Научная статья на тему 'НЕОБХОДИМОСТЬ ПРАВОВЫХ РЕШЕНИЙ В ДИСТАНЦИОННОЙ РАБОТЕ'

НЕОБХОДИМОСТЬ ПРАВОВЫХ РЕШЕНИЙ В ДИСТАНЦИОННОЙ РАБОТЕ Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
195
41
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Review of law sciences
Область наук
Ключевые слова
дистанционная работа / стандартные трудовые отношения / нестандартные трудовые отношения / гибкость / средства связи / рабочее время / время отдыха / заработная плата / охрана труда / материальная ответственность. / distance work / standard labour relations / non-standard labour relations / flexibility / communications / working hours / rest time / wages / labour protection / material liability.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Мансуржон Болтаев

в данной статье рассматриваются вопросы нестандартных трудовых отношений, понятие дистанционной работы, внедрение и использование дистанционной работы, характеристики трудовых отношений между дистанционными работниками и работодателем, определение рабочего времени и рабочего режима для дистанционных работников, порядок пользование трудовых и других отпусков, оплата труда и охране труда таких работников. На основе зарубежного опыта разработаны рекомендации и предложении по совершенствованию трудового законодательства об использовании дистанционного труда.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

NECESSITY OF LEGAL SOLUTIONS IN REMOTE WORK

this article discusses non-standard labour relations, the concept of distance work, the implementation and use of distance work, the characteristics of the labour relationship between distance workers and the employer, the definition of working time and work mode for distance workers, the procedure for using leaves, and also analyzes theoretical views and norms of legislation on remuneration and labour protection of such workers. Recommendations and proposals were developed to improve labour legislation on the use of distance work.

Текст научной работы на тему «НЕОБХОДИМОСТЬ ПРАВОВЫХ РЕШЕНИЙ В ДИСТАНЦИОННОЙ РАБОТЕ»

Review of law sciences

Mansurjon Boltaev,

Head of the Department of State Law disciplines, Specialized Branch of Tashkent State University of law

NECESSITY OF LEGAL SOLUTIONS IN REMOTE WORK

Abstract: this article discusses non-standard labour relations, the concept of distance work, the implementation and use of distance work, the characteristics of the labour relationship between distance workers and the employer, the definition of working time and work mode for distance workers, the procedure for using leaves, and also analyzes theoretical views and norms of legislation on remuneration and labour protection of such workers. Recommendations and proposals were developed to improve labour legislation on the use of distance work.

Keywords: distance work, standard labour relations, non-standard labour relations, flexibility, communications, working hours, rest time, wages, labour protection, material liability.

Мансуржон Болтаев,

Тошкент давлат юридик университети Ихтисослаштирилган филиали "Давлат-х,укукий фанлар" кафедраси мудири

E-mail: beshkap0721@gmail.com

Мансуржон Болтаев,

Заведующий кафедры "Государственно-правовые дисциплины" специализированного филиала Ташкентского государственного юридического университета

НЕОБХОДИМОСТЬ ПРАВОВЫХ РЕШЕНИЙ В ДИСТАНЦИОННОЙ РАБОТЕ

Аннотация: в данной статье рассматриваются вопросы нестандартных трудовых отношений, понятие дистанционной работы, внедрение и использование дистанционной работы, характеристики трудовых отношений между дистанционными работниками и работодателем, определение рабочего времени и рабочего режима для дистанционных работников, порядок пользование трудовых и других отпусков, оплата труда и охране труда таких работников. На основе зарубежного опыта разработаны рекомендации и предложении по совершенствованию трудового законодательства об использовании дистанционного труда.

Ключевые слова: дистанционная работа, стандартные трудовые отношения, нестандартные трудовые отношения, гибкость, средства связи, рабочее время, время отдыха, заработная плата, охрана труда, материальная ответственность.

Review of law sciences (2020) 111-114

МАСОФАВИЙ МЕХДАТДА ^УЦУЦИЙ ЕЧИМЛАР ЗАРУРАТИ

Аннотация: мазкур мацолада ноанъанавий мехнат муносабатлари, масофавий иш тушунчаси, масофавий иш усулини жорий этиш ва ундан фойдаланиш тартиби, масофавий ходимлар билан иш берувчи уртасидаги мехнат алоцасининг хусусиятлари, масофавий ходимлар учун иш вацти ва иш вацти режимини белгилаш, мехнат таътиллари ва бошца таътиллардан фойдаланиш тартиби, ме^натга %ац тулаш ва ме^натни мууофаза цилиш масалалари урганилган. Хорижий давлатлар тажрибасини урганиш асосида масофавий меунатдан фойдаланиш буйича мехнат цонунчилигини такомиллаштириш юзасидан тавсия ва таклифлар ишлаб чицилган.

