIKHONOVA1

Andijan institute of agriculture and agrotechnology

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received September 2021 Received in revised form 15 September 2021 Accepted 20 October 2021 Available online 15 November 2021

Keywords:

Fergana valley,

Kashgar,

uyghur,

uzbek,

trade,

uprising,

migration,

family,

population,

tradition,

custom,

integration.

The article analyzes the trade and economic relations of East Turkestan on the basis of historical sources. Their influence on the processes of trade and economic relations of the population of the Fergana Valley. The direct impact of political and economic processes on the political situation, demographic situation. as well as cultural life. Various periods of activation of these relations, in the context of their interaction with the local population, are also considered.

2181-1415/© 2021 in Science LLC.

DOI: https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol2-iss10/S-pp311-316 This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Шаркий Туркистондаги сиёсий вазиятнинг халклари этномаданий ало;аларига таъсири

_ АННОТАЦИЯ_

минтака

Калит сузлар:

Фаргона водийси,

Кашкар,

уйгур,

узбек,

савдо,

кузголон,

кучиш,

оила,

ахоли,

анъана,

одат,

интеграция.

Маколада Шаркий Туркистонликларнинг Фаргона водийси ахолиси билан узаро савдо-иктисодий алокалари хамда бу алокаларнинг сиёсий вазият ва демографик жараёнларга, маданий х,аётга таъсири тарихий манбалар асосида тах,лил этилган. Ушбу алокаларнинг кучайган давр-лари ва махаллий ахоли билан интерацияси кучайган даврлар, худудлар хам куриб чикилган.

1 associate professor, doctor of historical sciences (PhD), Andijan institute of agriculture and agrotechnology, Andijan, Uzbekistan. E-mail: gulivali@mail.ru.

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations Special Issue - 10 (2021) / ISSN 2181-1415

Влияние политической ситуации в Восточном Туркестане на этнокультурные отношения народов региона

_ АННОТАЦИЯ_

В статье на основе исторических источников анализируются торгово-экономические отношения Восточного Туркестана. Их влияние на процессы тооргово-экономических взаимоотношений населения Ферганской долины. Непосредственное влияние политико-экономических процессов на политическую ситуацию, демографическую ситуацию. а также культурную жизнь. Рассмотрены также различные периоды активизации этих отношений, в разрезезе их взаимодействия с местным населением.

Тарихдан маълумки, географик жих,атдан бир - бирига я;ин жойлашган Фаргона водийси ва Шар;ий Туркистон ахолиси кддимдаё; узаро ;изгин и;тисодий, сиёсий ва маданий ало;аларда булган. Мазкур ало;алар тарихида водийнинг йирик савдо ва маданий марказлари Ку;он, Андижон, Маргилон, Кува, Уш каби шахарлари мухим роль уйнаган. Россиянинг Каш;ардаги консули Н.Петровскийнинг хисоботларида келтирилишича, Каш;ар ва Андижоннинг муайян гурух ахолиси бу икки худудда кучиб юриш ху;у;ига эга булган [1]. Илгаридан мустахкам ;арор топган я;ин ;ушничилик муносабатлари натижасида икки худуд уртасида этносиёсий ва этнодемографик ало;алар шакллангани хам маълум. Шар;ий Туркистонда вазиятнинг кескинлашишига сабаб булган шундай во;еалар ва ходисалар юз бердики, натижада, уз юртини ташлаб ;очиб кетишга мажбур булган ахоли гурухларининг катта тул;инлари пайдо булди. Бу эса, XIX аср урталаридан XX аср 60-йилларига ;адар булган тарихий даврни ;амрайди.

Тад;и;отда тарихий ;иёслаш методи, архив ва манбалар тахлилига таянилган. Масалан, тарихий манбаларда курсатилишича, оммавий кучишлар жараёнида Каш;ардан минглаб оилалар Фаргона водийси худудларига кучиб утиб жойлашадилар. Бу кучишлар бир неча тул;инда юз бериб, уларнинг таркибини Каш;ар ва унга туташ минта;аларда яшаган уйгур(;аш;арлик, хутанлик, о;сулик, гулжалик в.х.), ;иргиз, ;озо;, дунгон, повон хамда хужа каби этнографик гурух вакиллари ташкил этган. 1954-1962-йилларда Марказий Осиё худудларига 350 мингга я;ин одам кучирилган булса, уларнинг ;арийб 10 мингдан ортиги Фаргона водийсига, яъни танишлари ёки ;ариндошлари ёнига келиб жойлашган.

