Научная статья на тему 'VI – VIII АСРЛАРГА ТЕГИШЛИ ПАНЧ ҲУКМДОРЛИГИ ТАНГАЛАРИ'

VI – VIII АСРЛАРГА ТЕГИШЛИ ПАНЧ ҲУКМДОРЛИГИ ТАНГАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Муғ тоғи суғдий ҳужжатлари / Билга тангалари / Панч ва Самарқанд тангалари / “жамук” шакллари / нумизматик материаллар. / Mugh Mountain Sogdian documents / Bilga coins / Panch and Samarkand coins / "jamuk" forms / numismatic materials.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Аллабергенов Н.

Ушбу мақолада VII-VIII асрларда, яъни қарийб бир аср давомида Панч ҳукмдорлиги бошқарувчилари нумизматик материаллар келтириб ўтилган. Шунингдек, VII-VIII асрларда танга зарбида муайян бир ҳукмдорлик номи акс этмаган бир қатор Ўрта Осиё воҳа ҳукмдорликларидан фарқли ҳолда Панч тангаларининг барчасида “Панч ҳукмдори...” деган жумла учраши таҳлил қилинган. Қолаверса, Суғд воҳасининг тангалари ёритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

COINS OF THE PANCH RULE OF VI-VIII CENTURIES

In this article, the numismatic materials of the administrators of the Panch kingdom in the VII-VIII centuries, that is, for almost a century, are cited. Also, in contrast to a number of Central Asian oases where the name of a specific ruler was not reflected in the minting of coins in the VII-VIII centuries, the phrase "Ruler of Panch..." was analyzed in all of the Panch coins. Moreover, the coins of the Sughd oasis were highlighted.

Текст научной работы на тему «VI – VIII АСРЛАРГА ТЕГИШЛИ ПАНЧ ҲУКМДОРЛИГИ ТАНГАЛАРИ»

Аллабергенов Н.

1 курс доктаранти УзРФА Миллий Археология маркази

VI - VIII АСРЛАРГА ТЕГИШЛИ ПАНЧ ХУКМДОРЛИГИ

ТАНГАЛАРИ

Аннотация. Ушбу мацолада VII-VIII асрларда, яъни царийб бир аср давомида Панч %укмдорлиги бошцарувчилари нумизматик материаллар келтирибутилган. Шунингдек, VII-VIIIасрларда танга зарбидамуайян бир %укмдорлик номи акс этмаган бир цатор Урта Осиё во%а уукмдорликларидан фарцли %олда Панч тангаларининг барчасида "Панч %укмдори..." деган жумла учраши та%лил цилинган. К,олаверса, Сузд во%асининг тангалари ёритилган.

Калит сузлар: Муз тоги суздий %ужжатлари, Билга тангалари, Панч ва Самарцанд тангалари, "жамук" шакллари, нумизматик материаллар.

Allabergenov N.

1st year doctoral student National Archaeological Center

UzRFA

COINS OF THE PANCH RULE OF VI-VIII CENTURIES

Abstract. In this article, the numismatic materials of the administrators of the Panch kingdom in the VII- VIII centuries, that is, for almost a century, are cited. Also, in contrast to a number of Central Asian oases where the name of a specific ruler was not reflected in the minting of coins in the VII-VIII centuries, the phrase "Ruler of Panch..." was analyzed in all of the Panch coins. Moreover, the coins of the Sughd oasis were highlighted.

Key words: Mugh Mountain Sogdian documents, Bilga coins, Panch and Samarkand coins, "jamuk" forms, numismatic materials.

КИРИШ. СуFд вохдсининг асосий сув манбаи булган Зарафшон дарёсининг юкори хдвзасида жойлашган ва тадкикотчилар томонидан "Шаркий СуFд" деб х,ам юритиладиган Панч хукмдорлиги илк урта асрларда шаклланган вохд хукмдорликлари - мулкликлардан бири сифатида билинади. Давлатчилик тарихи милоддан олдинги сунгги мингйилликнинг VII - V асрларига бориб такаладиган Самарканд, Кеш ва Нахшаб хукмдорликларидан фаркли уларок Панч хукмдорлигига муайян бир сиёсий уюшма сифатида анча кейинги даврларда - илк урта асрларнинг V - VI асрларида юзага келган, деб каралади.