Калит сузлар: масофавий иш, анъанавий мехнат муносабатлари, ноанъанавий мехнат муносабатлари, эгилувчанлик, алоца воситалари, иш вацти, дам олиш вацти, ме^натга %ац тулаш, ме^натни мууофаза цилиш, моддий жавобгарлик.

Иктисодиётнинг инновацион ривожланиши мехнат муносабатларининг янги шаклларини вужудга келтирмокда. Юкори технологиялар (компьютерлаштириш, 3D технологиялари, робот техникаси, виртуал мулокот) га асосланган ишлаб чикариш анъанавий мехнат муносабатлари билан бир каторда мехнат муносабатларининг янги, ностандарт тизимини шакллантирилмокда. Ривожланган давлатларда кенг амалиётга жорий этилган мехнатдан фойдаланишнинг ностандарт шакллари (ижарага бериладиган мехнат, аутсорсинг, аутстаффинг, фрилансер) постсовет давлатларига хам кириб келмокда. Бу мехнат бозоридаги эгилувчанлик билан боглик булиб, инновацион иктисодиёт шароитларида иш берувчиларга ишлаб чикаришни модернизация ва диверсификация килиш учун имкон беради. Иктисодчи олим ^.Абдурахмонов мехнат муносабатларининг ностандарт шакллари сифатида "масофадан туриб ишлаш (telework ёки telecommuting) "ни хам эътироф этган. Мазкур олимнинг таъкидлашича, агар анъанавий мехнат муносабатлари институционаллашган, яъни конуний асосларга эга булса, уларнинг янгилари хукукий жихатдан расмийлаштирилмаган, хозирча умумэътироф этиладиган амалиётга айланмаган. Шунинг учун уларни ностандарт мехнат муносабатлари деб хам аташади [1]. Халкаро мехнат ташкилотининг "2018 йилда жахонда иш билан бандлик ва ижтимоий химоя истикболлари" номли маърузасида таъкидланишича, иш билан ностандарт бандликнинг турт шакли: вактинчалик контрактлар, иш билан тулик булмаган бандлик, иш жойидан ташкари ишлаш, ишга ёллаш агентлигида вактинча ишлаш холатлари ортиб бормокда [2].

Масофавий мехнат муносабатлари гояси Америка ^ушма Штатларида 1970 йилларнинг бошларида, маълум бир функцияларни бажариш учун иш берувчининг худудида номоддий ишчиларнинг доимий равишда булишига хожат йуклиги хакидаги гипотезанинг бир кисми сифатида пайдо булган. Ходимлар билан алокалар телефон алокаси асосида курилган булиб telecommuting атамаси пайдо булган. Бу атамани, Жанубий Калифорния университети профессори Жек Нилес такдим этган ва у буни шундай изохлаган: "^ушма Штатларда компьютерлар хар куни шахар четидан марказий идорага катнайдиган ходимлар (инглиз тилидаги "commute" - "шахарга ишга бориш")дир. Масофавий мехнат муносабатлари Жанубий Калифорния университетида синовдан утказилиб, ушбу концепция тезда амалий кулланишга эга булди ва транспорт муаммоларини хал килишда, стационар иш жойларини жихозлашда маблагларни тежаш ва олис худудлар ахолисини иш билан таъминлашда уз самарадорлигини намойиш этди [3].

Хукукшунос Ш.Исмоиловнинг кайд этишича, дозирда бир канча касб эгалари, хусусан бухгалтер, юрист, дастурчи каби ходимлар масофадан туриб ишлаб келмокдалар. Бирок миллий меднат конунчилигимизда ишни масофавий ташкил килиш тартиб-таомиллари ва масофавий ходимлар меднатини тартибга солишга каратилган нормалар ишлаб чикилмаган [4].