Шунингдек, архив маълумотларида курсатилишича, Андижон шахри атрофларида уйгурларнинг ;атор махаллалари барпо этилиб, уларнинг аксарияти мухожирларнинг илгари яшаган жойлари номи билан аталган. Хусусан, Эскилик, Хутанари;, Ту;;изари;, Охунтупи, Чингузар, Каш;ар, Кизмаси, Хаканд махаллалари этнодемографик жараёнлар билан бевосита боглик;. Бундан таш;ари, вилоятнинг Асака, Пахтаобод, Шахрихон, Олтинкул, Андижон, Кургонтепа туманларида хам уйгурлар купчиликни ташкил ;илган [8]. Шунингдек, Фаргона водийси ахолиси сонининг кескин ошишига сабаб булган. Каш;ар улкаси ва Фаргона водийси уртасидаги этнодемографик жараёнларнинг энг мухим масалаларидан бири

Ключевые слова:

Ферганская долина,

Кашгар,

уйгурский,

узбекский,

торговля,

восстание,

миграция,

семья,

население,

традиции,

обычаи,

нтеграция.

Жaмият вa иннoвaциялap - Oбщecтвo и иннoвaции - Society and innovations Special Issue - 10 (2021) / ISSN 2181-1415

yЙFypлap ганини aник;лaшдиp. Улap ягoнa биp этник нoм билaн aтaлмaй, бaлки yлap opacидa яшaш жoйи нoмлapи билaн узини aтaши xaM кyзaтилaди. Бу э^, aлбaттa, yЙFypлapнинг caлмoFини aни;лaшдa ;ийинчилик тyFдиpaди. Ушбу икки минтa;a xaл;лapининг этник, тил, ypф-oдaт вa эъти^д я;инлиги yлap ypтacидaги accимиляция вa кoнcoлидaция жapaëнлapининг янaдa жaдaллaшyвигa зaмин булди. Aнчa илгapи кучиб утган ;aш;apликлapнинг мaълyм биp ;иеми тypFyн яшaй бoшлaб, мaxaллий axoли билaн я;инлaшyв нaтижacидa yзлapини "yзбeк" дeб aтaшгa yтaди.

ФapFoнa вoдийcи вa Шap;ий Typкиcтoн axoлиcининг yзapo икки худуд ypтacидa кучиши xycycидa тaъкидлaш жoизки, кучишнинг биp нeчa caбaблapи булиб, aввaлo, Цин импepияcи мaъмypлapи тoмoнидaн мaxaллий axoлигa oFиp мaжбypиятлapнинг юклaниши:

- дex;oнлapнинг epлapи тopтиб oлиниб, yзлapи эca чeккa epлapгa xaйдaлиши;

- axoли учун янги шли; вa тyлoвлapнинг жopий ;илиниши;

- мaxaллий caвдoгapлapгa э^ aлoxидa мaxcyc coли;лap бeлгилaниши [2].

^ли; тyлaмaгaнлapгa ^тти; жaзoлap жopий килитади. Taзйи;;a oлингaн

yЙFypлap ep-cyви, чopвa вa бoш;a мyлклapидaн aйpилгaн. Х^тто, бoлaлapини coтиб шли; тyлaш xoлaтлapи xaM юз бepиб, мoxиятaн ;улчилик тoмиp oтa бoшлaди. Xитoй-мaнжypлapининг шaф;aтcизлиги, иcтибдoди acнocидa миллий-oзoдлик ;yзFoлoнлapи юз бepaди вa юзлaб ;yзFoлoнчилap ФapFoнa вoдийcигa ^чиб кeтaди.

