Научная статья на тему 'ВИДЫ РАБОЧЕГО ВРЕМЕНИ В ТРУДОВОМ ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВЕ: ТЕОРЕТИЧЕСКИЙ И ПРАКТИЧЕСКИЙ АНАЛИЗ'

ВИДЫ РАБОЧЕГО ВРЕМЕНИ В ТРУДОВОМ ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВЕ: ТЕОРЕТИЧЕСКИЙ И ПРАКТИЧЕСКИЙ АНАЛИЗ Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
387
94
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Review of law sciences
Область наук
Ключевые слова
трудовое право / рабочий время / нормальная продолжительность рабочего времени / сокращенная продолжительность рабочего времени / неполное рабочее время / рабочая неделя. / labor law / working hours / normal working hours / shortened working hours / part-time work / working week.

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Дилфуза Абдуллаева

в статье предпринята попытка сформулировать новые подходы к определению сущности и правовой природы рабочего времени. На основе норм Конституции Республики Узбекистан, глава VII Трудового кодекса Республики Узбекистан и зарубежного опыта исследуются вопросы понятия, содержания и видов рабочего времени. Вносятся предложения по совершенствованию правового регулирования рабочего времени.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

TYPES OF WORKING TIME IN LABOR LEGISLATION: THEORETICAL AND PRACTICAL ANALYSIS

The article attempts to formulate new approaches to determining the nature and legal nature of working time. Based on the norms of the Constitution of the Republic of Uzbekistan, Chapter VII of the Labor Code of the Republic of Uzbekistan and foreign experience, the concepts, contents and types of working time are investigated. Suggestions are being made to improve the legal regulation of working time.

Текст научной работы на тему «ВИДЫ РАБОЧЕГО ВРЕМЕНИ В ТРУДОВОМ ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВЕ: ТЕОРЕТИЧЕСКИЙ И ПРАКТИЧЕСКИЙ АНАЛИЗ»

Review of law sciences

Q-------------- |

^^ л.

Dilfuza Abdullaeva,

Teacher of the Department of State Law, Specialized Branch of Tashkent State University of Law

TYPES OF WORKING TIME IN LABOR LEGISLATION: THEORETICAL AND PRACTICAL ANALYSIS

Annotation: The article attempts to formulate new approaches to determining the nature and legal nature of working time. Based on the norms of the Constitution of the Republic of Uzbekistan, Chapter VII of the Labor Code of the Republic of Uzbekistan and foreign experience, the concepts, contents and types of working time are investigated. Suggestions are being made to improve the legal regulation of working time.

Key words: labor law, working hours, normal working hours, shortened working hours, part-time work, working week.

Дилфуза Абдуллаева,

Преподаватель кафедры «Государственно-правовые дисциплины» Специализированного филиала Ташкентского государственного юридического

университета

ВИДЫ РАБОЧЕГО ВРЕМЕНИ В ТРУДОВОМ ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВЕ: ТЕОРЕТИЧЕСКИЙ И ПРАКТИЧЕСКИЙ АНАЛИЗ

Аннотация: в статье предпринята попытка сформулировать новые подходы к определению сущности и правовой природы рабочего времени. На основе норм Конституции Республики Узбекистан, глава VII Трудового кодекса Республики Узбекистан и зарубежного опыта исследуются вопросы понятия, содержания и видов рабочего времени. Вносятся предложения по совершенствованию правового регулирования рабочего времени.

Ключевые слова: трудовое право, рабочий время, нормальная продолжительность рабочего времени, сокращенная продолжительность рабочего времени, неполное рабочее время, рабочая неделя.