2017-2021 йилларда Узбекистон Республикасини ривожлантиришнинг бешта устувор йуналиши буйича Харакатлар стратегиясини "Фаол инвестициялар ва ижтимоий ривожланиш йили"да амалга оширишга оид Давлат дастурида Узбекистон Республикасининг "Адолини иш билан таъминлаш тугрисида"ги ^онунининг янги тадририни ишлаб чикиш белгиланган булиб, унда узини узи банд килишнинг замонавий ва самарали шакллари, жумладан масофавий меднат, фрилансинг каби фаолият турларини кенгайтириш ва унинг макомини белгилаш назарда тутилган эди [5]. Бирок Дастурда назарда тутилган Узбекистон Республикасининг "Адолини иш билан таъминлаш тугрисида"ги конунининг янги тадрири дозирда мудокамада булиб, кабул килинмади. Ушбу конун лойидасининг 114-моддасида факат биргина коида мавжуд булиб, унга кура меднат масофали шаклда ташкил этилган такдирда иш берувчи билан ходим уртасида меднат шартномаси ташкилотнинг руйхатдан утган сайтида тарафларнинг электрон имзоси билан тасдикланган долда электрон матн файли шаклида тузилиши мумкин [6]. Куриниб турибдики, мазкур ^онун лойидасида дам масофавий меднат билан боглик махсус коидалар уз аксини топмади.

Коронавирус пандемияси билан боглик долда киритилган чеклов тадбирлари сабабли масофавий иш усули долзарб эканлиги англанди. Хусусан, масофадан туриб ишлаш дакидаги дастлабки коида биринчи марта Узбекистон Республикаси Президентининг 2020 йил 19 мартдаги "Коронавирус пандемияси ва глобал инкироз долатларининг иктисодиёт тармокларига салбий таъсирини юмшатиш буйича биринчи навбатдаги чора-тадбирлар тугрисида"ги ПФ-5969-сон Фармонида кайд этилди. Мазкур Фармоннинг 18-бандида Бандлик ва меднат муносабатлари вазирлигига "карантинга оид чоралар амал килиши даврида иш берувчилар ходимларни, айникса домиладор аёллар, кексалар, имконияти чекланган дамда сурункали касалликка чалинган шахсларни, уларнинг розилиги билан, масофадан туриб ишлаш усулига, кулай иш графигига ёки уйдан туриб ишлашга утказишлари мумкин"лигини белгиловчи тартибни жорий килиш дакида топширик белгиланди [7]. Шундай килиб, Узбекистон Республикаси Бандлик ва меднат муносабатлари вазирининг 2020 йил 25 мартда "Карантинга оид чоралар амал килиши даврида ходимларни масофавий иш усулида, мослашувчан иш графигида ёки уйда ишлашга утказишнинг вактинчалик тартиби тугрисидаги низомни тасдиклаш дакида" 9-2020/Б-сон буйруги кабул килинди. Ушбу буйрук коронавирус пандемияси билан боглик карантинга оид чоралар бекор килингунга кадар амал килиши унинг узида белгилаб куйилди (3-банд). Шуни айтиб утиш лозимки, мазкур буйрук билан (1-банд) Карантинга оид чоралар амал килиш даврида ходимларни масофавий иш усулида, мослашувчан иш графигида ёки уйда ишлашга утказишнинг вактинчалик тартиби тугрисидаги Низом тасдикланди [8].

Мазкур Низомда биринчи марта масофавий ишга таъриф берилди. Хусусан, Низомнинг 3-бандига мувофик, масофадан иш деганда ходимнинг меднат шартномасида курсатилган меднат мажбуриятларини иш берувчининг жойлашган дудудидан ташкарида, бевосита ёки билвосита назоратида булган доимий иш жойи, дудуд ёки объектдан ташкарида бажариладиган иш усули тушунилади.

Ушбу Низом ходимни масофавий ишга вактинчалик утказиш тартиби ва ушбу усулда иш бажариш билан боглик айрим коидаларни уз ичига олди. Хусусан, ходимни масофавий ишга вактинчалик утказиш тугрисида буйрук чикарилади. Буйрукка иш берувчи ва ходим уртасида тузилган мехнат шартномасига киритилган узгартиришлар асос булади. Шунингдек, мазкур Низомда мехнат шартномасига киритиладиган узгартиришларда куйидаги шартлар хакида келишиб олиш назарда тутилган:

- электрон хужжат алмашинуви буйича узаро алокалар тартиби;

- масофавий ишни амалга ошириш учун зарур булган жихозлар ёки техника воситаларидан фойдаланиш тартиби;

- ходимни алока воситалари билан таъминлаш, шу жумладан Интернет тармогидан фойдаланиш;

- иш берувчи томонидан ходимга берилган жихозлар ва техникаларнинг ходимнинг айби билан бузилганда етказилган зарарни коплаб бериш тартиби;

- ходим уз мехнат вазифаларини бажариш учун шахсий жихозлар ёки техника воситаларидан, шунингдек алока воситалари, шу жумладан Интернет тармогидан фойдаланган такдирда харажатларни коплаш тартиби ва шартлари;

- ходим ва иш берувчининг зарурий мехнат мухофазаси ва мехнат шароитларига амал килиш буйича мажбуриятлари;

- ходимни ишлаб чикариш зарурияти тугилганда доимий иш жойига утказиш шартлари.