МЕТОДОЛОГИЯ. VII - VIII асрларга тегишли хитой йилномалари ва суFдий хужжатларда илк бор маълумотлар учраган Панч шу асрлардан бошлаб СуFд вохаси ва хатто Урта Осиё сиёсий хаётида узига хос урин тута бошлайди. Буни VIII асрнинг бошларига оид МуF тоFи суFдий хужжатларидаги маълумотлар, араб ва форс тилли манбалардаги айрим кайдлар ва нумизматик материаллар тасдиклайди. Улардан англашилича, Панч хукмдорлари Чакин Чур Билга (693-709), Деваштич (709-722) бошкарувлари даврида ва хатто улардан бирмунча олдин хам СуFд хукмдорликлари орасида узига хос урин эгаллаб, VIII аср бошларида Турк хоконлиги бошчилигида арабларга карши тузилган харбий иттифокда етакчилардан бири булган (Исхоков М., Бобоёров Г., Кубатин А., 2014. - Б. 81-82.). Айникса, А-14, Б-17, Б-18 ва яна бир катор МуF тоFи суFдий хужжатларида хукмдор Деваштич арабларга карши курашда турк хокони, ФарFOна хукмдори ва Чоч тудунига мурожаат килгани кузга ташланади (Grenet F., de la Vaissiere E., 2002. - P. 155-196.).

Панч хукмдорлигида VII аср урталаридан бошлаб танга зарб килингани маълум (Смирнова О., 1981. - С. 15.). Хусусан, Смирнованинг Панжикент ёдгорлигидан топилган нумизматик материаллар буйича ёзган тадкикотларида ушбу хукмдорликка тегишли 4 та танга тури келтириб утилган. Хусусан, унинг 1963, 1981 йилларда нашр килинган каталогларида Панч тангалари ва уларнинг тарихий ахамияти хакида бирмунча кенг тухталиб утилган. Куйида археологик казишлар жараёнида Панжикент ёдгорлигининг 1960-1980 йилларгача аникланган нумизматик материалларини О.И. Смирнованинг каталоглари асосида келтирамиз (Смирнова О.И., 1963. - С. 92-97).

1- жадвал. Панч хукмдорлиги тангалари

№ Танга тури (хукмдор исми ёки унвони асосида) Танга расми Топилган ёдгорлик, катлам Нашр килинган тадкикот

1 Хукмдор Чамукйан тангалари. рпсу MR'Yn '/ст^ку'п "Панч хукмдори Чамукйан" VII асрнинг биринчи ярми. Панжикент Смирнова 1963:91-92, №342-355

2 Хукмдор Билга тангалари. рпсу MRY' вуду 'п / VIII асрнинг бошлари. Панжикент Смирнова 1963: 102-114, №464-603

3 Панч маликаси тангаси. рпсу ''д в'тр^ "Панчнинг (мартабали) олий маликаси" ©© VIII асрнинг биринчи ярми. Панжикент Смирнова 1963: 92-93, №356-360

4 Панч маликаси тангаси. VIII асрнинг Смирнова

рпсу nnö ß'npnwh "Панч WW биринчи 1963: 93-97,

маликаси Нана" ярми. №361-412;

Панжикент Смирнова

1981:241

ТАХ,ЛИЛ ВА НАТИЖАЛАР. Ушбу нумизматик материаллардан маълум булишича, VII-VIII асрларда, яъни карийб бир аср давомида Панч хукмдорлиги бошкарувчилари уз тангаларини зарб килдирган. Кузга ташланадиган жихати шуки, танга зарбида муайян бир хукмдорлик номи акс этмаган бир катор Урта Осиё воха хукмдорликларидан фаркли холда Панч тангаларининг барчасида "Панч хукмдори..." деган жумла учрайди. Шу

билан бирга, куринишларидаги тамFалар учраб, улар орасида

бирмунча фарклиликлар булишига карамай, узаро умумийлик кузатилади (Бобоёров F., 2010. - Б. 34-36). Бу бир томондан Панчни битта сулола вакиллари бошкаргани билан боFлик булса, иккинчи томондан хар бир хукмдор бошкарувга утиргач, Панч тамFасига бирор кушимча илова килган, дейишга асос беради. Бу эса Панчда узига хос танга-пул тизими булганидан дарак беради.