Дилфуза Абдуллаева,

Тошкент давлат юридик университетининг Ихтисослаштирилган филиали "Давлат-хукукий фанлар" кафедраси укитувчиси

dilfuza.abdullayeva@yandex.ru

МЕХДАТ ЦОНУНЧИЛИГИДА ИШ ВАЦТИНИНГ ТУРЛАРИ: НАЗАРИЙ ВА АМАЛИЙ ТАХЛИЛ

Аннотация: мацолада иш вацтининг мо%ияти ва %уцуций табиатини аницлашга царатилган янги ёндашувларни шакллантиришга щракат цилинган. Узбекистон Республикаси Конституцияси, Узбекистон Республикаси Ме%нат кодексининг нормалари ва хорижий тажриба асосида иш вацтининг тушунчаси, мазмуни ва туралирга оид масалалар тадциц этилган. Иш вацтини %уцуций тартибга солишни такомиллаштириш буйича таклифлар ишлаб чицилган.

Калит сузлар: ме%нат цонунчилиги, иш вацти, иш вацтининг нормал муддати, цисцартирилган иш вацти, тулицсиз иш вацти, иш %афтаси.

Мамлакатимизда мехнат бозорини янада ривожлантириш, мавжуд инсоний ресурслардан фойдаланиш самарадорлигини ошириш хамда фукароларнинг мехнат килиш хукуклари кафолатларини янада мустахкамлаш долзарб вазифалардан бири хисобланади.

Узбекистон Республикасининг Конституциясида хар бир шахс мехнат килиш, эркин касб танлаш, адолатли мехнат шароитларида ишлаш ва конунда курсатилган тартибда ишсизликдан химояланиш хамда ёлланиб ишлаётган барча фукаролар дам олиш хукукига эга эканлиги, иш вакти ва хак туланадиган мехнат таътилининг муддати конун билан белгиланиши мустахкамлаб куйилган [1].

Мехнат муносабатларига киришиш чогида инсон хукукларини таъминлаш, хар бир шахсга уз жисмоний-рухий, аклий, касбий лаёкати тула юзага чикиши, камол топиши, жисмоний ва аклий салохиятидан уз максадлари йулида эркин фойдалана олиши учун кенг шароит яратиш кабилар хам мехнат конунчилиги вазифаларидан булиб хисобланади.

Сунгги йилларда мамлакатамизда амалга оширилаётган ислохотлар оркали фукароларнинг конституциявий хукуклари, ижтимоий химояси, муносиб иш шароитларида ишлаши хамда уларнинг бандлик масалаларида давлатимиз томонидан кенг куламдаги ишлар олиб борилаётганини куришимиз мумкин.

Узбекистон Республикаси Президенти Ш.М.Мирзиёев таъкидлаганидек, "Бугунги хаётимизнинг узи Конституциямизда ифодасини топган энг асосий максад - инсон манфаатларини хар томонлама таъминлаш масаласини долзарб вазифа килиб куймокда. Инсон манфаатларини таъминлаш учун эса, аввало одамлар билан, халк билан мулокот килиш, хаётий муаммо ва эхтиёжларини яхши билиши керак" деб таъкидлаган [2].

Х,озирги кунда мехнат масалаларини тартибга солувчи асосий конун 1995 йил 21 декабрда кабул килинган Узбекистон Республикасининг Мехнат кодекси хисобланади. Бирок, бугунги кундаги иктисодий узгаришлар натижасида амалдаги мехнат конунчилиги хукукни куллаш амалиётидан бироз оркада колганини куришимиз мумкин.

Мехнат конунчилигини такомиллаштириш мехнат хукукнинг иш вакти институтига хам тааллуклидир.

Иш вакти мехнат хукукининг марказий институтларидан бири булиб, бу ходимларга дам олиш ва иш вактини чеклаш хукукини таъминлаш, шунингдек мехнат чораларини кучайтириш максадида урнатилган хукукий коидалар тупламидир. Бир катор иктисодий, сиёсий, ижтимоий ва маданий омилларнинг уйгунлиги туфайли хозирги боскичда у хал килувчи ахамиятга эга.

Узбекистон Республикаси Мехнат кодекси (кейинги уринларда Мехнат кодекси)нинг 114-моддасида иш вакти тушунчасига куйидагича тавсиф берилган: "Ходим иш тартиби ёки графигига ёхуд мехнат шартномаси шартларига мувофиц уз мехнат вазифаларини бажариши лозим булган вацт иш вацти щсобланади ".