Шap;ий Typкиcтoннинг Цaш;ap шaxpигa ФapFoнa вoдийcидaн бopиб яшaб тypгaн caвдoгapлap, яъни "aндижoнликлap" кaттa мaв;eгa эгa булиб, Ч.Вaлиxaнoв, В.Бapтoльдлapнинг acapлapидa ^йд этилишичa, acocий caвдo aйлaнмaлapи aндижoнликлap ;yлидa булган. Улapнинг тaъкидлaшичa, Aндижoн нoми Шap;ий Typкиcтoндa шyндaй мaшxyp булганки, бутун xoнликдaн, xaттo, Бyxopo, Сaмap;aнд-дaн бopгaнлap ëки бapчa yзбeк axoлиcини "aндижoнликлap" дeб aтaгaнлap [3]. Aндижoндaн бopгaн caвдoгapлap yзлapининг rça^p мaвзe вa мaxaллaлapини бapпo этишган. Цaш;ap aтpoфидaги Цy;oн;ишлo;, Фaйзиoбoд, Xoжикeлди, Aнжaн-мaxaллa, Цopaвoймaxaллa кaби шaxapнинг aлoxидa ;иcмлapидa yлapнинг caвдo вa xyнapмaндчилик дyкoнлapи ишлaб тypгaн. Бунинг учун yлap мaxaллий xyкyмaтгa xeч ;aндaй шли; тyлaшмaгaн[4].

Цaш;ap тaxтининг ^нуний xyкмдopлapи булган xyжaлapгa к^ши ;apaтилгaн бocкинчиликлap дaвpидa yлapнинг ra^a гypyxи xиcoблaнгaн oктoFлик-лap Уш, Aндижoн вa Ку^н тoмoнгa ^чиб жoн caклaгaнлap. Xyжaлapнинг жyнFop вa xитoй- мaнжypлapи зyлмигa кapши кypaшдa Ку^н xoнининг фapмoни билaн Aндижoн xoкими Иco дoдxox тoмoнидaн жyдa кaттa xapбий ëpдaм кypcaтилaди. OктoFликлap вaкили булган Сapимcoкxyжa xaM Шapкий Typкиcтoндaги мaнжypлap Xyкмpoнлигигa кapши тapFибoт oлиб бopишдa "aндижoнлик" caвдoгapлapгa тaянгaн эди [5].

Xитoй импepaтopи тoмoнидaн Цaшкapдaги мaxaллий caвдoгapлapнинг caвдo XУKУKлapи чeклaб куйилгач, yлap aндижoнликлap ëpдaмидaн фoйдaлaнaди. Бyндaй иктиcoдий-caвдo имкoниятлapни кeнгaйтиpиш мaкcaдидa aндижoнлик(бapчa yзбeк) caвдoгapлap мaxcyc pyxcaтнoмaлapни Xитoй нoиблapидaн coтиб oлишгaн. Maзкyp xyжжaт билaн yлapгa Xитoйнинг Сyчжoy вa Гaньжoy вилoятлapигaчa бopиб caвдo килишлapигa pyxcaт этилapди. Tapиxий мaнбaлapдa кeлтиpилишичa, aндижoнликлapнинг нуфуз вa мaвкeйи кyчaйиб бopaëтгaни xитoйликлapни ^ттик

niiSfipnfp

lv"'" Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations

Special Issue - 10 (2021) / ISSN 2181-1415

ташвишга солган. Ички ва таш;и душманнинг яшириниб ;олишини тухтатиш учун турли чоралар кулланиши натижа бермаётган пайтда, Хитой императори томонидан уйгур(;ашк;ар) ;изларнинг андижонликларга турмушга чи;ишини та;и;ловчи фармон эълон ;илинади [6].

Таш;и сиёсий зиддиятлар хамда хужалар масаласидаги муаммолар икки минта;а ахолисининг узаро савдо-маданий муносабатларини тухтата олмади. Бу борада,албатта, Ку;он хони вазиятни бар;арорлаштиришга уринарди. Баъзан эса андижонликлар масалани уз фойдаларига хал этишга, зарур булганда ён беришга, худудлар уртасидаги ижтимоий-и;тисодий ало;аларни бир маромда ушлаб туришга харакат ;илганлар. Чунки савдодан келадиган даромад йилига 1000-2000 олтин ва кумуш "юмбу"ни ташкил ;илар эди. Андижонлик савдогарлар ип-газлама матоси, чинни, фируза, нефрит, бахмал, зарбоф ва бош;а турдаги молларни махаллий бозорларга олиб келишган.