Бундан ташкари, масофавий иш усулида иш вакти ва унинг режими, мехнатга хак тулаш, дам олиш вакти ва бошка айрим кафолатли туловлар билан боглик коидалар хам белгиланган. Хусусан, ходим иш вактининг давомийлиги ва тартибини ишлаб чикариш топширигининг хажми ва мехнат шартномасида курсатилган бошка шартлардан келиб чиккан холда мустакил равишда белгилайди. Масофавий ишда ишловчи ходим иш вактини уз хохишига кура таксимланишини хисобга олган холда, у томонидан бажарилган ишлар учун бир баравар микдорда мехнат хаки туланади. Бунда ходимга нисбатан иш вактидан ташкари иш, дам олиш ва байрам кунларидаги иш, шунингдек тунги вактдаги иш учун мехнатга хак тулаш шартлари кулланилмайди. Ходим масофавий ишга утказилганда унинг таътиллар жадвалига мувофик мехнат таътили, вактинча мехнатга лаёкатсизлик буйича нафака олиш хамда конун хужжатларида ва жамоа шартномасида назарда тутилган бошка хукуклари сакланиб колинади.Бу борада айрим МДХ, давлатларининг мехнат конунчилигида масофавий ходимлар мехнатини хукукий тартибга солишнинг хусусиятлари белгиланганлигини кайд этиш уринли. Хусусан, Россия Федерацияси Мехнат кодексининг 491-боби, Тожикистон Республикаси Мехнат кодексининг 23-боби, ^озогистон Республикаси Мехнат кодексининг 138-моддасида масофавий ходимлар мехнатини тартибга солишнинг хусусиятлари хукукий тартибга солинган. Таъкидлаш лозимки, масофавий ходимлар тугрисидаги махсус нормалар Россия Мехнат кодексига кушимча киритиш (2013), ^озогистон (2015) ва Тожикистонда (2016) эса янги тахрирдаги мехнат кодекслари ишлаб чикилиши билан вужудга келди. Масофавий мехнатни хукукий тартибга солиш билан боглик хорижий мамлакатлар конунчилиги тажрибасига эътибор каратар эканмиз, Россия Федерациясининг Мехнат кодекси 312-моддасида "масофавий мехнат" фаолияти иш берувчи, унинг филиали, ваколатхонаси ёки бошка алохида таркибий бирлик (шу жумладан, бошка жойда жойлашган), иш берувчининг назорати остида бевосита ёки билвосита иш жойидан, худуддан ёки объектдан ташкарида булган

меднат шарномаси буйича меднат вазифасини бажариш дамда иш берувчи ва ходим уртасидаги масалаларни оммавий телекоммуникация тармоклари, шу жумладан "Интернет" оркали амалга ошириш" деб белгиланган. ^озогистон Республикаси Меднат кодексининг 138-моддасида "масофавий меднат - бу иш жараёнида ахборот-коммуникация технологияларидан фойдаланган долда иш берувчининг жойлашган жойидан ташкарида меднат фаолиятини олиб боришнинг махсус шакли"дир[9].

Бирок масаланинг иккинчи томони шундаки, дар кандай меднат фаолияти дам масофавий тарзда олиб борилавермайди. Масалан, курилиш-таъмирлаш ишлари сингари бевосита ходимнинг узи томонидан амалга ошириладиган ишлар. Шу нуктаи назардан кайси ташкилотлар иш масофавий усулда ташкил этиши мумкинлиги билан боглик коидалар конунчиликда акс эттирилиши максадга мувофик дисобланади. Бундан ташкари, ходимни масофавий ишга утказиш мумкин булган муайян вазиятлар (банкротлик, молиявий инкироз, фавкулодда вазият, ресурлар ва хом-ашёнинг йуклиги) ни мустадкамлаб куйиш лозим.