Бу борада иш вакти институтини урганган бир неча олимларнинг илмий карашлари булиб, бу эса уз навбатида мехнатнинг натижасида юзага келадиган ижтимоий ва мехнат муносабатларини тахлил килишга имкон беради.

Мамлакатимизда мехнат сохасидаги мутахассислар томонидан иш вакти билан боглик махсус илмий тадкикотлар амалга оширилмаган. Мазкур мавзуга оид маълумотлар асосан укув адабиётлари яратиш доирасида ёритилган. Хусусан, А.А.Иноятов, М.Ю.Гасанов, М.А.Усманова, Й.Турсунов, Е.А.Соколов, Г.К.Саримсаковалар томонидан яратилган укув ва укув-услубий адабиётларни мисол килиб келтириш мумкин [3]. Шу уринда сунгги йилларда мехнат сохасида илмий тадкикотлар олиб бориш магистрлик диссертациялари даражасида олиб борилмокда. Хусусан, иш вакти ва унинг айрим жихатларини ёритишга каратилган тадкикот ишлари амалга оширилганлигини таъкидлаш [4] уринлидир.

Америкалик олим Ф.Тейлор биринчилардан булиб, мехнат таксимоти шаклларини такомиллаштириш оркали корхоналарда иш жойларини ташкил этиш, мехнат усулларини рационализация килиш, мехнат меъёрларини минималлаштириш ва кадрларни тайёрлаш буйича уз таклифини илгари сурган. У таклиф этган тизимнинг асосий максади ишлаб чикаришда кескин усиш йулларини ишлаб чикишдан иборат булган. Ушбу максади оркали у энг асосий омиллар сифатида иш вактини тежаш хамда ортикча харакатларни олдини олиш оркали ишлаб чикариш самарадорлигини ошириш булган [5].

Бундан ташкари, рус олимларидан С.Г.Струмилин, П.М.Керженцев, Г.А.Пруденский, В.Д.Патрушев, Н.А.Климов, М.И.Збарскийлар иш вакти институти буйича уз тадкикотларни олиб боришган. Жумладан, П.М.Керженцев уз тадкикотида учта асосий масала, яъни вактни таксимлаш ва режалаштириш, шунингдек вактни тежашни илгари сурган. В.Д. Патрушев эса иш вакти ва ишланмайдиган вактни ажратган холда барча погоналарда вактни хисобалаш хакида айтиб утган.

Шунингдек, иш вакти масалаларини урганган хориж олимларидан П.Самуелсон, М.Андресен, Е.Келли, П.Моен, Е.Транби, К.Хуанг, Е.Мунз, Г.Босч, А.Вердер, С. Нойвертир ва бошкаларни келтиришиз мумкин. Юкоридаги муаллифлар иш вактининг мослашувчанлигини, иш ва шахсий хаёт уртасидаги мувозанат, иш вактига оид булган турли хил таклифлари оркали ахолининг турмуш даражасини инобатга олган холда иш вакти тизимини такомиллаштиришни илгари суришган.

Машхур олим, иш вакти тадкикотчиси Л.Я.Гинцбург фикрича нормал иш вакти хакикий иш вактига зид булиб, иш вакти биринчидан фукаронинг мажбуриятини, иккинчидан эса хизмат вазифаларини бажариш микдорини белгилайди [6].

Рус олими В.С.Козловнинг фикрига кура, иш вакти мехнат конунчилигининг асосий институтларидан бири булиб, ходимларга дам олиш ва иш вактини чеклаш хукукини берувчи хамда мехнат килиш черагаларини тартибга солишдаги мухим омил хисобланади

[7].

Иш вакти давомийлиги билан фарк килиб, у нормал, кискартирилган ва туликсиз иш вактига булинади. Бошкача килиб айтганда, иш вактини турларга караб таснифлаш календарь хафтасидаги иш вактининг давомийлиги каби мезонлар буйича амалга

оширилади. Ушбу турдаги барча иш вактлари нормаллаштирилган иш вакти хисобланиб, уларнинг давомийлиги буйича чекловлар мавжуддир.