Шунингдек, дастлаб 630-йиллардан, кейинчалик эса 650-йиллардан бошлаб Хитойнинг Урта Осиё хукмдорликлари устидан сиёсий устунлиги кенгая бошлайди. Шу билан бирга, Хитойга бирмунча карам булишига карамай Fарбий Турк хоконлиги Урта Осиёдаги уз вассаллари устидан назоратни саклаб колади. Буни хам ёзма манбалар, хамда нумизматик материаллардаги хоконликка хос унвонлар учраши тасдиклаб турибди (Babayarov G., 2021. - P. 31-50.).

Бундай тангаларнинг битта турида pncy MR 'Y cm 'wky 'n "Панч хукмдори Чамукйан" жумлалари урин олган булиб (Лившиц В.А., 1979. - C. 57-58.). О.И. Смирнова Чамукйан атамасини Амогйан деб укиган эди. Бир катор изланувчиларнинг кейинги йилларда олиб борилган тадкикотларида бу атама Чамукйан деб укилди ва бу атама Урта Осиёнинг бир неча вохаларида хукм сурган Чамук хонадони вакилларининг сулолавий номи, деб карала бошланди (Лившиц В.А., 2008. - S. 232-236.). Хитой йилномаларида Чжаову куринишида, араб манбаларида эса "жамук" шаклларида кайд этилган. Ушбу атама исломдан олдинги Самарканд, Бухоро, Чоч ва хоказо каби йирик воха хукмдорликларининг сулолавий номи уларок тилга олинган.

Якин унйилликларда хам Панжикент ёдгорлигининг турли кисмларида, хусусан, VII - VIII асрларга тегишли маданий катламларида олиб борилган археологик казишмалар натижасида исломдан олдинги Урта Осиё тангалари, айникса, Самарканд хукмдорлиги тангалари билан бирга куплаб Панч тангалари хам топилмокда. Аслида ушбу казишмалар чоFида Чоч, Сугд, Турк хоконлиги тангалари учраб турса-да, нумизматик

топилмаларнинг катта кисмини Панч ва Самарканд тангалари ташкил этиши аникланди. Панч тангалари орасида эса нисбатан куп учрайдиган нумизматик материалларнинг купчилиги Панч хукмдори Билга ва Панч маликаси тегишли эканлиги диккатни узига тортади.

ХУЛОСА. Хуллас, Урта Осиёнинг илк урта асрларга тегишли тангаларини Панч хукмдорлиги тангалари асосида курб чикиш шуни курсатдики, ушбу хукмдорлик узига хос танга-пул тизимига эга булган. Панч хукмдорлиги тангалари VII асрнинг урталаридан то VIII асрнинг биринчи чорагигача уз тангаларини зарб килдиришда давом эттиришган. Шунингдек, Панч тангаларининг барчасида бир-бирига ухшаб кетадиган тамFалар урин олган. Бу эса Панч хукмдорлари бошкарувида кетма-кетлик ва узвийлик булгани, хар бир бошкарувчи уз хукмронлиги чоFида хокимият рамзи сифатида танга бостиришни йулга куйгани, бунинг учун эса узидан олдин танга зарб килдирган хукмдорларнинг танга бостириш анъаналарига мурожаат килганидан дарак беради.

Адабиётлар руйхати:

1. Исхоков М., Бобоёров F., Кубатин А. СуFд тилидаги манбалар / Узбекистон тарихи. Хрестоматия, 2/1. Т.: Фан, 2014. - Б. 81-82.

2. Grenet F., de la Vaissiere E. The last days of Panjikent // Silk Road Art and Archaeology, 8. - Kamakura 2002. - P. 155-196.

3. Смирнова О.И. Сводний каталог согдийских монет. Бронза. - М., 1981. -C. 15.

4. Смирнова О.И. Каталог монет с городища Пенджикент (Материалы 19491956 гг.). - М., 1963. - С. 92-97

5. Бобоёров F. Илк урта асрлар тангаларида Узбекистон худудидаги давлатчиликка доир маълумотлар // Узбекистон тарихи манбашунослиги масалалари. - Т., 2010. - Б. 34-36.

6. Babayarov G. The Chinese influence on the Pre-Islamic coins of Transoxiana and Yettisu region // Согдийский сборник. Вып. 8. Lambert Publishing, 2021. -P. 31-50.

7. Лившиц В.А. Правители Панча (Согдийцы и тюрки) // HAA, №4, 1979. -C. 57-58.

8. Лившиц В.А. Правители Панча (Согдийцы и тюрки). - C. 57-58; Stark S. Die Alttürkenzeit in Mittel- und Zentralasien. Archäologische und historische Studien. - Wiesbaden, 2008. - S. 232-236.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.