Иш берувчи билан ходимлар уртасидаги "масофадаги муносабатлар" меднат фаолиятини замон ва маконда номарказлаштириш жараёнининг таркибий кисми дисобланади. Бу эса эгилувчан меднат бозорини шакллантиришга дам хизмат килади. Ривожланган мамлакатларда олиб борилган тадкикотлар бугунги кунда масофада туриб меднат фаолиятини амалга ошириш билан асосан олий таълимга эга ва энг макбул (26-42) ёшдагилар шугулланаётганини курсатди. Шу жумладан, агар масофада туриб ишлаётган ходимларнинг 45% кичик ва урта бизнес диссасига тугри келса, йирик компанияларда бу курсаткич 29 % ни ташкил этади. Иш билан бандликнинг бундай шакли иш берувчи томонидан ходимнинг меднат фаолияти учун шароит яратишга ортикча сарф-харажат талаб килинмаслиги, меднат мудофазаси ва иш вакти давомийлиги учун масъулият юкланмаслиги билан манфаатлидир. Ишлаб чикариш ва хизмат биносини ижарага олиш катта харажат талаб килаётган дозирги пайтда корхона ва ташкилотларда функцияларнинг бир кисмини масофада туриб ишлашга утказиш салмокли маблагни тежаш имконини беради. Уз уйида меднат фаолиятини амалга оширишни ходимларнинг узлари дам ходлайди, чунки бу уларга хизмат жойига бориш, овкатланиш учун харажатларини сезиларли даражада камайтиради[10].

Масофавий меднатдан фойдаланиш меднат муносабатларининг янги шакли сифатида мамлакатимизда дукукий тартибга солинишга мудтож. Аввало, дозирда масофавий меднатдан фойдаланиш усулига оид коидалар вактинчалик тусга эга дамда улар фавкулодда кулланишга тегишлидир. Аслида меднатни ташкил этишнинг масофавий усули ва масофавий ходимлар меднатини тартибга солиш хусусиятлари марказий дужжатлар оркали мустадкамланиши лозим. Адоли бандлигини таъминлаш дамда фукароларнинг мамлакат дудудидан чикмаган долда уз меднат фаолиятларини олиб боришларини таъминлаш, шунингдек масофавий меднат фаолиятини дукукий тартибга солиш максадида янги тадрирда кабул килинаётган Меднат кодексида масофавий меднат билан боглик махсус нормаларни акс эттириш максадга мувофик.

Бундан ташкари, масофавий иш билан боглик янги коида ва тушунчалар дам узлаштирилиши талаб этилади. Шу нуктаи назардан масофавий меднатнинг касаначилик, уйда ишлаш тартиби, фрилансер каби ностандарт турларидан фаркловчи жидатларини илмий жидатдан курсатиб беришга оид вазифаларни тезрок ечиш лозимлигини шароит

талаб килмокда. Масофавий мехнатдан фойдаланиш буйича мехнат муносабатларини хукукий тартибга солиш иктисодий самарадорликка олиб келишини унутмаслик лозим.

References:

1. Abdurahmanov Q. Mehnat iqtisodiyoti: Nazariya va amaliyot / Darslik. -T.: FAN, 2019. 314-316 b.

2. https://www.ilo.org/moscow/news/WCMS_616001/lang--ru/index.htm

3. Egamberdiyev D.A.Zamonaviy dunyoda zamonaviy mehnat munosabatlarining bir ko'rinishi//http://fikr.uz/blog/8-dekabr_Konstitutsiya_kuni/zamonavij-duneda-zamonavij-me_nat-munosabatlarining-bir-k_rinishi-masofavij-ishlash.html

4. Ismoilov Sh.A.Ayrim toifadagi xodimlar mehnatini huquqiy tartibga solishning xususiyatlari. Yurid... f.d. dissertatsiyasi. - T.: TDYuU, 2020. - B.164-165.

5. Qonun hujjatlari ma'lumotlari milliy bazasi, 18.01.2019 y., 06/19/5635/2502-son, 08.03.2019 y., 06/19/5687/2723-son.

6. http://parliament.gov.uz/uz/laws/discussed/29180/

7. Qonun hujjatlari ma'lumotlari milliy bazasi, 20.03.2020 y., 06/20/5969/0341-son.

8. Qonun hujjatlari ma'lumotlari milliy bazasi, 28.03.2020 y., 10/20/3228/0372-son.

9. Ismoilov Sh.A.Ayrim toifadagi xodimlar mehnatini huquqiy tartibga solishning xususiyatlari. Yurid... f.d. dissertatsiyasi. - T.: TDYuU, 2020. - B.164.

10. Abdurahmanov Q. Mehnat iqtisodiyoti: Nazariya va amaliyot / Darslik. - T.: FAN, 2019. 324-325 b.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.