Узбекистан Республикаси Мехнат кодексига асосан иш вактининг куйидаги турлари назарда тутилади:

- иш вактининт нормал муддати;

- кискартирилган муддати;

- туликсиз иш вакти [8].

Иш вактининг бу турлари белгиланиш тартиби хамда давомийлиги билан бир-биридан тубдан фарк килади. Мехнат кодексига асосан ходимга кискартирилган ёхуд туликсиз иш вакти белгиланмаган холларда факатгина иш вактининг нормал муддати белгиланади.

кискартирилган иш вактининг муддати чегараси конун хужжатлари, жамоа келишувлари ёки жамоа шартномасида белгилаб куйилиши мумкин, шунингдек унинг аник муддати эса ходим билан тузилган мехнат шартномасида белгиланади. кискартирилган иш вакти шароитида ишлаганда ходим нормал иш вактида ишлаганда оладиган иш хакининг микдори кафолатланади. Туликсиз иш вакти ходим билан иш берувчи уртасидаги келишувга биноан белгиланади. Ходимни нормал (кискартирилган) иш вактидан туликсиз иш вактида ишлашга ва аксинча, туликсиз иш вактидан нормал (кискартирилган) иш вактида ишлашга факат унинг уз розилиги билан, мехнат шартномасига тегишли узгартишларни киритган ва буйрук билан лозим даражада расмийлаштирган холда утказиш мумкин [9].

Мехнат кодексининг 115-моддасига асосан ходим учун иш вактининг нормал муддати хафтасига кирк соатдан ортик булиши мумкин эмас. Шунингдек, олти кунлик иш хафтасида хар кунги ишнинг муддати етти соатдан, беш кунлик иш хафтасида эса саккиз соатдан ортиб кетмаслиги белгиланган.

Шунга кура, корхона, муассаса ёки ташкилотларда иш кунлари буйича иш вакти давомийлигининг бошка тартиби хам кузда тутилиши мумкин хамда энг асосийси иш вактининг хафтасига кирк соатдан ортиб кетмаслиги мухим хисобланади. ^онунда иш кунларига барча кунлар киради, календарда кизил билан белгиланган байрам ва дам олиш кунларигина бундан мустасно хисобланади.

^онунчилик билан урнатилган иш вактининг нормаларга риоя этиш тугрисидаги талаблар мулкчилик шаклидан катъи назар, барча корхоналарга, шунингдек ёлланма ходимлар мехнатидан фойдаланувчи жисмоний шахсларга хам тадбик этилади [10].

Амалиётда иш вактининг нормал муддатида ишлайдиган корхона, муассаса ва ташкилотларнинг иш режими беш кунлик (дам олиш куни хафтасига икки кун)да кунига саккиз соатдан, олти кунлик (дам олиш куни хафтасига бир кун) иш режимида эса беш кун учун етти соат ва бир куни беш соатдан иборат иш режими белгиланиб келинмокда.

Демак, иш вактининг муддати хафтасига кирк соатдан ошиб кетмаслиги хамда кунлик иш муддати назарда тутилган чегара, яъни беш кунлик иш хафтасида саккиз соатдан хамда олти кунлик иш хафтасида етти соатдан ортиб кетиши мумкин эмас.

Бундан ташкари, иш вактининг яна бир турларидан кискартирилган иш вакти булиб, ушбу турдаги иш вакти Мехнат кодексига мувофик, айрим тоифадаги ходимлар учун уларнинг ёши, соглиги холати, мехнатнинг шартлари, мехнат вазифаларининг узига хос хусусиятлари ва узга холатларни инобатга олиб, мехнат тугрисидаги конунлар ва бошка

норматив хужжатлар, шунингдек мехнат шартномаси шартларига биноан мехнатга туланадиган хакни камайтирмаган холда белгиланади.

Иш вактининг кискартирилган муддати куйидагилар учун белгиланади:

- ун саккиз ёшга тулмаган ходимлар;

- I ва II гурух ногирони булган ходимлар;

- нокулай мехнат шароитларидаги ишларда банд булган ходимлар;

- алохида тусга эга булган ишлардаги ходимлар;

- уч ёшга тулмаган болалари бор, бюджет хисобидан молиявий жихатдан таъминланадиган муассасалар ва ташкилотларда ишлаётган аёллар [11].