Фаргона водийсининг ;адимий карвон йуллари устида хамда дех;ончилик тара;;ий этган худудда жойлашгани мухим ахамиятга эга эди. Цадимдан мавжуд булган транзит, савдо йуллари мухожирларни тез муддатда водий шахарлари билан боглаган. Мазкур йулларнинг бир неча тармо;;а ажралгани маълум. Барча йуллар Толди;, Терек, Суяк, Эргаштом, Шошт каби довонларнинг у ёки буниси ор;али утган. Довон йуллари фаслларга ;араб гавжумлашиб, савдогар ва ;очиб утаётган одамларни 12-14 кунда кузланган манзилга етказган. Цаш;ар улкасида юз берган хунрезликлар о;ибатида ;очиб кетаётган ахоли энг аввал узлари учун худудий ва этник жихатдан я;ин булган жойни кузлашган,албатта. Зотан, этник ва маданий я;инлик Фаргона водийсига нисбатан интилишни пайдо ;илди. Андижон бу йуналишда транслятор вазифасини бажарган, унинг шимоли-шар;ий йуналишдаги шахар ва ;ишло;ларида айни шу даврлардан унлаб уйгур махаллалари пайдо булади [7].

XIX аср сунгги йилларида Хитой ва Чор Россияси хукуматлари уртасида чегаралар ани;лаб олингач, Россияга ;арашли булган худудларга кучиб утаётган -ларни чегарада руйхатга олиш бошланади. Шу даврларда Шар;ий Туркистонликлар орасида кучиб кетиш хохишини билдириб, Чор хукумати вакилларига расмий мурожаат ;илувчилар сони сезиларли даражада купайгани Узбекистон Республикаси Марказий давлат архиви маълумотларида уз исботини топади. Бундай маълумотлар Г.Б.Никольская томонидан хам келтирилади. Масалан, 1900-йили кучиб кетиш хохишини билдириб, 14.000 киши; 1901-1905-йилларда 42.964 нафар ахоли Россия консуллигидан махсус рухсатнома олган.

Цаш;арлик(уйгур)ларнинг кучиб келиши худуднинг и;тисодий ривож-ланишига, янги ерларнинг узлаштирилишига, янги ирригация тизимлари очилишига,хусусан, дех;ончиликнинг ривожланишига таъсир курсатди.

Махаллий ахоли билан уйгурларнинг ижтимоий-маданий хаётга дахлдор юту;ларни узаро айирбошлаш жараёни кучайди. Икки худуднинг олимлари, алломалари, шоир ва табиблари маданиятлар алмашинувига таъсир курсатган. Моддий маданият борасидаги юту;лар хам,хусусан, ";аш;арча мури-учо;", ";аш;арча айвон" каби меъморчилик, ;аш;ар услубида ясалган идишлар, заргарлик буюмлари ;аш;арча балдо; ва зираклар, кийим-бошлар урфга кирди.

Уйгур миллий таомлари водий ахолисининг анъанавий таомномалари орасида етакчи уринга чи;ди. Нафа;ат водийда, балки бутун Марказий Осиёда уйгур-дунгон таомларини тайёрловчи емакхоналар купайди. Мазкур минта;а

HiiSripnrp

lv"'" Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations

Special Issue - 10 (2021) / ISSN 2181-1415

хал;ларининг я;инлашуви маънавий маданиятнинг ажралмас ;исми булган урф-одат ва маросимларида хам кузатилади. Диний тасаввуфий гоялар билан богли; Офо; Хужага багишланган маросимлар ;аш;арликлар кучиб келганидан сунг Андижонга тар;алди, оммавийлашиб кетди. Мазкур маросим таоми хисобланган "со;ит"ни тайёрлашни хам узлаштирдилар[9]. Бундан таш;ари, ;аш;арликларнинг миллий удумлари орасида "чой" билан богли; маросимлар жуда куп. Одатда, ;аш;арликлар "чой", андижонликлар эса "ош(палов)" деганда, мехмондорчиликни назарда тутганлар. Чой билан богли; айрим одатлар, "маслахат чой", "ип чой", "хорди; чой" маросимлари Асака ва Пахтаобод туманлари ахолиси орасида кенг тар;алиб, бу ерларда уйгурлар купчиликни ташкил ;илади[10].