Амалдаги конунчиликка кура, кискатирилган иш вактининг муддати белгиланган ходимлар тоифасига куйидагича иш вакти белгиланган:

- ун олтидан ун саккиз ёшгача булган ходимларга хафтасига уттиз олти соат;

- ун бешдан ун олти ёшгача булган ходимларга хафтасига йигирма турт соат;

- I ва II гурух ногиронларига хафтасига уттиз олти соат;

- нокулай мехнат шароитларидаги ишларда банд булган ходимлар учун хафтасига уттиз олти соат;

- уч ёшга тулмаган болалари бор, бюджет хисобидан молиявий жихатдан таъминланадиган муассасалар ва ташкилотларда ишлаётган аёлларнинг иш вактининг кискартирилган муддати хафтасига уттиз беш соат;

- алохида тусга эга булган ишлардаги ходим (тиббиёт ходимлари, педагоглар ва бошкалар)лар учун хафтасига уттиз олти соат этиб белгиланган.

Шунингдек, алохида тусга эга булган ишлардаги бошка ходимлар руйхати ва улар иш вактининг аник муддати Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг 1997 йил 11 мартдаги 133-сонли карори билан тасдикланган "Алохида тусга эга булган ишлардаги кискартирилган иш куни белгиланадиган ходимлар руйхати" (4-илова)да тасдикланган.

Бундан ташкари, Мехнат кодексига асосан укишдан буш вактларида ишлаётган укувчиларнинг укув йили давомидаги иш вакти муддати ун олтидан ун саккиз ёшгача булган ходимларга хафтасига ун саккиз соатдан ва ун бешдан ун олти ёшгача булган шахслар учун эса хафтасига ун икки соатдан ошмайдиган килиб белгиланган.

кискартирилган иш вакти нокулай мехнат шароитларидаги ишларда банд булган ходимлар учун хам белгиланган булиб, иш вактининг хафтасига уттиз олти соатдан ошмаслиги хамда мехнат жараёнида соглигига физикавий, кимёвий, биологик ва ишлаб чикаришнинг бошка зарарли омиллари таъсир этадиган ходимлар учун белгиланади.

Мехнат кодексида корхонадаги бундай ишларнинг руйхати ва уларни бажаришда иш вактининг муайян муддати тармок (тариф) келишувларида, жамоа шартномаларида белгилаб куйилади, агар улар тузилмаган булса, иш берувчи томонидан касаба уюшмаси кумитаси ёки ходимларнинг бошка вакиллик органи билан келишиб, мехнат шароитларига бахо беришнинг Узбекистон Республикаси Бандлик ва мехнат муносабатлари вазирлиги билан Узбекистон Республикаси Согликни саклаш вазирлиги томонидан тасдикланадиган услубияти асосида белгиланиши курсатиб утилган.

Шунингдек, Узбекистон Республикаси Хукумати томонидан мехнат шароити ута зарарли ва ута огир ишларда банд булган ходимлар учун иш вактининг муддати чегараси белгиланган [12]. Бу тоифадаги ходимларнинг иш вактининг муддати чегараси кунига турт ёки беш соатдан ошмаслиги назарда тутилган.

Бундан ташкари, конунда белгиланган байрам кунлари арафасида кундалик ва тунги вактдаги ишнинг муддати камида бир соатга кискариши кераклиги назарда тутилган.

Навбатдаги иш вакти туликсиз иш вакти булиб, туликсиз иш вакти иш вактининг нормал муддати ва кискартирилган иш вактидан мехнатга хак тулаш тартиби билан фаркланади. Агар туликсиз иш кунида мехнатга хак тулаш ишланган вакт, бажарилган ишга караб амалга оширилса, кискартирилган иш вактида мехнатга конунчилик билан белгиланган микдорда тулик хак туланади.

Хусусан, Мехнат кодексининг 119-моддасига кура ходим билан иш берувчи уртасидаги келишувга биноан ишга кабул килиш чогида хам, кейинчалик хам туликсиз иш куни ёки туликсиз иш хафтаси белгилаб куйилиши мумкин.

Иш берувчи хомиладор аёлнинг, ун турт ёшга тулмаган боласи (ун олти ёшга тулмаган ногирон боласи) бор аёлнинг, шу жумладан хомийлигида шундай боласи бор аёлнинг ёки оиланинг бетоб аъзосини парвариш килиш билан банд булган шахснинг илтимосига кура, иш берувчи тиббий хулосага мувофик уларга туликсиз иш куни ёки туликсиз иш хафтаси белгилашга мажбурдир. Шунингдек мехнат тугрисидаги конунлар ва бошка норматив хужжатларда назарда тутилган холларда ходимнинг илтимосига кура туликсиз иш вактини белгилаб куйиши шарт.

Туликсиз иш вакти шарти билан ишлаш ходимнинг йиллик асосий мехнат таътилининг муддатини, мехнат стажини хисоблашни хамда бошка мехнат хукукларини бирон бир тарзда чеклашга асос булмайди ва ишланган вактга ёки ишлаб чикарилган махсулотга мутаносиб равишда хак туланади.

Демак, туликсиз иш вакти туликсиз иш куни ёки туликсиз иш хафтасини уз ичига олади. Бунда ходим билан иш берувчи уртасидаги келишувда ёхуд мехнат шартномасида иш режими, иш куни муддати хамда хафта мобайнида ишлайдиган кунлари сони кискартирилиши назарда тутилган булсагина, бу туликсиз иш вакти хисобланади. Ходим туликсиз иш вакти даврида корхона, муассаса ёки ташкилотдаги ички тартиб коидаларда белгилаб куйилган умумий иш вактидан камрок вакт ишлашини тушунимиз мумкин.

Таъкидлаш жоизки, иш берувчи зиммасидаги туликсиз иш вакти белгилаш мажбуриятининг асосий элементи факатгина ходим узи илтимос килгандагина белгиланишини англашимиз керак. Шунга кура, туликсиз иш вакти ходим билан иш берувчи уртасидаги келишувга асосан белгиланади. Бундан ташкари, иш берувчи ташкилот манфаатларини кузлаб ходимга туликсиз иш вактини белгилаш максадга мувофик деб топган такдирда хам, туликсиз иш вактини ходимнинг розилигисиз урнатишга хакли хисобланмайди.

Юкоридагилардан келиб чикиб, иктисодий ривожланган мамлакатларининг мехнат конунчилигини урганган холда амалдаги мехнат конунчилигига иш вактининг турларини тартибга солиш буйича бир канча кушимчалар киритиш мумкин.

Жумладан, иш берувчи ва ходимларнинг узаро манфаатлари оптималлигини уйгунлаштиришга имкон берадиган иш вактидан интенсив фойдаланиш оркали, мехнат муносабатларида мослашувчанлик иш вакти тенденциясини куллаш мумкин. Шунингдек, иш берувчи ва ходим уртасидаги келишувга кура туликсиз иш вакти белгиланадиган ходимларнинг аник руйхати шакллантирилиб, тегишли нормалар билан мустахкамлаб куйилиши максадга мувофик деб уйлайман.

Шундай килиб, иш вактининг анъанавий шакллари секин-аста иккинчи мухимлик жихатидан иккинчи даражага тушиб бораётганини куришимиз мумкин. Х,озирги вактда иш

Ba^THHHHr MOcnamyBHaH TypuHu MexHaT MyHOca6aTnapugaru эвonroцнoн puBO^naHum HyKKucu CH^aTHga эtтнро^ этнm MyMKuH. Ha3apuara 6ym um Ba;TugaH ^oMganaHumHu «opuM этнm xoguMnap ynyH xaM, um 6epyBHunap ynyH xaM h^oöhh Hara^anapra onu6 Kenagu. Y3ÖeKHCTOHga Hm Ba^THHHHr MOcnamyBHaH TypuHu ;ynnam op;anu HmÖHnapMOHnHKHH pHBO^naHTHpumra xaMga um Ba;Tu Macanacura AHruna ;apam op;anu MunnuM KOHyHHunuKKa ym6y um Ba^Tu TypuHu xyKyKuM Tapra6ra conumru oug ;ouganap 6unaH Tyngupum Tana6 этнnaflн.