Бу икки худуд ахолиси орасида фаол демографик ало;алар, оила, никох муносабатларини я;инлаштирди, бу эса,уз навбатида, моддий ва маданий интеграцияни кучайтирди. Фаргона водийсининг шимоли - шар;ий минта;-аларида уйгур ва узбек этнослари маданий ассимиляциясининг хосиласи сифатида икки этносга ухшамайдиган ва умумийликларни хам курсатувчи маданият шаклланди. Шундай маросимлар борки, уларни кимдан-кимга утганини ани;лаб олиш жуда мушкул. Этномаданий алмашинув узо; ва;т давом этган, бу хал;лар бир-бирларининг маданиятини бойитиб борганлар.

Хулоса урнида шуни айтиш мумкинки, Андижон ва Цаш;ар уртасида ;адим-дан бошланган сиёсий, и;тисодий, демографик ало;алар XX асрнинг 60-йил-ларига кадар давом этиб, этник ;оришув ва маданий алмашинувини бошлаб берди. Янги ерларнинг узлаштирилиши, ирригация иншоотлари курилишига, умуман, ижтимоий-и;тисодий ривожланишга, ахоли сонининг усишига сабаб булди. Демографик холатнинг мураккаблиги сабаб уйгурларнинг махаллий ахоли билан ассимилияцияси жадаллашган. Бу икки худудда яшаган ахоли хамиша бирдамликда юртнинг сиёсий, и;тисодий ва маданий хаётида мухим урин тутдилар.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ:

1. Петровский Н. Отчетъ Императорского Российского Консульства в Кашгаръ. - СПб., 1885.

2. Куропаткин А.Н. Очерки Кашгарии. - СПб., 1878.

3. Валиханов Ч.Ч. Материалы и исследования о Кашгарии / Соч. Т. II. - М.: Изд. АН КазССР, 1962.

4. Валиханова Г.К. Некоторые размышления по вопросу миграции уйгуров в Андижан и их рассселения.Современная наука: тенденции развития. // Материалы III Международной научно-практической конференции (28 декабря 2012 г.). Россия-Краснодар 2012.

5. Кулдошев Ш.Т. Политические, экономические и культурные связи между Кокандским ханством и Восточным Туркестаном (XVIII-XIX вв.).: Автореф. дисс. ... канд. истор. наук. - Ташкент, 2009.

6. Петровский Н. Отчетъ Императорского Российского Консульства в Кашгаръ. - СПб., 1885.

7. Valikhanova Gulnorakhon. Abaut uighurs Fergana dialect of uighur language in the etno-cultural process of Fergana valley (analysis of etnic linguistic processes). Theoretical & Applied science. USA / Philadelphia. 2017. - № 10 (54).

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations Special Issue - 10 (2021) / ISSN 2181-1415

8. Валиханова Г.К. "НЕКОТОРЫЕ РАЗМЫШЛЕНИЯ ПО ВОПРОСУ МИГРАЦИИ УЙГУРОВ В АНДИЖАН И ИХ РАССЕЛЕНИЯ". // ББК 88 А 43 Редакционная коллегия, // 49 https://scholar.google.com/scholar?hl=ru&as_sdt=0,5&cluster= 4057190504521926831

9. Г.К. Валиханова. "ИЗ ИСТОРИИ ПЕРЕСЕЛЕНИЯ УЙГУРОВ ФЕРГАНСКОЙ ДОЛИНЫ". // Журнал научных публикаций аспирантов и докторантов. // 83-85. 2014. https://www.elibrary.ru/item.asp?id=21782884.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

10. Г.К. Валиханова. "НЕКОТОРЫЕ РИТУАЛЫ УЙГУРОВ, ЖИВУЩИХ В ФЕРГАНСКОЙ ДОЛИНЕ". // Журнал научных публикаций аспирантов и докторантов. // 70-72. 2012. https://www.elibrary.ru/item.asp?id=19425005.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.