XoguMnapHuHr um Ba;TugaH yHyMnu ^oMganaHum Ba ynapHu HopMagaH opTu; umnamuHu onuguHu onum MaKcaguga y36eKucTOH Pecny6nuKacu MexHaT KogeKcuHuHr AHru TaxpupuHu MexHaTHu HopManam Ba um Ba;Tu pe^uMu 6unaH 6ornuK AHru HopManapu 6unaH Tyngupum TaKnu^ этнnaAн.

Review of law sciences References:

1. O'zbekiston Respublikasining Konstitutsiyasi. Qonun hujjatlari ma'lumotlari milliy bazasi,06.03.2019 y., 03/19/527/2706-son, 05.09.2019 y., 03/19/563/3685-son).

2. Sh.M.Mirziyoyev. "Qonun ustuvorligi va inson manfaatlarini ta'minlash - yurt taraqqiyoti va xalq farovonligining garovi". 2016 yil 7 dekabr. Toshkent. "O'zbekiston" NMIU, 2017. 32-bet.

3. Inoyatov A.A. O'zbekiston Respublikasining mehnat huquqi. - T: "Iqtisodiyot va huquq dunyosi" nashriyoti, 2002; Gasanov M., Sarimsakova G. Ish vaqti va dam olish vaqtini xalqaro huquqiy tartibga solish.-T.: TDYuU, 2014; Usmanova M.A., Tursunov Y. Mehnat huquqi. - T.: Ilm-ziyo, 2006.; Tursunov Y. Mehnat huquqi. - Toshkent: Moliya, 2000; O'zbekiston Respublikasining mehnat huquqi. - T.: Turon iqbol, 2013.

4. S.Yu.Aminjonov. Yillik mehnat ta'tili va qonunchilikni takomillashtirish muammolari. Mag.dar.olish uchun ...diss.-T.: TDYul, 2009.

5. V.V.Bokareva. Kichik biznes xodimlarining ijtimoiy vaqtini boshqarish. - M.: "Sputnik +". 2011. 191 b.

6. L.Ya.Gintsburg. SSSRda ish vaqtini tartibga solish. - M., 1966. 111, 304-betlar.

7. V.S.Kozlov. Rossiya va xorijiy mamlakatlarda ish vaqtini huquqiy tartibga solish: muallif. diss. 2007. 3, 16-sonlar.

8. O'zbekiston Respublikasining Mehnat kodeksi. Qonun hujjatlari ma'lumotlari milliy bazasi, 11.05.2019 y., 03/19/536/3114-son, 24.05.2019 y., 03/19/542/3177-son, 04.12.2019 y., 03/19/586/4106-son).

9. M.Gasanov, G.Sarimsakova. Ish vaqti va dam olish vaqtini tartibga solishning huquqiy masalalari. O'quv qo'llanma.- T.:IPDT MJCh "Fuqarolik jamiyati" 2017. - S.256. 28-bet.

10. Mualliflar jamoasi. Mehnat huquqi. Darslik. -T.: TDYuU nashriyoti, 2018. - 547. 257-bet.

11. O'zbekiston Respublikasining Mehnat kodeksi // Qonun hujjatlari ma'lumotlari milliy bazasi, 11.05.2019 y., 03/19/536/3114-son, 24.05.2019 y., 03/19/542/3177-son, 04.12.2019 y., 03/19/586/4106-son).

12. O'zbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasining 1997 yil 11 martdagi 133-sonli qarori bilan tasdiqlangan "Mehnat sharoiti o'ta zararli va o'ta og'ir ishlarda band bo'lgan xodimlar uchun ish vaqtining cheklangan muddati" ro'yxati. 8-ilova.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.